Jagodina
Moravsko dno: klošari, bogalji, narkomani, prostitutke i džeparoši
Grad ćurana u glibu bede i kriminala
Jagodinu, grad na Moravi, ophrvala beda i kriminal.
Sa jedne strane sjaj u glavnoj ulici, a u sporednim tamna strana grada ćurana. Droga,
blud i siromaštvo uzimaju svoj danak. Majmuni, kamile, tigrovi, žirafe - pojedoše grad. I dok se novokomponovani bogataši šepure zoološkim vrtom i akva parkom, radnici bez posla lagano odumiru, mire se sa
sudbinom i veruju u Boga, da će pravdu podeliti
Piše: Miodrag
Milojević
Jagodina. Dva silosa, dve betonske gromade.
Ispod dva silosa podvukla se pruga. Kao
lopta proturena kroz noge. Sija šina na
suncu, na mesečini. Kao da je pijanac nišanio, koračao, išao šinom preko
pruge. U pijanstvu je zaplitao nogama, zaletao se, posrtao i padao. Vetar ga je
gurao više na desnu stranu. U stopama tog pijanca, u blatu, nastala
je Jagodina. Stupam u Jagodinu, pod narandžasti
kišobran. Narandžasti prozori
hotela ''Jagodina''. Svetle danju i noću kao fenjer. Narandžasta svetlost se razlila po krovovima, dvorištima, po grubim, suvim zidovima poprskanim blatom.
Mladići i
devojke prolaze glavnom ulicom drsko i nonšalantno.
Iz sporednih ulica izlaze bolesnici, starice i starci, invalidi na štakama. Ovo je Jagodina. Nigde da vidiš celog čoveka. Neko krivuda, neko se oslanja na štap.
Konoplja
Nikome Kema nije pričao. Nema tu mnogo da se priča. - Mi, stari Jagodinci, mnogo ne pričamo. Šta da se priča? Sam te pogledam, ja sve znam. I ti mene.
Mi, što smo stari Jagodinci.
Kema je uneo crvenu kacigu, stavio je na
kafanski sto. Seo je sam. Nosi odrpanu crvenu uniformu,
kao što nose radnici na benzinskoj pumpi. Naručio je čaj.
Ćuti onaj što je bio na sahrani. - Lepo rekli. Kišica će po podne. Tačno, počela da
prska po podne kišica. Nije toliko ni 'ladno.
- Pogode tačno u
zadnje vreme. Dobiju onaj izveštaj,
pa prate oblaci.
- Puše onu travu, piju rakiju. Posle
polude, ne znaju šta rade.
- Dobro. Trava može. Al' ovo
jače...
Prekjuče je bila
sahrana. Sahranili su kćerku direktora.
- Ne znam ga lično. Taj
Jevremović, direktor Zavoda za izgradnju. Znam ga s
televiziju, onako, iz viđenja. Kažu, mnogo
lepa devojka, fina i pametna, 23 godine. Ima i dete.- Al' odavno već koristi, predozirala se.
Kafanski razgovor. Ritualni obilazak
oko teme. Priča o meteorologiji kao uvod. Hod ne prstima, obilazak oko
vatre.. Tema je droga, tema je smrt devojke iz Jagodine.
Za drugim stolom, ne vidim ga, sedi čovek što je
bio na sahrani. On uporno ćuti. Pažljivi su
svi, zbog njega. Pričaju kako je devojka bila lepa i pametna. Pričaju to zbog njega. Podilaze mu kako bi on potvrdio. Nisu ga otopili niti su ga otkravili.
Nikome Kema nije pričao o letošnjoj kosidbi, kad je pokosio drogu: - Iš'o ja letos u planinu da nasečem drva sa jednim čovekom. Izađem ja na
proplanak, izmamilo me sunce. Pogledam, konoplja, ovako, sve u red. Konoplja!
Kol'ko oćeš?
Čaj ne stiže, Kema pali cigaretu: - Ček, dete
vi jebem! Oteram drva, prvu turu, kosu stavim. - Ček, dete
vi jebem! Sve posečem na gomilu i zapalim. Sade, gde je zabačeno. Koj će da ide gor, u planinu, Crni
vrh, da zeva po planinu.
- Mož se zaradi. Mož se zaradi
lepo.
- Ma jebeš ti tu zaradu - kaže Kema. - Ima zarada, al' mnogo je teška
ta zarada. Dobiješ sedam - osam godina. Da izađem s
robije u šeset godina, što će mi posle i život.
- Mi smo stari Jagodinci. Kad smo mi bili momci, kad smo šetali i jurili po grad bilo je 10 - 15 milicajaca, sve smo ih znali. Čim izađeš u grad, ti drhtiš. On prvo
bije pa posle ispituje. Koji je ovo zakon?
Bila je prekjuče sahrana.
Pre dva meseca bila je, takođe, sahrana. - Znaš Savu keramičara, pokojnog. Njegov sin, stariji, isto se predrogirao.
- Sava keramičar imao jednog sina i ćerku.
- Sava imao dva sina i ćerku!
- Je l' bilo dosta naroda na sahrani?
- Bilo je dosta. Familija.
Razgovor su počeli iz
daleka. Počeli su zbog njega, on je bio na sahrani, on
uporno ćuti.
Uniforma crvena, sija izglancana kaciga. Kema pije čaj zbog Jadranke.
- Zove
me stalno neki slepac, traži Jadranku. Kaka Jadranka? U poštu sam kupio karticu, još ko zna kad.
Viče stalno: - Kako si kupio karticu kad ja tražim Jadranku. Kad je to njen broj.
- Kako može da bude
njen broj kad sam ga ja kupio, u poštu. Nemo, bre, da me zamajavaš, da me
zajebavaš! Ućuti, odjebi, kad ti kažem ko čoveku.
Nepoznati je pitao. - Gde si sakrio Jadranku? Koji si ti i gde si? Sad ću da dođem da te polomim!
- Eve sam kod Pave u pečenjaru. Dođi! Sam pitaj ko je Kema, da vidimo kuj će kog da lomi...
Kema je drogu zapalio, niko njega nije
video. Samo ptice u planini. Nikome nije pričao. Kema ne zna za Jadranku, Jadranka ne za drogu. Jadranka za drogu neće da čuje.
Sačuvaj
me, Bože
Za stub semafora kao da sam vezan. Vetar me
vrti, okrećem se kao pas na žici. Došao
sam da fotografišem nisku i žutu zgradu suda. Nepoznati, sa
brkovima stoji na semaforu. Brkovi sijaju kao u staklu. Probudio sam ga. Pružio
mi je ruku, prepoznao me je. Pružam i ja njemu ruku: - Zdravo.
Nikad ga u životu nisam video.
Video sam lobanju, belu, obrijanu. Kao da u glavi gori neonska sijalica. Obrijanog kriminalca sustižu dva policajca. On im jednog trenutka izmiče, oni ga teraju, guraju. Policajci visoki, imaju bujne, crne kose. On je ćelav pa obrijan. Nije im ni do ramena. Troje ljudi kao da su na klizalištu. Klizaju se, ali nijedan
ne pada. Nedaleko je pravo klizalište, veliko
kao soba.
Ruke su mu vezane lisicama. Jedan policajac
pridržava lisice, drži se kao za kvaku. Ubacuju ga u zgradu suda.
Vrata su tesna, nešto belo, protura se kroz dve crne
kose, što su se sudarile.
Kriminalac ima čvrstu,
belu vilicu, zaklopljenu. Znači, braniće se ćutanjem. Jedna noga drhteći isturena. Telo lebdi kao pahulja na vetru. Bledi čovek nema
težine, on leti. Policajci, uplašeni, ozbiljni kao na pogrebu, unose ga
u sud kao kovčeg..
Ovo je Jagodina. Kad ludilo iznenada dođe. Niko ne zna odakle dolazi. Zaboravilo
se se na tradicionalni Jagodinski vašar. Ne čuje se za njega već dvadeset
godina. Možda je i to zasluga Miloševića, možda
opozicije. Kad je vašar, koji niko više ne pamti, tad policiji stižu pojačanja iz okolnih gradova.
Mirni su i pitomi. Dobroćudni, šaljivdžije. Od
slučaja do slučaja. Od vašara do vašara.
Đovani - u
očima drži dobrotu: - Sačuvaj me,
Bože, samo od budalu! Sačuvaj me,
Bože, samo od budalu!
Okrenuo sam se. Možda su ovo prave reči, možda je ovo tipična molitva za Jagodinu.
- Čovek samo da nije bez muke!
Dana potvrđuje: - Ma
jes. Jebi ga!
- Nema kuće gde nisu
problemi. Sad, kolika je patnja teška, to je druga stvar. Uvek mora da se sekiraš za nešto.
Dana se više ne
sekira. Radila je kao čistačica Zoološkog vrta, sad čisti ulicu. Prežalila je Zoološki vrt.
- Šta da ti kažem o njoj?
Đubre od žene.
- Čekaj,
i ona je radila u Zoološki vrt?
- Radila sam ja u Zoološki vrt, dugo. I još bi
radila. Kako ona došla, veliki radnik, đubre od žene. Nije 'tela da radi, samo stoji uz mene. Sve sam je ja pokrivala. Zbog
nje sam izbačena, sad opet čistim
ulicu. Lakše mi je ovde, vidim narod i sve.
- Koliko otplaćuješ stan? Ti moli Boga da evro raste. Ja sam živeo i u stan. Lepo je u stan, al' ipak je kuća
zakon. Jes, treba da se održava, da se ulaže...
Zbog nje
nema Dane u Zoološkom vrtu. Dok se oporavlja, Dana uzela godišnji odmor: - Lakše je za
rad kad bude toplo. Letos, kad otopli, lako ću da radim. Svučem se. Koliko je
ovo? Pa jakna, pa džemper - sve to otežava rad.
Pa, stvarno. Sad nema posla toliko. U leto ima pos'o više i u
jesen. U jesen, katastrofa, katastrofa!
- Šta si uradio sa preduzeće?
Bio sam na kurs. Konkurišeš za sredstva, kao za agenciju. Treba da bude
u martu, sredstva.
- Koju agenciju treba da otvoriš?
- Za čišćenje, za krečenje agenciju. Za čišćenje stanovi, podrumi.
Gurnuo je bicikl ispred sebe: - Idem! Ajd, ćao!
Dana ga ne bi pustila: - Nisi 'teo da stojiš,
da ispušim cigaru.
Stajao bi, čekao bi
dugo. Da misli nisku skrenule sa puta u
jarak. Da nije pomislio na budalu. Diže bicikl, baca ga preko stepeništa.
Plašim se za njega. Da se budala odnekud ne
pojavi?
Da ne iskoči iza
nekog ćoška, iz nekog
stana, iz nekog podruma.
Vera je pitala taksistu: - Izvin'te, znam,
nije mnogo kulturno, je l' imate jednu cigaretu?
Prvo što uradim, ja ostavim pare u
poseban džep za autobus, da me ne prevari.
Naišla je radnica iz njene firme,
''Palas.''
Ima li što od akcije?
Ne interesuje me!
- Dolazio neki čovek.
Davao 'iljadu dinara po akciju. Ovi naši radnici dža-bu! Dža-bu! Radnici naši, neće. Mi smo radili, mi smo trpeli, mi ovo, mi
ono! I ajde, preko Čačansku banku na berzu.
Kad je čovek video
s kog ima posla, otišo do đavola. Sad akcija 240 dinara vredi. I kuj zna da l' će uopšte da nas
isplate. Sad mi fali još sedam dinara za cigare, imam kući cigare, neću da kupujem. Pozajmljujem, znam da je malo nekulturno...
U opštini Jagodina, u Verinom selu, Majur, desilo se čedomorstvo. Kako je to moguće kad ova opština izdržava decu do punoletstva?
Sud u Jagodini je majku, čedomorku, osudio na
godinu dana zatvora.
Sećam se
sela Majur, kod Jagodine, to je desno prema Ćupriji. Ima firma, piše ''Metalka Majur.''
Ona nosi decu, a ništa joj se ne
poznaje. Prijavila je na sudu kako je rodila pa zadavila još dvoje dece.
Svedoci su napali čedomorku iz Majura: - To ti se odbija na glupost! Laže, gosn sudija! Laže! Kako zine, ona slaže.
Vera je radnica bez posla, Vera je i Majura: - Nije kulturno da kažem da je dete zadavljeno. Tako kažu, ja to
nisam videla. Nije osuđena, ide na poso, radi ona u ''Agroopremu.''
Ima sinčića, zlatnog iz jedan brak. Super joj je sin! Kaki, stvarno, primer sela. Ona
ima majku, još jednog sina. Sad sin, primer sela, sad i on,
siroma, pije lekovi za živci.
Ona živi sa majkom. Majka ide po selu i priča: - Da sam znala, ja bi je ubila. Nego, nije se mnogo poznavalo.
Spremio sam cigaretu, Vera ne traži
cigaretu: - Teška situacija. Nije trebala da ga baci. Mislim, prvo, nije trebala, da izvineš, da
ostaje pa da ga rodi pa da ga baci. Oni su beda, sirotinja, razumeš. Treba
to dete da se rani, održava, oni jadni nemaju otkud. I to je bio razlog što
je ona dete bacila.
U selu Majur više se o tome ne priča. - Skoro bila jedna na televizor što
je bacila blizanci.
Selo Majur brzo zaboravlja.
Nema šta o tome da se priča. Nije
kulturno. Sad - nek se priča o toj što je udavila blizanci.
Kako da se tako nešto desi u
Jagodini, kad Palma daje za treće, za četvrto dete,
200 evra do punoletstva?
- Pa, nije se prijavila Palmi. Da se prijavila, možda bi joj Palma pomog'o!
Veru poznaju u Jagodini: - Ništa. Čekam autobus. Teško hodam.
Mnogo teže hodam nego što sam
hodala. Ne mož mi pronađu šta je. Te
ovo, te ono... I pitaj Boga...
Rekao sam da je žena nervozna, ljuta,
ona je protiv Palme.
Ko koga pljačka?
Milen prodaje na trotoaru. Napustio je posao na vreme, nije isteran. On je sebe
dokazao. On je zadovoljan. - Mnogo smo propali, bre. Mnogo. Nema radne snage više, čoveče.
- Ovi fašisti na vlast, oni su to
napravili. Oni opljačkali sve. Sad pričaju - nema
natalitet!
- Ne želim da
radim više. Ne želim da
radim, ja sam svoje kvalitete dokazao. Počeo sa u ''Velmartransu'', Ćuprija, kao fizički radnik.
Pa sam bio magacioner, pa sam bio šef nabavke, pa komercijalista. Nisam mog'o da gledam bruku, kako će sve da propadne za dve godine. Tako je i bilo. Otiš'o sam, al' sam svoje kvalitete dokazao. Ne želim, ne želim da radim više...
Violeta je gospođa
pedesetih godina. Plava kosa, izgorela. Kosu diže vetar,
kao plamen da je diže. Izašla je u
spavaćici.. Ulica jednosmerna, stisli se džip i putnički auto. Violeta staje pred njih: - Šta je? Šta je, majke vi ga? Šta oćete? Ne mogu od vas pet koraka da napravim.
Violeta
traži saobraćajni znak.
Traži od mene da gledam, da čitam znake: - da l' je taj smer, il onaj smer. Da mu odmah zovem republički SUP! Ne mož više da se živi od njih.
Jagodina. Pozadi je Zelena pijaca. Pred pijacom prodavnica. S. T. R - ''Džabaleska.'' Šok
cene!
Otvorena vrata kombija. Kao usta velike preparirane ribe. U kombiju beli pilići, mirni. Dobri ljudi svuda oko njih, pilići ne slute ništa. Ne vide kazaljku što se diže i spušta. To kosi, to seče bela sablja kantara.
Novinar drži beležnicu. Novinar
zapisuje. Prodavac je diktirao: - Onda
je, po meni, najbolje da uzmete rusku dženariku. Ona je
krupna, izuzetno krupna, sa puno mesa, sa sitnom koskom. Ona daje 36 kila rakije po kazanu...
Novinar sve zapisuje u blok, da je krupna, da
je sa sitnom koskom, kao rahitični stariji Jagodinci što gamižu trotoarom.
Ali, to je Jagodina. To nije novinar nego
kupac, kupac za neka buduća, bolja vremena.
Anđama je, sa dva metra visine, posmatrao kupca i prodavca. Namrštio se Anđama: - Kad je došlo vreme vino da se plati - Kole para nema.
Tako reče, okrete
se, ode.
U elitnom sam kafiću -
''Kod Rajke.'' '' Rajka ''- tako piše na
elegantnom crvenom stoljnjaku.
- Ajde zdravo. I pozdravi fabriku.
- Što da pozdravljam fabriku?
- Da vidimo. Kad izađeš, videćeš kako to izgleda.
- Što, bre? Dobro, će vidimo i
to čudo. Nadam se da neće da bude.
Ajde, pa kad dođe vreme.
Čava kod Rajke ne dolazi. A Rajka je pala sa
motora. Rajka nije u godinama kad se voze motori. Ali kad je imala godine nije
imala motor.
- Kaže mi jedan pametan milicajac. Što nisi nosila kacigu.
- Fala, na savetu. Da sam nosila kacigu ko
zna da l' bi ostala živa.
Zašto Čava ne dolazi?
- Nemam novu radnicu - zato ne dolazi. Stigla
je negde nova radnica. Kad je bila nova radnica. Ja u šank, Čava u šank, ja u terasu, Čava u terasu.
Čava to ne može da
shvati. Da Rajka ne zna odakle je nova radnica.
Rajka tvrdi da ne zna. Čava tvrdi da radnica
ima ličnu kartu. Rajka tvrdi da nema ličnu kartu, zato što je mlada.
Čava više ne navraća. Čava priča po Jagodini- Zato je Rajka pala sa motora. Kažnjena je od Bog! Kažnjena, za novu radnicu!
Rajka nije odgovorila: - Neka priča kuj šta oće. Pala sam, jesam pala, ali trezna.
Niska metalna ograda jagodinske Autobuske
stanice. Pada mrak, šest sati. Devojka
je imala šatiranu kosu, bledo lice. Niska je. Bela štrafta, torba na leđima, braon
jakna.
Bilo je džeparenja. Ili je ona narkomanka koja ima dugove.
- Rekla sam im. Nemam, ljudi, pare, neću da igram. On mi je zgazio na nogu, nisam mogla da uđem u autobus! Evo, evo otisak. Zvaću ujaka. Ja ću njima da
pišem krivičnu
prijavu.
Niko ne pomaže. Šofer zatvorio vrata, pobegao. Momak što cepa
karte, on on se podsmeva: - Krivičnu prijavu? Nema tu ništa. Imaju oni prijave, imaju 50 prijave... Znam ih iz viđenja, tu su. Ne znam ništa
Devojka vadi cigaretu, beli filter. Cigarete,
iskaču, tri cigarete, padaju u blato.
Devojka telefonira. - U bre u Jagodinu, kao da živim u 19 vek, a ovo je 21 vek!
Da li stanično osoblje i džeparoši rade zajedno? Ko zna. Ovo je Jagodina.
- Koga zoveš? Ljubinka?
Poigrava telefon u krupnoj šaci staničnog radnika. I on
telefonira. Valjda i on zove Ljubinka.
- Ja nemam pare za put. Kuda dalje...
Ne reaguje niko. Autobusi kreću, ovo se dešava svakog dana. U sumrak, u Jagodini.
Brzo, kao što se smrkava, Jagodina
propada iz dana u dan, iz sata u sat. Blještavi butici iz
prošle godine, gde su? Ne blješti ništa - sad
je tama. Poluprazni rafovi.
Majmuni, kamile, tigrovi, žirafe - pojedoše grad. Tako šapuću Jagodinci: - Niš! Koliki
je Niš! Mi, šta smo?
Mala, smrdljiva Jagodina! Niš nema Zoološki vrt, Jagodina ima! Samo traži, samo uzima! Jebale ga žirafe. Odma' šalje inspekciju! Pljačka mesari!
Opljačkao mesari, sad pljačka ribarnice!
- Oće da dođe kraj i
njemu. Će da dođe. Sam
polako... Sam polagačko...
Kako reče Milen. Čim Bog sreću, ti se
nađi u blizini. Ti otvori vreću. Ne treba ti razlog da voliš Jagodinu.
Zarđala
Jagodinci su zaboravili trgovinsko preduzeće ''
Jedna zarđala tabla stoji. Ona pokazuje da je tu bilo stovarište.
Kroz rđu se naziru crvena slova. Kancelarije propalog preduzeća nalaze se u samom
centru grada. Ispred kancelarije stoji razgranato, crno drvo. Ni
jedan radnik se nije obesio.
Pa to je bre
jeftino
Jagodinsko pravosuđe u
kandžama medija. Okružni sud u Jagodini ukinuo pritvor A. M. iz sela Vinorače, optuženom
za nedozvoljene polne radnje nad devojčicama iz istog sela. Republički
javni tužilac smenio je v.d. opštinskog javnog tužioca i
zamenika okružnog javnog tužioca, Mirjanu Stanojolović zato što je ukinula pritvor. Problem je tome što je
okrivljeni "tokom zadovoljenja svoje pohote urinirao, da je oštećene
polivao fekalijama i slično''
Njegov advokat primećuje da je sud u Jagodini, tokom 2006. i
2007. godine pedofila koji je sedmogodišnju devojčicu grizao za nos i uši, podizao joj majicu i
dodirivao grudi osudio na novčanom kaznom od 150 hiljada dinara. Drugo
lice, koje je "koristilo silu radi zadovoljenja svoje pohote", Opštinski
sud u Jagodini osudio je na novčanu kaznu od 30 hiljada dinara. Iz Vinorače, A.M. osuđen je na vremensku kaznu od
godinu dana zatvora. Mediji tada nisu reagovali na kaznu od 30 hiljada dinara
za silovanje. Jedan Jagodinac kaže: - Pa to, bre, jeftino.
-