Kragujevac

 

Sve sa predznakom šumadije umire na političkoj sceni Srbije

 

Još jedan glas za stranački spas

 

 

Pšenica je klasala - šumadija glasala, šumadija, naša dika - biće republika. Pesma  izvorna, narodna, izvire iz srca naroda, iz dubine narodnog bića, pesma komunistička. Komunisti su, po direktivi, počeli, narod je prihvatio. Pesma ne kaže šta je bilo dalje, zašto šumadija nije postala republika, danas bi se sigurno zvala država, država sretna, prosperitetna, uvažena, cenjena u Evropi i svetu. Pomenutu pesmu, pomenutu političku opciju, pokušala je da aktuelizuje i preobuče u demokratsko ruho takozvana Liga za šumadiju ili Koalicija šumadija, koja ovih dana umire na političkoj sceni Srbije

 

 

Miodrag Milojević

 

 

Gasi se jedna stranka. Gasi se zbog potpisa.

Branislav Kovačević lider je Lige za šumadiju, lideru DOS-a traže potpise za registraciju?  Treba sakupiti deset hiljada potpisa.

Da jedan lider ide od kuće do kuće, od vrata do vrata, da bi skupljao potpise? Zar takva može biti sudbina lidera?

Zar lider nema preče poslove i zadatke? Da građanima Srbije donese boljitak, da Srbiju uvede u Evropu, da odredi generalnu strategiju i politiku stranke.

Bio je poslednji među jednakima, sedamnaesti lider DOS-a. Zašto poslednji među jednakima? Zato što su svi bili poslušnici, znači jednaki, on je bio poslednji u jednakosti.

- Halo, s kim razgovaram? Kakvi potpisi? Znate li vi s kime razgovarate? Ja sam jedan od lidera DOS-a. Jedini koji je na predsedništvo DOS-a odlazio bez telohranitelja i u farmericama. Vi sada od mene tražite deset hiljada potpisa!

- Ako si bio lider DOS-a, znači doneo si demokratiju Srbiji. Za tebe ne važi 10.000 potpisa. Dovoljno je hiljadu potpisa.

Lider je stavio prst na čelo. Razmišljao je. Gde da nađe hiljadu potpisa?

Možda među Albancima na Kosovu? Zalagao se za nezavisno Kosovo.

Ali oni su se sada otcepili. Imaju oni svojih briga. Imaju oni svojih lidera. Albanija, Velika Albanija, umorna je od lidera, kao što je i Srbija umorna od lidera.

 

 

Kiselo grožđe

 

Branislav Kovačević Cole, lider Koalicije šumadija, borac za autonomiju šumadije, lider DOS-a, na velikoj je muci.

Bio je lider, lider bez članstva, kući i porodično su ga smatrali liderom. Gde će lider, bez stranke i liderstva, šta će lider da jede?

- Sve stranke su liderske! - izjavio je Kovačević. Povlačenjem lidera, dezorijentisano članstvo luta kao stado po planini.

članstvo moli lidera da ne gasi stranku i stranačku infrastukturu, da ne baca stranačku i drugu literaturu.

Kovačević bi, uz veliki rad i veliki trud, mogao da sakupi stotinu potpisa. Učestvovao je u Kragujevcu na izboru za gradonačelnika, nahvatao je, uz podršku medija, nekih 300 glasova. O tome danas može da sanja.

Zato je potrebno krenuti u kampanju od vrata do vrata. Ali treba stići do vrata preko kapije. Svaka treća kuća drži pseto. Pas laje, vetar nosi. Na gvozdenoj kapiji piše - "pas ujeda", "opasan pas" i slično.

Tako su psi, rotvajleri, dobermani i domaće džukele, uništili jednog autentičnog lidera.

Ideje su najvažnije u politici. Neko mlad i zdrav, ko ima ideje, nema ništa drugo, teško će  bez podrške medija sakupiti 10.000 potpisa. Znači, zakon o potpisima konzervira postojeće stanje, unapred eliminiše nekoga ko tek treba da pokaže šta zna.

Branislav Kovačević, lider li je? Lider je. On sebe tako naziva. Lider bez članstva, bez stranke, pred kojim su se vrata lokalne televizije sama otvarala.

Može da sakupi sto popisa, među članovima stranke, među rođacima i poznanicima. Hiljadu potpisa? Mogao bi ako zaposli hiljadu ljudi, on to ne može, ne želi i ne treba.

Odlučio je da se ne bruka nego da ugasi stranku. Stranku koja je uvela demokratiju, ukinula diktaturu, oborila Slobodana Miloševića.

- Naš program je bio da ukinemo diktaturi i oborimo Miloševića!

U psihologiji, taj nagli obrt zove se - kiselo grožđe.

Kad se nešto ne može, kad se dalje ne može - sve dalje je kiselo, nije vredno truda.

- Halo! Stranku možete ugasiti! Prethodno morate platiti sedam hiljada dinara.

članstvo moje snom mrtvijem spava. Umesto da žari i pali političkom scenom, lider gasi stranku što se izpilila iz pesmice: - Pšenica je klasala - šumadija glasala - šumadija, naša dika - biće republika!

Branislav Kovačević. Rođen... od oca... i majke Ružice. Devojačko prezime Lazić, službenice u penziji. Sestra Nina, profesor književnosti.

Tu u pesmi je ceo politički program. Ko ima sluha za poeziju, shvatiće. Jelena Marković, posle Trivan, napustila je stranku. Zatim je napravila karijeru, postala portparol Demokratske stranke. Jeleni je Koalicija šumadija odskočna daska, draga uspomena, zato Jelena ne da sedam hiljada dinara da se ugasi Koalicija šumadija, jedino svetlo u tunelu usred mraka, sija zvezda petokraka.

Lider Koalicije šumadija zove Džordža Soroša. Traži od prijatelja demokratije, otvorenog društva, otvorenog novčanika, od svog prijatelja, sedam hiljada dinara. Ali Soroš nikad nije čuo za prijatelja, Soroš nikad neće da čuje za Koaliciju šumadija. Nečuveno!

- Za lidera DOS-a, Džordže Sorošu, nisi čuo?!

- Jeasam čuo za lidere DOS-a.

- Ja sam jedan od mnogih, a to nije malo!

- Veliko, malo i ostalo. Ja pare ne dajem!

Soroš ne daje sedam hiljada dinara. Skupo je da se stranka ugasi, jeftino je da se stranka zapali, flaša benzina 150 dinara, članstvo se oglašava, para je u pitanju. Svetlo se gasi.  Poslednja solucija je da lider plati iz svog džepa. Ali on je lider, neće iz kaprica da plati, zima ide, cipele su četiri i po hiljade dinara. Lider u čarapama ne bi bio lider, kupiće cipele za predstojeću zimu. Ko zna šta se tokom zime može dogoditi. Mogu se desiti pištaljke, može se desiti neka šetnja. A lidera koji šeta u čarapama bez cipela? Koji bi ozbiljan čovek tog lidera smatrao liderom, ako nije član te stranke, simpatizer dotičnog lidera?

Na predsedništvo DOS-a odlazio je bez telohranitelja. Nisu hteli da mu daju. Jer ko bi njega i zašto? Koga on predstavlja, kome on smeta? On predstavlja lidera koji ne ometa ostale lidere.

O potpisima više ne razmišlja: - Neću sakupljati potpise. Neću ni deset potpisa.

- Pa šta ćete bez potpisa?

- Ostaću lider bez potpisa. Ostaću lider. Ništa drugo ne umem da radim. Mogao bih da donesem sreću Srbiji. Ja nemam rezervnu otadžbinu. To je nezavisna šumadija.

Mogao bi da skupi 10 potpisa, ali on neće da skuplja potpise. On neće ništa, on mora ostati lider.

Labudova pesma bio je nastup na lokalnoj televiziji. Izjavio je da je ateista ''ako to danas sme uopšte da se kaže.''

Kao što je poznato, ateisti najviše brinu o crkvi. Religija je opijum za narod! Oprostio se prigodnom pričom. - Dobar dan. - Dobar dan! ćerka mi se udaje! - čestitam! Ali se udala za čoveka koji je razveden! - Unapred čestitam.

- Ali taj je Srbin, pravoslavac.

Gde to ima da se pravoslavac žali ateisti na Srpsku pravoslavnu crkvu?

- Ali on, da bi se venčao... razumete... treba da plati 50.000 dinara da bi se ponovo venčao u crkvi.

Ako je ateista, što bi se venčao u crkvi? A ako mu treba venčanje u crkvi, što bi se žalio deklarisanom ateisti?

Jedini lider DOS-a u trapericama, sad u istim farmerkama treba da ode iz politike. Soroš neće da kupi druge farmerice, marke levis.

Neko će se s pravom upitati što mu ljudi iz DOS-a nisu kupili odelo?

Odelo DOS-a košta. Demokratija ništa ne košta.

Neko je pomislio - kakav glupak! Prvo se deklarisao kao ateista, posle je ispričao priču o venčanju u crkvi. Ako jesi ateista, šta će ti venčanje u crkvi?

Niko živi se ne seća da je Branislav Kovačević ikada išta studirao. Bio je sin lokalnog glumca, partizana. Do četrdeset i neke Kovačević je direktor Studentskog kulturnog centra u Kragujevcu, bez položenog semestra. Tu ga je, po planu, čekala penzija.

Onda je, bez obzira na to što u fotelji nije napunio pedesetetu, smenjen godine 1993. od diktatorskog režima Miloševića. Postaje borac za demokratiju. Kragujevački SKC imao je ozvučenje za koncerte, za folklor, književno veče, za grupu Smak i R. M. - Točka.

Misteriozno i neobjašnjivo, ozvučenje je ostalo u rukama Branislava Kovačevića. Ozvučenje - to je kapital, jedini politički kapital. Zbog ozvučenja, primljen je u opoziciju. Tako počinje politička karijera. Počeli su njegovi nastupi. Preko ozvučenja se nije pevalo: - Pšenica je klasala - šumadija glasala...

Kad su ga pitali šta treba uraditi za Zastavom, imao je spreman odgovor, proveo je sedam dana na kursu: - šta mi, ako smo poljoprivredna zemlja, ima da razmišljamo o Zastavi?

Partizanski otac je sa petokrakom odnekud stigao u Kragujevac. Mogao je da bude komesar, ali su ga instinkti terali putevima glume. Kovačević, piše u biografiji, nije rođen u Kragujevcu. Zbog čega je postao lokalpatriota? Uvek je u džepu imao sedam hiljada dinara, nikad nije video Segedin, pare su same dolazile.

Danas nema sedam hiljadarki, da ugasi stranku, da je ne bruka. Danas je svetska ekonomska kriza, koja gađa u lidere.

Na Predsedništvu DOS-a podržavao je, kako kaže, većinom Zorana đinđića, a nekoliko puta nije.

Sad mu traže sedam hiljada. Velike su to pare. Objektivno, stranka koja bi mogla da donese prosperitet i boljitak Srbiji, nema te pare.

Kovačević je pitao da li se Koalicija šumadija može registrovati tako što će se ponovo učlaniti u DOS? Odgovor je bio neodređen. I DEPOS i DOS još uvek postoje u registru stranaka. - Ali zašto da se ponovo učlanite kad ste bili u Predsedništvu DOS-a? I DEPOS-a?

- Zato što nemam sedam hiljada dinara.

- Dosta mi je DOS-a. Brišite Koaliciju šumadija iz registra stranaka!

- Uplatite sedam hiljada dinara!

Cipele su se isprečile. Cipele su bile preče od prosperiteta, od demokratije.

Dokon ateista jariće krsti!

Kako je ozbiljno počela danas smešna karijera Branislava Kovačevića?

- Ideja Lige za šumadiju je da Kragujevac bude protokolarna prestonica, a onda da i Vlada delegira određena ministarstva u Kragujevac. Beograd bi ostao glavni grad, a Kragujevac bi bio administrativni centar države. Bilo bi to novo iskustvo za Srbiju, ali ne i za svet. U mnogim zemljama najveći gradovi nisu administrativne prestonice, a nedavno se po tom pitanju oglasila i konzervativna Velika Britanija, predlogom da umesto Londona centar ove države bude Liverpul.

I sadašnja ideja da Kragujevac postane prestonica opravdava se, između ostalog, ekonomskim procvatom, kako grada tako i cele šumadije. Ideja Lige za šumadiju je da se, pored protokolarnih zasedanja Skupštine Srbije i svih stvari koje se vezuju za protokol države, u Kragujevac preseli nekoliko ministarstava. I to Ministarstvo za privredu, Ministarstvo za lokalnu samoupravu, Ministarstvo za prosvetu i Ministarstvo za kulturu.

- Ima i onih lidera koji, poput Nenada čanka, smatraju da bi tu trebalo da bude sedište predsednika Republike, ukoliko bi Srbija bila republika, sedište Vlade, da bi tu trebalo da budu sve ambasade ili bar treba organizovati njihovo funkcionisanje.

Na kraju krajeva, mnoge političke stranke koje su htele da se deklarišu na političkom nebu polazile su iz šumadije, pa je ovo prilika da oni potvrde iskrenu ljubav prema Kragujevcu i šumadiji, tako što će podržati ovu našu inicijativu. Ne mislim da je ovo ekskluzivno pravo naše stranke ili bilo koje partije, mislim da svi treba da podrže ovu inicijativu.

- Pšenica je klasala - šumadija glasala. šumadija, naša dika - biće republika!

- Kragujevac bi doprineo da se bolje uspostavi odnos između ostalih delova države, jer ne bi imao megalopoljski prezir prema okruženju kakav je u Beogradu veoma viđen.

Dobijanjem statusa prestonog grada problemi ovog grada postaju problemi države, a Kragujevac postaje atraktivan za ljude koji nisu poreklom odavde. Otvaraju se vrata za dolazak najkvalitetnijih kadrova kojima raspolaže ova država i mislim da je to veoma dobro da Kragujevac, kao i država, mogu da pronađu mnogo toga pozitivnog. Samo je pitanje da li će biti dovoljno volje i dovoljno mudrosti da se odupre nekim prolaznim otporima.

 

 

Drugi slučaj

 

Oktobra 2001. godine potpisana je Deklaracija o šumadiji. Potpisnici su Liga za šumadiju, NVO šumadijska regija Borivoja Radića, lokalna kancelarija G17, i udruženje privatnih preduzetnika Sloga iz Kragujevca. Zatim sindikat UGS Nezavisnost.

čitav događaj, koji po rečima Kovačevića ima istorijski značaj, propratilo je nekoliko novinara.

Tužan je, mnogo je tužan taj trenutak! Sad događaj, koji je imao istorijski značaj, ide na smetlište istorije. 

Deklaraciju o šumadiji podržavaju i pravnici Beogradskog centra za ljudska prava.

Drugi slučaj, slučaj Borivoja Radića.

Veteranom političke scene Kragujevca ekskluzivno se smatra Borivoje Radić, prvi predsednik i osnivač Demokratske stranke u Kragujevcu. Najbolja preporuka za mesto predsednika žute strane bio je njegov dugogodišnji rad i članstvo u Savezu komunista. Prema kuloarskim pričama, koje mudri Radić nikada nije demantovao ni potvrđivao, Borivoje Radić  sin je popa koji je streljan od komunista. Istog trenutka shvatio je ko je i šta je, da je mantija prepreka prosperitetu i karijeri.

Odrekao se mantije. Pored crkve prolazio je samo ako je moranje. Znao je da nije moralno, da nije podobno, nije ni politički.

Radića, zbog godina i političke mudrosti, zbog dugogodišnjeg staža u Savezu komunista, u Kragujevcu smatraju odmerenim čovekom i političkim autoritetom.

Ovaj bivši komunista prvi je predsednik nekomunističke vlade u Kragujevcu u tandemu sa Veroljubom Stavanovićem.

Kakav je političar Borivoje Radić? Mudar, iskusan, gubi redovno. Pretplaćen na poraze, večiti gubitnik.

Pred lokalne izbore 2000. godine iz DS-a prelazi na listu Zajedno za Kragujevac Veroljuba Stevanovića. Gubi izbore. Zaradio isključenje iz Demokratske stranke.

Kad je na sledećim izborima pobedio Stevanović, Borivoje Radić na vreme ga, pre pobede,   napušta, prelazi u G17. Znači, opet gubi izbore. Pre toga ili posle toga našao se u Narodnoj stranci Slobodana Vuksanovića.

U Kragujevcu kažu da je mudar - treba im verovati. Polaznici Specijalne škole gledaju biografiju, misle suprotno. Mogao je uvek da pobedi, on je uvek izgubio!

Kao političko siroče menjao je partije, ali je ostajao svoj. Svoj na svome.

šta je ono što karakteriše političku mudrost Borivoja Radića? Uvek je ispuštao sigurnu pobedu, i uoči izbora, iz tabora pobednika preveslavao u tabor gubitnika gde je priman otvorena srca.

Zato ga smatraju za mudrog čoveka, što, kad može da pobedi, on stalno gubi.

Izgubljen u svemiru, otišao je u političku penziju. Tačan je i pedantan, građani su po njemu navijali satove, merili političko vreme, orijentisali su se prema njemu. Bežali su prema njemu. Nikad nisu pogrešili. Kad on kaže dan - sigurno je noć!

Na kaju se toliko iskompromitovao da se više nije imalo kud: - Nikada više u nijednoj partiji. Pre donošenja konačne odluke nisam ni s kim razgovarao. Mislim da sam doneo časnu odluku. Moj politički angažman je završen.

Do kraja ostaje veran ideji autonomne šumadije.

 

Ludilo u Kragujevcu

 

Kragujevac juče, danas, sutra.  Ko je luđi, a ko je najluđi? Stalo asfaltiranje, počelo navodnjavanje.

Ne mestu gde se danas nalazi Skupština opštine, nalazila se u starom Kragujevcu stočna pijaca. Jaganjci, krave, žuta živina. Džeparoši, kockari, šibicari, šetali su ravnom zemljanom pistom. U šaci su nosili čičak. čičak nisu žalili. Osmatrali su naokolo, pucali su, gađali su čičkom debele seljačke gunjeve. Sledeća grupa posle prati seljaka sa čičkom na gunju ili šajkači. Zatim ga izdžepare uz piće u kafani ili presretnu u sačekuši. Prebiju ga ili otmu pare. 

Posle godine 1945. takvi su došli na vlast.

Taraba starija od opštine! Avalska ulica u Kragujevcu starija je nego opština. U ulici su pre  sto godina većinski živeli Romi. Na jednoj strani ulice do danas su ostali većina.

Kragujevac na dva kilometra iz pravca Topole i Batočine gradi četiri trake. To je zbog izvoza, da bi krenuo izvoz. Kad investitori vide četiri trake, biće impresionirani. Nema veze što su trake dva kilometra. Nećemo im pokazivati dalje.

Lako je sa sirotinjom. Ponuđeno je 800 evra po aru. Građani periferijskog naselja Sušica su se pobunili.

Nebojša Vasiljević, stručnjak za gradske resurse, majstor je za otimačinu: - što je u gradu, to je gradsko zemljište. Ne može biti seosko! Tu se radi o bespravnoj gradnji.

Kako bespravna gradnja može biti nešto sagrađeno pre sto godina?

Po istoj logici bespravna je gradnja i Amidžin konak u Kragujevcu. Radovi su stali. Meštani će leći pod bagere. Izgradnja je zaustavljena na 500 metara do centra.

Stalo je asfaltiranje? A navodnjavanje? Posle Novaka đokovića, novi senzacionalni transfer! Velika Morava u Kragujevcu! U prelaznom roku.

Kakvo navodnjavanje? Navodnjavanje preko Velike Morave. To je izvršeno! Veroljub Stevanović je kupio, platio je seriju Selo gori a baba se češlja. Znači, ideja da Morava navodnjava Kragujevac, realizovana je kroz seriju.

Istorija ludaka  - treći deo. Veruje se da su Veroljub Stevanović i kopmanija autentični i neponovljivi. Ali ludilo u Kragujevcu ima predistoriju. Davno se, još pre 60 godina, u vreme  crvenog Kragujevca, javila ideja da se otrgne deo Velike Morave i pretoči u reku Lepenicu. Kako bi kroz Kragujevac protekla jedna velika reka. Da se prokopaju kanali. Da li bi teklo uzbrdo, drugo je pitanje. Postojala je ideja da se voda napumpava, da se prokopaju tuneli.

U Beogradu postoji Udruženje Kragujevčana u Beogradu, da se u Beogradu bore za Kragujevac, za to da Kragujevac bude prestonica. Traže da im se otkupi zemljište, ambasada, rezidencija, iz šuplje gradske kase.

Veroljub Stevanović prodaje gradske parkove, dečja igrališta, građani ga jure i teraju sa brda na brdo. U pomoć mu je stiglo Udruženje Kragujevčana u Beogradu: oni traže da se ukloni ovo malo bele vode, ova sramota od reke, Lepenica, ili da se dokupi Velika Morava.

Oni su stigli u kabinet gradonačelnika, oni ultimativno zahtevaju: - šta je bilo sa idejom 60 godina starom, da se otrgne rukavac Velike Morave, da voda potekne kroz Kragujevac? Da Kragujevac, konačno, dobije reku kakvu zaslužuje?

Postoji rečno korito, vodotokovi, moćna reka bi ostavila utisak na investitore.

Gradonačelnik nije ostao ravnodušan. Nasmešio se. Pozdravio je genijalnu ideju.

Stalo asfaltiranje, počelo navodnjavanje.

Udruženje Kragujevčana u Beogradu prestavljaju bivši udbaši, likvidatori iz Drugog svetskog rata, sa svojim potomicima. Kad su obavili zadatke u Kragujevcu, prebačeni su u Beograd, da budu sklonjeni - na visoke položaje. Nikad nisu zaboravili grad, nikad nisu prestali da vole grad u kome su umazali prste, započeli karijeru.

Sad je obnovljena ideja Velike Morave. Sad Velika Morava treba da krene prema Kragujevcu, da podrži ugovor sa Fijatom. Reka Lepenica se, inače, uliva u Moravu. Mada, treba da bude obratno. Kragujevcu će konačno da krene. Kad Morava krene pravim putem. - Oj Moravo, čekam te odavno!

To mora ući u seriju Selo gori a baba se češlja. -  Je l' tako da Velika Morava teče kroz Kragujevac?

- Tako! Tako je tata, tako, tako!

U Kragujevcu rade kafane, sa muzikom. Penju pevačice na stolove, one se zmijski uvijaju. Plaćaju pesme! Neće da plate sedam hiljada dinara da se svečano, zvanično ugasi Liga za šumadiju. Niko ne da iz svog džepa. Borivoje Radić, on je penzioner. Ne da ni on od svoje penzije.

- Pšenica je klasala  - šumadija glasala - šumadija, naša dika - biće republika! Ili Lige za šumadiju neće biti! ćao, nema više!

Jedna dobra ideja, ideja autonomne šumadije, odlazi u aut!