Uvodnik
(Pr)osudite
sami
Dobro veče, predsedniče
Milovan Brkić
Zamišljam kako ministar
Milutin Mrkonjić, zadužen za infrastrukturu, pevuši: "...Ide Mile, ide Mile, preko koridora, i on kaže, i
on kaže da se proći mora..."
Koridori su poslednje dve
decenije bili naša sudbina.
I Koridor 10, putni pravac, jeste naša
sudbina. Za njegovu izgradnju ima para u izobilju.
Samo Rusi daju 800 miliona evra za izgradnju
infrastrukture. Grci su nudili 150 miliona
bespovratno za izgradnju autoputa.
Međunarodni monetarni fond odobrio kredite, ali vlastima
u Srbiji ne pada na pamet da
ih uzmu. Ma, jok, kakve pare, šta će nama pare...
Banda predvođena Mlađanom Dinkićem, Božidarom
Đelićem, Aleksandrom Vlahovićem i sličnima
traži da se ugradi u ove poslove
sa po desetinu
miliona, ili od posla ništa.
Sva je prilika da će Srbija
biti zaobiđena iz dva pravca,
i to izgradnjom autoputa preko Rumunije i Bugarske,
i Jadranskom magistralom preko Crne Gore prema Albaniji i Grčkoj.
Ta zločinačka grupa, koju obožava i
podržava i Boris Tadić-Francetić, rešila je da nas,
po nečijem zadatku, potpuno satre.
Piše mi prijatelj iz Kanade.
Pita me: Da li je iko tamo normalan?
Da li je iko sačuvao dušu? Da li je život
postao tako besmislen da ljudi
po svom instinktu
nalaze utočiste u ludilu?
Psihologija svrstava samoobmanu u najteže poremećaje ličnosti, a srećna i
uspešna Srbija
nije ništa
drugo nego samozabluda iz koje nema izlaza.
Živimo u obmani. Izmislimo smo zabludu
da bismo pobedili obmanu. Nije važno što je narod gladan, izgubljen,
zaluđen i očajan. Lagaćemo
se da jedino mi na svetu imamo
autohtonu kulturu i da smo
narod najstariji.
Srpski predsednik Boris Tadić-Francetić i njegova
stranačka i koaliciona kamarila - Dinkić, Tomica Milosavljević i drugi, nude izlaze iz potpuno opustošene Srbije, u kojoj
dve trećine
građana imaju problem kako da se prehrane.
Nude nam put za koji kažu da
nema alternative, nude brzi
ulazak u Evropsku uniju, dolazak Turske u Srbiju sa investicijama, pojačan uticaj Nemačke na Balkanu,
ulazak Srbije u NATO... Koliko će nas koštati sve njegove
zablude, poput ove da Dinkiću
pripušta da Srbiju opelješi do poslednje pare?
Niko, počev od predsednika
pa do njegovih satrapa, ne kaže koliko živih
građana će dočekati ulazak u Evropsku uniju, u NATO alijansu, kako ćemo posejati
polja, pokupiti letinu, početi proizvodnju u fabrikama koje su mrtve...
Predsednik tvrdi da je Srbija
faktor mira na Balkanu! Da
li će Rezolucija o Srebrenici podići ugled Srbije,
ili njegov? Da li će se ostvarivanjem
plana Tužilaštva za ratne
zločine o hapšenju 650 oficira i policajaca
u narednih godinu dana, zbog navodnih
zločina na Kosovu u vreme delovanja NATO alijanse, podići ugled
Srbije, ili Borisa Tadića-Francetića
lično?
Predsednik Tadić je pun samoobmanjivačkih ideja. U njegovom bolesnom telu i
ludoj glavi roje se takve ideje,
i on svakog dana, iako teško diše, pridikuje.
Nama gladnima, očajnima, u beznađu, predsednik nudi bolju evropsku perspektivu i svetliju
budućnost. On samo traži da
ga sledimo, da idemo za
njim. On u blindiranom automobilu, mi u dronjama. Pa dokle stignemo.
Sve čega se predsednik dotakne, sve je laž, pljačka i prevara.
U ovom broju opisujemo sva njegova
ludila. Nespremnost za borbu protiv
globalnog terorizma, protiv Dinkićevih
zločinačkih pljački, rasula u pravosuđu i uništavanja
poslednje institucije u državi, do ubistava inspektora policije koji su istraživali
kriminal njegovih saboraca.
Dobro veče, predsedniče. Da li ste
Vi potpuno ludi?