Feljton
Pero Zlatar: "Meta Paveliæ - Živ ili mrtav" (8)
"Istarska
æurka" izbegla lonac
Decenijama pre knjige Pere Zlatara
trajala su nagaðanja i nedoumice èiji su hici pogodili ustaškog poglavnika Antu
Paveliæa na ulici Buenos Ajresa, gde se krio pod zaštitom Huana Perona. Paveliæ
je atentat preživeo, ali je od posledica ranjavanja kasnije umro u Madridu.
Govorilo se da je iza svega stajala jugoslovenska Udba, koja je pola veka bila
gospodar života i smrti svugde gde su živeli jugoslovenski politièki emigranti.
Tabloid prenosi
obimne izvode iz knjige Pere Zlatara, iz koje saznajemo šta se i ko se iza
svega krio, kao i o vremenu u kojem se sve dešavalo
...
"Snimiæe nas stotine pari purgerskih oèiju gladnih traèeva. Oboje smo poznati, gospodine Moškov, fotografije nam izlaze u novinama i o nama pišu. Zato bismo bili izloženi otrovnim ogovaranjima. Iskreno, ne plašim se zbog vas, nego za sebe. Jer, o vama æe zadivljeno prièati: prava je muškarèina,
skuvao je naivnu istarsku æurkicu
i pogostio se", govorila je Marija Crnobori.
"Ali šta bih ja, sirota, kad æe moje zavidne kolege, a naroèito koleginice, jedva doèekati da posvuda rastrube kako im je sada sve jasno. Eto
dokaza, reæi æe, kojim putem idem iz uloge u ulogu. Ne zato što sam dobra i nadarena glumica, nego preko kreveta u
koji me privodi uticajni èelnik ustaškog pokreta Ante Moškov. A vaše
ime, nemojte se naljutiti što
vam to kažem, izgovara se sa
strahopoštovanjem. Recite vi meni, gospodine, ko æe mi u pozorišnom ansamblu poverovati kad budem rekla da smo se nas
dvoje, zateèeni na ruèku ili veèeri
u restoranu, svejedno kojem, našli
bez obaveze? Da ugodno obedujemo i opušteno razgovaramo kao znanci koji imaju šta da kažu
jedno drugom? Ma, koga je u pozorištu briga što
smo oboje slobodni, i što nikome
ne moramo polagati raèune! Srž njihovih bla, bla, bla blebetanja biæe da beskrupulozna karijeristkinja Marija Crnobori izlazi
s Antom Moškovom i zna se, je li, šta mu sve dopušta. A Moškov, koristeæi nespornu moæ, kratkim telefonskim razgovorom naloži intendantu pozorišta Dušanu
Žanku i upravniku drame Marku Soljaèiæu da poslušne režisere
opomenu, neka ni sluèajno ne
padnu u iskušenje i podele uloge
pre nego što ona bludnica, to
jest ja, sebi ne izabere glavnu ili najbolju". Sve to izgovorila je u dahu
Marija u pregrejanu slušalicu, dok je Moškov svoj brod vukao u uvalu želja iz najburnijih ludih snova.
"Slažem
se s vama, gospodièna Marija,
da bismo postali mete zagrebaèkih
traèera. I zar nam, stoga, ne bi bilo lepše da uprilièimo diskretnu veèeru uz sveæe i tihu muziku kod vas ili kod mene, skriveni od
pogleda, kad nas niko neæe
videti?"
I još jednom pucanj u prazno.
"Nipošto, gospodine Ante. Kod mene to neæe biti moguæe jer stanujem s roðakom i ne bi mi bilo milo da pomisli kako se meðu nama dogaða nešto
mutno, a što se ne dogaða. Doðem
li ja vama, videæe me bar
desetak ljudi. Otvorili bi oèi
susedi, domobrani koji vam stražare
pred kuæom, pa kuæno
osoblje koje æe nas posluživati... Strpimo se još neko vreme, molim vas.
Dajte mi vremena da se saberem od košmara koji su me
uhvatili otkako sam vas upoznala na otvaranju Josipove izložbe u galeriji Ulrich - preduhitrila ga je Marija i
iskobeljala se iz njegovih krokodilskih ralja.
Ista
meta, isto odstojanje
Zanemeo je kao da mu je ugurala krpu u usta i nasula u nju siræe.
Iako bi se izložio opasnom riziku od usplamtele odmazde posesivne i ljubomome Višnje
Paveliæ, Ante Moškov, koji zbog Marije sve manje vlada svojim požudnim
oseæanjima, smislio je kako æe je sada, smesta i odluèno,
telefonom zaprositi, mada ne može garantovati da neko skriveno uho ne
prisluškuju èak i njegove razgovore. Zateæi æe
je iznenadnom ponudom da se venèaju. Kad ona želi
i gde želi. Brzopleto se odvažio da odbaci visoko mesto koje je
stekao u ustaškoj eliti i još bi ga sticao, jer tek mu je trideset prva... Do ðavola,
pa kad je kralj Edvard VII pronašao snagu da za ljubav dvostruke raspuštenice,
Amerikanke Volis Simpson, s osmehom gubitnièki ostavi presto i krunu
britanske imperije, zašto da onda i on zbog neudate devojke Marije Crnobori ne
siðe s vrha i postane obièan graðanin. Kome æe žena,
u koju se zaljubio, izroditi troje deèice.
Marija mu nedeljama delom dokazuje da ona nije laka roba. Iako Moškov
pripada izabranom, najužem krugu od dvadeset prvih ljudi u NDH, to je nije impresioniralo. Još mu
nije podatno raširila noge, a i pitanje je kad æe i hoæe
li.
Ali Moškov razmišlja samo o sebi i ne promišlja šta bi bilo s njom? Bi li
Marija spremno ostavila sveto pozorište kome je opatièki
posveæena? Ma bi, šipak! Šta on, Ante Moškov, sebièno umišlja da æe mlada i ambiciozna glumica veselo i raspevano lako jedva doèekati
njegov predlog! Èim on, jaki poglavnikov èovek, koga Marija zapravo jedva i
poznaje i s kojim je na uljudnoj udaljenosti, "na vi", zamoli njenu
ruku. Koješta!
A i kad bi mu rekla "da", i nju bi posred srca pogodio
topuz džilitnut iz vile uvreðene poglavnikove porodice. Izvesno je kao što su jedan i jedan
dva da bi se Marija oprostila od svetala pozornice i prestala da radi ono što
najviše voli. Da se iz noæi u noæ u HDK-u pretvara u Jelenjku u Gunduliæevoj Dubravki, Lujzu
u Šilerovoj Spletki i ljubavi, ili Tofaniju u Sorbulovoj Bolesnoj
krvi. I kad bi, hajdemo reæi, njih dvoje delili èetiri
braèna zida, pokraj njega bi sedela i prekorno ronila suze nesretnica, roðena,
ali prognana i na silu zanemela glumica. Koja kopni zato što
su joj oteli najveæu pasiju.
Kad bi kao Hamlet birala scenu vlastitog umiranja, poželela
bi da umre na sceni.
Šta bi se dogodilo s njim da Višnja sazna kako on, muškarac koga je
samouvereno odabrala na ustaškom trgu robova i za koga se nakanila
udati, kao orlušina obleæe oko Marije? Bacila bi ga u kotao s vrelim uljem. Gospoða
Mara - a ona nikad nije odobravala njegovu vezu s njenom starijom kæerkom,
premda još bezazlenu, i koja nije otišla dalje od brzih poljubaca u letu -
bez po muke æe pronaæi teške reèi protiv njega. Nagovoriæe muža, poglavnika, da smeni
nevernog razvratnika Antu Moškova i protera ga bez povratne karte u
zemlju nedoðiju.
Potrudili bi se da mu naprti grehe o kojima je znao i nije znao.
Prepao se vlastite pretnje, dok zamišlja scenu iz hrvatskog
teatra zabluda. Besomuèni momci neveselih lica i ugašenih oèiju
- koji bi danas za njega skoèili u vatru i vodu i koji èekaju
njegov mig da ako treba ubiti - ubiju, ako treba spaliti - spale, ako treba prebiti
- prebiju, ako treba oteti - otmu, ili ako treba uhapsiti - uhapse - ruku
okovanih u lisièine i nogu u negve, sprovode ga u Jasenovac kao protuvu. Kao da tim
liktorima nije bio sveti ustaški uzor i voljeni zapovednik.
Ante Moškov je poverovao da se primakao cilju kad je obavestio Mariju da
prenese roðaku Josipu Crnoboriju kako æe poglavnikovi telesni zdrugovi kupiti
šest njegovih slika, i to za velike pare, a ona nesputano radosno potciknula.
Tada su popili èaj u njegovoj kancelariji. Ali kad ju je pozvao da ruèaju
izgovorila se sutrašnjim gostovanjem teatra u Slavoniji. Nade su mu zatim najjaèe
nabujale nakon što je roðaku omoguæio sastanak s poglavnikom i oni se dogovorili za èetiri
poluèasovna poziranja. Crnoborijev portret Ante Paveliæa
uistinu je savršeno ispao i nije bilo novine koja nije objavila njegovu
fotografiju, crno-belu ili èak u boji, uz ode autoru. Cena na
likovnom tržištu osetno mu je poskoèila. Ministar nastave i narodne prosvete, Lièanin Mile Starèeviæ
potpisao je Josipu Crnoboriju snopiæ èekova
za pripomoæ da kao državni izabranik izlaže u inostranstvu, u Beèu, Berlinu i Bratislavi.
A šta se dogodilo s Marijom? Ništa. Na njihovom putu trupci i stene. Opet
ista meta, isto odstojanje.
Saèuvavši bes u sebi, Moškov je odluèio da prièeka.
Prsten
s kamejom
S Višnjom se reðe viðao, pravdajuæi se pojaèanim poslom koji mu nameæe njen otac. Jednom je uspela da ga
navede da poprièaju o venèanju. Nije imao kud i ševrdajuæi rekao je kako
odavno razmišlja o tom sudbonosnom danu:
"Mislim kako bi najbolje bilo da svadbu objavimo kad diplomiraš. Budeš
li vredna kao do sada i budeš li i dalje uredno polagala ispite, onda bi se to
dogodilo oko maja ili juna 1946. Dotle æe nam se domovina rešiti
Titovih šumskih razbojnika, a Nemaèka pregaziti Rusiju, uæutkati
Englesku novim raketnim oružjima i sklopiti primirje s Amerikom,
kao što se sve izvesnije nagaða. Tada æe Hrvatska živeti
u miru i izobilju. To predviða i tvoj otac."
Posustalo je pokrila lice široko otvorenih ruku i saslušala
ga bez reèi i osmeha. Kako Moškov nije ulovio Višnjinu gorku misao, njeno zamišljeno držanje
podveo je pod mudrost da je æutanje znak slaganja.
Ante Moškov se 11. maja 1943. setio Višnjinog dvadesetog roðendana,
a to je bila prilika da proslave i dvogodišnjicu veze. Poklonio joj je
prsten s kamejom. Uzdržano mu se obradovala. Nije joj smeo reæi da ga je prošle
godine dobio od prijatelja iz izbeglièkih dana, opevanoga
zapovednika Crne legije, pukovnika Jure Francetiæa. Bio mu je na
svadbi ubrzo posle uspostavljanja NDH, u drugoj polovini aprila 1941. U
sarajevskoj crkvi svetog Josipa, župnik, veleèasni
Božidar Praho venèao ga je s Italijankom Beatrièe Arijendi. Ante je
razdragao Juru, onda ustaškog poverenika za Bosnu i Hercegovinu, nakon što mu je na njegovo uporno
znatiželjno propitivanje napokon priznao kako je taèno ono što
se nagaða i o èemu se govorka. Da mu je devojka poglavnikova kæerka
Višnja. Na šta mu je Jure likujuæi pružio prsten i vezao ga reèju da gospodièni
Paveliæ ne otkrije ko mu ga je dao. Ostavio mu je na volju neka joj ga natakne na
prstenjak kad bude procenio da je naišao povod za to.
Moškov pogotovu sada neæe pogaziti obeæanje Juri Francetiæu, izreèeno mesec dana pre njegove pogibije, lanjskog 27. decembra. Partizani su ga
smrtno ranili nakon što je laki vojni avion francuske izrade Potez-XXV,
u kojem je leteo iz Zagreba u Gospiæ, zbog kvara na motoru
prisilno sleteo na zaleðenu poljanu u Moèilu, nedaleko od Slunja, onda pod vlasti komunista. Beatrièe
mu je posmrtno rodila sina, dva meseca posle sahrane u Zagrebu. Moškov
je oseæajno stisnuo ruku Jurinom nasledniku u Crnoj legiji, ustaškom
satniku Rafaelu Bobanu, nakon što je muški èvrsto
rekao nad odrom da "likvidirati ranjenog protivnika mogu samo Azijati
boljševici i njihovi azijski trabanti!"
Moškova nisu razuverili da je Juri Francetiæu i njegovom iskusnom
pilotu zastavniku Miji Abièiæu život
okrenuo leða zato što im je letilica, koja je pre bila za otpad nego li za uzlet zatajila
posle paklene diverzije na aerodromu u Luèkom. Sumnju je izneo pred
smrknutim poglavnikom, koji je oèinski voleo Juru:
"Ne mogu verovati da više nema moga sina",
lomno je zajeèao Paveliæ i dugo nije sušio obraze nakon što mu je Moškov javio o Jurinom groznom kraju. A još nedavno, prvih dana septembra, bio
je u poglavnikovom najužem
izaslanstvu dok je u Vinici, u Ukrajini, posetio firera Hitlera i potom
hrvatske legionare na istoènom frontu.
Ante Paveliæ je proglasio trodnevnu žalost za Jurom Francetiæem,
posmrtno ga unapredio u krilnika Ustaške bojnice i u viteza i naložio
najžurnije izdavanje poštanskih spomen-maraka s njegovim likom u èetiri boje.
Moškov upravo zato nije oèekivao od Paveliæa
da æe preæutati bolan odgovor na njegovu slutnju kako Francetiæeva
smrt nije bila sluèajna, nego ga je satrla posle podmuklo pripremljene crvene urote. I lomilo
ga je: zašto se poglavnik onog maglovitog dana nije pojavio na Mirogoju na
sahrani svog najmilijeg vojnika.
Romantièna komedija
Marija Crnobori strepi da je zapala u bezizlaz. Nije pametna i ne ume da
odgonetne kako da utekne od sve nasrtljivijih udvaranja Ante Moškova.
Ali mu i ne sme pokazati da ga izbegava. U toj romantiènoj
komediji mora se ponašati diplomatski promišljeno kako ne bi navukla njegovu srdžbu.
Pretila su joj tri vrlo opasna razloga.
Prvi. I ona je s više strana èula, pa i od roðaka Josipa, koji se oduševio poglavnikom otkako ga je portretisao, da
Višnja Paveliæ u Moškovu vidi više od pratioca s kojim povremeno izaðe u pozorište
i na koncerte. To æe reæi da je strašnije dražiti bes i taštinu te devojke, negoli nepromišljeno gurnuti nos u razbesneli vulkanski
krater. I sazna li poglavnikova kæi kako se njen voljeni Ante
pali na njihovu omiljenu glumicu i manijakalno je progoni, Marija ne treba da
gleda u pasulj da bi pogodila kako æe biti kruto zaustavljena u
usponu i precrtana s liste prvakinja drame u HDK. A ona ne bi bacila svoju
karijeru na žrtveni oganj ne za jednog nego ni za dve stotine Moškova.
Drugi. U Zagrebu je poznato da je gotovo dve godine Marija bila verena s
popularnim pesnikom Ivanom Goranom Kovaèiæem.
Ali kad je krajem prošle, èetrdeset druge, Goran tektonski uzdrmao ustaški režim
i s Vladimirom Nazorom utekao partizanima, Marija se oseæa
kao da trune i u stalnoj je strepnji da æe se neko podsetiti na
blisku prošlost i njenu idilu s komunistièkim prebegom, kome je u NDH
danas opasno i spomenuti ime.
Treæi. Marija je odnedavno zavolela doktora teatrologije i svog najdražeg
reditelja Marka Foteza, a i on nije ravnodušan prema svojoj glumici
miljenici. Skrivena ljubav meðu njima buja. Na stranu što
Foteza prati sjajan ugled da je otkrio, maestralno adaptirao i režirao
Dunda Maroja, urnebesnu komediju dubrovaèkog renesansnog
pisca Marina Držiæa, ali nevolja je što ga u kartoteci ustaške policije prati loš
ugled. Podvuèen je kao sumnjivi element zbog predratnih javno izloženih
levièarskih opredeljenja. Spasli su ga dobronamerni signali koje mu je, verovali
ili ne, poslao uvereni ustaša, gorostasni intelektualac i dokazani
teatroljubac, intendant Velikog pozorišta Dušan Žanko.
Fotez je izbegao isleðenja, praæenja, prisluškivanja
pa i veæ pripremljeno hapšenje tako što se najpre sklonio u Split i tamo postao
direktor drame, a sada radi u Osijeèkom pozorištu.
Povremeno, na Žankov poziv, u Zagrebu tiho odrežira neku predstavu i ponovo
šmugne u mirnu osijeèku citadelu.
"Daleko od oèiju špijuna tajne policije, daleko od Jasenovca!", Fotez se, parafrazirajuæi,
sumorno našali sa sobom. Mariji nije po volji njegov crni humor i potrese se
kad je dragi podseti na svoj rizièni hod po minskom polju.
Ona je u zebnji da do zapostavljenog Moškova, ne dao Bog, ne dopre glas kako su
ona i Fotez ljubavnici. Posle crvenog Gorana, sada još i crveni Marko! Izjeden
od ljubomore i besa zato što kuca na vrata koja mu se ne otvaraju, Moškov bi
mogao teško nauditi Fotezu i gurnuti ga u mrak koji æe
ga progutati.
Mariji Crnobori zato ide u raèun što
je Ante Moškov preko grla u poslu koji ga je smotao. Èešæe
je van Zagreba i manje je poziva. Mora da se donekle izleèio
od derta koji ga je spopadao zbog nje pa se skrasio i smirio. A biæe
da je postao i oprezniji pred Višnjom Paveliæ.
Marija se pravi kao da nije saznala o njihovom bezgrešnom
prijateljevanju, o èemu prigušeno bruje saborski kuloari, državne kancelarije, društveni
saloni, kasarne, poslanstva, frizeraji i kafane. Otmenom uzdržljivošæu
uverljivo odglumi i da nije èula o Antinim povremenim švrljanjima,
kad se mužjaèki istutnji i isprazni muda do dna, zato što telo traži
svoje, a poglavnikova kæerka mora uæi u brak virgo intacta.
Margo Mrakoviæ, najotmenija kurva u Zagrebu, kojoj u krevet uleæu
bez kucanja - upravo tako kite Marijinu koleginicu iz drame HDK-a - onomad se
pred njom nesmotreno zaletela ili se ipak promišljeno izbrbljala -
ali ko bi nju uhvatio za glavu i rep - da je provela predivno veèe s
privlaènim i šarmantnim džentlmenom Antom Moškovim. Povod za intimni sastanak udvoje bio je što je njen jednokratni
kavaljer posle poglavnikovog najvišeg odlikovanja stekao èast
da se nazove vitezom. A to je voleo da proslavi, utoèi i
zalije u lepom društvu.
Kraj
Moškova
U septembm 1944. poglavnik je, predosetivši slom, sklonio ženu,
kæerke i sina u Austriju. Kako svet ne bi dreknuo da su kukavièki
utekli, državna propaganda je taj èin umotala u svilu i nalepila mu
socijalnu etiketu. Paveliæi su poveli èetrdeset devet mališana, sirotana bez roditelja, pitomaca Ustaškoga deèaèkog
zavoda (UDZ), o èijem su se obrazovanju i vaspitanju od 1942. pred oèima
sveta starali gospoða Mara i starija joj kæi Višnja. Zbog egzodusa Višnja
je prekinula studije prava.
Nekako istovremeno, tada veæ general Moškov,
preuzeo je zapovedanje nad Prvom udarnom divizijom i više je na dalmatinskom
frontu nego li u metropoli, što savršeno odgovara Mariji,
koja se ohrabrila i poèela da se pokazuje s Fotezom.
Posle bekstva u Austriju, 17. maja 1945, u Langrajtu kod Salcburga, vitez
general Ante Moškov sreo se s poglavnikom i pograbio s njime. Razmirice su poèele
kad mu je zamerio što je misleæi jedino kako da saèuva vlastitu zadnjicu gnjila srca neviteški ostavio vojsku i bespomoæan
neorganizovani puk koji su se u panici povlaèili za njime. I to je
prouzrokovalo masovna ubistva u Blajburgu, Dravogradu i Koèevskom
Rogu, nakon što su Englezi predali zarobljene begunce na nemilost partizanima.
Paveliæ je iskoèio iz kože kad mu je dugogodišnji pouzdanik još prigovorio što
nije iz Zagreba poveo u izbeglištvo i roditelje koji su ostali kod kuæe u
Podsusedu i prestravljeni doèekali ulazak Titove vojske. Najposle ga
je napao zato što je nesmotreno dopustio da mu Britanci zatoèe
starijeg brata, profesora Josu, i izruèe ga Jugoslovenskoj armiji,
èiji su ga krvnici iz kaznenog bataljona stravièno
muèili i potom mu bez suðenja presudili metkom.
Da je izmeðu, dotle veæ viðenih (deja vu) tasta i zeta žestoko grmelo i sevalo,
potvrdio je Moškov na saslušanju u zagrebaèkom zatvoru izjavivši
kako mu je poglavnik pretio da æe ga, iako su u stranoj zemlji, preki
pokretni ustaški sud osuditi zbog neposlušnosti na jedinu kaznu koju je izricao i
u domovini. Smrtnu.
Ante Moškov je u Langrajtu poslednji put razgovarao s Antom Paveliæem.
Erihu Lisaku i Ici Kirinu koji su ga ispratili i pri tom iz opreza motrili da
ih poglavnik ne vidi, obeæao je da æe se iz Austrije vratiti u Hrvatsku i diæi ustanak:
"To je nemoguæe!", skeptièno ga je opomenuo zapovednik poglavnikovih èuvara Ico Kirin dugo
mu stežuæi ruku.
"Nemoguæe jeste. Ali tako mora biti", samouvereno je odgovorio Moškov.
"Èuvaj se, brate Ante!", slutljivo je dodao Lisak i blago odmahnuo
glavom. "Nemojte oplakivati èoveka dok je još živ",
otprkosio je Moškov. "A bude li mi suðeno da odem pod ledinu, onda je lepše
umreti izmeðu dve vatre, nego od izliva krvi u mozak ili od sifilisa!"
Pre odlaska Moškovu nisu dopustili da vidi Višnju i oprosti se.
Moškov se, krišom prelazeæi granice po lošem vremenu, kad je zima veæ bila osvojila, u decembru 1945, preko
Barèa u Maðarskoj iznemoglo uvukao u Hrvatsku, u veri da æe
se spojiti s križarskim borcima i preostalim jedinicama Crne legije, koje je, kako su kolala
neproverena obaveštenja, okupio general Rafael Boban. A kad je shvatio da su to glasine, a
Bobana ni od korova, okrenuo se nalevo krug i preko Rijeke, Izole i Trsta
dokopao Venecije. Tu su ga Englezi uhapsili i izruèili.
Mediji nisu obelodanili da je general Moškov bio osuðen
i 1948. smaknut u Zagrebu.
(Nastaviæe se)
Marija mu nedeljama delom dokazuje da
ona nije laka roba. Iako Moškov
pripada izabranom, najužem krugu
od dvadeset prvih ljudi u NDH, to je nije impresioniralo.
Ante Moškov se 11.
maja 1943. setio Višnjinog
dvadesetog roðendana, a
to je bila prilika da proslave i dvogodišnjicu
veze. Poklonio joj je prsten s kamejom. Uzdržano mu se
obradovala. Nije joj smeo reæi da ga je
prošle godine
dobio od prijatelja iz izbeglièkih dana,
opevanoga zapovednika Crne legije, pukovnika Jure Francetiæa.
Da je izmeðu tasta i zeta žestoko grmelo i sevalo, potvrdio
je Moškov na saslušanju u zagrebaèkom zatvoru izjavivši kako mu je poglavnik
pretio da æe ga, iako su u stranoj
zemlji, preki pokretni ustaški sud osuditi zbog neposlušnosti na jedinu kaznu koju je izricao i u domovini. Smrtnu.