https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Feljton

Feljton

Pero Zlatar: "Meta Paveliæ - Živ ili mrtav" (8)

 

"Istarska æurka" izbegla lonac

 

Decenijama pre knjige Pere Zlatara trajala su nagaðanja i nedoumice èiji su hici pogodili ustaškog poglavnika Antu Paveliæa na ulici Buenos Ajresa, gde se krio pod zaštitom Huana Perona. Paveliæ je atentat preživeo, ali je od posledica ranjavanja kasnije umro u Madridu. Govorilo se da je iza svega stajala jugoslovenska Udba, koja je pola veka bila gospodar života i smrti svugde gde su živeli jugoslovenski politièki emigranti.

Tabloid prenosi obimne izvode iz knjige Pere Zlatara, iz koje saznajemo šta se i ko se iza svega krio, kao i o vremenu u kojem se sve dešavalo

...

 

"Snimiæe nas stotine pari purgerskih oèiju gladnih traèeva. Oboje smo poznati, gospodine Moškov, fotografije nam izlaze u novinama i o nama pišu. Zato bismo bili izloženi otrovnim ogovaranjima. Iskreno, ne plašim se zbog vas, nego za sebe. Jer, o vama æe zadivljeno prièati: prava je muškarèina, skuvao je naivnu istarsku æurkicu i pogostio se", govorila je Marija Crnobori.

"Ali šta bih ja, sirota, kad æe moje zavidne kolege, a naroèito koleginice, jedva doèekati da posvuda rastrube kako im je sada sve jasno. Eto dokaza, reæi æe, kojim putem idem iz uloge u ulogu. Ne zato što sam dobra i nadarena glumica, nego preko kreveta u koji me privodi uticajni èelnik ustaškog pokreta Ante Moškov. A vaše ime, nemojte se naljutiti što vam to kažem, izgovara se sa strahopoštovanjem. Recite vi meni, gospodine, ko æe mi u pozorišnom ansamblu poverovati kad budem rekla da smo se nas dvoje, zateèeni na ruèku ili veèeri u restoranu, svejedno kojem, našli bez obaveze? Da ugodno obedujemo i opušteno razgovaramo kao znanci koji imaju šta da kažu jedno drugom? Ma, koga je u pozorištu briga što smo oboje slobodni, i što nikome ne moramo polagati raèune! Srž njihovih bla, bla, bla blebetanja biæe da beskrupulozna karijeristkinja Marija Crnobori izlazi s Antom Moškovom i zna se, je li, šta mu sve dopušta. A Moškov, koristeæi nespornu moæ, kratkim telefonskim razgovorom naloži intendantu pozorišta Dušanu Žanku i upravniku drame Marku Soljaèiæu da poslušne režisere opomenu, neka ni sluèajno ne padnu u iskušenje i podele uloge pre nego što ona bludnica, to jest ja, sebi ne izabere glavnu ili najbolju". Sve to izgovorila je u dahu Marija u pregrejanu slušalicu, dok je Moškov svoj brod vukao u uvalu želja iz najburnijih ludih snova.

"Slažem se s vama, gospodièna Marija, da bismo postali mete zagrebaèkih traèera. I zar nam, stoga, ne bi bilo lepše da uprilièimo diskretnu veèeru uz sveæe i tihu muziku kod vas ili kod mene, skriveni od pogleda, kad nas niko neæe videti?"

I još jednom pucanj u prazno.

"Nipošto, gospodine Ante. Kod mene to neæe biti moguæe jer stanujem s roðakom i ne bi mi bilo milo da pomisli kako se meðu nama dogaða nešto mutno, a što se ne dogaða. Doðem li ja vama, videæe me bar desetak ljudi. Otvorili bi oèi susedi, domobrani koji vam stražare pred kuæom, pa kuæno osoblje koje æe nas posluživati... Strpimo se još neko vreme, molim vas.

Dajte mi vremena da se saberem od košmara koji su me uhvatili otkako sam vas upoznala na otvaranju Josipove izložbe u galeriji Ulrich - preduhitrila ga je Marija i iskobeljala se iz njegovih krokodilskih ralja.

 

Ista meta, isto odstojanje

 

Zanemeo je kao da mu je ugurala krpu u usta i nasula u nju siræe.

Iako bi se izložio opasnom riziku od usplamtele odmazde posesivne i ljubomome Višnje Paveliæ, Ante Moškov, koji zbog Marije sve manje vlada svojim požudnim oseæanjima, smislio je kako æe je sada, smesta i odluèno, telefonom zaprositi, mada ne može garantovati da neko skriveno uho ne prisluškuju èak i njegove razgovore. Zateæi æe je iznenadnom ponudom da se venèaju. Kad ona želi i gde želi. Brzopleto se odvažio da odbaci visoko mesto koje je stekao u ustaškoj eliti i još bi ga sticao, jer tek mu je trideset prva... Do ðavola, pa kad je kralj Edvard VII pronašao snagu da za ljubav dvostruke raspuštenice, Amerikanke Volis Simpson, s osmehom gubitnièki ostavi presto i krunu britanske imperije, zašto da onda i on zbog neudate devojke Marije Crnobori ne siðe s vrha i postane obièan graðanin. Kome æe žena, u koju se zaljubio, izroditi troje deèice.

Marija mu nedeljama delom dokazuje da ona nije laka roba. Iako Moškov pripada izabranom, najužem krugu od dvadeset prvih ljudi u NDH, to je nije impresioniralo. Još mu nije podatno raširila noge, a i pitanje je kad æe i hoæe li.

Ali Moškov razmišlja samo o sebi i ne promišlja šta bi bilo s njom? Bi li Marija spremno ostavila sveto pozorište kome je opatièki posveæena? Ma bi, šipak! Šta on, Ante Moškov, sebièno umišlja da æe mlada i ambiciozna glumica veselo i raspevano lako jedva doèekati njegov predlog! Èim on, jaki poglavnikov èovek, koga Marija zapravo jedva i poznaje i s kojim je na uljudnoj udaljenosti, "na vi", zamoli njenu ruku. Koješta!

A i kad bi mu rekla "da", i nju bi posred srca pogodio topuz džilitnut iz vile uvreðene poglavnikove porodice. Izvesno je kao što su jedan i jedan dva da bi se Marija oprostila od svetala pozornice i prestala da radi ono što najviše voli. Da se iz noæi u noæ u HDK-u pretvara u Jelenjku u Gunduliæevoj Dubravki, Lujzu u Šilerovoj Spletki i ljubavi, ili Tofaniju u Sorbulovoj Bolesnoj krvi. I kad bi, hajdemo reæi, njih dvoje delili èetiri braèna zida, pokraj njega bi sedela i prekorno ronila suze nesretnica, roðena, ali prognana i na silu zanemela glumica. Koja kopni zato što su joj oteli najveæu pasiju.

Kad bi kao Hamlet birala scenu vlastitog umiranja, poželela bi da umre na sceni.

Šta bi se dogodilo s njim da Višnja sazna kako on, muškarac koga je samouvereno odabrala na ustaškom trgu robova i za koga se nakanila udati, kao orlušina obleæe oko Marije? Bacila bi ga u kotao s vrelim uljem. Gospoða Mara - a ona nikad nije odobravala njegovu vezu s njenom starijom kæerkom, premda još bezazlenu, i koja nije otišla dalje od brzih poljubaca u letu - bez po muke æe pronaæi teške reèi protiv njega. Nagovoriæe muža, poglavnika, da smeni nevernog razvratnika Antu Moškova i protera ga bez povratne karte u zemlju nedoðiju.

Potrudili bi se da mu naprti grehe o kojima je znao i nije znao.

Prepao se vlastite pretnje, dok zamišlja scenu iz hrvatskog teatra zabluda. Besomuèni momci neveselih lica i ugašenih oèiju - koji bi danas za njega skoèili u vatru i vodu i koji èekaju njegov mig da ako treba ubiti - ubiju, ako treba spaliti - spale, ako treba prebiti - prebiju, ako treba oteti - otmu, ili ako treba uhapsiti - uhapse - ruku okovanih u lisièine i nogu u negve, sprovode ga u Jasenovac kao protuvu. Kao da tim liktorima nije bio sveti ustaški uzor i voljeni zapovednik.

Ante Moškov je poverovao da se primakao cilju kad je obavestio Mariju da prenese roðaku Josipu Crnoboriju kako æe poglavnikovi telesni zdrugovi kupiti šest njegovih slika, i to za velike pare, a ona nesputano radosno potciknula. Tada su popili èaj u njegovoj kancelariji. Ali kad ju je pozvao da ruèaju izgovorila se sutrašnjim gostovanjem teatra u Slavoniji. Nade su mu zatim najjaèe nabujale nakon što je roðaku omoguæio sastanak s poglavnikom i oni se dogovorili za èetiri poluèasovna poziranja. Crnoborijev portret Ante Paveliæa uistinu je savršeno ispao i nije bilo novine koja nije objavila njegovu fotografiju, crno-belu ili èak u boji, uz ode autoru. Cena na likovnom tržištu osetno mu je poskoèila. Ministar nastave i narodne prosvete, Lièanin Mile Starèeviæ potpisao je Josipu Crnoboriju snopiæ èekova za pripomoæ da kao državni izabranik izlaže u inostranstvu, u Beèu, Berlinu i Bratislavi.

A šta se dogodilo s Marijom? Ništa. Na njihovom putu trupci i stene. Opet ista meta, isto odstojanje.

Saèuvavši bes u sebi, Moškov je odluèio da prièeka.

 

Prsten s kamejom

 

S Višnjom se reðe viðao, pravdajuæi se pojaèanim poslom koji mu nameæe njen otac. Jednom je uspela da ga navede da poprièaju o venèanju. Nije imao kud i ševrdajuæi rekao je kako odavno razmišlja o tom sudbonosnom danu:

"Mislim kako bi najbolje bilo da svadbu objavimo kad diplomiraš. Budeš li vredna kao do sada i budeš li i dalje uredno polagala ispite, onda bi se to dogodilo oko maja ili juna 1946. Dotle æe nam se domovina rešiti Titovih šumskih razbojnika, a Nemaèka pregaziti Rusiju, uæutkati Englesku novim raketnim oružjima i sklopiti primirje s Amerikom, kao što se sve izvesnije nagaða. Tada æe Hrvatska živeti u miru i izobilju. To predviða i tvoj otac."

Posustalo je pokrila lice široko otvorenih ruku i saslušala ga bez reèi i osmeha. Kako Moškov nije ulovio Višnjinu gorku misao, njeno zamišljeno držanje podveo je pod mudrost da je æutanje znak slaganja.

Ante Moškov se 11. maja 1943. setio Višnjinog dvadesetog roðendana, a to je bila prilika da proslave i dvogodišnjicu veze. Poklonio joj je prsten s kamejom. Uzdržano mu se obradovala. Nije joj smeo reæi da ga je prošle godine dobio od prijatelja iz izbeglièkih dana, opevanoga zapovednika Crne legije, pukovnika Jure Francetiæa. Bio mu je na svadbi ubrzo posle uspostavljanja NDH, u drugoj polovini aprila 1941. U sarajevskoj crkvi svetog Josipa, župnik, veleèasni Božidar Praho venèao ga je s Italijankom Beatrièe Arijendi. Ante je razdragao Juru, onda ustaškog poverenika za Bosnu i Hercegovinu, nakon što mu je na njegovo uporno znatiželjno propitivanje napokon priznao kako je taèno ono što se nagaða i o èemu se govorka. Da mu je devojka poglavnikova kæerka Višnja. Na šta mu je Jure likujuæi pružio prsten i vezao ga reèju da gospodièni Paveliæ ne otkrije ko mu ga je dao. Ostavio mu je na volju neka joj ga natakne na prstenjak kad bude procenio da je naišao povod za to.

Moškov pogotovu sada neæe pogaziti obeæanje Juri Francetiæu, izreèeno mesec dana pre njegove pogibije, lanjskog 27. decembra. Partizani su ga smrtno ranili nakon što je laki vojni avion francuske izrade Potez-XXV, u kojem je leteo iz Zagreba u Gospiæ, zbog kvara na motoru prisilno sleteo na zaleðenu poljanu u Moèilu, nedaleko od Slunja, onda pod vlasti komunista. Beatrièe mu je posmrtno rodila sina, dva meseca posle sahrane u Zagrebu. Moškov je oseæajno stisnuo ruku Jurinom nasledniku u Crnoj legiji, ustaškom satniku Rafaelu Bobanu, nakon što je muški èvrsto rekao nad odrom da "likvidirati ranjenog protivnika mogu samo Azijati boljševici i njihovi azijski trabanti!"

Moškova nisu razuverili da je Juri Francetiæu i njegovom iskusnom pilotu zastavniku Miji Abièiæu život okrenuo leða zato što im je letilica, koja je pre bila za otpad nego li za uzlet zatajila posle paklene diverzije na aerodromu u Luèkom. Sumnju je izneo pred smrknutim poglavnikom, koji je oèinski voleo Juru:

"Ne mogu verovati da više nema moga sina", lomno je zajeèao Paveliæ i dugo nije sušio obraze nakon što mu je Moškov javio o Jurinom groznom kraju. A još nedavno, prvih dana septembra, bio je u poglavnikovom  najužem izaslanstvu dok je u Vinici, u Ukrajini, posetio firera Hitlera i potom hrvatske legionare na istoènom frontu.

Ante Paveliæ je proglasio trodnevnu žalost za Jurom Francetiæem, posmrtno ga unapredio u krilnika Ustaške bojnice i u viteza i naložio najžurnije izdavanje poštanskih spomen-maraka s njegovim likom u èetiri boje.

Moškov upravo zato nije oèekivao od Paveliæa da æe preæutati bolan odgovor na njegovu slutnju kako Francetiæeva smrt nije bila sluèajna, nego ga je satrla posle podmuklo pripremljene crvene urote. I lomilo ga je: zašto se poglavnik onog maglovitog dana nije pojavio na Mirogoju na sahrani svog najmilijeg vojnika.

Romantièna komedija

Marija Crnobori strepi da je zapala u bezizlaz. Nije pametna i ne ume da odgonetne kako da utekne od sve nasrtljivijih udvaranja Ante Moškova. Ali mu i ne sme pokazati da ga izbegava. U toj romantiènoj komediji mora se ponašati diplomatski promišljeno kako ne bi navukla njegovu srdžbu.

Pretila su joj tri vrlo opasna razloga.

Prvi. I ona je s više strana èula, pa i od roðaka Josipa, koji se oduševio poglavnikom otkako ga je portretisao, da Višnja Paveliæ u Moškovu vidi više od pratioca s kojim povremeno izaðe u pozorište i na koncerte. To æe reæi da je strašnije dražiti bes i taštinu te devojke, negoli nepromišljeno gurnuti nos u razbesneli vulkanski krater. I sazna li poglavnikova kæi kako se njen voljeni Ante pali na njihovu omiljenu glumicu i manijakalno je progoni, Marija ne treba da gleda u pasulj da bi pogodila kako æe biti kruto zaustavljena u usponu i precrtana s liste prvakinja drame u HDK. A ona ne bi bacila svoju karijeru na žrtveni oganj ne za jednog nego ni za dve stotine Moškova.

Drugi. U Zagrebu je poznato da je gotovo dve godine Marija bila verena s popularnim pesnikom Ivanom Goranom Kovaèiæem. Ali kad je krajem prošle, èetrdeset druge, Goran tektonski uzdrmao ustaški režim i s Vladimirom Nazorom utekao partizanima, Marija se oseæa kao da trune i u stalnoj je strepnji da æe se neko podsetiti na blisku prošlost i njenu idilu s komunistièkim prebegom, kome je u NDH danas opasno i spomenuti ime.

Treæi. Marija je odnedavno zavolela doktora teatrologije i svog najdražeg reditelja Marka Foteza, a i on nije ravnodušan prema svojoj glumici miljenici. Skrivena ljubav meðu njima buja. Na stranu što Foteza prati sjajan ugled da je otkrio, maestralno adaptirao i režirao Dunda Maroja, urnebesnu komediju dubrovaèkog renesansnog pisca Marina Držiæa, ali nevolja je što ga u kartoteci ustaške policije prati loš ugled. Podvuèen je kao sumnjivi element zbog predratnih javno izloženih levièarskih opredeljenja. Spasli su ga dobronamerni signali koje mu je, verovali ili ne, poslao uvereni ustaša, gorostasni intelektualac i dokazani teatroljubac, intendant Velikog pozorišta Dušan Žanko. Fotez je izbegao isleðenja, praæenja, prisluškivanja pa i veæ pripremljeno hapšenje tako što se najpre sklonio u Split i tamo postao direktor drame, a sada radi u Osijeèkom pozorištu. Povremeno, na Žankov poziv, u Zagrebu tiho odrežira neku predstavu i ponovo šmugne u mirnu osijeèku citadelu.

"Daleko od oèiju špijuna tajne policije, daleko od Jasenovca!", Fotez se, parafrazirajuæi, sumorno našali sa sobom. Mariji nije po volji njegov crni humor i potrese se kad je dragi podseti na svoj rizièni hod po minskom polju. Ona je u zebnji da do zapostavljenog Moškova, ne dao Bog, ne dopre glas kako su ona i Fotez ljubavnici. Posle crvenog Gorana, sada još i crveni Marko! Izjeden od ljubomore i besa zato što kuca na vrata koja mu se ne otvaraju, Moškov bi mogao teško nauditi Fotezu i gurnuti ga u mrak koji æe ga progutati.

Mariji Crnobori zato ide u raèun što je Ante Moškov preko grla u poslu koji ga je smotao. Èešæe je van Zagreba i manje je poziva. Mora da se donekle izleèio od derta koji ga je spopadao zbog nje pa se skrasio i smirio. A biæe da je postao i oprezniji pred Višnjom Paveliæ. Marija se pravi kao da nije saznala o njihovom bezgrešnom prijateljevanju, o èemu prigušeno bruje saborski kuloari, državne kancelarije, društveni saloni, kasarne, poslanstva, frizeraji i kafane. Otmenom uzdržljivošæu uverljivo odglumi i da nije èula o Antinim povremenim švrljanjima, kad se mužjaèki istutnji i isprazni muda do dna, zato što telo traži svoje, a poglavnikova kæerka mora uæi u brak virgo intacta.

Margo Mrakoviæ, najotmenija kurva u Zagrebu, kojoj u krevet uleæu bez kucanja - upravo tako kite Marijinu koleginicu iz drame HDK-a - onomad se pred njom nesmotreno zaletela ili se ipak promišljeno izbrbljala - ali ko bi nju uhvatio za glavu i rep - da je provela predivno veèe s privlaènim i šarmantnim džentlmenom Antom Moškovim. Povod za intimni sastanak udvoje bio je što je njen jednokratni kavaljer posle poglavnikovog najvišeg odlikovanja stekao èast da se nazove vitezom. A to je voleo da proslavi, utoèi i zalije u lepom društvu.

Kraj Moškova

U septembm 1944. poglavnik je, predosetivši slom, sklonio ženu, kæerke i sina u Austriju. Kako svet ne bi dreknuo da su kukavièki utekli, državna propaganda je taj èin umotala u svilu i nalepila mu socijalnu etiketu. Paveliæi su poveli èetrdeset devet mališana, sirotana bez roditelja, pitomaca Ustaškoga deèaèkog zavoda (UDZ), o èijem su se obrazovanju i vaspitanju od 1942. pred oèima sveta starali gospoða Mara i starija joj kæi Višnja. Zbog egzodusa Višnja je prekinula studije prava.

Nekako istovremeno, tada veæ general Moškov, preuzeo je zapovedanje nad Prvom udarnom divizijom i više je na dalmatinskom frontu nego li u metropoli, što savršeno odgovara Mariji, koja se ohrabrila i poèela da se pokazuje s Fotezom.

Posle bekstva u Austriju, 17. maja 1945, u Langrajtu kod Salcburga, vitez general Ante Moškov sreo se s poglavnikom i pograbio s njime. Razmirice su poèele kad mu je zamerio što je misleæi jedino kako da saèuva vlastitu zadnjicu gnjila srca neviteški ostavio vojsku i bespomoæan neorganizovani puk koji su se u panici povlaèili za njime. I to je prouzrokovalo masovna ubistva u Blajburgu, Dravogradu i Koèevskom Rogu, nakon što su Englezi predali zarobljene begunce na nemilost partizanima.

Paveliæ je iskoèio iz kože kad mu je dugogodišnji pouzdanik još prigovorio što nije iz Zagreba poveo u izbeglištvo i roditelje koji su ostali kod kuæe u Podsusedu i prestravljeni doèekali ulazak Titove vojske. Najposle ga je napao zato što je nesmotreno dopustio da mu Britanci zatoèe starijeg brata, profesora Josu, i izruèe ga Jugoslovenskoj armiji, èiji su ga krvnici iz kaznenog bataljona stravièno muèili i potom mu bez suðenja presudili metkom.

Da je izmeðu, dotle veæ viðenih (deja vu) tasta i zeta žestoko grmelo i sevalo, potvrdio je Moškov na saslušanju u zagrebaèkom zatvoru izjavivši kako mu je poglavnik pretio da æe ga, iako su u stranoj zemlji, preki pokretni ustaški sud osuditi zbog neposlušnosti na jedinu kaznu koju je izricao i u domovini. Smrtnu.

Ante Moškov je u Langrajtu poslednji put razgovarao s Antom Paveliæem. Erihu Lisaku i Ici Kirinu koji su ga ispratili i pri tom iz opreza motrili da ih poglavnik ne vidi, obeæao je da æe se iz Austrije vratiti u Hrvatsku i diæi ustanak:

"To je nemoguæe!", skeptièno ga je opomenuo zapovednik poglavnikovih èuvara Ico Kirin dugo mu stežuæi ruku.

"Nemoguæe jeste. Ali tako mora biti", samouvereno je odgovorio Moškov. "Èuvaj se, brate Ante!", slutljivo je dodao Lisak i blago odmahnuo glavom. "Nemojte oplakivati èoveka dok je još živ", otprkosio je Moškov. "A bude li mi suðeno da odem pod ledinu, onda je lepše umreti izmeðu dve vatre, nego od izliva krvi u mozak ili od sifilisa!"

Pre odlaska Moškovu nisu dopustili da vidi Višnju i oprosti se.

Moškov se, krišom prelazeæi granice po lošem vremenu, kad je zima veæ bila osvojila, u decembru 1945, preko Barèa u Maðarskoj iznemoglo uvukao u Hrvatsku, u veri da æe se spojiti s križarskim borcima i preostalim jedinicama Crne legije, koje je, kako su kolala neproverena obaveštenja, okupio general Rafael Boban. A kad je shvatio da su to glasine, a Bobana ni od korova, okrenuo se nalevo krug i preko Rijeke, Izole i Trsta dokopao Venecije. Tu su ga Englezi uhapsili i izruèili. Mediji nisu obelodanili da je general Moškov bio osuðen i 1948. smaknut u Zagrebu.

 

(Nastaviæe se)

 

 

 

 

 

Marija mu nedeljama delom dokazuje da ona nije laka roba. Iako Moškov pripada izabranom, najužem krugu od dvadeset prvih ljudi u NDH, to je nije impresioniralo.

 

 

 

Ante Moškov se 11. maja 1943. setio Višnjinog dvadesetog roðendana, a to je bila prilika da proslave i dvogodišnjicu veze. Poklonio joj je prsten s kamejom. Uzdržano mu se obradovala. Nije joj smeo reæi da ga je prošle godine dobio od prijatelja iz izbeglièkih dana, opevanoga zapovednika Crne legije, pukovnika Jure Francetiæa.

 

 

Da je izmeðu tasta i zeta žestoko grmelo i sevalo, potvrdio je Moškov na saslušanju u zagrebaèkom zatvoru izjavivši kako mu je poglavnik pretio da æe ga, iako su u stranoj zemlji, preki pokretni ustaški sud osuditi zbog neposlušnosti na jedinu kaznu koju je izricao i u domovini. Smrtnu.

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane