Kontranapad

Koga i kako u vojvođanskom sportu likvidiraju glavoseče Demokratske stranke

 

Odlični ste, smenjeni ste!

 

Neće se košarkaška organizacija protresti zbog nasilne smene dr Lazara Pantelića sa mesta predsednika Košarkaškog saveza Vojvodine. Dolaze novi, oni koji su utrenirani da budu glavoseče, da presuđuju boljima od sebe, da ih teraju silom, a ne argumentima. Poganim jezikom koji nema veze sa poštovanjem minulih vremena i mozgom kojim neko drugi upravlja, jednostavnim potezom podignute ruke, oni gaze sve pred sobom. Ako nisi po nečijoj (njihovoj) volji, sklanjaj se! Istorija počinje sa njima!

 

Miroslav Vislavski

 

Dr Lazar Pantelić je košarkaški fanatik. Košarka je njegova ljubav i životna opsesija još od rane mladosti. Davne 1992. godine, kada su već zaboravljeni SIZ-ovi fizičke kulture, presahli i ukinuti fondovi, a sport ostao na raspolaganju haotičnog tržišta, dr Lazar Pantelić preuzima Ženski košarkaški klub Vojvodina u Novom Sadu u svojstvu generalnog sponzora. Imenu kluba je dodat prefiks Kardiodent, po nazivu stomatološke ordinacije braće Pantelić. Sve do 2008. bio je čelni čovek kluba. Preuzimao je teret i tada kada nije bio glavni finansijer kluba.

U košarkaškoj organizaciji Srbije bio je tri mandata uzastopno (do marta 2011) član izvršno-upravljačkog organa, predsednik KS Novi Sad, predsednik KSV i član komisija za žensku košarku FIBA. Status jednog od najuglednijih stomatologa i cenjenog košarkaškog radnika, omogućavali su mu brojne kontakte sa najuticajnijim ljudima u datom periodu istorijskog razvoja Novog Sada i Vojvodine.

Tako je bilo 1996. kada je ubedio Milana Đakovića, tadašnjeg generalnog direktora NIS-a, da najveća kompanija bude generalni sponzor ŽKK Vojvodina. Jednako je bilo i 2001. kada je sarađivao sa članom Izvršnog odbora Grada zaduženim za sport Bojanom Pajtićem, koji mu je davao podršku za povoljniji tretman u sportskom budžetu grada, a potom i 2003. u svojstvu potpredsednika "gradske Vlade" kada je svojim uticajem izdejstvovao da se ŽKK Vojvodina, kome je pretila opasnost da ostane bez sponzora, učvrsti u sistemu NIS-a kao korisnik sredstava sa kojima je sponzorisan sport. Ništa se nije promenilo u poštovanju ličnosti dr Pantelića u vreme saradnje sa prof. dr Zoranom Miloševićem, čelnikom gradskog sporta kada su gradom upravljali SRS i DSS. Ali, pokušaji da se klub istisne iz sistema sponzorstva u NIS-u, postajali su sve učestaliji. Posebno kada su Upravnim odborom ovog sistema rukovodili: Branislav Pomoriški (LSV) ili Srđan Bošnjaković (DSS). Dr Pantelić je uspevao da odgovori svim pokušajima i izbori se za status sponzorisanog kluba u NIS-ovom sistemu.

 

Poslednje iskušenje

 

Onda je došlo poslednje iskušenje na koje nije imao odgovor. Neko je smislio da je dr Pantelić Koštuničin pristalica. Beskrupulozne košarkaške demokrate su to iskoristile kao "ozbiljan argument" 2008. godine i preko svojih jurišnika konačno izrekle presudu čoveku koji je ŽKK Vojvodina vratio među vodeće u zemlji. Inače, Klub je dugo tavorio posle dve šampionske titule izborene šezdesetih godina. Tek pod rukovođenjem dr Pantelića osvojio je Kup Jugoslavije i desetak puta bio finalista prvenstava i državnog kupa. Prethodnicu je vodio Aleksandar Grmuša, nekadašnji košarkaš koji nije imao zapaženu karijeru. On je jedan od retkih sportista koji se poput Aleksandra Šapića otvoreno i potpuno stavio na raspolaganje Demokratskoj stranci. Pritiskao je i ucenjivao dr Pantelića, zamerajući mu što nije uspeo da dovede klub do šampionskog trona. Posezao je za ucenom najnižeg nivoa, pretivši da će Klub ostati bez sponzorstva NIS-a. Tada je izjavio "čuvenu" misao: "Nama (DS-u) je narod poverio da upravljamo NIS-ovim parama?!"

Grmušin presing i "argumenti", doktoru nisu mnogo značili. Ali kada je Miloš Saramandić, generalni direktor NIS-a, koji je petnaestak godina bio potpredsednik ŽKK Vojvodina i najbliži saradnik dr Pantelića odlučio da sa budžeta NIS-a definitivno skine klub, Doktor nije imao izbor. I bez obzira na to što je 2008. godina proklamovana kao "godina ženskog sporta", NIS je uskratio dalji ugovor jedinom i ujedno najuspešnijem ženskom klubu među dugogodišnjim korisnicima sponzorstva ove kompanije. Pošto punih osam meseci NIS nije ispunjavao ugovorne obaveze, dr Pantelić je zaključio da mora odstupiti i teška srca je predao klub "novim snagama" koje su samouvereno i prepotentno obećavale preporod i blagostanje. Klub je napustio dostojanstveno bez medijske pompe, štiteći interes košarke. Tako je dr Pantelić, po dobrom srpskom običaju, postao žrtva svog kluba.

Rezultat: kluba je sa "revolucionarima" postigao poražavajuće takmičarske rezultate. U ovom trenutku, nalazi se na pretposlednjem mestu u regionalnoj ligi, koju čine u pet naših klubova, tri iz BiH i po jedan iz Slovenije i Crne Gore.

 

Direktiva iz Beograda

 

Dr Lazar Pantelić je nastavio da u svojstvu predsednika predvodi Košarkaški savez Vojvodine, na čije čelo je došao 2007. godine. Paralelno je bio u Upravnom odboru KSS, obavljajući i druge funkcije koje je (sve) obavljao volonterski!

Marta ove godine mu je potvrđen novi mandat na čelu pokrajinskog saveza. Ali ne i u Upravnom odboru KSS. To mesto, voljom Dragana Đilasa, popunio je Dušan Elezović (predsednik Pokrajinskog odbora Demokratske stranke za Vojvodinu). Članovi rukovodstva košarkaške organizacije Vojvodine tvrde da je njegov angažman pre svega partijski interes. Njegovo učešće u košarkaškom savezu svedeno je na protokolarno paradiranje. Kao član UO KSS iz KSV najavljivao je da će raditi prvenstveno u interesu vojvođanske košarke. Nije se odazvao čak ni na jednu od deset održanih sednica UO KSV.

Zbog toga je dr Pantelić u svojstvu koordinatora u organizaciji Evropskog prvenstva za mlađe igračice (od 7. do 17. jula u Novom Sadu i Zrenjaninu) bio primoran da se često obraća Đilasu i rukovodstvu KSS, insistirajući na regulisanju finansijskih obaveza koje su nastajale u vezi sa ovim takmičenjem, a koje su pokrivene sredstvima Ministarstva sporta, selekcija koje su nastupale na prvenstvu, i od FIBA. On im je pisao mejlove, a oni nisu odgovarali!

Dragan Đilas nije imao vremena ni strpljenja za dr Pantelića. Ništa više nisu pokazali ni "zaduženi" potpredsednici KSS, Dejan Tomašević i Ana Joković. Nastala konfuzija u komunikaciji je ljutnula rukovodstvo KSS zbog čega je naloženo potčinjenima: Smenite dr Lazara Pantelića sa mesta predsednika KSV!

Bez obzira na to što je samo pre desetak meseci dobio novi mandat sa najboljim ocenama u izveštajima, sa pozitivnim finansijskim poslovanjem i apsolutnom podrškom programu koji je ponudio, bez obzira na to što nije bilo nikakvih primedbi na njegov rad i ponašanje u minulom periodu, dr Lazar Pantelić je smenjen na redovnom godišnjem skupštinskom zasedanju 22. decembra! Desetak dana pre smene, posetio ga je "profesionalac" Aleksandar Grmuša i tražio da podnese ostavku?! Vladimir Smirnov, predsednik Skupštine KSV, na sednici UO KSV čak je rekao: "...to je direktiva iz Beograda"! Kako ni ovom prilikom dr Pantelić nije uvažio Grmušine "argumente", usledila je akcija!

O njenoj pripremi svedočio je Šandor Ambruš, član UO KSV, koji je tvrdio da je na "sednici" OKS Pančevo zatekao partijske poslušnike koji su pripremali "demokratsku" glasačku mašineriju za likvidaciju dr Pantelića.

Sednica Skupštine je održana bez gostiju iz KSS koji su najavili dolazak (Tomašević, Joković) i bez Dušana Elezovića. Početak rada je obeležila jednočasovna polemika oko dnevnog reda. "Demokratskim snagama" se žurilo da smene predsednika KSV pre usvajanja svih pripremljenih izveštaja. Smena predsednika je bio cilj, ali je scenario bio pogrešan.

 

Tortura politike nad sportom

 

Vule Vuković, "čovek za specijalne zadatke DS-a", inače direktor ŽKK Vojvodina (onog kluba kojeg je sačuvao od propasti dr Lazar Pantelić i kluba koji ga je oterao iz svojih redova), ustao je i poput "narodnog heroja" saopštio da je on inicijator za smenu Pantelića. Najteža optužba se svodi na sledeći stav:

Niz problema koji su nastali u vezi organizacije Evropskog prvenstva za žene U-20, čiju je organizaciju KSV preuzeo od KSS, mogli su biti rešeni bez nepotrebnih tenzija i neprijatnih tonova u međusobnoj komunikaciji. Od tog trenutka odnos sa KSS se konstantno kvari, predsednik vodi svoj "lični rat", ulazi u nepotrebne konflikte u vezi problema koji su pratili prvenstvo. Niti jednom svojom odlukom organi KSV nisu dali mandat predsedniku da organizaciju vodi u ovom smeru.

O kakvim problemima je reč - nije bilo reči! Pojedini delegati su bili zbunjeni, ali su se osmelili da kažu da ne znaju o čemu se zapravo radi. A kada je dr Pantelić, svestan da su mu izrekli presudu i obezbedili novu likvidaciju, u podužem izlaganju otvoreno govorio o pritiscima kojim su ga izlagali DS-ovi aparatčici, bivao je više puta prekidan od Aleksandra Grmuše, Vlada Vukovića i još nekih "demokrata".

Epilog: dr Pantelić je smenjen većinom glasova. Nakon smene, jednoglasno su usvojeni izveštaji za 2011. u kojima su date pozitivne ocene radu KSV i radu rukovodstva?! I to je najbolji pokazatelj sile i torture politike nad sportom kao i bahatosti moćnika kojima suština i procedura nisu bitni. Pokazalo se da je njihova namera, ujedno i odluka bez pokrića. Naravno ni Đilas ili bilo ko iz KSS, niti Elezović, nisu se obratili organizaciji povodom smene predsednika KSV dr Lazara Pantelića. Njihovi likvidatori su "tipovali i overili" jednog od najistaknutijih košarkaških radnika u zemlji. Samo zato što je radio po Statutu i po programu! I nije se svideo Đilasu i Elezoviću!

Kada je pala žrtva, isti Vule Vuković, sve sa bradicom i minđušom u uhu, po drugi put u stilu "narodnog heroja" predložio je bez posebnog obrazloženja Dušana Ćetojevića za novog predsednika KSV. Kada to Vlade poželi, nije potrebna izborna procedura. Jednostavno, novi kandidat je na čiviluku i treba ga skinuti. Sve to Vule može - energično i po direktivi svoje partije i šefova. I, razume se, članovi Skupštine su samo podigli ruke!

Rezime: Sve je isto, samo Njega nema!