Preko pune linije

 

Ceo život za godinu dana: poslednji dani prvog potpredsednika vlade

 

Tamo gde je gusto, Vučić je retko

 

Rok trajanja Aleksandra Vučića je istekao. Njegova privremena evroamerička ambalaža je nestala. Sad je go, kao i onaj car koji je poverovao da ima novo odelo. Vladao je kratko, svim propagandnim sredstvima, lažima, podmetanjima, verbalnim nasiljem, pretnjama i ucenama. Kad se dovoljno osilio, sebe je postavio kao političkog, pa u jednom momentu i kao verskog vođu, jer je, osim popovanja narodu, znao da popuje i vladikama u sred Patrijaršije.

Posle Vučićevog neopisivog medijskog ludila, došao je trenutak za suočenje sa istinom: reč je o čoveku koji ima bolesnu strast prema novcu i moći, i nema te reči i te svetinje koju nije bio spreman da pogazi, samo da bi se dokopao položaja sa koga može da upravlja tuđim životima. Sledi njegov pokušaj bekstva iz ružne stvarnosti koju je stvorio oko sebe.

 

Nikola Vlahović

 

Još nepriznati kralj masovnih prevara, potpredsednik vlade Srbije Aleksandar Vučić, pokušavao je besomučnom propagandom u poslednjih godinu dana da uveri javnost kako  je on najpošteniji čovek na svetu, da su se protiv njega zaverile mračne sile, i da mu je glava na panju, jer hoće da očisti zemlju od kriminala. Istina je sasvim različita. U Srpskoj naprednoj stranci se nakupilo toliko višestrukih prevaranata i političkog otpada, da je  Srbija danas kontaminirana i preti joj umiranje u najgorim mukama, pod diktaturom običnog ološa koje je zajašilo sve institucije, od lokalnih do republičkih.

To nije došlo "odozgo", niti je Vučićeva politika takva postala preko noći. Ne treba zaboraviti da je to čovek koji je godinama u svom bliskom okruženju za prijatelje, kumove ili saradnike, imao osobe sa kriminalnim biografijama koje su ga magnetski privlačile, jer je u njima video simbole moći i novca, baš ono čemu je on strasno težio.

Na temelju toga je i nastala i Srpska napredna stranka, taj kontejner opasnog otpada, kojom danas Vučić upravlja. Bliskost Srpske napredne stranke i organizovanog kriminala postoji od samog osnivanja, pa i pre toga. Na njihovoj listi kandidata za republičke poslanike našao se i  Slaviša Kokeza, jedan od članova novobeogradske grupe narko-dilera koja je finansirala Vučićevo političko napredovanje, još dok je bio član Srpske radikalne stranke. Kokeza je inače u izborima 2012. godine bio 104. na listi Srpske napredne stranke, i predstavljen je kao „preduzetnik", što je dobrim poznavaocima njegovog "lika i dela" bilo više nego smešno. Naime, ovaj "kandidat" SNS je došao iz kriminalne grupe koja je u MUP-u Srbije bila poznata po ubistvima, silovanjima, razbojništvima, iznudama, krađi automobila, trgovini narkoticima...Uprkos tome što je Kokeza zbog svojih kriminalnih aktivnosti hapšen, Vučiću je njegov novac dobro došao u vreme puča koji je organizovao u SRS. Uostalom, novac je primao i od svakog drugog ko bi mu ga ponudio, pa čak i od svoga zvaničnog političkog protivnika Dragana Đilasa, sa kojim je u zemunskog restoranu "Kontakt", prilikom stvaranja SNS, pravio zajedničke "finansijske strategije" za zajedničku budućnost SNS i Demokratske stranke. Đilas je to dobro znao, Vučić je specifična vrsta daltoniste: prepoznaje samo boju novca!

Tako je, uz pomoć podzemlja i tajne kafanske diplomatije, nastala Vučićeva politička strategija, koja je živela na nedokazanim optužbama protiv izmišljenih neprijatelja, na trgovini prljavim informacijama i iznudama sa pozicije vlasti i moći. Kraj njegovih masovnih prevara je ubrzo došao. Danas ga i njegovo članstvo u stranci, ono retko koje je koliko-toliko samostalno u mišljenju, vidi kao čoveka sa psihičkim problemima, koji je, istina, i dalje opasan, ali ne više onako kao što je to bio dok je držao sve poluge vlasti u svojim rukama. Srećom, ona mu se otima iz ruku.

 

Samo da je para dosta

 

Skoro četvrt veka, Aleksandar Vučić živi na državnim jaslama. Od kako je prvi put postao narodni poslanik, pa sve do današnjih dana, smisao njegovog života je bio da napakosti svakome ko mu stoji na putu, da sebe promoviše kao velikomučenika, kao pravednika i kao borca spremnog na odricanje. Sa ovako falsifikovanom istinom, krenuo je u osvajanje najvećih državnih funkcija. Prvi su ga prepoznali Miloševićevi socijalisti i iskoristili kao običnog slugeranju, kao najbednijeg podanika koji se plaši i svoje senke. Sve što su mu dali u zadatak devedesetih godina, uradio je bez pogovora. Njegova neopisiva mržnja prema svojim nekadašnjim tutorima, nije ga sprečila da sa njima napravi političku koaliciju 2012. godine. A to dovoljno govori koliko drži do principa i koliko su mu novac i vlast iznad svega...

Koliko je daleko spreman da ode u prevarama, ponajbolje govore i događaji tokom drugog kruga izbora za gradonačelnika Beograda, u septembru 2004. godine, kada su počele da se dešavaju neobični preokreti. Vučić je dobio novac da odstupi iz kampanje, da bi Bogdanović lakše dobio izbore. Posao je obavljen bez greške. Za nagradu, Bogdanoviću je u sred kampanje kupljen ogroman stan od 200 kvadrata na uglu ulica Jovanove i Dobračine u centru Beograda.  Vučić je o ovome ćutao, sve dok Nenad Bogdanović nije umro. A onda mu je "zaigrao na grobu", objavljujući preko svojih novina gde Bogdanovićeva žena živi. Istina, pokojni Bogdanović je za života bio u dubokoj korupciji i kriminalu, ali, Vučić je nekako zaboravio da je i on bio deo te korupcije i kriminala, da mu je iz Demokratske stranke, posredstvom "britanskog faktora", više puta isplaćivao ogromna količina novca. Uprkos tome, bio je stalno nezadovoljan tretmanom, uvek mu je bilo malo i koristio je svaku priliku da svojim formalnim političkim neprijateljima stavi do znanja da "nagrada nije adekvatna".

Ovakav odnos je trajao sve dok, na kraju svog drugog mandata, Boris Tadić nije dozlogrdio svojim evroameričkim gospodarima, pa je stigao nalog da se ukloni. Od tog momenta, Vučićevo vlastohleplje i žarka žeđ za neograničenim količinama para, nije više morala da se krije iza njegovih obračuna sa lažnim i nepostojećim neprijateljima. 

U poslednjih tri godine, od kako se "politički osamostalio", njegovim lažima i loše režiranim predstavama nigde nije bilo kraja. Kad je Tomislav Nikolić 16. aprila 2011. godine otpočeo svoj štrajk glađu i žeđu, Vučić je odmah sutradan taj slučaj iskoristio za sebe, pa je napravio scenu u emisiji TVB 92, "Utisak nedelje", tako što je u sred programa hitno napustio studio, da bi javno, pred svima, pokazao brigu za svog "političkog oca". Ovakve i slične patetične bljuvotine, obeležile su celokupnu Vučićevu političku prošlost u kojoj je po pravilu, pokazivao sve znake neopisivog kukavičluka i potisnute agresije, kad god bi napravio "poprište", pa onda prvi pobegao sa njega. Ovaj njegov "talenat" prepoznale su i strane obaveštajne službe pa su preko njegove beskarakterne ličnosti u najkraćem mogućem roku uradili ono što nisu mogli čak ni sa Borisom Tadićem. Pre nego što je uopšte Srpska napredna stranka preuzela vlast, Vučiću su, kao malom detetu, počeli da stižu pokloni od "evroameričkih prijatelja", što je izazivalo podsmeh u svim obaveštajnim zajednicama na Balkanu. Tako mu je komandant Nacionalne garde Ohaja, poklonio šahovsku garnituru, sa porukom da će on kao ministar odbrane Srbije, umeti da "uvežbava strategiju napada i odbrane"! I sve to u zemlji koju sa američki bombarderi hteli da sravne sa zemljom, i koja je bombama više od tri meseca zasipala i vojne i civilne ciljeve!

Čim je Vučić u centrima moći kao što je NATO "proknjižen" kao ljigavac bez karaktera, koji je željan samo para i vlasti, sve je dobilo lakši tok. I predaja Kosova i nova zaduživanja i nova dugoročna međunarodna izolacija Srbije...

 

Svako je kriv osim njega

 

Od kako je preuzeo vodeću funkciju u stranci, Vučić je sve nervozniji, sve manje trpi svoje udvorice i sve teže podnosi da mu se obraćaju. Pre nego što je Srpska napredna stranka krenula u prošlogodišnje izbore, izbio je skandal sa Vučićevim odnosom prema ženama koje su, kako njegova propaganda kaže, "masovno krenule u članstvo". Pojavio se tajni snimak sa sednice gradskog odbora naprednjaka, gde je Aleksandar Vučić osuo paljbu po ženama, sa mržnjom koja do tada nije bila viđena. Snimak je "prošetao" do američke ambasade, koja ga je poslala na ekspertizu i utvrdila da je reč o autentičnom događaju. Ali, kako su protumačili njegovu mržnju prema ženama u stranci, široj javnosti je postalo jasno tek nakon objavljivanja njegovih "prisnih" odnosa sa Miodragom Rakićem, bivšim šefom Tadićevog kabineta. Na jednom od snimaka koje je napravio "uljez" u stranci, jasno se vidi i čuje kada  Vučić napada članstvo stranke i celokupno rukovodstvo naziva „moronima".

Vučićeva predizborna matematika je već tada bila jasna: među prvih sto kandidata na listi SNS nalazi se 21 nesposobni poslanik, 30 nesposobnih žena i 11 članova Predsedništva kojima je, kako tvrdi Vučić, poslanička funkcija važnija od života. Samo njega nigde nije bilo u ovim "počastima". Istina, niko mu i nije odgovorio na pravi način. Niko se nije našao uvređen niti mu se ko usprotivio kada je konstatovao da većina kandidata SNS na listi za poslanike ne zaslužuju da budu u parlamentu. Od dana kada ih je nazvao "moronima", pa sve do danas, Vučićev stranački i vanstranački preki sud, poznaje samo princip otkupa. Za velike pare. Oni koji nemaju mogućnosti da mu, kao turskom paši, "donesu kesu", nemaju čemu ni da se nadaju.

Ipak, nekima je već prekipelo. Nedavno je u Nišu osvanulo na stotine plakata sa likom Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića, na kojima je pisalo "Mala je ovo zemlja koliki su ovo izdajnici". Vučić je hitno tražio da policija ispita ko je lepio te plakate, a iz Policijske uprave u Nišu su lakonski odgovorili da "niko nije prijavio policiji da je video da su plakati lepljeni ili da je video eventualne počinioce". Pobuna članstva je na vidiku, čeka se jesen...

 

Vučićeva (samo)ubistva i nagle bolesti

 

Na dan kad je odlučio da proglasi "odlučnu bitku protiv kriminala i korupcije", Vučić je objavio u svojim medijima aferu o pokušaju atentata na njega. To je bio početak histeričnih napada na "nepoznatog neprijatelja" koji je krenuo na njega! Njegov bilten "Informer" se pobrinuo da mu udovolji, pa objavljuje da je "...jedan srpski tajkun pre nekoliko dana u Beču tražio od jednog albanskog narko bosa da „ukloni" potpredsednika srpske vlade Aleksandra Vučića...". Da sprdnja bude veća "Informer" se pozvao na informaciju koja je potekla "od crnogorske tajne policije a koja je o ovome odmah obavestila srpsku BIA". Vrh komedije je bila i "informacija" da je albanski bos odbio da „odradi" Vučićevu likvidaciju.

Onda su Vučićeve bezbednosne službe "dobile informaciju" da je Šešelj organizovao ubistvo Nikolića i da je za ovaj zločin angažovan Luka Bojović! Ove informacije otkrio je uhapšeni član „zemunskog klana" Miloš Simović, od koga je Bojović tražio da ubije lidera SNS!  Brzo je stigao i odgovor od Šešeljevih pravnih savetnika, da su podaci koje su Vučić i Nikolić u medijima plasirali, obična laž, te da je Vučić kontaktirao sa advokatima Simovića i na taj način je pripremljena akcija: "...To je učinjeno s ciljem da se oteža položaj Šešelja u Hagu, da se njegov postupak odugovlači, da mu se dodatno ugrozi život, kao i život njegove porodice."

Više ovakvih "atentata" organizovao je Vučić na sebe, pa su iz okruženja Tomislava Nikolića, pojedini ljudi počeli ozbiljno da sumnjaju da je u pitanju Vučićeva smicalica, te da ga on planski zastrašuje, kako bi dao sebi na važnosti i istakao svoju ulogu njegovog "zaštitnika".

Konačno, da bi dokazao kako je on neka nova vrsta Isusa Hrista koja je spremna da pati u ime svih ostalih, Aleksandar Vučić često zapada u stanja koja su lekari već prepoznali kao "hipohondrični ispadi". Tačnije, Vučić dobija "napade" sa neutvrđenom dijagnozom. U poslednje vreme, da bi bruka bila manja, u bolničkim saopštenjima se sve pripisuje njegovom "visokom pritisku". Tokom prošle godine, Vučić je barem nekoliko puta zapadao u ta stanja, koja nemaju nikakve veze sa "hipertenzijom" (visokim pritiskom), ali je jednom (9. juna 2012. godine) takva situacija zabeležena na naslovnim stranama dnevnih novina: "...Vučić primljen na VMA zbog iscrpljenosti, na lični zahtev pušten kući...Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić danas je zbog zdravstvenih problema primljen na Vojno medicinsku akademiju u Beogradu, a nakon obavljenih kontrolnih pregleda pušten kući na lični zahtev...".

 

Strah od Šešeljevog povratka

 

Aleksandra Vučića čeka teška jesen. Sve njegove propagandne galame o likvidaciji organizovanog kriminala, pokazali su se kao prevara, kao način da se sakrije istinski kriminal u državnom vrhu, tamo gde on sedi i odakle odlično sarađuje sa bivšim ministrima iz Demokratske stranke, od kojih nijedan nije pozvan na krivičnu odgovornost. Istovremeno, realno je za očekivati da će Vojislav Šešelj, politički praotac Aleksandra Vučića, doći u oktobru u Srbiju, a njegov prvi posao će biti da demaskira Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića, da u javnosti iznese sve poznate i nepoznate gadosti u kojima su njih dvojica učestvovali tokom devedesetih godina.  Strah od Šešeljevog povratka je realan. Haški tribunal kao produžena ruka evroameričke politike, uradiće ono što je odavno morao da uradi. Pustiće Šešelja ali u trenutku kad to bude za Srpsku naprednu stranku najpogubnije. Biće to kraj ove jednogodišnje biljke koja je imala svoju svrhu samo da obavi prljavi posao predaje Kosova.

Iz kruga ljudi oko Tomislava Nikolića, početkom leta je počelo "emitovanje" informacije o razlozima zbog kojih je postavio svoga sina Radomira da bude Vučićev "supervizor" u stranci. Sve govori da se Nikolić opravdano plaši nestabilnog Vučićevog karaktera, koji bi sutra mogao da "zaplače na ramenu" Šešelju i moli ga za oproštaj. Uostalom, Vučić je, isto kao i Nikolić, "u božjoj kući", pred sveštenikom, protonamesnikom Đorđem Popovićem (iz hrama Svetog oca Nikolaja, 26. januara 2004. godine), jednom zauvek položio zakletvu Šešelju na večnu vernost. A to ne zastareva.

Svađe Vučića i Nikolića su sve češće, a nervoza je sve prisutnija. Osim straha od Šešelja, tu je i strah od izbora, jer ni stari poverioci, koji su dali pare za prošle izbore, nisu isplaćeni.  Vučić, očito, ništa nije naučio iz političkog sunovrata nekada velikih stranaka poput SPO i DS, koje su se sunovratile u najkraćem roku, upravo zbog pljačke i liderstva.

 

1.

 

Veber je poznavao njegovu vrstu: bezličan

 Polovinom marta meseca 2012. godine, u jednoj televizijskoj emisiji, Aleksandar Vučić je obznanio da mu je omiljeni autor, nemački pravnik, ekonomista i sociolog Maks Veber. Mada nije znao da kaže zašto baš Veber, treba reći da je ovaj veliki mislilac u pet elemenata objasnio šta to birokratiji daje moć:  hijerarhija autoriteta, podela rada, pisana pravila, pisana komunikacija i bezličnost! Mogao je "prvi potpredsednik" da se prepozna u barem dva od ovih pet elemenata, ali ga "bezličnost" najbolje opisuje!

 

A 2.

Moralno i mineralno

Kada je krajem juna meseca 2009. godine, Vučić nije mogao da se seti sa kim se sastajao u hotelu "Ric" u Parizu (a sastao se sa Milom Đukanovićem i Stankom Subotićem) ali se setio šta je pio: "...Ako imate o meni nešto protivzakonito, recite. Neću nikome da se pravdam zbog čega sam i koliko dugo bio u Ricu. U tom hotelu smo popili samo kiselu vodu. Imali smo para i platili, a cena nije bila previsoka..."