Nismo mi od juče

 

Epizoda 129

 

Zoran Milojević

 

Mnogi koji me čitaju, na ovaj ili onaj način stalno me prozivaju da konačno i jasno kažem da li proistočno ili prozapadno orjentisan.I ja im ovako odgovaram: na Istoku je Rusija, odakle je sunce, kad oslabi krene na Zapad, da ojača!

Ja to tako, svetosavski! Mi smo Istok na Zapadu i Zapad na Istoku. Tako su me vaspitavali, drugačije ne umem.

Zašto se mnogi zgražavaju što je Kristijan Golubović postao medijska zvezda? Zar to nije bio Arkan? Zar uzor "antikomunistima" nije bio Milovan Đilas, jedan od najgorih srpskih krvoloka? Zar Sava Centar ne peva horski sa Terezom Kesovijom koja je sveke gadosti o Srbima pričala? Zar pokojni Ivan Stambolić, kao veći komunista od Slobe, nije  bio predlagan za vođu opozicije?

Kralj Milan je uzvikivao: "...Da ste vi bolji narod bio bih i ja bolčji vladar!". Srbi imaju ono što zaslužuju. I tiraniju stvara narod!

Dobrica Ćosić se zakleo da neće više da se obraća javnosti. Slagao je i nije trepnuo. Tako je u nedeljniku pod imenom "Nedeljnik" napisao: "...Kosovo je izgubljeno, na njega ne treba više ni atom snage trošiti". Tako je konačno ispunio zakletvu Titu: "Kosovo ne sme biti srpsko".

Komunisti su zaboravili da Srbija nikada nije ratovala zato što joj je to bio ćef, nego zato da bi branila goli život. Osim bitke na Slivnici (sa Bugarskom) koju je izazvao blentavi Kralj Milan, svi srpski ratovi, od Karađorđa do NATO bombardovanja, bili su ratovi za srpski opstanak. I sad Dobrica Ćosić hoće da odstupimo!

Kao ogorčeni protivnik ulaska Srbije u Evropsku uniju, danas osećam grižu savesti zbog činjenice da smo Boris Bizetić i ja nametali Srbima neke "evropske vrednosti" protiv kojih sam danas. Kroz likove koji su se zvali Papi (ja) i Cupi (Boris), mi smo cilikali: "Otkači se kajla, pade mi u gaće, izem ti muškarca koji ne zna šta će".

Oprosti nam srpski narode, nismo znali šta činimo.

Obnavljanje znanja je suština dobrog obrazovanja. Ali, šta činiti kad je stečeno obrazovanje u začetku bilo suštinsko zaostajanje za obrazovanjem civilizacije? Zar neko misli da su srpski pravnici koji su obrazovani po Ustavu iz 1974. godine, na čelu sa Bolanim Vučićem, u stanju da uvedu pravni poredak koji je u skladu sa tokovima civilizacije?

Pa, oni su već u startu ideološki osakaćeni! Zar neko misli da obrazovanje koje je steklo Dijete Ivica ima neke vrednosti u spoljnom svetu? Mi smo naprosto osakaćenog i neupotrebljivog znanja, nikad sasvim ostvarenog. I tu je svo pojašnjenje sadašnje i buduće nemoći Srbije da se upristoji.

Mitropolit Amfilohije je preneo Milu Đukanoviću kletvu Svetog Petra Cetinjskog onima koji bi se odrekli Rusije. Odmah sam se setio Njegoševih reči: "...Pleme bi se sve odreklo sebe...Malo ljudstvo što se zaslijepilo...".

U Sarajevu podižu spoemnik Sofiji i Ferdinandu. Ali, spomenik je samo trenutak. Vreme pre i posle svakog spomenika ukazuje na istinu. A onas je jasna: Srbija je bila pobednik u Prvom svetskom ratu. Srpski istoričari treba da se manu pisanja o Srbiji kao žrtvi. Da, ona jeste žrtva, ali je pobedila. A, pamte se samo pobede. Uvek je tako bilo, uvek će tako i biti.

Pred Prvi balkanski rat, posle zločina nad Srbima, i sveštenici sa Kosova i Metohije su primali islam. Prota Milutin jakšić iz sela Pantina, Jovan Aksić iz Starog trga, pa čak i čuveni prota, srbički paroh Radoslav Danilović. Dobio je prezime Tači! On je pradeda Hašima Tačija. Dokumenta o tome čuvaju se u Hilandaru ali i u arhivama Ankare u Turskoj. I to je to. O tome će uskoro progovoriti general, profesor doktor Milorad Dragojević iz sela Novo Poljance kod Srbice...