Uprkos političko-ekonomskom pritisku Zapada, strani investitori ne odlaze iz Ruske Federacije

Neuspela izolacija Rusije

Postala je očigledna tendencija rasta ulaganja stranog kapitala, i to u velikim količinama. Kao što je poznato, nedavno je šef Rosnjefta, Igor Sečin, informisao predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina o sklapanju najvećeg, u poslednjih deset godina, dogovora sa inostranim učešćem. Strateški učesnici privatizacije kompanije postali su međunarodni konzorcijum Glenkor (Glencore) i Katarski suvereni fond. Mnogi inostrani eksperti ne bez osnova smatraju da je ovaj dogovor označio, bez preuveličavanja, uspeh politike i rukovodstva Ruske Federacije i inostranog, a među njima i Zapadnog, biznisa na fonu antiruskih sankcija, piše Aleksej Čičkin

Piše: Aleksej Čičkin

Karakteristično je da je u periodu 2015-2016. godina oko 200 ruskih preduzeća uprkos negativnim unutrašnjim i spoljašnjim ekonomskim tendencijama uspešno realizovalo projekte supstitucije uvoza tehnologije i robe masovne potrošnje u više od 15 industrijskih grana. Pre svega u hemijskoj, industriji celuloze i papira, tekstilnoj, nizu podgrana mašinske industrije i agroindustrijskom kompleksu. Ruska preduzeća uspela su da u relativno povoljnim uslovima pronađu kreditno-investicione resurse na finansijskim tržištima Ruske Federacije, niza zapadnih zemalja (Austrija, Mađarska, Belgija, Nemačka, Holandija, Italija, Finska, Švajcarska), a takođe i Azije (Kina, Tajvan, Turska, Iran, Indija, Južna Koreja, Hongkong, Malezija, Singapur, Tajland, Izrel, arapske zemlje Persijskog zaliva). Na tom spisku je i nekoliko bankarskih struktura Japana.

Ukupne investicije u industriju, energetiku, agroindustrijski kompleks i transportnu infrastrukturu u Rusiji, za period 2015-2016, povećao se za trećinu. Kako je istaknuto na nedavnim forumima u Moskvi i drugim regionima (oktobar/decembar 2016) investitori iz Belgije i Švajcarske, Finske i Austrije, Italije i Mađarske, Češke i Srbije, Nemačke i Španije, Francuske i Islanda, ne smo da čuvaju svoje učešće u nizu industrijskih i infrastrukturnih projekata, već i planiraju njihovo širenje. Tu su uzete u obzir investicije i/ili tehnologije putem reeksporta pre svega iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, reda malih evropskih zemalja i niza azijskih zemalja koje ne učestvuju u antiruskim sankcijama.

Naprimer, zajedno sa ruskim partnerima, investitori iz Švajcarske planiraju i nastavljaju da u Rusiji sprovode projekte energosnabdevanja, proizvodnje alata, stočarstva, podsektora u prehrambenoj industriji; belgijski investitori sprovode projekte u podsektorima hemijske industrije, mašinske industrije, elektroenergetike; češki i finski investitori - u transportnoj infrastrukturi, šumarstvu i drvnoj industriji, nizu podsektora tekstilne industrije, prerade otpada i reciklaže. A neke islandske kompanije uložiće, minimum polovinu potrebnih sredstava, za stvaranje velikog klastera u Podmoskovlju za proizvodnju mleka i mlečnih proizvoda, kao i dečje hrane, u 2017-2018. godini.

U kontekstu pomenutih tendencija, švajcarski analitičar za pitanja politike investicija i trgovine Klod Ralenfi pojasnio je vašem autoru: „...Većini ruskih preduzeća je teško da pronađu investicije pod povoljnim uslovima. To je povezano pre svega sa sankcijama i nespremnošću većine ruskih banaka da rizikuju u periodu ekonomske krize. Ipak, strani investitori i trgovinske firme sve aktivnije traže nova tržišta u vreme krizne ili polukirzne situacije u ekonomiji većine razvijenih zemalja."

U Rusiji, smatra ovaj stručnjak, „bez obzira na poznate finansijsko-ekonomske probleme, birokratske procedure prilikom osnivanja trgovinskih ili investicionih dogovora, nedovoljnu razvijenost transportne mreže itd, sve su aktuelniji projekti obnavljanja i zamene osnovnih sredstava, uvođenja novih tehnologija za dubinsku obradu različitih sirovina, razvoj transportne infrastrukture".

Realizacija ovih projekata u Ruskoj Federaciji, po oceni K. Ralenfija, može da obezbedi, kako pokazuje praksa, maksimalnu i dugotrajnu korist i za investitore, uključujući i inostrane, i za rusku ekonomiju.

Prema mišljenju ovog eksperta „geografija potrošačke tražnje u Rusiji je toliko široka da su, na primer, proizvodi nastali nakon realizacije industrijskog projekta npr. u Povoložju, traženi, kao po pravilu, i u regionima mnogo udaljenijim od Povoložja, odnosno u celoj Rusiji."

Takve ocene uopšte nisu retke. Uz to, treba primetiti da slična mišljenja-prognoze mnogo češće daju inostrani analitičari, nego ruski državni činovnici ili stručnjaci. I evo najsvežijeg primera rastućeg ekonomskog interesovanja za Rusiju. Direktor Odeljenja za carinsko zakonodavstvo i sprovođenje zakona Evroazijske ekonomske komisije (EEK) Dmitrij Njekrasov je u vreme radne posete Holandiji upoznao poslovnu zajednicu ove zemlje sa normama projekta Carinskog kodeksa Evroazijskog ekonomskog saveza (EAES) koji stvaraju pretpostavke za unapređenje međunarodne trgovine. Da bi se to postiglo, planirano je pojednostavljivanje, automatizacija i optimizacija carinskih operacija.

Tokom ove radne posete Holandiji, organizovan je i seminar „Novi Carinski kodeks EAES: nove trgovinske mogućnosti" na kojem je učestvovalo više od 50 predstavnika holandskog biznisa, kao i predstavnici ambasada Belorusije, Kazahstana i Rusije.

Strane su se saglasile da se Carinskim kodeksom stvaraju uslovi za dalje širenje ekonomskih veza Holandije i EAES-a. „Usavršavanje instituta ovlašćenih ekonomskih subjekata (OES) u EAES" koje je predviđeno ovim dokumentom, kako je objasnio D. Njekrasov, daje velike mogućnosti za na zakonu zasnovan inostrani biznis, kako na račun pojednostavljivanja carinskih operacija, tako i zahvaljujući indirektnim prednostima koje proizilaze iz tesne saradnje OES-a sa carinskm organima država-partnera".

Carinski kodeks, kako je istaknuto na seminaru, stvara pravnu osnovu za uzajamno priznanje ovlašćenih ekonomskih subjekata od strane drugih država. To, sa svoje strane, daje mogućnost holandskom i celom inostranom biznisu da dobije različite privilegije kada je reč o investicionim i drugim ekonomskim projektima u Evroazijskom ekonomskom savezu. U vezi sa tim, holandske biznismene je zainteresovala lista pravnih lica koja se nalaze u registru OES-a, specifičnosti tranzita robe preko teritorije EAES-a i mnoga druga pitanja saradnje sa Evroazijskim savezom.

Holandski biznismeni posebno računaju na pojednostavljivanje pristupa na evroazijsko tržište posle stupanja na snagu Carinskog kodeksa EAES. Konsultacije o administrativno-pravnim pitanjima saradnje će se nastaviti. Ovaj primer takođe predstavlja važan odgovor poslovnih krugova na pokušaje političara da pooštre ozloglašene sankcije. Izolacija Rusije nije uspela.