Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (236)

I diktator podmićuje tužioca

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svojih 36 godina života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? Ko je nova ministarka pravde Maja Popović, službenica Bezbednosno informativne agencije. O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji, u saradnji sa istraživačkim timom Magazina Tabloid. U ovom broju zamenjuje ga Milica Grabež, jer je Glamočanin na dužem lečenju.

Milica Grabež

Aleksandar Vučić je nagli skok popularnosti ostvario kada je počeo sa „raspetljavanjem" famoznog spiska „24 privatizacije", inače krajnje amaterski koncipiranog od strane Verice Barać, koji je Vučiću doneo oreol borca protiv korupcije. Kruna je bila hapšenje Miroslava Miškovića i višemesečni pritvor, koji je kao posredni efekat imao neverovatan rast Vučićeve popularnosti.

U talasu Vučićeve „borbe" protiv kriminala i korupcije, pojavio se i „slučaj" Kosmajac. Takozvani „najveći narko-bos" je brže-bolje uhapšen, a onda je pokrenut niz sudskih postupaka protiv njega, uglavnom za neka minorna krivična dela, kao što je poreska utaja u nekim malim iznosima, ili slučaj uknjižbe državne parcele na svoje ime u sadejstvu sa dvojicom geodeta. Deo optužbi odmah je pao na sudovima, što zbog zastare, što zbog pogrešne optužnice, a proces je počeo samo protiv Kosmajca i dvojice geodeta, ali se ispostavilo i da je to „prazna puška", pa su oslobođeni. Onda su Kosmajca umrli prošle godine, nasilnim odvođenjem u bolnicu, zbog ''zaraze korona virusom''

U pitanju je poslednja u nizu oslobađajućih presuda koja je usledila u seriji procesa koji su pokrenuti pod očiglednim političkim pritiskom Aleksandra Vučića.

Prvi neuspeh Vučić je doživeo kada se u slučaju Miškovića, „probudio" i Ustavni sud, koji je oglasio da su predugim produžavanjima pritvora bez adekvatnog obrazloženja povređena prava pritvorenika, pa je Mišković bio pušten na slobodu posle osam meseci. Odluka Ustavnog suda je imala posledica i na ostale duge (i besmislene) pritvore, pa su tako pušteni i Zvonko Nikezić, Predrag Bubalo, kao i niz drugih okrivljenih. Inače, u sličnom slučaju, da se podsetimo, za vreme vlasti Borisa Tadića, Goran Knežević je proveo u pritvoru 13-14 meseci. Tada se Ustavni sud nije oglasio.

Iako je od Vučićeve „borbe protiv kriminala i korupcije" prošlo skoro deset godina, nije izrečena nijedna pravosnažna osuđujuća presuda, ali je zato izrečen čitav niz oslobađajućih presuda u prvom stepenu, a i tamo gde je eventualno neko i osuđen na prvom stepenu, apelacija je ukinula sve osuđujuće presude i vratila ih na ponovni postupak. Mišković je od „glavne" optužbe, zbog koje je i uhapšen, a to su malverzacije sa putarskim preduzećima, pravosnažno oslobođen.

Ovi postupci pokazali su da je rad tužilaštva i policije pod direktnim pritiscima vlasti, kao i unutrašnje probleme u radu tih organa, pošto su sve optužnice bile izuzetno niskog kvaliteta.

Počev od odluka Ustavnog suda i ograničavanja trajanja pritvora, pa sve do oslobađajućih presuda, pravosuđe se ipak (iako procesi veoma dugo traju) pokazalo kako-tako otporno na te, de fakto političke procese. Treba imati u vidu i da je oslobađajuća presuda Bubalu i ostalima oko Luke Beograd bila praćena salvom teških reči na pravosuđe od nekoliko „junoša" iz SNS-a.

Država Srbija dužna je da biznismenu Miroslavu Miškoviću i njegovom sinu Marku, kojima je bilo suđeno u Specijalnom sudu, ali su oslobođeni, isplati 30 miliona evra.

Pred međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova Svetske banke (ICSID), poznatim kao Vašingtonska arbitraža, država Srbija je izgubila spor od firme „Mera invest", u vlasništvu Marka Miškovića, a prema presudi, na koju optužena strana ima pravo prigovora, Srbija je dužna da isplati Miškovićima 30 miliona evra.

Miškovići su uhapšeni krajem 2012. po optužbama za malverzacije sa putarskim preduzećima i utaju poreza, ali ih je Apelacioni sud u Beogradu nedavno pravosnažno oslobodio svih optužbi.

Miroslav Mišković je u pritvoru proveo sedam meseci, odakle je pušten da se brani na slobodu nakon jemstva od 12 miliona evra, najvišeg u istoriji srpskog pravosuđa.

Paralelno sa suđenjem on je vodio postupak pred međunarodnim institucijama, a Vašingtonsku arbitražu je pokrenuo 2017. godine.

Nakon pravnosnažne presude Apelacionoig suda u Beogradu, Miškovići imaju pravo i na naknadu štete, na ime troškova krivičnog postupka, za vreme provedeno u pritvoru...

Nažalost, pokazalo se da su od uvođenja Odeljenja za organizovani kriminal pri Višem sudu u Beogradu, izvršne vlasti koristile sud i Tužilaštvo za organizovani kriminal kao mač, kojim su mahali iznad glava svojih neistomišljenika i onih koji nisu hteli da plate otkupninu.

Ovaj sud je najviše zloupotrebljavao srpski diktator Aleksandar Vučić, koji je, svojom voljom i nalogom, uhapsio i Miškoviće, da bi zastrašio ostale tajkune, da moraju da mu se poklone i plate.

Vučić se, nakon svih oslobađajućih presuda i optužbi na kojima je, po njegovom nalogu istrajavalo Tužilaštvo za organizovani kriminal, uplašio za sebe i svoj kartel, pa je morao da prošle godine plati 20 miliona dolara tužiocu Mladenu Nenadiću, ''da bude pažljiv prema krivičnim prijavama protiv njega i članova porodice, a naročito u postupcima koji se vode protiv Veljka Belivuka i njegove grupe, kao i u drugim predmetima u koji se dovode u vezu on, njegov sin i brat Andrej, kao što je i slučaj Jovanjice.

Novac je doneo u koferu Aleksandar Soroš, sin berzanskog špekulanta Džordža Soroša.

Američka crna lista morala bi biti aktivirana u aprilu mesecu, pod pritiskom američkih kongresmena. Na toj listi se, za sada, nalaze samo braća Veselinović i Milan Radoičić, kojih se Vučić toliko plaši, mada je obećao da će, ako njegov brat Andrej ne bude na toj listi, on sve ostale isporučiti američkim sudovima, ili beogradskom sudu. On se nada da će za tri meseca uteći iz zemlje.

Tužiteljka Evropske unije Laura Koveši sprovodi istragu, koja je u završnoj fazi, kojom će pohapsiti visokopozicionirane kriminalce u evropskim državama, koji su trošili fondove i stavljali novac u svoj džep.

Prošlog meseca pokrenut je postupak pred sudom u Sofiji protiv doskorašnjeg premijera Bojka Borisova i nekih ministara iz njegove vlade. U Zagrebu je uhapšen aktuelni ministar građevinarstva a pritvor očekuje još nekoliko ministara.

Istrage Euleksa, Interpola i Obaveštajne zajednice Sjedinjenih Država dokazale su da Vučićev kartel od šverca narkotika, oružja, pranja novca i nelegalnim trgovinama, raspolaže sa stotinu milijardi dolara i evra, rasutih po bankama širom planete.

Sve istrage su nedovršene, jer Vučić čuva kartel, plašeći se da ga on ne skine.

Ipak, jednom tome mora doći kraj. Obaveštajna zajednica će, mimo zvanične politike svojih vlada, sama rešiti ''slučaj Vučićevog kartela''.

Srpsko pravosuđe je u čvrstom, zločinačkom zagrljaju braće Vučić. Bez prepadnog voda, nema rešenja.

Najugledniji srpski advokati ponovo skupljaju potpise za definitivnu obustavu rada, jer je prethodna obustava rada, prekinuta privremenom merom Višeg suda u Beogradu, koju je donela sudija Milena Vasić Jovičić, na predlog advokata Aleksandara Cvejića koji je praktično izdao svoje kolege.

Haos će za korumpirano sudstvo, dodatno zakomplikovati i krivična prijava koja je 07.02.2022. godine predata na pisarnici Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

Krivičnom prijavom su obuhvaćene sudije Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda Republike Srbije, Jelica Bojanić Kerkez, Branisalva Bosiljković, Božidar Vujčić, Zorana Delibašić, Branka Dražić, Spomenka Zarić, Ilija Zindović, Gordana Komnenić, Zvezdana Lutovac, Katarina Manojlović Andrić, Dragana Mirković, Marina Milanović, Tatjana Miljuš, Slađana Nakić Momirović, Danijela Nikolić, Dragiša Slijepčević, Jasminka Stanojević, Branko Stanić, Jasmina Stamenković, Vesna Subić i Gordana Žakula, zbog osnovane sumnje da su nezakonitim postupanjem doneli dopunu pravnog stava o dozvoljenosti ugovaranja troškova obrade kredita i Pravni stav o dozvoljenosti ugovoranja premija osiguranja, kao obaveze korisnika kredita, kod nacionalne korporacije, za osiguranje stambenih kredita, dok za donošenje takvog pravnog stava nisu imali zakonskog osnova u smislu članova 180-185 Zakona o parničnom postupku i Pravilniku o uređenju i radu Vrhovnog kasacionog suda. Na taj način pomenute sudije naneli su višemilionsku štetu svim građanima Srbije.

Građani će sada na osnovu novog stava gubiti već dobijene sudske postupke. Banke koje su ih već opljačkale varijabilnim kamatama, kreditima u švajcarskim francima, fluktuacijama kursnih razlika i drugim skrivenim troškovima, sada će svima koji su se drznuli da tuže banke, naplatiti troškove suđenja, u iznosu od hiljadu i više evra.

Glavni krivac za ovu situaciju je kako stvari stoje sudija Dragiša Slijepčević, on je lažno citirao presudu Evropskog suda za ljudska prava. On je u citatu naveo stvari kojih u presudi ovog suda nema, i takvim lažima je uticao da se donese stav u korist stranih pljačkaških banaka.

U prilogu teksta možete videti i sliku krivične prijave, koja se za sada nalazi u fioci tužilaštva, ali će u pravom trenutku biti aktivirana, a odgovorni će nadamo se zajedno sa bankarskm lobijem biti iza rešetaka.

Sudija Dragiša Slijepčević je skoro četiri decenije u najtežem kriminalu, u kojem je bila i njegova supruga Danijela, dugogodišnja zamenica Javnog tužioca Srbije.

1

Koliko košta izvršenje ?

Porobljavanje građana Srbije banda Aleksandra Vučića sprovela je preko javnih izvršitelja. Njima su data neograničena, neustavna ovlašćenja, da građanima mogu da, bez odluke suda, oduzimaju stanove, kuće, da ih prodaju po svojoj proceni.

Većina izvršitelja je na ovu poziciju postavljena od Vučićeve mafije, uzimajući proviziju. Posebno su na udaru penzioneri i građani, kojima se, svakog drugog meseca, dostavljaju rešenja o izvršenju za neplaćene komunalne usluge, struju, vodu...

Barem dva miliona građana su u potpunom ropstvu. Za neplaćenih 16.000 dinara, javna komunalna preduzeća, preko advokata, koji samo stavlja pečat, ne on, nego službenici preduzeća, naplaćuje 3.500 dinara, zatim 7.000 dodaje izvršitelj zato što taj zaključak dostavlja penzionim fondovima ili preduzećima u kojima su zaposleni dužnici, zatim sledi ''nagrada izvršitelju'' ...

Deo novca izvršitelji vraćaju direktorima komunalnih preduzeća i plaćaju ''donacije'' Srpskoj naprednoj stranci ili braći Vučić.

Dve srpske službe sačinile su spisak da najmanje 80 odsto izvršitelja, koji su registrovani kao kompanije, legalno iznosili novac iz Srbije, tako što otvaraju fiktivne firme i šalju novac za fiktivne usluge, koje prebacuju na svoje ino račune.

Nakon konsultacije sa nadležnim tužiocem, savetovano im je da ''spuste loptu'', jer te poslove kontrolišu braća Vučić. Reč je o stotinama miliona evra koje iznose iz zemlje i kojima se ušlo u trag.

Na primeru Magazina Tabloid pokazujemo da troškovi izvršenja koje određuje izvršitelj mogu, po njegovoj proceni, da budu veći od duga. Iznos od 285 hiljada dinara platili smo penzionisanom profesoru Fakulteta političkih nauka u Beogradu Vukašinu Pavloviću. Izjave novinarki kojima je on bio profesor i kroz kakve su muke prošle kod ovog napirlitanog dede, objavljujemo u sledećim brojevima.

Preveli smo stranim istražiteljima ovo rešenje, koje ih je šokiralo.

Šta je sa dva miliona nesrećnih građana koji ne raspolažu svojim penzijama, platama, imovinom?

REPUBLIKA SRBIJA

JAVNI IZVRŠITELJ MILOŠ MITROVIĆ IMENOVAN ZA PODRUČJE VIŠEG SUDA U BEOGRADU I PRIVREDNOG SUDA U BEOGRADU

Beograd, Dubljanska 48/3 Broj predmeta: II 2676/18 Dana 09.03.2022. godine

JAVNI IZVRŠITELJ Miloš Mitrović u izvršnom predmetu

Izvršnog poverioca: Vukašin Pavlović, Beograd, ul. Strahinjića ..... JMBG 0911943710190, broj računa 205-9001015600267-44 koji se vodi kod banke KOMERCIJALNA BANKA A.D. BEOGRAD, čiji je punomoćnik adv. Dušan Stojković, Beograd, Njegoševa 28A, protiv

Izvršnog dužnika: MAGAZIN TABLOID DOO BEOGRAD, Beograd (Savski Venac), ul. Savski trg 9/1, MB 20555858, PIB 106210066, broj-računa 285-2031000000283-34 koji se vodi kod banke Naša AIK Banka a.d. Beograd, Milan Glamočanin, 11090 BEOGRAD RAKOVICA, ul..........., JMBG 0204956710329, broj računa 330-4200100047164-23 koji se vodi kod banke CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA A.D. NOVI SAD, Milovan Brkić, Beograd, ul. JMBG 1111956710073, broj računa 285-2035410008797-44 koji se vodi kod banke Naša AIK Banka a.d. Beograd, radi sprovođenja izvršenja određenog Rešenjem o izvršenju Prvog osnovnog suda u Beogradu 7II-44298/2018 od 22.10.2018. godine, u skladu sa odredbom člana 34. ZIO, donosi:

REŠENjE O NAKNADI TROŠKOVA

USVAJA SE ZAHTEV izvršnog poverioca za naknadu troškova pa SE OBAVEZUJU izvršni dužnici da iznos od 91.859,18 dinara uplati u roku od 8 (osam) dana od dana prijema rešenja na namenski račun javnog izvršitelja br. 205-209469-47 koji se vodi kod KOMERCIJALNA BANKA A.D. BEOGRAD, sa pozivom na broj predmeta II 2676/18.

Ukoliko izvršni dužnici na postupe u skladu sa odredbama stava 1. izreke ODREĐUJE SE IZVRŠENjE radi naplate troškova iz stava 1. ovog Rešenja na celokupnoj imovini solidarnih dužnika za koju je određeno izvršenje, sa računa izvršnog dužnika MAGAZIN TABLOID DOO BEOGRAD, Beograd (Savski Venac), ul. Savski trg 9/1, MB 20555858, PIB 106210066, broj računa 285-2031000000283-34 koji se vodi kod banke Naša AIK Banka a.d. Beograd, Milan Glamočanin, 11090 BEOGRAD RAKOVICA, ul......... JMBG 0204956710329, broj računa 330-42.00100047164-23 koji se vodi kod banke CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA A.D. NOVI SAD, broj računa 330-4234200003093-97 koji se vodi kod banke CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA A.D. NOVI SAD, broj računa 265-0500000034355-75 koji se vodi kod banke RAIFFEISEN BANKA A.D. BEOGRAD, broj računa 200-0000300306128-81 koji se vodi kod banke BANKA POŠTANSKA ŠTEDIONICA A.D. BEOGRAD, broj računa 200-0000537921960-56 koji se vodi kod banke BANKA POŠTANSKA ŠTEDIONICA A.D. BEOGRAD, broj računa 200-0000016277762-28 koji se vodi kod banke BANKA POŠTANSKA ŠTEDIONICA A.D. BEOGRAD, broj računa 205-9001002318724-80 koji se vodi kod banke KOMERCIJALNA BANKA A.D. BEOGRAD, broj računa 275-0000310041464-17 koji se vodi kod banke OTP BANKA SRBIJA A.D. NOVI SAD, broj računa 275-0000310041470-96 koji se vodi kod banke OTP BANKA SRBIJA A.D. NOVI SAD, Milovan Brkić, Beograd, ul. ..............JMBG 1111956710073, broj računa 285-2035410008797-44 koji se vodi kod banke Naša AIK Banka a.d. Beograd, broj računa 275-0010336456228-19 koji se vodi kod banke OTP BANKA SRBIJA A.D. NOVI SAD, broj računa 275-0000330080123-81 koji se vodi kod banke OTP BANKA SRBIJA A.D. NOVI SAD, broj računa 275-0010336456227-22 koji se vodi kod banke OTP BANKA SRBIJA A.D. NOVI SAD, broj računa 275-0000330080117-02 koji se vodi kod banke OTP BANKA SRBIJA A.D. NOVI SAD, na račun izvršnog poverioca Vukašin Pavlović, Beograd, ul. ……….., JMBG 0911943710190, broj računa 205-9001015600267-44 koji se vodi kod banke KOMERCIJALNA BANKA A.D. BEOGRAD, sa pozivom na broj predmeta II 2676/18.

Obrazloženje:

Na osnovu Rešenja o izvršenju Prvog osnovnog suda u Beogradu 7II-44298/2018 od 22.10.2018. godine, Javni izvršitelj je primenom odredaba 299. ZIO odredio sprovođenje izvršenja do potpunog namirenja iznosa utvrđenog Rešenjem o izvršenju. Navedeno Rešenje je namireno dana 28.02.2022. godine.

Imajući u vidu da je izvršni poverilac blagovremeno podneo zahtev za nadoknadu troškova, koje je imao u vezi sprovođenja izvršenja i to: 18.000,00 dinara na ime podnošenja zahteva, na ime naknade za pripremanje, vođenje i arhiviranje predmeta u iznosu od 12.610,56 dinara (tarifni broj 1), na ime naknade za dostavljanje poštom strankama, učesnicima u postupku i sudu u iznosu od 2.880,00 dinara (tarifni broj 2), na ime naknade za pribavljanje podataka od državnih organa, imalaca javnih ovlašćenja, drugih pravnih lica i preduzetnika u iznosu od 1.440,00 dinara (tarifni broj 2), na ime naknade za sastavljanje obrazloženih rešenja i zaključaka u iznosu od 10.088,45 dinara (tarifni broj 2), na ime naknade za isticanje na oglasnu tablu u iznosu od 360,00 dinara (tarifni broj 2), na ime naknade za dostavljanje poštom strankama, učesnicima u postupku i sudu u iznosu od 1.800,00 dinara (tarifni broj 2), na ime naknade za sastavljanje obrazloženih rešenja i zaključaka u iznosu od 5.044,22 dinara (tarifni broj 2), na ime naknade za fotokopiranje spisa u iznosu od 288,00 dinara (tarifni broj 2), 39.347,95 dinara na ime naknade za uspešnost sprovođenja izvršnog postupka (100% od ukupnog iznosa nagrade) u skladu sa čl. 11. i 14. Javnoizvršiteljske tarife,to je izvršitelj primenom čl. 33, 34. i 72. ZIO-a, a u skladu tarifnim brojevima 1, 2 i 3. Javnoizvršiteljske tarife doneo odluku kao u izreci.

Saglasno članu 34. stav 4. ZIO, podnesak kojim poverilac traži troškove postupka je nužan, jer se bez zahteva za naknadu ovi troškovi poveriocu ne nadoknađuju, pa je punomoćnik izvršnog poverioca podnesak dostavio javnom izvršitelju, koji postupajući po članu 34. ZIO, donosi ovo Rešenje.

Pouka o pravnom leku:

Protiv ovog Rešenja dozvoljen je prigovor Prvom osnovnom sudu u Beogradu u roku od 8 dana od dana prijema ovog Rešenja, preko ovog Javnog izvršitelja.

Javni izvršitelj

Miloš Mitrović