U požarevačkom Udruženju penzionera baš se dobro zakuvalo. Zna se ko kuva, a ko će da kusa tek treba da se vidi. Krčkanje u ovom loncu traje više od decenije. Neko će brzopleto zaključiti da je besmisleno pričati o nečemu što se dešavalo pre desetak i više godina i da je ta stvar završena. To može tako da izgleda, ali ostaje činjenica da se do dana današnjeg situacija u udruženju nije promenila, odnosno, pogoršala se i dobila novi tok. Štaviše, priča o ovom udruženju jeste priča o našem celokupnom sistemu u kome živimo, to je priča o nama, to je priča o mešetarenju kao proverenom sistemu vladanja ljudima, to je priča o proćerdanoj deceniji u kojoj se bezuspešno tražila pravda.
Mersiha Hadžić
Na jednoj od sednica je udruženju udaren baš dobar šamar kada je doneta odluka da penzioneri ostanu i bez svog kluba. Poznato je da je udruženje penzionera imalo svoj klub (restoran) u kome su se članovi udruženja godinama svakodnevno okupljali, igrali šah, domine i karte i razmenjivali mišljenja. U klubu su penzioneri po veoma povoljnim cenama (klub je oslobođen plaćanja PDV-a) mogli da popiju kafu, sok, pivo, rakiju, čaj. Postojanje Kluba je omogućavalo da udruženje aplicira za sredstva iz budžeta grada koji je, kada su u pitanju penzioneri, bio uvek veoma darežljiv. Tako se došlo u situaciju da klub postoji samo na papiru, ali da u stvarnosti ne postoji jer je izdat vlasniku restorana „Hipodrom" Radetu (Rajku) Pavloviću sa kojim je predsednik u veoma dobrim poslovnim odnosima.
Požarevački penzioneri su ostali bez mesta na kome su se godinama okupljali, ali je zato pomenuti vlasnik restorana „proširio" polje svog poslovanja i to bez upisivanja u APR. Dakle, ono što penzionerima omogućava Zakon o udruženjima i statut udruženja, a što bi trebalo da predstavlja suštinu udruživanja, predsednika to ne obavezuje. Od zakona i propisa je jači dogovor dvojice mešetara koje je, očigledno, ujedinio zajednički interes. U sve ove i ovakve radnje udruženja sasvim lepo se uklapa i sekcija žena pri udruženju. Naravno, opet nezakonito i kršenjem statuta i drugih opštih akata udruženja, ova sekcija je uvela plaćanje članarine. Mnogo je slučajeva da članovi ove sekcije plaćanjem tzv. Članarine misle da su platili članarinu za članstvo u udruženju, ali ne znaju da na taj način ne mogu da postanu njegovi članovi, a na osnovu toga ni članovi sekcije čiju članarinu plaćaju. Uvid u trošenje tako prikupljenih sredstava je nemoguće ostvariti, jer izveštaja o tim sredstvima nema niti su ta sredstva negde evidentirana.
Inače, Udruženje penzionera Grada Požarevca ima nekoliko lokala koje daje u zakup. Ugovori o zakupu se ljubomorno čuvaju i ne daju se javnosti na uvid. Od nekoliko lokala posebno mesto pripada lokalu u kome se nalazi Restoran „Moj merak". Po Ugovoru br 1382 od 05.03.2015. g. Sklopljenom između Udruženja penzionera Grada Požarevca kao zakupodavca i Slavena Tomića kao zakupoprimca, članom 3 ugovora se utvrđuje da će svi radovi na objektu koje će izvršiti zakupac „biti zapisnički evidentirani i količinski i vrednosno" i da će ostati u vlasništvu udruženja. Takođe se utvrđuje da će sve radove koje zakupac izvrši na objektu izvršiti o svom trošku. Članom 4 ugovora se utvrđuje cena zakupa od 81.000 dinara mesečno. Inače ovaj ugovor je sklopljen na period od tri godine. Po odobrenju predsednika i izvršnog odbora udruženja zakupac je odlučio da pokrije i zastakli terasu lokala čime je proširio njegov kapacitet i povećao sopstvene prihode. No, bez obzira što je ugovorom bilo utvrđeno da radove na objektu plaća zakupac, samo nešto više od godinu dana nakon sklapanja ugovora izvršni odbor udruženja donosi Aneks ugovora br. 1789 od 31.11.2016. kojim se produžava zakup za još pet godina i kojim se smanjuje cena zakupa sa 81.000 dinara na 55.000 dinara. To praktično znači da je sve radove na objektu platilo udruženje, a ne zakupac čija je to bila obaveza. Osim toga, na ovaj način je udruženju načinjena šteta u visini od preko 1.500.000 dinara.
Priči ovde nije kraj.
Činjenica je da su u gradu počele da kolaju glasine o tome kako je mafija preuzela restoran u nameri i da ga prisvoji. Da postoji opravdana sumnja da je to možda tačno govore činjenice koje se mogu proveriti u APR-u. Naime, promene koje su evidentirane u APR-u, a kojih ima nekoliko, odnose se na promenu adrese i na promenu adrese za prijem elektronske pošte. Postavlja se pitanje zašto je sedište restorana iz Šumadijske 21 premešteno u Đure Đakovića bb, a da je sedište izdvojenog mesta u Đure Đakovića istim rešenjem brisano? Sumnju o zakulisnim radnjama potkrepljuje i činjenica da pomenuti zakupac Slaven Tomić više nije „gospodar" restorana, da se tamo više i ne pojavljuje, a da je restoran preuzeo Saša (Srećko) Stević. Po podacima APR-a restoran se sada nalazi na adresi u Đure Đakovića bb, ali ga tamo nema, ali ga ima na adresi u Šumadijskoj ulici 21 u kojoj ga po podacima APR-a nema jer je premešten u ulicu Đure Đakovića gde ga, opet, u stvarnosti nema! O čemu se ovde radi? Da li predsednik udruženja penzionera, Milorad Jovanović zna za ove sumnjive rabote ili pak ne zna? Ako zna, onda je on saučesnik, a ako ne zna, a morao bi da zna, onda se može postaviti pitanje poverenja! To bi, naravno, bilo lako da oni koji su mu ukazali poverenje nisu zajedno sa njim do grla u ovom mafijaškom blatu.
Već je rečeno da je ćup udruženja poprilično dubok i poprilično pun. Ovlašćeno lice iz njega vadi samo onda kada je i koliko je nekome potrebno, sebi ponajviše. Međutim, ne zna se šta je sa blagom koje se nalazi na nekim drugim računima. Finansijskih izveštaja o tim sredstvima nema. Može da se nasluti šta je sa njima, ali da bi se to otkrilo moralo bi da dođe do suštinskih promena u udruženju. A to stari pa novi i samoproglašeni predsednik ne sme dozvoliti! Zna se, na primer, da je visina reprezentacije udruženja u proseku oko milion dinara na godišnjem nivou, a ona podrazumeva troškove za slave, proslave, ručkove i večere, ali samo za one odabrane i izabrane, a posebno za članove izvršnog i nadzornog odbora. Ostali su, koji nisu nikako privilegovani, dobrodošli, ali pod uslovom da uplate određenu sumu i da tu uplatu dokažu pokazivanjem bona za ručak!
Dakle, oni kojima je iz džepa izvučeno nešto para na ime provizije za kupovinu uglja i svi drugi koji uplaćuju članarinu, moraju druženje i ručak da plate, za razliku od onih izabranih (članovi IO i NO) koji su te obaveze oslobođeni. Tako, na primer, članovi izvršnog i nadzornog odbora, osim što za svoj rad dobiju po dve hiljade dinara, obavezno imaju bogat ručak u restoranu „Moj merak" ili u restoranu na hipodromu bez obzira da li imali sopstvenu sednicu ili organizovano javno druženje. Sa njihove tačke gledišta to je normalno jer se na taj način učvršćuju međusobne veze, a lična odgovornost se skriva iza zajedničke, pa tako utvrđena „platforma" za nezakonito pražnjenje penzionerske kase metodom glasanja i to najčešće jednoglasnog, dobija neku vrstu legitimiteta.
Postavlja se pitanje kako će se i kada rad Udruženja penzionera Grada Požarevca svesti u statutarne i zakonske okvire! Oni koji su udruženje doveli u ovakvo stanje i zbog kojih je sud poništio sve odluke o izabranim organima udruženja nikako ne žele da se povuku i da omoguće nesmetano održavanje normalnih izbora kao jedinog mogućeg rešenja. Pozicije koje su mešetarenjem izgradili ne žele da napuste, pre svega zbog privilegija koje godinama uživaju i kojih ne žele da se odreknu. Da vladajuća koalicija ima neku korist od „poslovnih uspeha" Udruženja penzionera Grada Požarevca da se naslutiti. Na kraju treba shvatiti da sve ima svoj kraj, pa tako i ova penzionerska ujdurma! Do tada će biti po onoj narodnoj „ne lipši magarče do zelene trave"!
Elita na visokom zadatku
Nema boljih, poštenijih i sposobnijih u požarevačkoj policiji od dvojice inspektora sa pedigreom Voje Popovića i Gorana Mitića. Ova dva momka sa pedigreom rade u elitnoj jedinici MUP - a, SKOPI. Nisu tamo zbog postignutih rezultata, naprotiv, već znaju da plivaju politički, a i priznati su policajci sa pedigreom, jer nisu oni kao neki bez pedigrea, tako da im pripada mesto u naprednoj eliti. Pored elitnih policajaca sa pedigreom, lepe se i elitne i atraktivne žene, pa je Goran bio pre izvesnog vremena na poslovnoj večeri sa jednom atraktivnom plavušom, direktorkom iz Malog Crnića u jednoj poznatoj kafani u podrumčetu, a elitni Voja je sa jednom iskusnom koleginicom kod nje prošao pripravnički. Kad si elita i kada imaš pedigre, sve ti ide od ruke, unapređenje, druženje sa funkcionerima pozicije i opozicije, a rezultati nisu bitni.
Samo ova dva policajca sa pedigreom koji više vremena provode po kafićima, između ostalog i u Internet kaffe i vozikaju se službenim vozilom van radnog vremena, jer bolje da troše državno gorivo nego svoje. Treba da se zapitaju. Da li oni zarade svoju platu? Jedan od velikih promašaja načelnika PU Požarevac, Darka Pajkića je postavljenje, Marka Belića za šefa privrednog kriminala koji u poslu ne zna gde je levo, a gde desno, ali zato ide na doručak kod jednog poznatog lokalnog tajkuna i u bliskim odnosima je sa jednim kontroverznim lokalnim biznismenom. Takođe, dobar je sa Popovićem i Mitićem.