Stav

Banke

Branko Dragaš

Nisam dugo pisao o našim bankama. Više od dve godine. Kakva je situacija u srpskom bankarstvu danas? Pogledajmo zvanični izveštaj kontrole Narodne banke Srbije. Presek stanja 30. 06.2016. godine.

Kada građani budu saznali ove osnovne informacije, onda mogu da donesu pravilne odluke. Nisam u mogućnosti da proverim istinitost svih ovih podataka, ali, nadam se, da u kontroli NBS još ima starih kadrova koji se drže bankarske struke.

Ukupno u Srbiji ima 30 banaka u kojima radi 24.128 radnika, što je za skoro 1.600 radnika manje nego pre dve godine. Nastavlja se tendencija smanjivanja broja radnika u bankarstvu. Od izbijanja krize 4.000 ljudi je ostalo bez posla. Oni koji rade u bankama su pod sedativima, jer svakoga trenutka mogu da budu otpušteni.

Ukupan kapital banaka je 675,8 milijardi dinara ili 5,5 milijardi evra. Bilansna aktiva banaka iznosi 3.120 milijardi dinara, što znači da banke okreću 4,6 puta veći novac nego što je njihov kapital. Ali, ako se uključe i vanbilansne stavke koje se odnose na izdate garancije i preuzete buduće obaveze , onda se taj ukupan iznos još više uvećava. Tolika razlika je neprihvatljiva i to je dovelo banke u veliku izloženost riziku da bankrotiraju.

Strane banke imaju 75,8% tržišta, dok preživele domaće banke imaju svega 24,2%.

Deset najvećih banaka po visini bilansne sume, kredita i depozita učestvuju sa 77,3%. To znači da je koncentracija kapitala u deset banaka, dok ostalih dvadeset banaka soliraju. Profit banaka na polugodištu 2016 je bio 20,4 milijarde dinara. Taj profit je porastao u odnosu na prošlu godinu za ogromnih 21%. Kako je to moguće da srpska privreda grca u nelikvidnosti i gubicima, dok banke značajno uvećavaju svoje profite? Ko je ovde, gospodo drugovi, lud?

Samo četri banke imaju gubitke, rekorder je Komercijalna banka sa 2.646 milijardi dinara gubitaka ili 21,5 miliona evra. Ovo je dokaz da je tačna priča u našoj javnosti da se najveća domaća banka Komercijalna banka namerno urušava i da je teraju u programirane gubitke da bi je neka velika strana banka lakše preuzela. Gubici će se, prema starom dobrom običaju srpskog političkog ološa, prevaliti na našu državu, odnosno na građane kao poreske obveznike, kao što se to radi u slučaj SARTID-a ili AIR SEBIA.

Kada se analizira struktura aktive srpskih banaka, onda uočavamo da se 443 milijarde dinara ili 3,6 milijarde evra nalazi u gotovini i sredstvima kod centralne banke. To znači, da ta sredstva nisu dostupna privredi, koja je nelikvidna i koja vapi za svežim finansijskim sredstvima. Kada bi se taj novac efikasno koristio za , recimo, izvozne poslove, moglo bi se zaposliti novih 720.000 radnika, koji bi primali pare i punili budžet porezima i doprinosima. Umesto da im stoje pare bez prihoda ili da dobijaju neki mali prinos od Narodne banke, svega dva odsto, pametna politika NBS, kada bi se tamo nalazili zaista pravi stručnjaci u odnosu na uvelu Jorgovanku, usmerila bi taj novac nelikvidnoj privredi po kamatama od 3%, što bi bankama donelo veću zaradu, dok bi nelikvidna privreda dobila neophodno potrebnu infuziju za preživljavanje, uz sasvim pristojnu kamatu za pokretanje proizvodnje i izvoza.

Taj veliki novac leži u našim bankama i našoj NBS, dok režimski političari skaču od sreće kada dobiju nepovoljan kredit od 20 miliona evra. Vlada pomahnitalog neznalice Ace Dramosera prošle nedelje se hvalila da se zadužila jednu milijardu evra po kamati od 2,25%, dok u Srbiji postoji mnogo veći novac koji leži i koji se nigde ne plasira. Ko je ovde lud?

Najviše su kredita dobili privreda 830,1 milijardi dinara i stanovništvo 705,8 mld. dinar, što pokazuje da bankari ne vole da daju novac privredi, jer su potencijali privrede za prijem i obrt novca značajno veći, nego što su sredstva koja su joj do sada preneta. To nije dobra ekonomska politika, jer je privreda ta koja stvara nove vrednosti i koja donosi uslove da građani zarade bolji život. Kreditima koje banke daju građanima ne može se zaraditi za bolji život i za sigurnu budućnost.

Kod kredita je izvršena devizna indeksacija u 71,4%, pa ako dođe do sloma precenjenog dinara, privreda i građani će se automatski naći u bankrotu. Problematični, nenaplativi krediti iznose 404 mlijarde dinara ili 20,2 % svih odobrenih kredita, međutim, na osnovu mog dugogodišnjeg bankarskog iskustva mislim da se to lažno prikriva i da je nenaplativost kredita duplo veća. Ročna struktura kredita je takva da kratkoročni krediti iznose 17%, dok dugoročni krediti iznose 70,7% svih plasmana. Tu ročnu strukturu kredita moramo odmah da uporedimo sa ročnom strukturom izvora sredstava banke. Kratkoročni izvori sredstava do jedne godine oročeni iznose 77,3% izvora sredstava,, gde depoziti po viđenju iznose čak 56,1% dok dugoročni izvori sredstava iznose 32,7% izvora sredstava. Ročna struktura je veoma nepovoljna i srpske banke se nalaze pred velikim izazovima.

Ukoliko se samo depozitari po viđenju uplaše, ko zna iz kojih sve razloga, ukoliko oni donesu odluku da nemaju više poverenja u bankarski sitem Srbije i ukoliko masovno počnu da dižu svoje depozite, onda će sigurno srpske banke propasti za nekoliko sati. Pošto su kreditirali svoje klijente dugoročnim kreditima, dok su pozajmljivali novac od stanovništva do jedne godine oročen, banke ne mogu da izdrže tu ročnu neusklađenost, sučeliće se sa velikom nelikvidnošću, potom sa velikom nesolventnošću, nastaće veliki stampedo štediša i svi koji se danas bave politikom će brzo nestati u socijalnom cunamiju prevarenih i opljačkanih građana.

Krah banaka u Srbiji će dovesti i do sloma sadašnjeg političkog totalitarnog režima. Građani će se preko noći otrezniti i tražiće da na čelo države dođu iskusni stručnjaci u odnosu na današnje infatilne diletante, koji štite banke i koji ne prikazuju realnu sliku stanja našeg bankarstva. Problem je veliki i u tome što je 70,9% depozita deviznog porekla i svako zna, ako dođe do sloma dinara, da će se bankari i država, koja im je dala licencu za rad, naći na velikim mukama. Ko finansira naše banke?

Najveći finansijer banaka su građani Srbije. Oni drže kod banaka 1.167,2 mld. dinara ili 9,49 milijardi evra. Nisu strane banke došle u Srbiju i donele kapital, nego su uzeli kapital u Srbiji i replasiraju ga privredi i građanima. Znači, tačna je, nažalost, ona konstatacija jednog austrijskog bankara, na pitanje svoga kolege, jednog švajcarskog bankara - šra radi u siromašnoj Srbiji, odgovorio je da uzima pare od glupih Srba i da ih skupo prodaje još glupljim Srbima.

Kada čitav finansijski sistem predate u ruke stranaca i kada nemate svoju NARODNU BANKU, onda ste okupirani, vezane su vam ruke i pitanje je samo vremena, posle izvlačenja i iznošenja tolikog kapitala iz Srbije, procene su da je izneto od 2001 do 2016 skoro 28 milrd. evra, kada će Srbija da bankrotira.

Zalažem se, jedini od ekonomista, da nova Vlada nacionalnog spasa, sastavljena isključivo od naših najboljih stručnjaka, ne čeka da se taj bankrot desi sam od sebe, jer je to stanje jako opasno za naše ranjivo društvo, nego da se izvrši, nakon preuzimanja vlasti, planirani i organizovani bankrot i da nova Vlada upravlja našom krizom i izvede državu i naciju iz sadašnje tragedije.

Problemi naših razmaženih i parazitskih banaka, koje se sve više pretvaraju u menjačnice i službe koje vrše platni promet, uvećava se kada se analiziraju vanbilansne stavke , koje iznose 7.085,5 milijardi dinara, jer se tu nalaze date garancije i druga jemstva i obaveze, preuzete neopozive obaveze, jemstva za obaveze i preuzete buduće obaveze, tako da se u tim vanbilansnim stavkama krije oko 1.103,6 milijardi sakrivenih obaveza. To je najmanja cifra, da li je veća i koliko je veća teško je reći. Mora da se uradi detaljna analiza poslovanja naših banaka. Suština ove iznete analize je da pokaže da su naše banke prezadužene i da okreću mnogo veći kapital, u odnosu na kapital koga poseduju, da banke , uprkos visokoj likvidnosti, ne znaju šta da rade sa slobodnim novčanim sredstvima, jer izbegavaju da rade sa propalom privredom, koja jedina može da im vrati plasiran novac.

Banke uzimaju novac od građana i za to plaćaju minimalne kamate, a onda taj novac plasiraju državi za podršku budžetu, jer im je sigurnije da rade sa državom, koja se zadužuje, preko repo opercija i državnih hartija, različiti su oblici istog zaduživanja, jer od države i njenog budžeta mogu da se bar nekada naplate ili iz neke državne imovine, dok im je rad sa potonulom privredom i siromašnim stanovništvom sve neizvesniji. NBS nije ni monetarna niti kreditna institucija, ona ne vodi nezavisnu kreditno-monetarnu politiku od uticaja MMF-a i Svetske banke, čiji činovnici sede u našoj NBS, ne vode politiku u interesu države i privrede Srbije, nego je sve usmereno ka lažnoj monetarnoj stabilizaciji, koja je potpuna glupost, jer se ne može stabilizovati nešto što svakoga dana sve više propada, pa je bankarstvo u Srbiji, ako se ovakvo stanje razaranje privrede nastavi, osuđeno da radi samo sa državom i da finansira državu, dok i ta država, na kraju, ne bude bankrotira, jer nema privrede koja može da izdržava tako rasipničku i nedomaćinsku državnu upravu i toliki broj naroda koji nema posla.

Ako država ne bude mogla više da vraća uzete međunarodne kredite,tada će banke biti primorane da preuzimaju državnu imovinu, kako bi zaštitili date kreditne linije, što je plan onih nedobronamernih ljudi, koji su nam nametnuli ovakav neoliberalni koncept ekonomskih ubica, čiji je krajnji cilj da imovina države pređe u ruke multinacionalnih kompanija koje upravljaju svetom.

Suština zaduživanja se i nalazi u tome, da se država što više zaduži novcem koji se štampa bez ikakvog pokrića, lažnim novcem, jer to je omča koja se nabacuje oko vrata države i njene privrede, da država upadne u potpunu nesolventnost i da bude primorana da uvede stečaj pred stranim poveriocima, da ubrzano rasproda svoju imovinu i da postane vlasništvo krupnog stranog kapitala.

Rešenje se nalazi u rukama građana, koji mogu da pomrse račune izdajnicima na vlasti i njihovim bankarima, koji zajedno rade za svoje gazde izvan Srbije. Dovoljno je samo da građani otkažu poverenje bankama i da povuku svoje depozite u iznosu od 9,49 milijardi evra, na kome počiva čitava ova bankarska kreditna kula, da svoj novac uzmu u sopstvene ruke, da odluče da sami upravljaju svojim životom i svojim kapitalom.

Banke će propasti i nijedna strana banka neće prstom mrdnuti da pokuša da spasi svoju banku u Srbiji, pustiće je niz vodu, jer oni su odavno izvukli ogroman novac i mogu mirno da napuste Srbiju.

Krahom banaka, propašće i neoliberalna politika u Srbiji. Građani neće moći da vrate svoj novac, jer tog novca odavno više ni nema, uslediće veliko nezadovoljstvo i veliki neredi prevarenih građana, koji neće moći da izvuku svoj novac i tako će se država da nađe u velikoj nevolji.

Neoliberalni totalitarni sistem se mora čitav da sruši. Nema nikakvog smisla da se on restartuje. To je za nas i bolje. Moramo da izgradimo novi sistem. Novo društvo i nove državne institucije. Naravno, trebaju nam i nove banke, koje će biti utemeljene na novim bankarskim postulatima. Jedan od tih postulata će biti, da može da se plasira samo onaj novac koji je zaista prikupljen u banci. Nema više nikada frakcionalnog bankarstva.