(P)likovi

Diktator uništava celu Srbiju, preti i progoni sve kritičare, a leleče nad sobom

Čitulja za Srbiju

Aleksandar Vučić je u grob gurnuo desetine hiljada ljudi, a traži da budu uhapšeni autori, pa i svi korisnici Tvitera i Fejsbuka koji su delili njegovu čitulju kao prvoaprilsku šalu. Isti Vučić, koji je dve nedelje pred zločin u Srebrenici predlagao da bude ubijeno "sto muslimana za jednog Srbina", sada plaši Srbiju da će, posle usvajanja srebreničke rezolucije u UN-u, morati da plati ratnu odštetu. Naprednjački kartel u kampanji pred beogradske izbore pokušava da nametne nacionalne teme kako bi sakrio svoje kriminalne i korupcionaške afere. Zato Šapić traži da se iz Kuće cveća izbaci Hrvat Tito, a ne smeta mu Hrvatica koja je prisvojila Jovankinu vilu na Dedinju. O predizbornim prevarama piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak saradnik i prijatelj aktuelnog diktatora.

Predrag Popović

Dana 26. marta prestalo je kucati veliko srce velikog sina našeg naroda i narodnosti. Ožalošćeni majka Angelina, otac Anđelko, svi ljubitelji parizera ovog sveta i babe koje vole SNS više od života. Sahrana našeg dragog predsednika održaće se 1. aprila - navodi se na čitulji, koja je objavljena na društvenim mrežama.

Prvoaprilska šala, usklađena sa šešeljevskim smislom za crni humor, pokrenula je još morbidniju političku, pravosudnu i medijsku hajku. Nad još živim "Glavnim šefom" zakukali su svi viđeniji pripadnici njegovog kartela. Prva se, naravno, oglasila Ane Brnabić: "Ozbiljno bolesne i duboko poremećene osobe koje ovo rade i misle da je to politika, dobiće odgovor naroda na izborima u Beogradu, 2. juna. Nadležni organi da rade svoj posao u skladu sa zakonom, jer ovo niti je šala, niti je zabavno, već je za svaku iole normalnu osobu duboko uznemirujuće i predstavlja jasnu i nedvosmislenu pretnju po život. Ovo je rezultat politike Đilasove 'Srbije protiv nasilja' i mi ćemo se protiv ovoga boriti svakog minuta, svakog sata, svakog dana, zauvek. Uvek uz Aleksandra Vučića i njegovu porodicu."

U horsko lelekanje su se uključili Miloš Vučević, Maja Popović, Nikola Selaković i ostali duboko poremećeni pripadnici dvorske svite. Najglasniji i najagresivniji je, po običaju, bio beogradski viši javni tužilac Nenad Stefanović, koji je odmah naredio Osnovnom javnom tužilaštvu u Mladenovcu da, u saradnji sa policijom, "hitno identifikuje tvorce tzv. umrlice predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, koja je izlepljena na teritoriji te opštine". Stefanović je naložio Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal da identifikuje osobe koje su tu "umrlicu" delile na društvenim mrežama.

- Ove radnje predstavljaju krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti i moraju biti sankcionisane u skladu sa zakonom - smatra tužilac Stefanović. koji nije mogao da navede koje konkretno krivično delo je u pitanju, jer ono i ne postoji.

Aleksandar Vučić, nulti pacijent, koji je svojom patologijom zarazio ceo kartel, već tri decenije izmišlja atentate, preti samoubistvom i priziva smrt. To je uradio i dve nedelje pre ove prvoaprilske umrlice, kad je preko TV Prva poručio: "To što ćete mene da ubijete, o tome sanjate već godinama i još to niste sproveli u delo... Požurite!"

Tada nisu reagovali ni tužioci, a ni psiholozi i psihijatri, baš kao ni u slučaju kad je taksativno nabrajao ubistva članova svoje porodice: "Ako mene ubiju, iza mene ostaje moj brat Andrej. Ako ubiju moga brata, ostaje moj sin Danilo, ako ubiju mog sina, ostaje kćerka Milica. Ako i nju ubiju, ostaje moj sin Vukan. I grobovi naši boriće se protiv ustaša. Samo ozbiljno bolesne osobe ovo rade i misle da je to politika, što reče narikača lipa Ane.

Svakom rečenicom, odlukom ili postupkom, Vučić već godinama skicira čitulju za Srbiju. Kao radikal, huškanjem na rat, u smrt je gurnuo desetine hiljada Srba, stimulišući ih da ginu i ubijaju. Kao naprednjak, posebno nakon što je doveden na vlast, s reči je prešao na dela. Samo u vreme pandemije Kovida 19, Vučićeve avanturističke odluke doprinele su dramatičnom rastu broja smrtnih slučajeva.

U periodu od 2020. do danas, smrtnost u Srbiji se povećala za 12,9 odsto. Od 2015. do 2018. u Srbiji je godišnje umiralo oko 6.000 penzionera. Usled pandemije i Vučićevih "mera zaštite", taj broj se utrostručio. Za tri godine umrlo je 48.000 penzionera. Na taj način je Vučić ispunio obećanje: "Groblja će nam biti mala".

Ipak, na grobljima je bilo mesta za mnoge Vučićeve političke protivnike i medijske kritičare. U magazinu Argument, čiji vlasnik i urednik je bio Ratko Dmitrović, Vučić se 1997. zakleo da će se "kad-tad osvetiti Slavku Ćuruviji". Dve godine kasnije, kao ministar protiv informisanja, predvodio je političku, pravosudnu i medijsku hajku, koja je okončana sa 17 metaka u Ćuruvijinim leđima i jednim u levo oko, za overu. Umesto čitulje, izjavio je: "Svako ko kaže da je država povezana sa ubistvom Ćuruvije treba krivično da odgovara. Ćuruvija je bio kriminalac, a državni organi ne mogu da spreče obračune u podzemlju."

Na isti način je kriminalizovao Zorana Đinđića, pre i posle 12. marta 2003. Te večeri, kad je objavljeno da je premijer podlegao ranama, u Vučićevom stanu je odjeknuo šampanjski prasak, jači od onog ih snajperske puške Heckler&Koch.

- Ne pijem ni kafu, a kamoli alkohol. Samo četiri puta sam se napio u životu: kad je Zvezda osvojila titulu u Bariju, kad se rodio Danilo i kad su ubijeni Ćuruvija i Đinđić - priznao je Vučić.

Kasnije, kad se transformisao iz radikala u naprednjaka, odrekao se tih proslava atentata, ali nije promenio način delovanja. To se videlo na primerima Olivera Ivanovića, Vladimira Cvijana i mnogih drugih Vučićevih političkih i privatnih protivnika.

"Kakav je čovek Oliver Ivanović?" - tim retoričkim pitanjem počinje spot, koji je Vučić objavio umesto čitulje nekoliko dana pre nego što je Ivanović izrešetan sa šest metaka u leđa u Kosovskoj Mitrovici. Ivanović je sahranjen na beogradskom Novom groblju, u Aleji zaslužnih građana, nedaleko od Đinđića i 300 metara od porodične parcele sa ostacima Ćuruvije. Za razliku od Ćuruvije, Đinđića i Ivanovića, Cvijan je na onaj svet ispraćen krišom, bez čitulje, pa čak i bez prezimena na spomeniku.

Vučićevi tragovi, koji vuku prema tim ubistvima, arhivirani su u medijima, ali ne i u sudskim presudama. Mislio je da se provukao bez kazne i za pozivanje na masovna ubistva u Srebrenici, pa je 2015. godine otišao na komemoraciju. Ispraćen je kamenicama. Porodice žrtava nisu zaboravile njegove ratne pokliče.

- Treba ubiti sto muslimana za jednog Srbina - vikao je Vučić sa govornice Narodne skupštine 26. juna 1995. godine.

Ta pretnja je sprovedena u delo dve nedelje kasnije. Stravični zločin nad nekoliko hiljada muslimanskih vojnika i civila naneo je trajnu štetu srpskim nacionalnim i državnim interesima. Srbija, Republika Srpska i ceo srpski narod upravo ovih dana se suočavaju s političkim posledicama, koje su izazvane tim zločinom.

Nemačka i Ruanda su predložile Ujedinjenim nacijama rezoluciju o genocidu u Srebrenici, kojom se, između ostalog, zahteva da se 11. jul obeležava kao "Međunarodni dan sećanja na genocid".

Na spisku država, tzv. sponzora rezolucije nalaze se Sjedinjene Američke Države, Bosna i Hercegovina, Slovenija, Albanija, Turska, Čile, Novi Zelan, Malezija, Jordan, Francuska, Italija, Irska, Lihtenštajn, Holandija i Finska, a očekuje se da im se priključi još dvadesetak zemalja.

- Taj akt nema obavezujuću snagu, ali će odmah, sutradan, izaći sa inicijativom za ukidanje Republike Srpske, na osnovu stava da političke tvorevine zasnovane na genocidu ne mogu da postoje. Tražiće i ratnu odštetu od Srbije - ocenio je Vučić.

Po običaju, Vučić i ovu pretnju nacionalnim i državnim interesima pokušava da iskoristi za potrebe svojih dnevnopolitičkih prevara. Republika Srpska se zaista nalazi pod priticima zapadnih centara moći, ali više zbog Milorada Dodika, nego zbog optužbi za genocid u Srebrenici. Naprosto, u Vašingtonu i Briselu je projektovano da se sprovede unitarizacija Bosne i Hercegovine, a preduslov je svođenje Republike Srpske na nivo onoga što je na Kosovu predviđeno tzv. Zajednicom srpskih opština. Vučić to kritikuje, a istovremno sarađuje sa samoproglašenim "visokim predstavnikom" Kristijanom Šmitom, koji sprovodi centralizaciju BiH. Da bi dodatno uplašio i Srbe s ove strane Drine, Vučić najavljuje opasnost od zahteva da Srbija plati ratnu odštetu Bosni i Hercegovini.

Da bi zastrašivanje vaskolikog srpstva dalo željene politikantske rezultate, Vučić je odmah etiketirao i krivca - Mariniku Tepić.

Pre osam godina, kao narodni poslanik sa liste Lige socijaldemokrata Vojvodine, Tepić je potpisala predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici, koji nikad nije stavljen na dnevni red. Osim nje, taj predlog su potpisali Nenad Čanak, Olena Papuga, Nada Lazić, Goran Čabradi, Čedomir Jovanović, Žarko Korać, Nataša Mićić, Nenad Milić, Sulejman Ugljanin i Enis Imamović. Režimski mediji su kampanju usmerili samo prema Tepić, ne pominjući Čanka, koji se ne skida s ekrana televizija pod kontrolom SNS-a, ili Ugljanina, koji je bio ministar u Vučićevoj vladi, pa ni to da je Vučić na mesto srpskog ambasadora u Hrvatskoj poslao Jelenu Milić, bivšu suprugu Nenada Milića.

Tepić je izabrana za metu kako bi se promenile teme na kojima će se zasnivati kampanja pred izbore u Beogradu, koji su zakazani za 2. jun ove godine. Naprednjački kartel ne želi da dozvoli javnu raspravu o raspadu komunalnog sistema, pljačkama gradskog budžeta i krađi glasova na decembarskim izborima. Pričom o Tepićkinom predlogu rezolucije o genocidu prikriva se namera naprednjačkog kartela da otme 18 milijardi evra za EXPO, odnosno za građevinske i ostale firme čiji vlasnici pripadaju vladajućoj kasti. Nacionalističkim parolama vlast prekriva grobove dece ubijene u "Ribnikaru", Duboni i Malom Orašju, kao i one žene, koju je usmrtio točak koji je otpao sa autobusa.

Naprenjačku strategiju zamene tema i teza podržali su njihovi pandani iz opozicionog miljea, poput Ane Lalić Hegediš, Dinka Gruhonjića i sličnih promotera ludačke ideje da pravoslavne crkve treba pretvoriti u pabove. Takvim tvrdnjama omogućili su Vučiću da se opet predstavlja kao tvrdi nacionalista i patriota.

Za nezavisnost albanskog Kosova, Vučić je uradio više nego Adem Jašari, Ramuš Haradinaj, Hašim Tači i Aljbin Kurti, ali sad junački brani srpske crkve u Novom Sadu od pijane Lalićke i jurodivog Gruhonjića.

Ni Aleksandar Šapić ne propušta šansu da turbo-srbovanjem sakriva posledice svoje vladavine Beogradom.

- Imamo jednu poprilično jasno definisanu srpsku državnu politiku i, sa druge strane, politiku koju reprezentuju Gruhonjić, Hegedić, Kesić, "proglasovci"... Ovde se mi opredeljujemo da imamo srpsku vlast i srpskog gradonačelnika ili ne. Da li ćemo stati u odbranu stavova ovih pro-ustaša ili ćemo ih javno osuditi - kaže Šapić, nezvanični vojvoda od nelegalne gradnje.

Šapić namerava da u ovoj kampanji, u kojoj se opet kandidovao za funkciju gradonačelnika Beograda, nametne nacionalne teme kako bi izbegao priče o luksuznoj vili u Ulici Laza Lazarević, gde je izgradio vilu od 672 kvadrata, koju je podigao bez građevinske dozvole još dok je bio predsednik opštine Novi Beograd. Ne sviđa mu se ni rasprava o tome kako je, kao gradonačelnik, legalizovao svoju nelegalno dograđenu vilu na Bežanijskoj kosi. Iako mu je pretila zatvorska i novčana kazna, kao i rušenje objekta, Šapić je to izbegao ulaskom u Srpsku naprednu stranku. O istom trošku, rešio je probleme s nelegalnom gradnjom. Nije mu prijatno ni podsećanje da je prekršio zakon time što Agenciji za sprečavanje korupcije nije prijavio vlasništvo vile od skoro 400 kvadrata u Trstu. Kad se na taj spisak dodaju afere Šapićevih saradnika Mirjana Nešovića, Nenada Milanovića i Aleksandre Čamagić, jasni su motivi koji ga vode pod nacionalnu zastavu.

Kao što je Vučić bio ekstremniji od svog tadašnjeg šefa Šešelja, tako je Šapić sada ekstremniji od Vučića. Nije zadovoljan progonom živih "pro-ustaša", nego hoće da iskopava i pokojne.

- Treba da uklonimo ostatke Josipa Broza iz Beograda, da jednom za svagda završimo sa tom Kućom cveća i da ga vratimo tamo u Kumrovec, odakle je došao - kaže Šapić.

Malo nedostaje pa da, kad mu uzavre napredna srpska krv, poželi da, kao tog Hrvata iz Kuće cveća, istera i Hrvaticu iz Jovankine vile. No, taj predlog će doći na red kad naprednjaci propadnu i na ovim beogradskim izborima, pa se Šapić vrati u svoj Srpski patriotski savez.

A, jasno je da kartel oko Srpske napredne stranke, sve sa socijalistima, zavetnicima, radikalima i ostalim štetočinama, više nikada neće dobiti većinu u Beograda. Može Šapić da u Kući cveća, umesto Hrvata iz Kumrovca, prijavi sto svojih rođaka s Korduna, kao što je Vlada Mandić uradio u decembru. Može i Vučić da po beogradskim trafo-stanicama prijavljuje stotine rođaka iz Čipuljića ili Prizrena, svejedno. Može i Ana Brnabić da dovede Hrvate, rodbinu svog oca sa Krka, ili Bugare iz familije svoje mame iz Babušnice. Sve im je uzalud. Nema načina da ukradu dovoljno glasova da formiraju vlast. Za novu prevaru biće im potrebna pomoć ortaka iz lažne opozicije. Konkretno, Vučić može da formira novu beogradsku vlast samo u saradnji sa grupom oko Branimira Nestorovića. No, i tu se pojavio problem na koji je nedavno ukazao Dragan Đilas.

- Grupa gospodina Nestorovića je najavila da ni ona neće učestvovati na izborima ako ne učestvuje naša koalicija Srbija protiv nasilja. To treba malo dublje pogledati. Gospodin Nestorović je veoma blizak sa gospodinom Dodikom, koji očigledno finansira delovanje te grupe. Dodik očekuje da ga Vučić brani još više nego što ga je branio do sada jer postoji opasnost da Dodik bude uhapšen zbog optužbi za korupciju. Dodik poručuje Vučiću: Ako me ne budeš branio, Nestorović neće učestvovati na izborima. Ni ovako nemaš legitimitet, a tek onda ga nećeš imati uopšte. Verovatno iza toga stoji i interes Rusije, koja je bilaska i sa gospodinom Nestorovićem i sa gospodinom Dodikom. Ta politička priča je veća od samih beogradskih izbora - rekao je predsednik Stranke slobode i pravde.

Tačno je da Dodik ima lične i političke razloge da vrši pritisak na Vučića. Tačno je i da Rusija ima ozbiljne razloge za nezadovoljstvo Vučićevim političkim i poslovnim postupcima, naročito zbog oružja koje šalje u Ukrajinu. Tačno je i da Vučić izbegava otvoreni sukob sa Dodikom, iako pomaže njegovim političkim protivnicima.

Vučić je dobro shvatio sve Dodikove poruke, upućene preko Nestorovića. Da bi pokazao dobru volju, Vučić je otvorio svoje medije za Nestorovićevu grupu. Pored toga, po njegovom nalogu tužilaštvo nije reagovalo na pretnje ubistvom, koje je uputio Aleksandar Pavić.

- Ukoliko bude faktičko ili pravo priznanje Kosova, mi bismo pozvali na ustanak. Pozvali bi na narodni ustanak. Ja bih se potrudio da neko plati životom time što je pokušao da izda Kosovo. Ja to otvoreno kažem. Evo, ja bih, ako treba, pozvao i na oružani ustanak protiv priznanja Kosova, pa neka me hapse, ali neka znaju - ko prizna Kosovo, faktički ili de jure, više nikad neće imati mira. Em će biti obeležen kao izdajnik, em ćemo ga loviti. Vučić je na ovo rekao da ćemo svi postati Blagoje Jovović. Da, hoćemo! Ubićemo vas kao pse, gde god da ste ako priznate Kosovo! - rekao je Pavić u intervjuu za Srbin Info, u razgovoru sa Dejanom Zlatanovićem, koji je 17. februara prošle godine uhapšen zbog poruke koju je uzviknuo na protestu protiv Francusko-nemačkog sporazuma: "Ko potpiše, njega ubiše".

Zlatanović je u pritvoru proveo 50 dana, a suđenje mu je u toku. Počelo je i suđenje prof. dr Dejanu Miroviću, koji je okrivljen jer je 24. februara 2024, kad je policija odbila zahtev za organizaciju novog skupa protiv Francusko-nemačkog sporazuma, pozvao građane na molitvu u beogradskoj crkvi Svetog Marka.

- Tužilac Nikola Pantelić mi je otvoreno zapretio, na suđenju Zlatanoviću i Damnjanu Kneževiću, u junu 2023. godine, jer mu se nije dopalo ono što sam govorio u iskazu, da je Aleksandar Vučić veleizdajnik i da je izvršio državni udar prihvatanjem Francusko-nemačkog plana. To je isti onaj tužilac koji je omogućio Radojičiću da se brani sa slobode posle Banjske, tako da tragovi ponovo vode do Oskara. U tom kontekstu, retroaktivno me tužio MUP, čiji svedok je policajac. Navodno, prekršio sam Zakon o javnom okupljanju jer sam pozvao na molitvu u crkvi, umesto na demonstracije koje su zabranjene. Oskar je očito osvetoljubiv, a tužilac poslušno ispunjava njegove naloge, zaključujem iz ovih apsurdnih činjenica - rekao je dr Mirović za Magazin Tabloid.

Zlatanović i Knežević su proveli 50 dana u pritvoru, a suđenje im je u toku. Milovan Brkić, glavni urednik našeg Magazina, uhapšen je zbog izjave 8. maja 2023. godine, posle prvog protesta povodom masakra u osnovnog školi "Vladislav Ribnikar". Brkić je prvostepeno osuđen na 14 meseci zatvora. Veće Apelacionog suda je ukinulo tu sramnu presudu i naredilo da se ponovi sudski postupak. Sada se sudi prof. dr Miroviću zbog poziva na molitvu za Kosovo i Metohiju.

Pavić nema tih problema, može opušteno da pravi planove za lov na izdajnike, koje će ubijati kao pse ako priznaju Kosovo.

Kao što ne dozvoljava da se procesuira Pavić, Vučić štiti i autore čitulja za Marinikom Tepić i penzionisanim pukovnikom Najdanom Vojinovićem, oštrim kritičarom Vučićevog uništavanja Vojske Srbije. U svakoj čitulji, grafitu, tvitu ili sličnoj poruci, pa i u optužnici ili presudi političkim protivnicima prepoznaje se Vučićev rukopis.

Otkad je stupio na političku scenu, Vučić i smrt idu ruku pod ruku. Stratišta i groblja su puna njegovih žrtava. Ako bude sreće, za njega i Srbiju, Vučić će dobiti priliku da u fer sudskom postupku odgovara za sve zlo koje je naneo svojim političkim avanturizmom, a potom da odsluži pravednu kaznu.

antrfile

Mandarić, legenda ili maskota

Milan Mandarić je, u svojoj 85. godini, izabran za potrpredsednika Fudbalskog kluba Vojvodina.

U toj senzacionalnoj vesti ne navode se podrobnije informacije o tom aranžmanu, koji su navijači Vojvodine priželjkovali decenijama. Mandarić je, do juče, odolevao povremenim inicijativama da se prihvati Vojvodine, pa nije jasno zašto je sada pristao na funkciju potpredsednika kluba.

- Sumnjam da mu je motiv da uloži svoj novac u klub. Možda je rukovodstvu Vojvodine upravo to bio motiv da ga "privoli" ispunjenju njegovih ličnih emocija. Zabluda! Ako se računa sa njegovim vezama u evropskom fudbalu, pitanje je da li je Vojvodina spremna da to kapitalizuje. Zbog svog, ne naročitog međunarodnog rejtinga, zbog svoje periferne pozicije u srpskom fudbalu, zbog skromne materijalne osnove u konkurenciji sa Evropom, pa i na domaćem planu... To što i po Mandariću Vojvodina ima evropske uslove za rad, sigurno nije dovoljno da bi njegovo iskustvo i menadžerske sposobnosti vinuli klub u Evropu, a pre toga na šampionski tron u Zbiljićevom mandatu, što je on samouvereno izjavio prilikom izbora za predsednika pre dve godine - tvrdi za Magazin Tabloid Miroslav Vislavski, novosadski doajen sporta i novinarstva.

Vislavski ističe da je Mandarićev dolazak najviše doneo marketinškom pozicioniranju Dragoljuba Zbiljića, aktuelnom suverenu u klubu!

- Taj režimski menadžer je davao fatamorganične najave, od kojih je malo koja ostvarena. Uzgred, nije Mandarić prvi veliki "projekat" crveno-belih. Imala je Vojvodina primer dovođenja bombastičnog imena kakav je bio nekadašnji reprezentativac Nemačke, Breme... pa se to pokazalo kao farsa! U srpskom fudbalu je bio i primer Crvene Zvezde sa Den Tanom (Tanasijević), koji nije izvukao Zvezdu iz finansijske dubioze. Naprotiv, produbljavala se sve do nepomenikove zloupotrebe sa državnim novcem koji sipa u Zvezdin i Partizanov trezor. E, sad, možda se i Vojvodini posreći sa malim mišom kao premijerom, kome je predsednik FK Vojvodina omiljeni poslovni čovek. Al' šta će onda tu Mandarić? Možda kao maskota? - smatra Vislavski.

Mandarić je, na svojoj inauguraciji, između ostalog rekao: "Fudbal sam voleo od malena, samo što otac nije želeo da budem fudbaler, zato što mu je prvi komšija bio Toza Veselinović i problem je bio što je svakog ponedeljka dolazio da traži zajam, jer je izgubio na kartama za vikend. Šalim se, neka mu je laka crna zemlja..."

- Gospodin Mandarić treba da zna da je Todor Veselinović IKONA svim Salajčanima i Vojvodinašima! Sramna je Mandarićeva šala! Znamo mi o Tozi sve! On je naš, za razliku od Mandarića i gospode koja upravlja nekada našom Vojvodinom. I kad se već "šalimo", predložio bih ;andariću da, kao dokaz odanosti i spremnosti da pomogne Vojvodini, u startu plati dug našim legendarnim igračima koje je poveo u Ameriku. Ako se seća, reč je o Vasi Rutonjskom i Slavku Ličinaru. To su moji drugovi koji me ne bi slagali da im je Mandarić ostao dužan neke hiljade dolara. To su ljudi kojima fudbal nije mnogo dao, ali su mu oni dali sebe u celosti. Vasa je pokojni već četiri godine, ali mu je živa supruga, ćerke i unučad. A Ličke skromno živi od minorne penzije. Pa hajde, neka se Mandarić našali, kao što je u šali pomenuo Tozinu osobinu zbog koje je zajmljivao novac od vašeg tate, i u znak istinske ljubavi prema Vojvodini, posle četiri decenije ispoštuje naše legendarne veterane! Dakle, ne šalim se! Sretno ti bilo Vojvodino! - kaže Miroslav Vislavski.