Tabloid istražuje

Koliki je stvarni javni dug Republike Srbije, i kako je povećan za neverovatnih milijardu i po evra u roku od samo četiri meseca

Brod tone, a zvona ne zvone

Javni dug Republike Srbije od 22,2 milijarde evra, porastao je do kraja februara meseca ove godine, čak za 1,5 milijardi evra i dostigao 23,7 milijardi evra. Sve ovo ukazuje da je Srbija dotakla još dublje dno, i da sa njega neće ustati tako skoro. Naredne generacije već su osuđene na dužničko ropstvo, a nova zaduživanja se povećavaju. Gde je kraj ovo agoniji?

Miodrag K. Skulić

Javni dug Republike Srbije nastavlja da raste. Poslednjeg dana februara 2015. godine, ukupan javni dug je iznosio 23,7 milijardi evra, što čini 71,9 odsto udela javnog duga u bruto društvenom proizvodu Srbije i za jedan procentni poen je veće učešće u odnosu na prethodni mesec. Uzgred, treba konstatovati da je javni dug Srbije, na dan 31.10.2014. godine iznosio 22,2 milijarde evra, pa je, prema tome, za ova četiri meseca povećan ukupno za 1,5 milijardi evra!

U budžetu Republike za 2015. godinu nabrojani su pojedini oblici zaduživanja, sa presekom na dan 31.10.2014. godine: ukupne indirektne obaveze - unutrašnji dug 689.458.046 evra i ukupne direktne obaveze - unutrašnji dug 8.071.405.190 evra

Dakle, Republika Srbija se za potrebe svog budžeta i za javna i druga preduzeća zadužila kod domaćih banaka (koje su više od 90 odsto u inostranom vlasništvu) za 10,6 milijardi evra i na taj način znatno umanjila bankarski potencijal za kreditiranje privrede i građana.

Spoljni dug tada prikazan sa stanjem na dan 31.10.2014. godine odnosi se na: ukupne indirektne obaveze - spoljni dug 1.855,020.497 evra i ukupne direktne obaveze - spoljni dug 11.593.837.280 evra

Republika Srbija se u inostranstvu zadužila, na taj dan, za 13.448.857.777 evra, što sa 8.760.863.236 evra unutrašnjeg duga, ukupno iznosi 22.209.721.013 evra.

Indirektne obaveze, čine namenska zaduživanja za potrebe javnih preduzeća, a u manjem delu i privrednih subjekata koji nisu javna preduzeća i taj iznos dostigao je više od 2,5 milijardi dinara i čine ga, iskazano u evrima, između ostalih i:

Zaduženje Republike Srbije za Javno preduzeće Srbijagas od 678 miliona evra predstavlja dug koji prelazi svaku meru, ali ako se ima u vidu da JP Srbijagas ima 1,44 milijarde evra ukupne obaveze, može se zaključiti da je JP Srbijagas svoje poslovanje zasniva na garancijama države da će ona, umesto tog javnog preduzeća isplatiti njegove obaveze. Za JP Putevi Srbije država je dala garancije u iznosu od 509 miliona evra, jer se održavanje putne mreže ne finansira iz akciza na naftne derivate, već iz novih zaduženja tog preduzeća za čiju isplatu garantuje država, a prihodi od akciza idu u tekuću potrošnju. Pored tog iznosa u uzetim kreditima su i krediti za Koridor 10 i druge autoputeve 442,1 milion evra, i to za Koridor 10, 173 miliona evra krediti IBRD, EIB i EBRD,

Dok je kineski kredit u iznosu od 39,8 miliona evra za deo autoputa Obrenovac - Ljig, a 129,3 miliona evra kredit Vlade Azerbejdžana za deonicu Ljig - Takovo - Preljina.

Posebno ukazujemo na sledećih pet preuzetih kredita u ukupnom iznosu od 530,5 miliona evra, a koji se odnose na Fiat automobile Srbija 174,2 miliona evra, RTB Bor 135,5 miliona evra, Železaru Smederevo 95,1 milion evra, Galeniku 78 miliona evra i Air Srbija 47,7 miliona evra.

I u ovom pregledu zaduženja države jasno se pokazuje, da pored JP Srbijagas, Putevi Srbije, i ovih pet privrednih subjekata predstavljaju „rak ranu" srpske društvene privrede.

Direktne obaveze Republike Srbije iznosile su 19,6 milijardi evra i odnose se na četiri grupe obaveza, i to:

Obaveze pre 2001. godine 3.006.421.341 evro:

Spoljni dug prema međunarodnim finansijskim organizacijama i stranim vladama 7.179.917.217 evra:

Evropske obveznice 19 zemalja Evrope (Eurobond) najveći su poverilac Republike Srbije, zatim slede Međunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD), Evropska investiciona banka (EIB), zatim Vlada Ujedinjenih Arapskih Emirata, pa Fond Svetske banke (IDA), SEV i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).

Ostale direktne obaveze, unutrašnji dug 112.681.672 evra:

Obaveze po državnim zapisima i drugim hartijama od vrednosti 6.648.688.232 evra

Ono što predstavlja poseban teret za Republiku Srbiju je obaveza države po izdatim državnim zapisima i drugim hartijama od vrednosti. U 2015. godini država će se zadužiti za novih 709,3 milijardi dinara, od čega 450 milijardi dinara na domaćem tržištu, 180 milijardi dinara na inostranom tržištu i 79,3 milijarde dinara od domaćih i međunarodnih finansijskih institucija i inostranih vlada. Na drugoj strani u ovoj godini izdaci za otplatu glavnice kredita su 509,6 milijardi dinara, i to: 450,5 milijardi dinara za otplatu glavnice domaćih zajmova, 42,6 milijardi dinara za inostrane kredite i 16,5 milijardi otplate po izdatim garancijama za javna i druga preduzeća i druge organizacije. Razlika od nešto manje od 200 milijardi dinara, tačnije 191,3 milijarde dinara predstavlja neto novo zaduženje u 2015. godini, ili više od 1,6 milijardi evra.

U 2015. godini republičkim budžetom predviđeno je izdavanje novih garancija za javna preduzeća u iznosu od 621 milion evra, i to:

Izdaci za kamate u budžetu

U republičkom budžetu za 2015. godinu predviđeno je da se po osnovu kamata isplati više od 131 milijarda dinara, ili 1,1 milijardu evra, i to: za domaće kredite 66,3 milijardi dinara, za kamate inostranih kredita 54,8 milijardi dinara, kamate po osnovu aktiviranja garancija 1,9 i za prateće troškove zaduživanja milijardu dinara. Ako se ima u vidu da je od smanjenja zarada zaposlenih u državnoj upravi i javnim preduzećima i smanjenju penzija očekuje samo 420 miliona evra, od čega od penzionera, 200 miliona evra, jasno je koji teret državi predstavljaju obaveze po kamatama na državno zaduženje.