Do koske

Kojim će oružjem biti likvidirana Vučićeva švercerska banda

Milijardu evra od islamista

Aleksandar Vučić je organizovao šverc srpskog oružja na Bliski istok. Povezao je srpske fabrike naoružanja i vojne opreme, državne i privatne trgovačke firme i zvanične kupce iz Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, preko kojih je oružje stizalo do islamskih terorista. Na tom poslu, Vučić je u poslednjih pet godina stekao oko milijardu evra, a još toliko su podelili njegovi saradnici.

potpukovnik Goran Mitrović

Kontrolu proizvodnje i prodaje oružja, Vučić je preuzeo još 2012. godine, kad je postao prvi potpredsednik vlade i ministar odbrane. Na ključna mesta u državnim firmama postavio je ljude od ličnog poverenja.

U Jugoimport SDPR direktorske funkcije dobili su Branislav Prostran i Jugoslav Petković. Mladen Petković, brat od strica Jugoslava Petkovića, prvo je postavljen na mesto direktora valjevske Holding korporacije Krušik, odakle je prebačen na čelo kragujevačke fabrike Zastava oružje.

Ministarstvo policije, koje je nadležno za izdavanje dozvola za prodaju i izvoz naoružanja, poverio je Nebojši Stefanoviću.

Sporno poslovanje su podržavali i ministarstva pravde i finansija, koja nisu reagovala ni prilikom očiglednog kršenja propisa, do čega je dolazilo prikrivanjem identiteta krajnjeg korisnika oružja, promene podataka u ugovorima i transportnim etiketama.

Da bi ostvario veću zaradu, Vučić je u posao uveo posrednička privatna preduzeća za trgovinu, kojima upravljaju Branko Stefanović, otac ministra policije, i Slobodan Tešić. Značajno mesto zauzima i Goran Todorović, zvanični vlasnik firme GIM, koja po povlašćenim cenama kupuje oružje od Krušika i prodaje stranim kompanijama.

U kratkom roku, Todorovićeva firma je prihode uvećala sto, a dobit hiljadu puta. U znak zahvalnosti za saradnju, GIM je nabavio 49 džipova Land Rover Discovery, koje je nameravao da pokloni Ministarstvu unutrašnjih poslova. Poklon nije uručen zbog izbijanja afere u kojoj vodeću ulogu ima otac ministra policije.

Todorović je s Brankom Stefanovićem osnovao preduzeće United BG, da bi je napustio godinu dana kasnije. Saradnju su nastavili u GIM-u. Na pregovorima s proizvođačima oružja, Stefanović predstavlja GIM, ugovara cenu, vreme i način isporuke robe. Todorović i Stefanović su suvlasnici firme Wordwide Constuction and Engineering, koja se nalazi na istoj adresi kao i GIM, u privatnom stanu u beogradskoj ulici Kumodraška 113, gde nema nikakvih poslovnih kancelarija.

U vrhu krijumčarskog lanca nalaze se Mohamed Dahlan i Adhan Abu Madalala, Vučićevi poslovni partneri, koji su posredovali kod kupaca u Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Dahlan je uticajni palestinski političar s bogatim terorističkim iskustvom. Kao bivši vođa omladinske frakcije palestinske militantne organizacije Fatah, Dahlan je nekoliko puta hapšen pod optužbom da je organizovao i izvršavao terorističke akcije protiv Izraela. Madalala je, navodno, u Švedskoj, kod sestara, traži useljenje. Žena mu je poćerka Jasera Arafata.

Posle potpisivanja mirovnog sporazuma između Izraela i Palestine, 1993, Dahlan je postavljen na mesto šefa palestinske obaveštajne službe. Zahvaljujući toj funkciji, imao je intenzivne kontakte s izraelskim i američkim obaveštajcima, diplomatama i političarima.

Iako ga je CIA smatrala za "svog čoveka", morao je da se povuče sa zvanične funkcije zbog sumnje da je umešan u ubistvo Jasera Arafata. Neposredno pred smrt "oca Palestine", 2004, Dahlan je u pismu Šaulu Mofazu, tadašnjem izraelskom ministru bezbednosti, naveo: "Budite sigurni da su dani Jasera Arafata odbrojani, ali dopustite nam da se njega rešimo koristeći naše, a ne vaše metode".

Tim pismom Dahlan je nehotice potvrdio sumnju da je Arafat otrovan. S optužbom da je Dahlan umešan u korupciju i druga teška krivična dela, Mahmud Abas, koji je danas predsednik Palestine, izbacio ga je iz zvaničnih organa samouprave i iz Fataha, da bi raspisao poternicu preko Interpola.

Ipak, Dahlan je zadržao uticaj na razne terorističke grupe na Bliskom istoku. Zapadne obaveštajne službe sumnjaju da je Dahlan prošle godine organizovao ubistvo Džamala Kašogija, kolumniste Vašington posta, kritičara kraljevske porodice Saudijske Arabije. Dahlan je imao značajnu ulogu i u svrgavanju s vlasti Muhameda Morsija u Egiptu, a pozvezan je s pokretom Al-Islah, jemenskim ogrankom organizacije Muslimansko bratstvo.

Dahlan je u Srbiju stigao preko UAE i Crne Gore. Posle bekstva iz Palestine, zaštitio ga je Muhamed Bin Zajed al Nahjan, prestolonaslednik Abu Dabija. Iz UAE prebačen je u Crnu Goru, gde je 2012. dobio državljanstvo.

Još bolje se snašao sledeće godine u Srbiji, gde je dobio mnogo više - državljanstvo, smeštaj u rezidenciji na Dedinju, u kojoj je živeo Boris Tadić dok je bio na funkciji predsednika države, pa i orden, koji mu je uručio Tomislav Nikolić.

Dahlan je orden zaslužio posredovanjem u prodaji srpske avio-kompanije ER Srbija arapskom Etihadu. Ugovor je potpisan 30. jula 2013. u Vučićevoj kući u Jajincima. U vinskom podrumu, pored predstavnika dve kompanije, u Vučićevom društvu nalazili su se Dahlan i njegov saradnik Madalala.

Zvanična predstava s potpisivanjem ugovora odigrana je dan kasnije, bez prisustva palestinskih kriminalaca.

Razgranatu mrežu terorističkih grupa na Bliskom istoku Dahlan snabdeva srpskim oružjem. On prikuplja finansije i organizuje isporuku srpskog naoružanja i vojne opreme, koje stiže do jedinica ISIS-a u Jemenu.

Međunarodne sankcije, kojima je zabranjen uvoz oružja u tu državu, Dahlan i Vučić zaobilaze falsifikovanjem ugovora o prodaji naoružanja, u kojima se kao korisnici navode kompanije iz Saudijske Arabije, UAE i Sjedinjenih Američkih Država.

Transport se vrši preko Hrvatske, preko riječkog aerodroma Grobnik, kao i preko bugarske luke Burgas, odakle se brodovima transportuje u Katar.

Samo u poslednje dve godine, prema podacima koje je objavio i Magazin Tabloid, američke kompanije su od srpskih proizvođača kupile naoružanje vredno više stotina hiljada dolara. Nabavka je obavljana direktno od Krušika, ali često i preko privatnih firmi.

Osim švercerskih kombinacija, Aleksandar Vučić je napravio šemu koja mu donosi zaradu i prilikom regularne prodaje naoružanja.

Nadzorni odbor HK Krušik prošle godine je odobrio prodaju minobacačkih granata Republici Jermenija. Posao, vredan 7,16 miliona dolara, sprečili su srpski državni organi. Nekoliko meseci kasnije, dozvolu Ministarstva unutrašnjih poslova dobila je privatna firma Vectura trans, čiji je zvanični vlasnik Milan Subotić, a koju je osnovao Slobodan Tešić. Zbog raznih nezakonitih postupaka u trgovini naoružanjem, Tešić se nalazi na američkoj crnoj listi.

Zabranjen mu je ulazak u SAD, a američke firme ne smeju da posluju s njegovim preduzećima. Tešić je sponzor Srpske napredne stranke i lično Aleksandra Vučića. Tešićeva ćerka Danijela radila je u Vučićevom sekretarijatu, a bila je i kandidat na poslaničkoj listi SNS-a.

Da bi smanjio mogućnost raskrinkavanja kriminalnih kombinacija, Vučić je u taj posao uvukao saradnike iz najbližeg okruženja. Branislav Prostran je u Vučićevu dvorsku svitu stigao pre desetak godina iz Pokreta Snaga Srbije Bogoljuba Karića.

Kad je SNS ostvarila prvi izbornu pobedu, u Zemunu, Prostran je postavljen na mesto predsednika Opštine.

Iskustvo u biznisu, sticano upravljanjem dve parfimerije i jednog kafića, preporučilo ga je za mesto direktora u Jugoimport SDPR-u. Uz njega, stasala su braća Petković i braća Stefanović.

Vučić je 2007. godine pokrenuo svoj jedini zakoniti posao, izdavačko preduzeće Pravda Press, koje je izdavalo dnevni list Pravda. Za zvanične suvlasnike tog preduzeća Vučić je postavio svog kuma Nikolu Petrovića, Jugoslava Petkovića i Nemanju Stefanovića, rođenog brata aktuelnog ministra policije.

Petković i Nemanja Stefanović bili su ortaci i u firmi Digital print. Mladen Petković, pored direktorskih mesta u dvema velikim državnim fabrikama oružja, dobro se ugrađuje i u ostale poslove pod kontrolom Vučića.

Građevinska firma Mavia, u vlasništvu Mladenove supruge Aleksandre Petković, bila je angažovana na izgradnji "Beograda na vodi" i Koridoru 11. Za dve godine je uvećala dobit 1.100 puta. Bračni par Petković nedavno je kupio stan od 170 kvadrata u elitnom beogradskom naselju Vračar, vredan oko 400.000 evra. Suprotno zvaničnim podacima iz finansijskih izveštaja, Petković medijima tvrdi da firma njegove supruge tako loše posluje da je pred bankrotom.

Preuzimanjem posla od državnih preduzeća, Vučićeva parazitska kriminalna organizacija stekla je ogromnu imovinu. Kroz to vreme, račun Krušika je u blokadi, pa se ni doprinosi ne uplaćuju redovno. Radnici su u avgustu i septembru dva puta štrajkovali.

U poslednje vreme, otkad je otkrivena afera sa spornom prodajom naoružanja, koje je završilo u rukama ISIS-ovih terorista, radnici Krušika izloženi su pritiscima rukovodioca, ali i neformalnih specijalnih odreda, čiji pripadnici im otvoreno prete osvetom ako o poslovanju negativno govore u medijima.

Umesto da policija i tužilaštvo pokrenu istragu protiv svih učesnika u ovom krijumčarskom lancu, na udaru se našao Aleksandar Obradović, uzbunjivač, koji je medijima dostavio kopije spornih ugovora. Na taj način Vučić zloupotrebljava državne institucije u prikrivanju tragova njegovog kriminala.

Uzalud pokušava da medijsku kampanju usmeri na oca i sina Stefanoviće, strane obaveštajne službe znaju da su šverc oružja organizovali Vučić i njegovi partneri Dahlan i Madalala. Zbog toga, moraće prvi da odgovara.