Nevinost

Kako je srednjovekovni mit postao realnost 21. veka

Katanac ispod pupka

Pojas nevinosti ponovo je kul, ali se desilo da je naprava od metala aktivirala bezbednosne skenere na aerodromu. Danas je u Sjedinjenim Državama, Kanadi i Evropi lako, uz odgovarajuću cenu od par stotina dolara ili evra možete nabaviti pojas nevinosti i to tradicionalne metalne modele

Milan Balinda

   Moda je odvajkada imala jednu nepromenjenu karakteristiku: uvek se vraćala. To se čak odnosi i na donji veš, a i na još neke modne detalje koji prijanjaju uz telo. I, koliko god to može da zvuči neverovatno - u modu se vratio pojas nevinosti. Savremeni modeli pojaseva nevinosti napravljeni su od srebra, zlata, nikla ili od nerđajućeg čelika, a naprave od tvrde, i ponekad providne, plastike ušle su u upotrebu od 1990. godine. Čitava jedna industrija posvećena je dizajniranju, proizvodnji, marketingu i prodaji jedne mitološke ideje iz srednjeg veka, ideje koja je tek u moderno vreme sazrela za primenu, mada uglavnom u blago izmenjenoj nameri upotrebe.
Danas je u Sjedinjenim Državama, Kanadi i Evropi lako, uz odgovarajuću cenu od par stotina dolara ili evra možete nabaviti pojas nevinosti i to tradicionalne metalne modele. U Americi i Kanadi postoji velika konkurencija među proizvođačima koji puštaju mašti na volju. Što se Evrope tiče, Nemačka se nalazi na prvom mestu, a odmah iza nje sledi Engleska, gde je i osmišljen moderni pojas nevinosti za vreme "hladnog viktorijanskog perioda". Podaci o prodaji naprava za čuvanje nevinosti potvrđuju da je veći broj modela koji se prodaje muškarcima.
Svima je poznato kako su izgledali pojasevi nevinosti u kojima su krstaški vitezovi ostavljali svoje dragane. Nešto kao gaće od gvožđa, ali sa bravom. Ili, bolje, kao kaiš preko struka i kaiš između nogu. Takođe sa katancem. Genijalna ideja nekog evropskog viteza kako da se osigura da će mu žena biti verna nakon odlaska u rat za oslobađanje Jerusalima iz jarma poganih, dopala se njegovim drugarima. Oni su takođe stavili pojaseve nevinosti svojim ženama, pa svojim ljubavnicama i na kraju, svojim ćerkama. Ali, romantične priče o dragani koja sa prozora zamka maše svom vitezu na belom konju, dok ima zaključan pristup polnom organu, čista su izmišljotina. Ideja je postojala, ali se to nikada nije dogodilo i pojas nevinosti iz srednjeg veka nije ništa više od mita. Ideja se nekima učinila genijalna, ali avaj, neostvarljiva u praksi. Tehnologija srednjeg veka nije bila u stanju da tako nešto i ostvari.
Svi oni preteški i glomazni eksponati koji tu i tamo mogu videti po muzejima nisu ništa drugo do falsifikati. U moderno doba tim su muzejskim primercima testirana je autentičnost i potvrdilo se da ne potiču iz vremena za koje su se izdavali. Kao posledica tih testiranja, muzeji iz Nimberga, Pariza i Londona uklonili su te genitalne bukagije iz svojih izložbenih sala, ili su ispravili datume njihovih postanja. U saglasnosti s doktorom Erikom Džon Dingvolom, koji je opširnije pisao o toj temi 1931. godine, pojasevi nevinosti su najverovatnije proizvedeni u Italiji ili u doba renesanse ili neko vreme nakon toga. Sa sigurnošću je potvrđeno da su pojasevi nevinosti postojali, kao plod bujne mašte viktorijanskog doba u Britaniji, tek u prvoj polovini 19. veka. Najstariji dizajn pojasa nevinosti potiče iz 16. veka, ali to je samo dizajn, a ne primerak u operativnom stanju.
   U srednjovekovnoj poeziji pojas nevinosti predstavljao je metaforu za vernost i odanost koje su obe strane, i devojka i momak, jedna drugoj obećavale. Ti metaforični pojasevi vernosti u materijalnom obliku obično su bili napravljeni od platnenog materijala. Najčešće samo u obliku finog konopca koji je visio oko struka kao simbol zakletve. Da su pojasevi nevinosti u srednjem veku bili samo simbolični, tvrdi i istoričar Rižin Pernud, dobar poznavalac toga doba. Znamo da su kaluđeri polagali tri zaveta: poslušnost, siromaštvo i čednost. Čednost je simbolizovana kod iskušenika kao platneni gajtan oko struka, preko mantije. Takav pojas koriste i današnji monasi i sveštenici.
   Interesantno je da se tokom srednjeg veka smatralo da bubrezi proizvode spermu, a to verovanje prouzrokovalo je činjenicu da monasi nisu nikada spavali na leđima i da su nosili pojaseve oko spavaćica. Ti pojasevi je trebalo da spreče proizvodnju semena, a i da drže noćnu haljinu oko tela, izbegavajući "slučajnu" golotinju.
Srednjovekovni pojasevi nevinosti igraju važnu ulogu u savremenom svetu koji traži bilo kakve signale o srednjovekovnoj seksualnosti. Mnogi romantičari insistiraju na seksualnim misterijama srednjeg veka, kao i na hrabrosti, poštenju i odanosti kako srednjovekovnih vitezova tako i njihovih izabranica. Činjenica da su podaci o svakodnevnom životu tokom srednjeg veka veoma oskudni, mitovi vezani za taj period pothranjuju savremenu maštu i pojačavaju naše interesovanje za to "mračno doba". Ako se lancima i bukagijama, koje zveče po kamenu zamka, doda dobra doza erotskih scena, onda to kod priličnog broja ljudi zagolica seksualnu perverziju.
Takođe, nema dokaza da su pojasevi korišćeni ni u antičkoj Grčkoj ni u Rimskom carstvu. Pojasevi nevinosti možda su postojali u Italiji u doba renesanse i neke su ih žene u izvesnim situacijama nosile da bi sprečile da budu silovane. Iz istih razloga pojas nevinosti stiče popularnost u 19. veku, dok u naše doba ta naprava, sada izrađena od modernijih materijala, postaje igračka u arsenalu ljubitelja seksualnih, recimo, nastranosti.
Etnički Kinezi u Indoneziji provocirali su rasne nemire 1998. godine nakon što su se u lokalnim radnjama počeli da prodaju pojasevi nevinosti, nazvani „korzeti protiv silovanja". Kinezi su shvatili da baš njih karakterišu kao silovatelje Indonežanki. Takođe, u Indoneziji, avgusta 2002. godine, jedna lokalna konfekcijska firma ponudila je na tržištu ženske gaćice koje su mogle da se zaključaju. Dok je 3. avgusta 2007. godine Azijska komisija za ljudska prava izdala saopštenje da prisiljavaju žene u indijskoj državi Radžastan da nose pojaseve nevinosti.
Američki dnevnik USA Tudej objavio je 6. februara 2004. da je na atinskom aerodromu jedna turistkinja izazvala uzbunu jer je njen pojas nevinosti od metala aktivirao bezbednosne skenere. Dozvoljeno je da nastavi let za London, ali uz nadzor pilota aviona, nakon što je objasnila da je morala da nosi pojas ukoliko je htela da sama ide na godišnji odmor. Nameće se zaključak da je upotreba funkcionalnih pojaseva nevinosti savremeni fenomen. U 19. veku je uglavnom korišćen da bi se sprečili seksualne agresije, a danas se pojasevi nevinosti najviše upotrebljavaju u sado-mazohističkim seksualnim igrama.
Nema nikakve sumnje, da je pojas nevinosti bio tehnički izvodljiv, postojao bi još od pre nekoliko hiljada godina. Možda bi u kombinaciji prisustva pojasa nevinosti postojalo manje društvenih i religioznih pravila o očuvanju devičanstva. Zaključavanjem ženskih genitalnih organa rešili bi se i mnogi "moralni problemi". Ali, kako je svet raznovrsan, a ljudska mašta bez granica, odlučne kulture sprovode na izgled nemoguće poduhvate. Takav je i slučaj sa kožnim pojasevima nevinosti korišćenim u Jermeniji za vreme Josifa Staljina. Tokom tridesetih godina prošlog veka po planinama Jermenije prikrivala su se od komunističkog terora grupe nomada. Bili su ovčari i mladež je terala stada po planinama u potrazi za pašnjacima. To su uglavnom radile devojčice koje su često bile sa ovcama daleko od svojih kuća, a blizu drugih planinskih plemena, ponekad zajedno sa dečacima koji je trebalo da ih zaštite u surovim planinskim uslovima života.

Surovost

Ništa manje nije bilo surovo kako je štićeno devičanstvo pastirica. Pre puberteta, oko svoje dvanaeste godine, prisiljavane su da nose pojaseve nevinosti napravljene od sirove kože. Kaiš je išao između nogu pokrivajući genitalije. Imao je mnogobrojne male rupice koje su trebale da propuštaju mokraću, a kasnije i menstruaciju, a u predelu anusa nalazio se veći otvor za fekalije. Sirova koža koja se koristila držana je duže vreme u vodi, a potom je mokra zašivana na devojčice, da bi se nakon kad se osuši stvrdnula i zaštitila devičanstvo kao pancir košulja. Seksualna stimulacija nije bila moguća, pa ni masturbacija. Taj se pojas nije skidao do prve bračne noći, kada je već na sebi imao gomile naslage ostatka urina, menstrualne krvi i čak fekalija. Pakosnici su komentarisali da devičanstvo može da se omiriše.