Beli kriminal

Kako je nasilno prekršten beogradski Institut za rehabilitaciju

Banja usred Beograda

Nigde kraja starorimskim bahanalijama ministra zdravlja Tomice Milosavljevića. Mandate je počinjao otvaranjem nepostojećih vešeraja, a završava ih otvaranjem nepostojećih banja.

G. Panić

Institut za rehabilitaciju u Beogradu, u ulici Sokobanjskoj 17, značajna je ustanova, sastavljena od bivših samostalnih bolnica kao što su Kardiovaskularna i pulmonalna rehabilitacija i balneologijasa sedištem takođe u Sokobanjskoj 17, banja Selters iz Mladenovca, Vrmac iz Prčnja, u Crnoj Gori, i Zavod za fizikalnu medicinu Dr Rotović,na istoj adresi.
Ovako velika ustanova na relaciji od 50 km (Beograd-Mladenovac, i ustanova u drugoj državi) nastala je pod sumnjivim rezultatima ''referenduma'' iz 1989. godine, koja nikada nije bila jedinstvena ustanova.
 U Sokobanjskoj se sprovodila bolnička rehabilitacija i produženo lečenje kardiovaskularnih i pulmonalih bolesnika po uputu izabranog lekara u primarnoj zaštiti, u Seltersu specijalizovana rehabilitacija, a u Prčnju su lečeni turisti tokom letnje sezone.
Kardiovaskularna i pulmonalna rehabilitacija u Sokobanjskoj 17 Beograd obavlja se duže od 50 godina, a 1974. godine na pomenutoj adresi sagrađena je namenska zgrada sa kliničkim odeljenjem koje ima 80 postelja i kompletnu ambulantno-polikliničku i dijagnostičku službu, laboratoriju i rendgen kabinet.
Kliničko odeljenje ima 80 postelja u četvorokrevetnim sobama i na godišnjem nivou je lečeno i rehabilitovano oko 1.300 bolesika, koji su u ovu bolnicu direktno prelazili iz koronarnih jedinica beogradskih bolnica i klinika, samo sa uputom izabranog lekara.
Oporavak i rehabilitacija ovih bolesnika najčešće su bili veoma uspešni, o čemu je brinulo  14 lekara visoko specijalizovanih za ovaj posao, a svi su specijalisti interne medicine, sa jednim specijalistom fizikalne medicine koji je uvek činio deo tima. Njih je opsluživalo 20 medicinskih tehničara i devet viših fizioterapeuta.
Početkom aprila ove godine sve se u jedom danu promenilo.
Od ''direktora'' bez mandata (prestao joj je mandat 2006. godine) došlo je saopštenje preko glavne sestre da se bolnesnici od tog dana ne mogu primati na način kako je to do tada činjeno, već da svi moraju da se vrate svojim kućama, i da moraju da poseduju rešenje Komisije Republičkog fonda za zdravstvo filijale u Beogradu.
Neko je Institut proglasio za BANJU.
Tako je uvedena novina u plaćanju ambulantnih pregleda i usluga ličnim sredstvima. Svaki specijalistički pregled se plaćao 600 dinara, kao i laboratorijske analize koje su bile prethodnica od pre nekoliko godina ovoj ujdurmi.
Zaposleni su bili zatečeni ovom odlukom, o kojoj do tada nisu ništa znali, a nakon toga bili su ogorčeni i revoltirani. Pismom su se obratili ministru Tomici Milosavljeviću, državnom sekretaru u Ministarstvu zdravlja dr Tomislavu Staniću, direktoru Republičog fonda za zdravstvo Svetlani Vukajlović, direktoru Filijale Beograd Danici Radosavljević, sekretaru za zdravlje u Skupštini grada Beograda prof. dr Dragani Jovanović, bivšem predsedniku Upravnog odbora dr Aleksandru Gajiću i predsedniku Nadzornog odbora Milanu Djorđeviću (koji su smenjeni po hitnom postupku krajem maja ove godine), novom predsedniku Upravnog odbora dr Mirku Grajiću  i ''direktoru'' bez mandata dr Stanki Vidaković.
Osim razgovora sa dr Jasnom Ljoljić, načelnicom službe za ugovaranje u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje, i Danicom Radosavljević, direktorkom Filijale Beograd Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, nisu naišli na razumevanje, niti su dobili podršku i zaštitu.
Zbog straha za svoju budućnost, zaposleni su se odlučili na organizovanje referenduma, kako bi se izjasnili i borili za sebe i budućnost svojih porodica. Referendum je organizovan sa jednim pitanjem: Da li ste za izdvajanje dela kardiopulmonale rehabilitacije i balneologije Beograd, Sokobanjska 17, iz Instituta za rehabilitaciju iz Mladenovca?
Zaposleni smatraju da je njihova odluka, doneta na referendumu, potpuno zakonita.
Teški srčani bolesnici, koji po izlasku iz koronarnih jedinica, umesto da odmah budu prebačeni na rehabilitaciju, sada moraju, iako potpuno nesposobni, da idu kod lekara opšte prakse da uzmu uput, a tek potom da se pojave pred komisijom Fonda zdravstvenog osiguranja, koja bolesnika mora lično da pregleda kako bi izdala uput ''za banjsko lečenje'' u Sokobanjskoj ulici!
Ova gadost smišljena je, po svemu sudeći, u glavama Svetlane Vukajlovići Tomice Milosavljevića, jer je Institut iz Sokobanjske ulice u Beogradu, pardon "banja", zapeo za oko čuvenoj Cici Lazović iz Niša, koja želi da ga pripoji Medicinskom fakultetu u Nišu!
I pored zabrane da se pacijenti primaju isključivo sa uputom komisije Fonda zdravstvenog osiguranja, nestatusna direktorka Stanka Vidaković primila je dvoje pacijenata direktno iz bolnice! Zaposleni su zatražili objašnjenje, jer pacijenti ne mogu da budu privilegovani ličnom voljom dr Stanke Vidaković, kojoj su istekli svi mandati, pa je čak i onaj životni pri kraju.
Kad zdravstvena mafija odluči, i u centru Beograda može da nikne ''banja''.