Nesvestica

Predsednici seksualni manijaci, ili da li je ljubav vrsta bolesti

Maratonac trči poslednji krug

Predsedniku Francuske Nikoli Sarkoziju nedavno je pozlilo dok je džogirao u parku rezidencije Lantern u Versaju, nedaleko od Pariza. Sarkozi je imao blaži problem sa nervom vagusom, što može da bude povezano s padom krvnog pritiska, nižim pulsom i gubljenjem svesti. Da li je to naznaka njegove diskvalifikacije za izbore 2012. godine

Mile Urošević dopisnik iz Pariza

Veoma cenjeni francuski časopis Marijana nedavno je svoj specijalni broj posvetio jednoj evidentnosti koja je ipak za mnoge ostala tabu tema. Ljudi na vlasti su drogirani seksom i bolesni od ljubavi. U članku koji je objavila Marijana pominju se mnogi slučajevi preteranih seksualnih apetita svetskih lidera na vlasti. Od rimskog Kaligule, koji je kao pastuv skakao na sve što stigne, pa i na svoju rođenu sestru, sve do rimskog Berluskonija koji je pokarao 80 mladih devojaka za samo jednu letnju sezonu. Tako je kavaljere zaradio razvod braka i titulu mister manijaka zapadnih lidera. 
Marijana pominje i istočnoevropske Kazanove i Don Žuane. Staljina, na primer, koji je voleo sve žene, a svoju ženu doterao do samoubistva, zatim Berije za koga se zna da je  silovao mlade devojke po Rusiji i čije je švalerske uspehe obelodanio sam Hruščov. Na listi političara švalera istočnog bloka su dobro plasirani i Vaclav Havel, Vaclav Klaus, Mirek Topolanek i mnogi drugi. Naravno, svetska štampa se nije interesovala mnogo za seksualni život druga Tita niti za njegove silne ljubavnice i dečurliju. Nisu ništa pomenuli ni o  poslednjem Titovom nasledniku, Borisu Tadiću, i njegovim ljubavnicima, ali o tome pišu domaći novinari Tabloida, pa ne bi trebalo ni da se ovoga puta mnogo dodaje. A da seks može da bude povod nekom ličnom političkom angažovanju, u to ne sumnjamo.
Sećam se jednom prilikom u Parizu, negde početkom 90-ih godina, poznati biznismen i tada  kandidat za predsednika Jugoslavije, Boris Vukobrat, izjavio mi je na jednoj večeri da ga politika interesuje i zbog toga što su žene fascinirane političarima i lako im podležu. Sličnu izjavu dao je i jedan francuski parlamentarac iz Marselja kada je priznao da se bori za mesto u skupštini da bi, kako je podvukao, mogao i on malo da ide i kreše po Parizu, kao i svi ostali. Sam Ričard Nikson tvrdio je da je vlast najbolji afrodizijak. On je kao jako ružan čovek znao o čemu govori, iz iskustva, naravno.
Kenedi je bio lep i ostao je poznat koliko po svojoj nasilnoj smrti, toliko i po tome što je voleo da trti sve i svašta, pa čak i stotine prostitutki koje su mu ulizice nameštale u beloj gajbi. Sve to pored prelepe žene Žakline i božanstvene ljubavnice Merilin Monro. Bil Klinton je nosio nadimak serijski jebač. I to nije nikakav hendikep za vlast. Afera Monika gejt mu je samo podigla rejting. Bivša supruga francuskog predsednika, Sesilija, takođe je svog muža nazvala istim imenom u knjizi svojih ispovesti, mada nije precizirala da li je i on serijski ili samo kreše kad mu se ukaže prilika, piše Marijana. Uostalom, o Sarkoziju se u francuskoj mnogo više priča kao o plejboju nego kao o ozbiljnom predsedniku, nasledniku De Gola. Francuzi obožavaju pipl teme i vole da znaju čija zadnjica strada, gde, s kim i kada. Ni naši čitaoci nisu mnogo zaostali u tom pogledu.

Jao pao

Ali, pređimo na temu dana. Od čega boluje Sarkozi? Pre neko vreme, nestašni francuski predsednik našao je načina da se o njemu piše i priča, iako je trenutno u toku letnja sezona raspusta francuske vlade i zatišje u svetu politike. Kao i ostali ministri, i on bi u principu trebalo da bude na godišnjem odmoru, gost svoje supruge u tazbini na obali Mediterana, kako je i najavljeno. Ipak, mora se priznati da ovoga puta povod za priču nije bio insceniran. Svi se slažu: da toga dana Nikola Maratonac nije optrčao svoj poslednji krug i pred svedocima pao u nesvest, cela afera ostala bi državna tajna. Sada kada se zna, mnogi se pitaju šta treba jednom čoveku koji vlada petom silom sveta da se u 54. godini mlatara i znoji svakog jutra po šumama kraljevskog Versaja.
Odgovor je jednostavan i svima poznat iako niko o tome ne piše. Nikola je narcisoidan i zaljubljen do koske, u sebe koliko i u svoju bolju polovinu. Za ljubav svoje vile Ravijojle on je spreman na mnogo toga. Da smrša i skine okolotrbušni šlauh koji je posledica jake francuske kuhinje, dobrih vina Jelisejske palate i okolnih skupih restorana. Vitka Karla Manekenka ne podnosi amortizere i verovatno se zbog toga mali Nidža bacio na dijetu, a onda onako gladan po deset kilometara jurnjave i znojenja, ne bi li oterao koji gram sala. Kažem verovatno, jer zvanično Karlu niko ne pominje u francuskim medijima i nebrojenim komentarima.
Francuzima to nije bitno. Ono što ih muči jeste pitanje sasvim druge prirode: može li mali predsednik na svojim leđima da nosi tako veliku odgovornost kao što je dirigovanje jednom silom sveta, i to u ovim mračnim vremenima krize? Ima li i on neku skrivenu boljku, kao što je to bio slučaj sa ranijim predsednicima koji su krili svoje opasne i smrtonosne bolesti da bi se održali na vlasti. Onaj koga su tri puta lagali, više nikom ne veruje. Predsednik Pompidu je godinama vladao iako je imao leukemiju. Čak nekoliko dana pred njegovu smrt, lekari su tvrdili da ima grip i da mora malo da se odmara. Fransoa Miteran je 14 godina bio na čelu države sa rakom na prostati, koji ga je odneo samo nekoliko meseci nakon prestanka mandata.  Predsednik Širak je imao srčani udar i takođe krio lekarski bilans svog zdravlja, iako je to zakonska obaveza svakog predsednika.
Ali istorija francuskih kraljeva i predsednika, velikih ljubavnika i bolesnika, zapravo je   poznata koliko i ljubav na francuski način. 
Naravno da postoji razlika između bolesnih i bolesno zaljubljenih predsednika. Po pravilu, ustav daje mogućnost da se samo bolestan predsednik, koji nije u stanju da razumno vlada,  svrgne sa vlasti. Ta odluka u Francuskoj pripada ustavnom savetovalištu. Problem je što ono nema pravo da postupak pokrene svojom voljom, već samo na zahtev prvog ministra. Tako je predsednik praktično nedodirljiv i može da vlada čak i ako poludi. A takvih slučajeva je već bilo u prošlosti Grada ljubavi.

Bol boluje

  Francuski kralj Luj VI je na početku XV veka skrenuo s uma i svojim ludostima doveo zemlju do totalne propasti, pa i nestanka. Nakon smrti nasledio ga je engleski kralj Henri VI, a Francuska je prestala da postoji na nekih 20 godina, sve do dolaska Jovanke Orleanke, koja je     pokrenula oslobodilački rat i vratila kraljevića Karla VII na presto, pre nego što su je Englezi spalili na lomači. Smrt Luja XII je još poznatija, iako nema veze sa ludilom već sa ludovanjem u krevetu. Kralj je imao slabo srce, a jaku žensku u krevetu. Morao je da pukne. Engleskinja Marija Tjudor sa svojih 17 leta a on 52, jeseni i zime su se karali od septembra do  decembra 1514. ne bi li začeli sina naslednika. Kralj je bacio kašiku u nošu na samu Novu godinu 1515. Nasledio ga je bratanac i zet Fransoa I. Kako ni ovaj nije bio svetac i voleo žene više nego leba, umro je od sifilisa, nove bolesti u to vreme donete sa robinjama iz Kanade.
Njegov sin Anri II je poginuo na turniru kada je hteo da se pokaže dasa pred svojom ljubavnicom Dajanom od Poatjea, koja je bila 20 godina starija od njega. Luj XIV i njegove terevenke su poznate koliko i Versajski dvorac. On se u tajnosti oženio služavkom i priznao svu decu koju joj je napravio. Da i ne pominjemo njegovog naslednika Luja XV, koji je od lepe madam Pompadur napravio dvorsku damu i poklonio joj bezbroj dvoraca i titula, a ona mu je u stare dane podvodila lepe mlade devojčice. Napoleon je ipak sve nadmašio. Iako je voleo Žozefinu, on je svakoga dana naručivao novu prostitutku i plaćao ih iz državnog fonda, u doba kada se vojska bunila zbog zakasnelih ili neisplaćenih plata. 
U tefteru Republike zabeleženo je 300 raznih ženskih imena i sume koje su im isplaćene za usluge lične pratnje na kanabeu dvorca Fontenbloa ili Kompanja. I tako, zaboravljajući mnoge druge francuske vladare, došlo se do novog doba i predsednika Feliksa Fora koji je 1899. godine takođe izdahnuo zlatnom smrću među nogama jedne prostitutke. Izdala ga je čuka, a da Francuska nije nikada znala koliko je sati.
Bliže nama postoji čitav niz zaljubljenih predsednika. Terevenke predsednika Pompidua i njegove žene izazvale su čuveni skandal, aferu Marković.
Žiskar D'Esten je važio za zavodnika prve klase, pa ga je i policija noću ganjala u ferariju pozajmljenom od Pjera Kadena. Nakon što je slupao auto i pobegao sa mesta sudara u 3 sata izjutra da se ne bi ofirao u društvu mlade glumice. Njegova putovanja u Salcburg ili avanture sa crnogorskom književnicom Milenom Noković dugo su bili čuvani u sefovima tajne službe i nikoga više.
Fransoa Miteran je do smrti krio svoju ljubavnicu koju je izdržavao kao drugu ženu i sa njom imao mladu Mazarinu. Javna je tajna da je nekoliko ljudi glavom platilo ovu državnu tajnu, a stotine su bile pod telefonskom prismotrom, da tajna ne procuri.
Miteranov naslednik Žak Širak nije nikada propuštao da poveže korisno sa udobnim, ispovedio se jedan bivši savetnik i noćni pratilac o avanturama šarmantnog predsednika zavodnika. Njegov bivši prvi ministar, Dominik Vilpant, opet, tvrdi da pravi francuski političar mora da ima ženu u svojoj provinciji i ljubavnicu u Parizu. Nakon što je puklo da je matori Dominik Štraus Kan imao odnose sa mladom Mađaricom Piroškom Nađ, njemu je popularnost toliko skočila da se tabor Sarkozija zabrinuo zbog toga. Tako je predsednik svetske banke i potencijalni kandidat socijalista na sledećim izborima 2012, umesto da izgubi posao, dobio titulu favorita za budućeg predsednika Francuske. Moglo bi ovako da se nabraja do zore ili do zornjaka, jedine naše reči za koju kažu da je ušla u svetske pojmove o lepotama seksa. Francuzi nikada nisu voleli ozbiljne i patrijarhalne vođe i kako je to napomenuo jedan bivši ministar, Francuska voli kad je uhvate otpozadi.

Zlo i dobro

Predsednik Sarkozi ne krije svoje ljubavne avanture i čak od toga pravi sebi imidž. Doduše, on kad zavoli, odmah se i ženi. Problem je jedino da li je dovoljno dorastao za jednu tako rasnu i žestoku damu kao što je bivša saputnica Mika Džegera i mnogih drugih svetski poznatih zavodnika.
Francuzi se sada nadaju da Sarkoziju neće često da pripadne muka ili će bar biti redovno obavešteni o zdravstvenom stanju prvog čoveka nacije. Prošle godine trebalo je da prođu tri nedelje da procuri vest da je Sarkozi imao malu intervenciju na grlu. Zli jezici tvrde da se tada lečio od hrkanja, i opet radi svoje lepše polovine. Bilo kako bilo, u svakoj nesreći ima i malo sreće. Tako je i Sarkoziju dobrodošao mali odmor u bolnici, jer mu je za to kratko vreme popularnost naglo skočila. Sindrom simpatije prema nesrećnom je čudo. Skočila je ta popularnost predsednika tačno za onoliko koliko mu je pao krvni pritisak i usporio ritam srca na kuri mršavljenja. A srce je glavni krivac za predsednički narcisizam i želju da se dopada Karli.
Svako telo ima granice i ko preceni svoje mogućnosti, puca ko zvečka. Razumu ipak nema mesta u ovakvim banalnim i prevaziđenim savetima. Teško je poverovati da će Sarkozi da se promeni i malo manje meša u sve afere države i sveta, a malo više radi svoj posao - onako kako su to do sada radili svi pravi i veliki vladari. Da ispoštuje visinu funkcije i stoji iznad svoje vlade, a ne da je ignoriše i zamenjuje u najmanjoj sitnici. Da zaboravi da je veliki biciklista, maratonac i plejboj. Još jedan ovakav zdravstveni kiks i šanse za novi mandat Sarkozija otići će u bespovrat, tvrde posmatrači. Ko voli i kome trebaju slabi ili bolešljivi? Mnogi se nadaju da će u septembru videti novog Sarkozija, koji će se najzad poistovetiti sa svojom visokom i odgovornom funkcijom.
Drugi, opet, tvrde da je, nažalost, malo nade za neke radikalne promene, jer kako lepo kaže poznata francuska poslovica: Jedino srce poznaje razum koji nijedan razum ne može da dokuči.