Finansijski kolaps

Firma 666: Banka koja vlada svetom

Prevare Zlatnog čoveka

Finansijska kriza je prohujala sa vihorom i oborila stare banke kao neka stara trula stabla. Lehman Brothers je sahranjen... Bear Sterns, Merrill Lynch su progutani od JP Morgana i Bank of America... Jedino silna Goldman Sachs banka nije osetila krizu. Ko je taj David o kome nam veoma malo govore naši ekonomisti i novinari i koji je bacio  grčkog Golijata na kolena

 

Mile Urošević

dopisnik iz Pariza

 

Firma 666 otvorena je 1869. godine u Njujorku. Ova institucija za savete i visoke finansije danas ima filijale svuda po svetu. Oko 26.000 ljudi koji su za nju radili pre nekoliko godina zaradili su 70 milijardi dolara (podatak za 2006. godinu). Sa krizom je pao benefit, ali se ove godine banka izvukla sa pozitivnim bilansom od 13 milijardi dolara. Jedina koja je nešto zaradila, ali je činenica da je pao benefit.

Da bi pokazao svoju dobru volju gazda ove giganske banke, gospodin Lloyd Blankfein,  sam je sebi smanjio platu sa 100 miliona dolara godišnje na samo bednih 10 miliona dolara. Preživeće nekako. Naravno, kao jedan od glavnih finansijera predsedničke kampanje Baraka Obame on nije mogao drugačije da ugasi požar koji je sam zapalio. Naime, ovaj jahač apokalipse, kako nazivaju Loyda Blankfeina, kriv je i za krizu stanova u Americi, a njegova banka, koja je izmislila te kredite, tipa suprajm, glavni je krivac i za sve finansijske krize planete u poslednjih 100 godina, tvrde neki specijalisti finansija. Od one iz 1920, pa do skandala sa internetom i kreditima sa hipotekom u Americi. 

Zahvaljujući svojim novim finansijskim malverzacijama ova banka je uspela da ubije konkurente, proguta druge manje banke i postane toliko velika da država više ne sme da joj okrene leđa i dopusti da propadne. Za to vreme banka je uspela da nađe nove žrtve te iste krize, i da već prezaduženim državama tajno daje kredite kako bi im naplatila velike kamate i poljuljala integritet. To je bio i slučaj sa Grčkom. Mnogi se kriju iza komplikovanog sistema cirkulacije novca i neće da shvate šta se to dogodilo sa Grčkom, a stvar je relativno jednostavna.

Što ne možeš danas, ne ostavljaj ni za sutra

Grci su pred ulazak u Evropu predstavili lažan bilans svoje ekonomije. To svi rade.  Naravno, i Nemci i Francuzi su znali da Grci preteruju, ali su ih ipak primili u evrosistem. Nadali su se da će da shvate politički potez i da će rigorozno da paze na svoje socijalne i druge troškove. Evropa je uložila oko 30 milijardi evra za pomoć u integracije i razne investicije. Određeno je da nijedna zemlja u sistemu evra ne sme da pređe tri odsto deficita godišnje u odnosu na bruto proizvod države.

Ali Grci kao i ostali Balkanci vole sladak život, metaksu i sirtaki, dok Evropu smatraju za nepresušne jasle. Kako ionako ništa ne proizvode i žive od turizma i usluga, a tu su korupcija i razbacivanje najžešći, tako su Zorba i njegovi hajduci razbijali tanjire i svirali buzuki dok im se pod nogama produbljivao deficit u evrima. Naravno, to se i dalje krilo od Zapada. Da bi obmanuli sve ostale, naročito Eurostat zadužen za statistiku i procenu deficita, a kako su veoma bistri i snalažljivi, Grci su se dosetili da maskiraju rupu u budžetu fiktivnom lovom koju nemaju i za koju su garantovali obveznicama na pare - koje tek treba da stignu. I kuc, kuc, pravo kod zelenaša Goldman Sachs bankara. Tajno pozajmljene pare su ubacivane u budžet i tako je Grčka davala utisak dobrog đaka i dobijala subvencije, nove povlastice i produžetak rokova za vraćanje starih dugova.

Problem je što su garancije vlade za izdate obveznice bile tajna i odnosile su se na pare, kao što je na primer benefit od lutrije ili takse za sletanje aviona naredne godine. Naravno,  obveznice neprijavljenog kredita bile su u rukama banke koja je jedina znala za tajnu i pravo  stanje grčke ekonomije. U principu: onaj ko drži tajnu i obveznice ili druge pare od vrednosti,  nema pravo da špekuliše i da ih masovno prodaje drugim bankama. Ovo je težak finansijski prekršaj jer su tajna i poverenje jedine garancije stabilnosti svake akcije. To je kao kada bi neko znao da će akcije da padnu pa ih proda sve do jedne, ili zna da će da skoče pa ih kupuje na veliko.  

Cela svetska finansija je zasnovana na ovom principu. Za Goldman Sachs banku sve ovo kao da ne važi i ona je, kao neki dvostruki agent ili špijun, muvala na dve tezge. Savet za ovu vrstu skrivanja prave slike zaduženosti banka je naplatila 300 miliona evra, a onda naglo preprodala obveznice i njihova cena je pala tako da razliku plaća Grčka, koja usput mora opet da se zaduži da plati kamatu na dug. Vrzino kolo u stilu seci uši, krpi dupe. Grčki dug je tako bio sve veći i vidljiviji. Evropa ne sme da reaguje jer zna da je bila upoznata s tim u kakvom je stanju bila Grčka kad je primljena u članstvo. A zna i da dug nije u drahmama već u evrima. Ako Grčka izađe iz zone evra, odmah se špekulacija prenosi na Španiju, Italiju, Irsku, Belgiju i ostale zemlje bogate dugovima u tim istim evrima. Francuska, na primer, duguje pet puta više od Grčke, oko 1.500 milijardi, i svaki dan zajmi nekoliko novih milijardi evra. Od dogovorenih tri odsto deficita godišnje nema ništa. Francuzi su već na osam odsto, Španci 11 odsto, a Grčka čak 13 odsto. Dvadeset država su iznad dozvoljenih tri odsto.

I tako, zahvaljujući jednoj američkoj banci, drhte sve države. Krah je k'o mač nad glavom celoj Evropi, pa i svetu. Kao domine - sve može da se sruši u Evropi. Što nije ni isključeno, te mnogi specijalisti veruju da kao rezultat krize neće Grčka izaći iz zone evra da bi se spasla zajednička moneta, već to može biti njen glavni sponzor, Nemačka. Da se ona spase. To bi bio kraj Evrope. Neki francuski stručnjaci su, opet, zamislili jedan drugi scenario: da Grci izađu iz zone evra na pet minuta. Da devalviraju drahmu i da se ponovo vrate u evrozonu. Tako bi se odnos zamene novca promenio i Grci bi se izjednačili sa platama i cenama sa Srbijom ili Bugarskom. Nezamislivo jer bi dug od 300 milijardi u evrima ostao. Nemcima na grbači, a špekulanti bi napali neku drugu zemlju, članicu evrosistema, kao što je već mnogo puta rečeno i ponovljeno.

Bal vampira na Volstritu

New York Times je prvi otkrio nelogičnosti skrivanja grčkog duga i objavio ovu vest, tvrdeći da je Goldman Sachs zajedno JP Morgan Chase bankom tajno finansirao skrivanje grčkog duga koji se sada prodaje jeftino špekulantima drugih banaka; oni ih posle po većoj ceni prodaju onima koji su ih izdali i koji garantuju za isplatu, odnosno grčkoj državi. Banke koje su kukale za pomoć i spas sada se ponašaju kao vulgarni tapkaroši. Ujedaju za ruku koja ih je hlebom nahranila i nije badava da ih upoređuju sa familijom Mediči koja je slično tretirala Evropu u 15. i 16. veku. Risk Magazine i Der Spiegel su potvrdili sumnju da je banka igrala dvostruku igru. Ipak, najveću kritiku i obelodnjivanje tehnike zarade banke Goldman Sachs  na leđima sirotinje izneo je Matt Taibbi, politički komentator u specijalizovanom finansijskom časopisu Roling Stone.

Sve manipulacije tržišta u poslednjem veku delo su banke Goldman Sachs i njenih dirigenata, tvrdi Matt Taibbi i završava svoju optužbu prognozom da će ova banka stvoriti novi mehur špekulacije sa taksom na ugljen-dioksid i nove ekološke industrije. Špekulacija koja se opet mora završiti novom finansijskom krizom... Ali nije samo Grčka u teškoj situaciji. Engleska, Nemačka, Portugalija, a možda i Francuska, šminkali su svoj deficit uz pomoć i uz  savete Goldman Sachsa, JP Morgana, Barclaysa ili Lehman Brothers banke. Italijanski dug je naveliko koristio sličnu tehniku da se zataškaju rupe u budžetu, ali oni imaju izgovor.

Guverner italijanske banke Mario Draghi bio je od 2002. do 2005. potpredsednik jedne poznate banke, pogodite koje? Tačno, pogodili ste: banke Goldman Sachs. Još ako se doda da je on takođe kandidat za sledećeg guvernera evropske banke BCE za narednu godinu, onda stvari počinju da budu jasnije. Ovim sitnim informacijama treba dodati još nekoliko drugih made in USA pa da dosije bude kompletan. Naime, 21. septembra 2008, u punom jeku krize  suprajm kredita za stanove na hipoteku, Goldman banka menja svoj statut u banku za investicije i od Federalne rezerve (FED) dobija subvencije čuvenog plana Paulson. FED je isto što i centralna banka kod nas, a predsednik je slično što i guverner. Ništa nije bilo čudno da bi se spasla jedna velika banka u vreme velike krize, osim što je taj Pol Poulson, čovek koji drži državnu kasu, bio dugo vremena generalni direktor banke Goldman Sachs. 

Bivši Klintonov sekretar trezora Bob Rubin ili njegov zamenik Kash Kari su takođe bivši službenici Goldman banke. Mnogi ljudi iz ove firme imaju ključeve od Bele kuće i ulaze kad hoće, tvrde američki novinari. Ali nije ni to sve. Za uzvrat na keš transfuziju, banka je pristala da gospodin Warren Buffett uleti u kapital sa 5 milijardi i tako dobije svoju reč u radničkom savetu Banke. Warren Buffett je, inače, drugi najbogatiji čovek sveta, težak 65 milijardi dolara. Ubrzo je banka, koja je inače bogata, dobila još 13 milijardi od AIG, American International Group banke, koja je opet te pare dobila kao pomoć od iste FED (Federalne rezerve). Ko će kome nego svoj svome. I naravno, sve je krenulo nabolje za dobroimenovanog Goldmana, u prevodu Zlatnog čoveka.

Sada je gotovo sigurno da će, zahvaljujući svojim dobrim rezultatima, oko 65 odsto povećanja profita ove godine banka podeliti svojim članovima, ni manje ni više nego 20 milijardi dolara! Otprilike 800.000 dolara po glavi službenika. Grčka je dobra tezga. Ko je sledeći na redu?

 

 

Goldman Sachs banka je broj jedan na svetu. Evo kako je opisuje jedan specijalista sa Volstrita: Golgdman je isto što bi bio jedini muškarac na svetu koji se šeta plažom punom golih devojaka. Može da uzme koju hoće i kad hoće. Tako je Goldman Sachs uzeo Grčku i uništio je. Ali on je manijak kome nikada nije dosta i uskoro može lako da sodomizira Špance, a posle toga Portugalci ili Irci mogu da nastradaju. Ovako se slikovito izražavaju i drugi neprijatelji ove banke koja obara države i drži svet u svom kompjuteru. Neki su je čak prekrstili u Banka 666 iako je dugo godina bila poznata samo kao Firma, The Firm.