Vojska
Rat za lični finansijski mir i spokoj
Ministarstvo oderane Srbije
Mnogo je razloga da
"sanaderizacija" srpske vlastonosne elite počne baš od Ministarstva odbrane i
odbrambenog sistema zemlje
Pukovnik Milan Jovanović
Pre samo nedelju-dve hrvatski elektronski mediji objavili su do sada
nepoznate snimke angažovanja njihovih jedinica u Avganistanu, kao i razgovor s
hrvatskim vojnicima koji su u toj zemlji proveli više meseci. Na osnovu tih
snimaka jasno je da angažman Hrvatske u tom ratu nema samo "edukativan
karakter" (osposobljavanje avganistanske vojske), kako je hrvatska javnost
do sada bila obaveštavana, već da njihovi vojnici aktivno učestvuju
i u neposrednim borbenim dejstvima.
Iako se u Hrvatskoj povodom toga digla velika halabuka, za one upućenije ova informacija nije bila nikakvo iznenađenje.
Hrvatska je angažovana u Avganistanu kao članica NATO saveza.
Ulaskom u taj savez automatski je preuzela obaveze i odgovornosti. Na kraju
krajeva, upravo zahvaljujući SAD, zapadnoevropskim zemljama i NATO
alijansi Hrvatska je i dobila svoju državu, prvi put u istoriji.
Za razliku od Hrvatske, koja je zahvaljujući NATO paktu dobila
državu, Srbija je bila žrtva agresije ove vojne alijanse, i to po mnogo čemu
jedinstvene u istoriji ratovanja. To je rat najveće vojne mašinerije
koju svet poznaje vođen na malom prostoru, ali sa poznatim globalnim ciljevima i porukama. To je
prvi rat na tlu Evrope posle Drugog svetskog rata. To je rat protiv Evrope uz učešće
Evrope. To je rat globalnog vojnog monstruma NATO u savezu sa terorističkom
organizacijom (OVK), čiji je direktni cilj i epilog otimanje (oduzimanje) Kosova i Metohije kao
dela jedne suverene zemlje.
Jedanaest godina posle može se konstatovati da je SR Jugoslavija izbrisana
sa političke mape Balkana i sveta, pokrajina Kosovo i Metohija je jednostrano
otcepljena od Srbije, državne
institucije kao što su vojska, diplomatija, službe bezbednosti, finansijski i
bankarski sistem su "reformisani" po meri tadašnjeg agresora,
nacionalna ekonomija je uništena pljačkaškom privatizacijom od
koje su, uz neizbežne pojedince iz vrha aktuelne vlasti, najviše direktne
koristi imale kompanije iz agresorskih zemalja, interesi i prioriteti SAD i
Zapada su proglašeni za prioritete Srbije.
Još tokom i neposredno posle Rambujea pre 12 godina bilo je jasno da je
američki cilj bio uspostavljanje pune kontrole nad prostorom Srbije, što je
uskoro i rezultiralo davanjem prava američkoj vojsci na kretanje,
baziranje, izvođenje vojnih vežbi i drugih aktivnosti, kao i pravom na korišćenje
celokupne infrastrukture na celoj teritoriji Srbije, bez vremenskih ili bilo
kojih drugih ograničenja i bez naknade. Ova prava su kasnije samo potvrđena
Sporazumom o tranzitu trupa NATO iz 2005. i SOFA sporazumom iz 2006. godine.
Partnerstvo
za pir
Ipak, i pored svega, baš na godišnjicu početka pregovora u
Rambujeu, ministar odbrane Dragan Šutanovac je, zajedno sa načelnikom
Generalštaba VS Milojem Miletićem i komandantom Vazduhoplovstva Rankom
Živakom, na poziv i o trošku ambasade SAD, obišao prvi nosač
aviona na nuklearni pogon "Enterprajz", sa koga su u pravcu Srbije
ispaljene stotine raketa i koji je i za vreme pregovora u Rambujeu uterivao
strah u kosti Srbima.
Ima indicija da su ova trojica pomenutu godišnjicu bili jednostavno
smetnuli s uma, uobrazivši da idu na onaj svemirski brod iz "Zvezdanih
staza". Ipak, poseta je bila upriličena kao nagrada zbog odluke
(koja se srpskoj javnosti još ne obelodanjuje, jer bi bila primenjena vladina
Uredba o sredstvima posebne namene od 4. septembra 2008, o nabavkama
poverljivog karaktera, tajnim nabavkama) da Srbija od Amerike kupi njihov
vazduhoplovni otpad (avione generacije F-16), kaže visoki izvor Tabloida
iz Ministarstva odbrane. Posredan dokaz za takvu tvrdnju leži u činjenici
da je bez ikakvih razloga Remontni zavod Moma Stanojlović izvučen iz sastava MO i prebačen u nadležnost
komandantu Vazduhoplovstva brigadnom generalu Ranku Živaku.
Samo sedam godina nakon bombardovanja Srbije, pa i zgrade Ministarstva
odbrane u Beogradu, 18. decembra 2006. godine u zgradi tog istog Ministarstva
(Ulica Birčaninova br. 5) zvanično je otvorena vojna kancelarija NATO za vezu (čitaj:
tajna služba NATO-a). Od tog dana do danas NATO koristi pet kancelarija ukupne
površine 105,64 kvm, za šta do dana današnjeg nije platio ni jedan jedini dinar
po osnovu korišćenja kancelarijskog prostora.
Pre dve godine ministar Šutanovac potpisao je ugovor sa NATO o
"razmeni informacija", pokrivajući ga "partnerstvom za
mir", kada je obavezao sve provajdere i operatere da montiraju opremu koju
će moći da koriste tajne NATO službe, uz obezbeđenje pristupa čak
i ličnim podacima građana. U vezi s tim, ima indicija da je grčevita "borba"
poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka
protiv domaćih službi (BIA i VBA) i njihovih najnovijih ovlašćenja
u prisluškivanju, u stvari, pritisak da se u istom poslu ne ometaju naši
"prijatelji" iz NATO-a!
Američki kursista, najveći vojni strateg koga je Srbija ikada imala, ministar odbrane Dragan
Šutanovac, sproveo je reformu Vojske Srbije tako što je potpuno neutralisao
odbrambeni sistem Srbije, Vojske Srbije i odbrambene industrije Srbije, zbog
čega je dobio javne pohvale od SAD, EU i NATO. Izjavljuje da "sistem
odbrane Srbije" postaje deo EU, ubeđuje Evropu da Srbija od nje
ne želi samo materijalnu korist, već i da joj pomogne. To ga je
motivisalo da pokrene inicijativu za učešće
Srbije u mirovnim misijama EU (čitaj: NATO pakta) širom sveta, što je u
potpunosti podržao ceo establišment oko predsednika Borisa Tadića.
Sada su pripadnici Vojske Srbije, po Šutanovčevom
hvalisanju, prisutni u međunarodnim misijama u Obali Slonovače, Liberiji, Kongu, Čadu,
a odskora su i u Libanu i na Kipru. Ponosan je na "pohvale" koje pljušte
sa tih strana, koje, u Šutanovčevoj interpretaciji, "očekuju da Srbija na tom
polju postane lider regiona zapadnog Balkana, a ulazak u međunarodne
operacije NATO-a biće korak u pravom smeru".
Izvor iz Ministarstva odbrane podseća:
"U Beloj knjizi odbrane, koja je objavljena u magazinu Odbrana,
navodi se da profesionalni vojnici čine 34,19 odsto ukupnog
brojnog stanja VS, dok je kadrovska struktura vojske za 2010. godinu predvidela
da njihov udeo u redovima oružanih snaga bude 45 odsto. U VS još se nalazi i
nešto više od hiljadu mladića decembarske klase, koji služe vojni
rok, a planira se da se ubuduće, na godišnjem nivou, obučava
oko 2.000 mladića i devojaka koji će vojni rok služiti dobrovoljno. Osim toga, u VS ima 18,81 odsto oficira,
29,43 odsto podoficira i 17,56 odsto civilnih lica, dok predviđena
struktura iznosi 15 odsto oficira, 25 odsto podoficira i 15 odsto civilnih
lica. Posmatrano iz ugla strukture oficira po činovima, u VS je
najviše majora - oko 24 odsto, kapetana ima nešto manje od 23 odsto, a najmanje
je generala, oko 0,6 odsto, i potporučnika, kojih ima oko 6,7 odsto.
Žena-vojnika je 531, a pripadnica lepšeg pola u redovima podoficira i oficira
je po 29. Ukupno u sistemu odbrane, tačnije u VS i Ministarstvu odbrane ima
nešto više od 6.100 žena, među kojima je najviše vojnih službenika,
tj. nameštenika. Ukupno brojno stanje iznosi 28.000 pripadnika.
Takva struktura je samo početak svega što ministar Šutanovac treba
da objasni, uključujući i ono najaktuelnije.
Sve
za bananu
Pre nego sto se proda Telekom, na primer, Šutanovac i Vlada Srbije
najkasnije do 21. marta moraju da prelome šta i kako sa opremom obaveštajnih
službi instaliranom u toj kompaniji. Oprema vredi nekoliko desetina miliona
evra. To je imperativ zbog poznate afere u vezi sa kupovinom i nabavkom
telekomunikacione opreme za integrisani sistem veza (koja je po nalogu najvišeg
državnog vrha zataškana pa gurnuta pod tepih).
Zašto je, na primer, iz vojnog hotela Bristol u Beogradu
Ministarstvo odbrane počelo iseljavanje stanara (većina stanara su vojna lica i vojni
penzioneri koji su izgubili stanove u bivšim jugoslovenskim republikama, pa su
devedesetih godina prošlog veka ušli u vojne objekte u Srbiji, što je bilo
privremeno rešenje). U Ministarstvu kažu da je hotel Bristol početak
šire akcije i da će sve osobe za koje se utvrdi da su ilegalno u vojnim objektima biti
iseljene u narednom periodu. Izvor Tabloida iz MO najavljuje da će
nadležni iz Ministarstva odbrane akciju iseljavanja iz hotela Bristol
prikazati kao akciju ne protiv vojnih lica i vojnih penzionera, već
protiv osoba koje su sobe u Bristolu ustupile članovima
svojih porodica koji nemaju veze s Vojskom, tj. protiv osoba koje nelegalno i
bez bilo kakvog pravnog osnova žive u vojnim objektima.
Ipak, to su samo sitnice u odnosu na očekivanje objašnjenja
zašto se ministar odbrane toliko angažovao na uništavanju Vojske Srbije,
bezbednosti i odbrambenog sistema zemlje i pretvaranjem Srbije u klasičnu
banana-državu. Kako je to za relativno kratkog mandata, zajedno sa svojim pomoćnikom
i kumom Ilijom Pilipovićem, uspeo da u potpunosti ostvari uticaj i kontrolu nad vojno-bezbednosnim,
materijalno-finansijskim i drugim inspekcijskim i vojnim organima? Kako su i
zašto veći deo Ministarstva odbrane, namensku industriju i remontne zavode stavili u
funkciju Jugoimporta SDPR, upustivši se u organizovani kriminal najvišeg
nivoa pod državnim patronatom.
Za razliku od hrvatske države, pomenute na početku teksta, umesto
odgovornosti prema građanima, vojnicima, saveznicima, mi u Srbiji imamo opšti lopovluk, mito,
korupciju, zataškavanje, ignorisanje i kontrolu javnih informacija.
Mnogo je to razloga da "sanaderizacija" srpske vlastonosne elite
počne baš od Ministarstva odbrane i odbrambenog sistema zemlje.
Čeka se odgovor na pitanje
šta i kako sa opremom obaveštajnih službi instaliranom u Telekomu, koja vredi nekoliko
desetina miliona evra.
NATO do dana današnjeg nije platio ni jedan jedini dinar
za korišćenje kancelarijskog
prostora u Ministarstvu odbrane.