Svi donovi srpskog pravosuđa: prava mafija sedi u
državnim institucijama (14)
Sa diktatorom i u zatvor
Doba partijskog jednoumlja vratilo se punom žestinom u
sve institucije Srbije, a posebno u pravosuđe i tužilaštvo, koje je dosledno
pratilo sunovrat režima lažnih demokrata i njihovih vođa u čijim kabinetima su
donošene ili povlačene optužnice, vršena postavljanja sudija i tužilaca,
donošene odluke o njihovim smenama i tumačena pravila lojalnosti njihovoj
stranci. Došlo je vreme da se uz punu saradnju sa međunarodnim udruženjima
sudija i tužilaca i uz stručnu pomoć komisija OSCE-a, a uz puno poštovanje
zakonitosti, utvrdi krivična odgovornost "'reformatora" pravosudnog
sistema, počev od ministarke pravde Snežane Malović, potom predsednice Vrhovnog
kasacionog suda Nate Mesarović, do republičkog javnog tužioca Zagorke Dolovac i
njihovih saučesnika i nalogodavaca, te da se po hitnom postupku rehabilituju
sudije i tužioci koji su zbog oholosti vlasti ostali bez posla. Hoće li nova
Vlada Srbije imati ministra koji će moći da očisti smrad koji je zatekao
Milan Glamočanin
Od 1. januara 2010.
godine, svi predsednici sudova u Srbiji su na ''probnom radu''. Visoki savet
sudstva imenovao ih je kao vršioce dužnosti predsednika suda. Tako osnovnim,
višim, apelacionim, privrednim, privrednim apelacionim, upravnim sudom,
prekršajnim i Višim prekršajnim sudom do današnjeg dana, dakle duže od dve
godine i šest meseci, rukovode sudije koji nisu postavljeni za njihove
predsednike regularnom odlukom.
Krajem ove godine
Visoki savet sudstva treba da oceni rad oko 800 sudija, koji su krajem 2009.
godine od ovog Saveta izabrani za sudije, umesto nereizabranih delilaca pravde.
Kada se biraju prvi put, njihov izbor, na predlog Visokog saveta sudstva,
proglašava Narodna skupština Srbije. Po isteku roka od tri godine, Visoki savet
sudstva proverava rad ''pripravničkih'' sudija, i nakon toga donosi odluku o
stalnosti njihovog izbora, bez verifikovanja odluke od strane Narodne skupštine
Srbije, i bez polaganja zakletve. Ili, u suprotnom, prestaje im sudijska
funkcija!
U istom statusu su i
zamenici javnih tužilaca, koji su na ovu dužnost postavljeni prvi put na
predlog Državnog veća tužilaca, a po odluci Narodne skupštine Srbije.
Visoki savet sudstva
i Državno veće tužilaca, čiji su rad nadležni organi Evropske unije
ocenili katastrofalnim, nemoralnim i
suprotnim demokratskim tekovinama, trenutno su u stanju ''mirovanja''. Članovi
Visokog saveta sudstva i Državnog veće tužilaca, koji punopravno odlučuju, osim
ministra pravde je i predsednik Odbora za pravosuđe Narodne skupštine Srbije.
Ni ministar pravde, ni predsednik skupštinskog odbora još nisu izabrani, tako
da rad ovih pravosudnih organa nije legitiman.
Krajem godine,
dakle, ističe ''probni rad'' sudija i tužilaca, i do tada bi Visoki savet
sudstva i Državno veće tužilaca morali da ocene njihov učinak i odluče o
podobnosti za stalnost funkcije koju obavljaju. Da li je to moguće učiniti za
četiri meseca, i pod uslovom da se formira nova Vlada Srbije?
Rasulu u srpskom
pravosuđu kao da se ne nazire kraj. Novi ministar će imati pune ruke posla, i
mora uživati snažnu podršku Vlade Srbije.
Narodna skupština
Srbije, po sprovedenom postupku, pod hitno bi
morala smeniti predsednicu Vrhovnog (i) kasacionog suda Natu
Mesarović i javnog tužioca Srbije Zagorku Dolovac. Rad Visokog
saveta sudstva i Državnog veća Srbije mora, ubuduće, biti javan.
Od nove Vlade
Srbije, čije formiranje se odugovlači, sigurno je, nije za očekivati da će bez
odlaganja početi da čisti pravosuđe od onih koji su ga doveli na najniže grane.
Bez odlaganja nova Vlada bi morala
upodobiti strateške zakona sa realnošću i stvarnošću, polazeći od činjenice da
je trećina građana funkcionalno nepismena, a polovina stanovništva živi na granici siromaštva, i
bez mogućnosti, da u ostvarivanju prava pred sudom, plaća advokata. Evropska
unija zahteva da se i krivično zakonodavstvo Srbije usaglasi sa evropskim
standardima. Traži se ukidanje članova krivičnog zakona kojim se kažnjava za
uvredu, klevetu, za iznošenje ličnih i porodičnih prilika, koja krivična dela
ne postoje u zakonima evropskih država.
Vlada kojom je
rukovodio Boris Tadić uporno je odugovlačila da ukine odredbu iz krivičnog zakona o ''zloupotrebi službenog
položaja'' kao krivičnog dela za koje je propisana kazna i do 12 godina
zatvora. Pred odeljenjem za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu, barem
polovina njih, optužena je po ovom članu zakonika. Skoro svima je oduzeta
imovina. Tužilaštva i sudovi biće na velikim mukama kako da prekvalifikuju
optužnice. Prekvalifikacijom krivičnog dela, u velikom broju predmeta,
nastupiće zastarelost, a država će orati
da vraća stotine miliona oduzete imovinske koristi. O drugoj vrsti naknade
štete da i ne govorimo, jer će se, i po tom osnovu, morati isplaćivati milioni
evra. Primera radi, Interpol je skinuo poternicu Srbije koju je sudsko
veće odeljenja za organizovani kriminal raspisalo za biznismenom Stankom
Subotićem.
Čak i da Apelacioni
sud u Beogradu potvrdi presudu o njegovoj osudi, a to može da se desi zbog
odugovlačenja da nova Vlada podnese Narodnoj skupštini predlog o brisanju
krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz krivičnog zakonika, Evropski
sud za ljudska prava ukinuće ovu presudu i gospodinu Subotiću Srbija mora
isplatiti naknadu za svu oduzetu imovinu, plus naknadu za povredu prava
vođenjem postupka protiv njega, koja će iznositi na desetine miliona evra!
Pokretanjem nekoliko
desetina postupaka pod optužbom za organizovani kriminal, ministarstvo pravde
je odmah sprovelo plenidbu i prodaju pokretne i nepokretne imovine, čak i bez
podignute optužnice. Ako, recimo, optuženi umre u toku postupka, nekoliko njih je umrlo, ili se ubilo u
zatvoru, postupak se obustavlja, i država mora da vratiti oteto. A oteto je već
potrošeno!
Sigurno je da će
Srpska napredna stranka, preko svojih ministara, snažno nastojati da pokrije
kriminal prethodnog ministra i njegovih saučesnika. Ona je, nema nikakve
sumnje, bila saučesnik u zločinu koji je izvršen nad srpskim pravosuđem.
Izaći iz močvare, u
koju je pravosuđe dovela mafija Borisa Tadića, čija ministarka pravde je
bila Snežana Malović, nije lako.
Ako se, već prvih
dana, kada nova Vlada preuzme dužnost, ne smeni predsednica Vrhovnog kasacionog
suda Nata Mesarović, javni tužilac Srbije zagorka Dolovac i tužioci za
organizovani kriminal Miljko Radisavljević i za ratne zločine Vladimir
Vukčević, kao i većina tužilaca viših tužilaštava, Srbiji nema spasa.
Međunarodna zajednica s pravom traži privođenje zakonu nekoliko hiljada onih
koji su stekli milione evra na korupciji i kriminal. Da li je to moguće
sprovesti sa državim tužiocima koji su bili pokrovitelji najgoroj mafiji koja
je vlada Srbijom poslednju deceniju, ali s pozicija izvršne vlasti?
U ovom broju
objavljujemo izveštaj o pljačkanju kompanije Tigar iz Pirota, koja se
odvijala pred očima pirotske policije i tužilaštva. Samo bi Višem sudu u Pirotu
trebalo, zbog pljačke ove kompanije, privesti najmanje pedeset lica, od kojih
bi se moglo oduzeti nekoliko stotina miliona evra koje su opljačkali u ovoj,
nekada veoma, i za evropske prilike
uglednoj fabrici.
Za privođenje zakonu
Borisa Tadića i njegove kamarile potrebni su nam pošteni tužioci i sudije koji
ć se držati samo činjenica. Ova klika raspolaže velikim novce, i angažovaće
sposobne advokate. Procesi koju se budu vodili moraju se zasnivati na doslednoj
primeni zakonitosti, bez nasilja i montiranja dokaza. A njih, makar protiv
Tadićeve mafije, ima u izobilju. Uostalom, sada ne postoje prepreke da se i on
privede zakonu i ode u zatvor zajedno sa svojim sudijama i tužiocima koje je
birao po sopstvenoj meri i potrebi.
Nekoliko stotina
nereizabranih sudija i tužilaca, takođe, čeka na svoju pravdu. Da li će Ustavni
sud Srbije, čije sudije je predložio Boris Tadić, i koje su mu verno služile,
moći da nastavi sa radom u ovakvom sastavu? Imaju li pravo nove vlasti da ih,
javno, uz dokaze, razreše u Narodnoj skupštini Srbije? Bolje reći, hoće li nova
vlada imati i volje, i snage, da bilo šta dobro učini u vraćanju ugleda
sudovima i tužilaštvu?
Hiljade građana čami
u pritvorima, jer je voljom ministarke pravde i predsednice Vrhovnog kasacionog
suda, stvorena atmosfera u kojoj se sudije podstiču na nasilje i oduzimanje
slobode građanima, zbog bilo kojeg prestupa.
Narodna skupština
Srbije bi mogla, zbog prenatrpanosti zatvora, da donese zakon o amnestiji onih
koji su osuđeni prvi put za dela, koja, recimo, ne maju elemente teškog nasilja
i bezočnosti, i da ih oslobodi izdržavanja jedne trećine kazne.
Za spas srpskog
pravosuđa potrebni su ljudi koji imaju viziju, koji su odlučni, koji su hrabri,
i nisu pederi. Jer oni u svemu gledaju svoj interes.
Srbiju čeka vruća
jesen...