Druga strana
Prvi dani Đilasovog drugog mandata: sve je isto, ako
ne i gore
Beograd,
okupirani grad
Centar glavnog grada Srbije, u prvim nedeljama drugog mandata Dragana Đilasa, zapravo je jedan
smrdljivi i neoprani orijentalni jad, potonuo
u rastopljeni asvalt i drugu, vidljivu mizeriju. Upravo tu, na toj
bednoj slici neopisivo prljavog Zelenog venca, čija su stepeništa
"dekorisana" psećim, a često i ljudskim izmetom, padaju sve velike
priče o plemenitim namerama ovog prebogatog, ali osionog imperatora. Jer takvih
lokacija u Beogradu ima na svakom koraku, a u moralnom smislu, usrana je i sama
gradska skupština, i to do krova!
Nikola Vlahović
Posledice drugog mandata Dragana Đilasa na mestu
gradonačelnika Beograda, već su vidljive na prilazima glavnom gradu i na
desetine drugih mesta gde je Javno preduzeće "Beograd put" iz
nepoznatih razloga počelo da raskopava već ukopanu prestonicu. Na temperaturama od preko 38 celzijusovih
stepeni, u neljudskim uslovima, Đilasovo građevinsko ludilo došlo je do punog
izražaja.
U
sred sezone, desna traka auto puta E-75 je zatvorena za saobraćaj, a masovna
raskopavanje nedavno asvaltiranih ulica i trotoara, zbog raznih razlog (elektro mreže,
kanalizacije ili vodovoda), samo dodatno svedoči o odsustvu koordinacije među
službama u gradu, ali, što ne reći, i o očitom pranju para…
U takvim okolnostima, usvojen je i rebalans budžeta za
2012. godinu, kojim su predviđeni prihodi od 93,6 milijardi dinara, rashodi od
102,2 milijarde dinara, ali i deficit od 8,6 milijardi dinara. Ali, koga briga
za deficit, tu su nova kreditna zaduživanja! Đilasove mandate platiće naredne
generacije. Jer, on se već sprema da se kod domaćih banaka u ime svih
beograđana, zaduži još jednu milijardu
dinara, a kod stranih, još novih stotinak miliona evra! I to je odmah usvojeno
na poslednjoj sednici gradske skupštine!
Dakle, novih 79,6 miliona evra
kredita (koliko je precizna suma bez kamate), biće upotrebljen za izgradnju
pristupnih saobraćajnica za Most na Adi i uređenje okolnih ulica...
Šta treba da se dogodi pa da građani Beograda shvate
kakvu manijakalnu politiku vodi Dragan Đilas?
Njegova tvrda vera da je u istorijskoj misiji, govori o ozbiljnom
poremećaju ličnosti, a njegova bolesna potreba da bude vođa po svaku cenu,
trebala bi da bude signal za uzbunu svakom mislećem građaninu.
Beograd pod Đilasom izgleda kao moderno ropstvo pod
Otomanskom imperijom, samo što je porez znatno veći, teror birokratije takođe,
ali, eto, nema seče knezova i nabijanja
na kolac. Njegova vladavina dovela je do
toga da Beograd danas jedini u region (a, verovatno, i jedini u Evropi!), otplaćuje dug od skoro 4 milijarde dinara
sredstvima dobijenim za finansiranje budžetskog deficit! Da bi svoj surovi
mandat učinio još surovijim, Đilas je pod svoju gusarsku zastavu pozvao i
dosadašnjeg direktora Telekoma Branka Radujka, čoveka koji je došao iz Knina i
punih deset godina u Podgorici "utvrđivao gradivo" na tamošnjem
Pravnom fakultetu, a potom, kao i svaki nadobudni dinaroid, potražio put prema
vrhu u Beogradu. On nije bio dalek. Trebalo je samo da se dopadne Borisu
Tadiću. I to se desilo.
Na sednici gradske skupštine na kojoj je neko trebao
da ustane i prekine Đilasovu poslovno-kadrovsku farsu, mirno i u kooperativnoj
atmosferi, Branko Radujko je izabran za predsednika upravnog odbora GSP
"Beograd", i to na dan kad je u sudaru tri autobusa ovog javnog
prevoznika, lakše i teže povređeno više od trideset ljudi. Uzrok je bio, kažu,
pad vozača u nesvest. Nedavno je jedan vozač GSB umro za volanom, i dok je umirao,
zadnjim snagama je uspeo da skrene vozilo van vozne trake, spasivši tako putnike sigurne tragedije. Niko ovom čoveku i
njegovoj porodici u ime grada nije pokazao zahvalnost prisustvom na sahrani.
Jedna novina je rekla za njega da je "heroj Beograda", ali je brzo
ućutkana. Jer, heroji su oni koje Đilas nagradi.
Najava Radujkovog dolaska u GSP, više je od simbolike.
Jer, od njega se očekuje da "upregne" vozače i tehniku GSP i stavi ih
u službu najsurovijih privatnih izrabljivača koji ne znaju ni za Boga ni za
radno vreme. Od Radujka se takođe očekuje da pokaže i svoj osioni karakter,
tako potreban zamišljenom robovskom odnosu prema zaposlenima.
Da se Branko ne bi osećao usamljenim, jer dinaroidi
njegovog kova imaju potrebu da njihovo porodično pleme bude stalno na okupu, na
sednici gradske skupštine Beograda, na
dan njegovog imenovanja na novu funkciju, našla se i gradska sekretarka za
finansije, Renata Milić Radujko, Brankova rođena sestra, koja je utvrdila tom
prilikom da je budžet Beograda 3,5 milijarde dinara "bogatiji" nego
pre njenog poslednjeg sabiranja. Ali, treba i to znati, ova Đilasova "rizničarka" jedva zna
da sabira, jer je ranije radila u Poreskoj upravi gde je pokazala najgore
moguće rezultate, pa su joj se zahvalili na daljoj saradnji. E, baš takva osoba
je trebala Đilasovom sekretarijatu za finansije. Ona koja čita lažne izveštaje
dok on "projektuje" budžet.
Haos je u Beogradu na svakom koraku. Evropska banka
daće još 30 miliona evra za popravku gradskih ulica i okolnih puteva. Građani
će zbog toga propatiti, još više nego do sada. I neće videti ništa od tih para.
Ni na ulici ni na svom standardu.
Da bi što bolje pokrio kapitalistički teror koji
sprovodi u PKB-u za koji tvrdi da "vaskrsava", Đilas je osnovao i
gradski sekretarijat za poljoprivredu! Zadatak
ove nove birokratske firme biće da usvaja, aminuje i sprovodi u delo njegove
imperatorske ambicije.
Konačno, smenjen je (posavetovan je "između
redova" da podnese ostavku) i
dosadašnji direktor "Beograd puta" Milutin Štrbić. Istog dana, na 39
C u hladu, izvedena je na ulice Beograda skoro kompletna mehanizacije ovog
Javnog preduzeća sa radnicima koji su jedva stajali na nogama. Svrha
"tretmana" bila je manifestacija Đilasove moći. Akcija je uspela,
grad je ponovo zablokiran na više mesta. Pobunili su se masovno jedino građani
na padinama Zvezdare, koji su kolima morali niz strminu da prelaze raskopani
put koji je pretvoren u makadam. Ostali čekaju jesen. Đilas računa, Srbi svašta
mogu da istrpe, a vreme radi za njega. A, to je loša računica. Upravo je
obrnuto. Njegovoj imperiji vreme svakog
dana ističe, a Srbima "puca film" kad se najmanje očekuje…