Francuska

Srećna Nova, a sve po starom: galski petao uzalud kukuriče

Šta je bilo, bilo je

Sedim u jednom pariskom lokalu i sabiram uspomene. Pre godinu dana čekali smo ovde Novu godinu sa strahom od apokalipse i kraja sveta. Sada, kad se proročanstvo delimično ostvarilo, vreme je da se saberu računi, oduzmu prazna obećanja i da se vikne neki kelner da naplati. Izvol'te! Imali smo ovako: Jedno malo humanitarno bombardovanje po pustinji Malija na francuski način. Dva puta nerede protiv zakona o ženidbi pedera od po milion ljudi i jedno tuce flambiranih manifestacija protiv podizanja poreza. Zatim, imamo  otpuštanja s posla i zatvaranja fabrika u sosu mondijalizma i nekoliko domaćih zviždanja za Predsednika. Prisluškivanje iz Amerike i novi rat u Africi su  besplatni, kuća časti.

Mile Urošević

(dopisnik iz Pariza)

 

Godina koja je sada već u agoniji, počela je 200 na sat i završava se u kvaru. Ratoborna je bila i ratoborna ostala. Ubijalo se svuda a najviše po Africi. Mali; Egipat, Libija, Sirija i sada evo i Centralna Afrika.  Cela godina je bila u znaku svoga rednog broja 13. Baksuzna. U Vatikanu je na mesto pape došao papa, u Kini je demokratskim glasanjem, kô jedan, izabran novi car ekonomske imperije, a u Iranu je na vlast postavljen ajatolah mirotočivi, koji širi ruke prema Zapadu. Velike firme zadovoljno trljaju ruke, 75 miliona novih kupoholičara jedva čeka da se digne rampa, pa da i oni navale na uzimanje kredita po belosvetskim bankama. Nedavnim izdavanjem privremene dozvole Iranu za oplemenjivanje radioaktivnog uranijuma otvara se velika perspektiva iranskog tržišta za automobilsku industriju Zapada, kao i za sve luksuzne proizvode made in Paris, kojima je kriza ubila cenu i pobila skoro sva radna mesta. Za to vreme ili bolje budi rečeno, za koji dan će na stotine hiljada radnika iz zemalja proširene ili razglavljene Evrope da pohrle sa istoka ka zapadu, da bi na principu Lowcoste radne snage, oteli posao domicilnim radnicima. Poljaci, Česi, Bugari, Rumuni, Slovenci ili Hrvati su od 1. januara svuda ko kod kuće.

Tako će  u Francuskoj biti izbegnuta katastrofa  od pre dve, tri  decenije kada su po lokalnim firmama radili uglavnom razmaženi Francuzi. Ova skupa radna snaga sa surovim narodnim običajima da se pauzira za doručak, ručak i večeru, a svaki prekovremeni rad da naplaćuje skuplje. Toga nigde više nema, i, nadamo se, neće više ni biti nigde na planeti novog svetskog poretka. Kad je raja stoka, njeno je da rinta, kaže jedna stara poslovica. Zašto su ih učlanjivali u briselsku mafiju, ako ne da budu evropski Kinezi ili Pakistanci. OK, tačno je da kmetovi sa istoka smetaju proleterima zapada, ali ko terô taj zapad da se kači u kolo ako ne zna da igra. E pa sad,  neka cupka u mestu. Naravno, osim ovih, u protekloj godini je bilo i drugih značajnih dogodovština koje treba pomenuti, neke tri puta zapljunuti da se ne ponove, a drugima poželeti da nas opet strefe.

  U borbi za održavanjem privilegija Nemci su ubedljivo potvrdili novu kajzericu i sad, majne damen, Nemačka ponovo može da ekspoatiše celu i(stočnu) Evropu kako bi se obezbedile grose penzije za dojče bebibumere. U Francuskoj je pronađena nova efikasna formula za izlazak iz krize: izglasan je zakon o venčavanju pedera i lezbejki. S obzirom na ogroman broj zainteresovanih, biće svadbi i veridbi kô pleve u Srbiji, posla za trubače duvače, za šnajdere frakova i venčanica.

Marsej je bio evropski centar kulture, ali i epicentar smrtnih obračuna dilera droge. Dueli dilera se uglavnom obavljaju a la hekler metodom, a alatke za ovu granu mafijaške privrede su mahom reciklaža i povratak humanitarne pomoći iz Bosne i Libije: u Španji je jedan trkački voz oborio dva rekorda jednim ulaskom u lakat krivinu, 200 na sat i 80 nevinih žrtava. Olakšavajuća okolnost: bio je zauzet na mobilnom. U Engleskoj je ove godine najzad umrla Tačerka al’ se u isto vreme rodio princ Đole. Nerešeno. U Siriji je neko gasovima otrovao 1.300 ljudi, al’ se tako rodila šansa za okončanje malog svetskog rata: Al Kaida i ceo Zapad protiv Sirije i Rusije.

S one strane bare, Ameri su okačili košulju na rogove Fridem Tauera, preko pola kilometra visokog sa sve antenom za prisluškivanje i verovatno ovoga puta sa nekom anti-vazdušnom odbranom. Kad smo već kod uhođenja i špijuniranja, treba pomenuti da se od svih svetskih lidera samo Švabica pobunila što joj  prisluškuju mobilni. Žene kô žene, alapače, vole da ogovaraju, al’ ne vole, a se zna koga. Preko Filipina tajfun je prohujao sa vihorom i odneo na hiljade života. U isto vreme jedan nas je golemi meteorit promašio za svetlosnu dlaku, ali je neka manja kosmička kamenčuga ipak roknula Rusiju. U Bostonu su roknuli šerpa i ekspres lonac, i to dok su maratonci trčali poslednji krug. Bliže nama kriza i dalje steže Grke, al’ je bar na neko vreme Grčka bila Raj, dok je bila ukinuta televizija. Što nas takva sreća neće da strefi.

  Francuska na je ivici pada u totalitari režim, pišu svi mediji opozicije. Ništa manje. Ubrzano se daju uputstva svim organima pravde za ekstremnu strogoću i represiju  protiv onih koji su psovali predsedniku sve po spisku i zviždali mu, pa čak i tražili njegovu ostavku. Preventivna hapšenja i prozivanja političkih protivnika koje nazivaju "fašisti",  slanje milicije na manifestante i slična tehnika vladanja Olanda, pomera granice pravnog vladanja nad državom koja se ponosi svojom slobodarskom istorijom. Najsnažniji utisak je ostavilo incident od 11. novembra, kada je publika izviždali predsednika države kô  da je neki fudbalski sudija. Uostalom, on je toliko "popularan" da mu zvižde gde god da se pojavi, i dobacuju u stilu: Daj ostavku, spasi Francusku.

Savestan predsednik, svestan svoje veličine, ne zarezuje pljuckanja i fućkanja, pa nastavlja da korača preko svojih izbornih obećanja, koja su i ovde ista radovanja za budale,  kao i svuda. Njegov novi ratni zadatak sada ima za metu strogi centar Afrike, jer jedan novi rat je uvek dobar za kotu popularnosti vladara a moze i da probudi uspavanu industriju i podigne moral svim berzama sveta. I dok se po vreloj Africi vodi sveti rat u Francuskoj je prava ofanziva na  sve što ima veze sa hrišćanstvom.

Brišu se tragovi prošlosti: oko 7.500 crkvi je predviđeno za rušenje, jer su malo posećene od malo pobožnog naroda. Boga je sve manje a Alaha sve više. Zato se na upražnjenim placevima podižu džamije, sve više, sve veće i svaki dan sve brojnije. To iritira deo Francuske populacuje, koja ponekada smatra da Revolucija nije sasvim gotova. Zemlja je na metak od velike bune, čuje se tu i tamo i to ne baš tako tiho. Ako plane prva puška, niko ne zaustavi bunu na privilegovane dahije, jer je atmosfera zatrovana u svakom društvu gde se bogati još više bogate, a beda je sve bednija.

 Da li je zaista sve tako crno, ili je crnilo samo omiljena boja svih medija sveta, pa i francuskih? Ne treba zaboraviti da je Francuska ipak jedna od najlepših zemlja na svetu. To je jedno neprekidno čudo prirode koje se prostire od mediterana i peščanih plaža, preko snežnih vrhova Alpa, drevnih šuma i vulkana Overnje, pa sve do plodnih ravnica Pikardije i valovitog Alzasa. Francuska je riznica bezbrojnih remek-dela hrišćanske civilizacije. Ovde ima džinovskih katedrala srednjeg veka i prelepih dvoraca svih perioda istorije.

Duž reke Loare, nanizani kô biseri, u vodi se ogledaju renesansni zamkovi i kameni mostovi. U Francuskoj su ljudi smislili toliko  vrsti sireva koliko ima dana u godini. Vekovi su pretvorili vina Bordoa, Burgundije ili Šampanje u osmu umetnost. U toj večnoj Francuskoj nekada je najlakše bilo postati novi Francuz. Zemlja je upijala razlike, pretvarala strance u Francuze, zapošljavala i opismenjavala. Al sve ima svoju tačku ključanja i trenutak kada klatno istorije krene na suprotnu stranu.

Milioni dođoša donesoše svoju kulturu ili nekulturu, svoja verovanja i običaje, i za nepuna pola veka Francuzi postadoše stranci u svojoj državi. Pitajte bilo kojeg penzionera, potvrdiće vam, al’ ako nema vlasti u blizini. Politički nije korektno da se o tome raspravlja, ali se mnogi spremaju da sledeći put glasaju za familiju Le Pen, koja obećava jednu veliku čistku.

 Ali Francuska je poznata i po drugim stvarima sem turizma, visoke mode, velikih bračnih kreveta ili ljubavi na pariski način. Ovo je takođe zemlja lopova i žandara, pandura i cinkaroša, zemlja štrajkova (prvak sveta), šampanjca, krvavih šnicli, kao i organske hrane, fitness klubova za mršavljenje i svinger klubova za one koji rado menjaju ženu za dve nove. Ovde je raj za ordinacije plastične hirurgije. I ovde žene odbijaju da stare a muškarci neće da odrastu.

Pederske svadbe i lezbejske su događaj godine, a agencije za seksualne partnere ili sobne orgije svingerskog smera rade punom parom u gradu ljubavi. Starije gospođe jure klince, matorci 'vataju klinke, belci vole crnkinje, crnci preferišu plavuše, a drugima su opet najbolje Kineskinje, nova i jeftina roba na ulicama kvarta Belvile. Jedini problem je što su te igrarije ovde zabranjene. Tarifa za tarifiranu ljubav s nogu je i do 3.000 evra, al’ ne za damu, niti dečkića (prostitucija je bipolarna) već za klijenta koga uhvate u šteti. Država je pred bankrotom, pa udara li udara po svakom džepu. Slično je i za saobraćaj, nove globe i nova ograničenja se pripremaju za celu Evropu. Što se tiče nas, srpske dijaspore u belom svetu, sve je pod kontrolom. Opet smo se domovini odužili i poslali očekivanih 6 milijardi dolara i kao obično, opet nemamo pojma gde će završiti sve te naše pare. Mada za one gore to i nisu neke pare. Koga danas možeš da kupiš za jednu pišljivu milijardu, kad svaki sposobniji ministar zaradi pet puta više za samo jedan mandat. I nek vam  je sa srećom, svima, samo njima ne.