Razaranje

Dokle se došlo sa realizacijom udruženog zločinačkog poduhvata i opstrukcije obnove u Golupcu na Dunavu

Iskra u muzeju Golubačkih štetočina

Kako je sistematski miniran projekat obnove i uređenja tvrđave i grada u Golupcu, kako je dat kapitalan autogol zloupotrebom pretpristupnih fondova EU, ko je i kako pripremao tender za obnovu, kakva je međusobna veza austrijske agencije za razvoj ADA sa "eminentnim" firmama za prodaju magle Bates, Safage, Intellinea i preduzimačem Ormanent invest inženjeringom? Kakva je međusobna veza "eminentnih" stručnjaka poput Olivera Šajatovića, Željka Tmušića, Predraga Jošića i građevinskih tehničara Aleksandra i Zagorke Petrović, kako je od stare i lepe tvrđave smandrljavanjem poslova nastala nova još starija tvrđava i gde predstoji otvaranje Muzeja Golubačkih štetočina? Tabloidov istraživač Stanislav Živkov potražio je odgovore na ova i druga pitanja, kao i na uzroke skandale u vezi sa opstrukcijom obnove stare tvrđave i grada u Golupcu.

Stanislav Živkov

U više navrata smo u ranijim tekstovima ove rubrike spominjali autogol pa stoga još jednom podsećamo da je autogol najčešće nenameran poklon protivničkoj ekipi koja je na taj način profitirala. Naravno autogol se dešava kada se neki posao, umesto kvalitetno, smandrlja odnosno uradi na brzaka i još površno. Doduše, u žargonu srpskog jezika reč smandrljavanje znači i pojebati nešto na brzinu, kad čuješ da ti neko od ukućana neplanirano upada na vrata i istog trena krenuti da se oblačiš brzinom svetlosti.

Ovde ćemo govoriti upravo o jednom takvom smandrljavanju, odnosno fušeraju i nekompetenciji neverovatnih razmera koje se upravo dešava naočigled svih na radilištu tvrđave u Golupcu na Dunavu koji preti da potpuno kompromituje saradnju i korišćenje pretpristupnih fondova Evropske unije! Reč je o još jednom "slučaju" iz dugačkog niza korupcionaških "slučajeva" i burazerskog poslovanja u oblasti obnove spomenika kulture. Reč je o slučaju obnove Golubačke tvrđave, gde se čine izuzetni napori da se po svaku cenu odlično pripremljen projekat što gore realizuje!

Podsećanja radi, Golubačka tvrđava nalazi se na četiri kilometra udaljenosti nizvodno od Golupca, na strmim liticama, pre ulaska u Đerdapsku klisuru. Tvrđava je sagrađena na stenovitim padinama manjeg uzvišenja, na kraju Homoljskih planina, a ostaci utvrđenog grada Golupca prate izgled terena na kome se nalazi.

Ne zna se tačno ko je i kada podigao Golubačku tvrđavu. Prvi put se spominje nakon smrti kralja Dragutina, 1316. godine, kao tvrđava sa ugarskom posadom. Car Lazar je bezuspešno pokušavao da osvoji Golubačku tvrđavu, te je početkom 15. veka ipak došla u srpski posed. Nakon smrti despota Stefana (1427. godine), Turci napreduju u svojim osvajanjima teritorija Ugarske, te osvajaju i tvrđavu Golubac i drže je u svom posedu sve do početka 19. veka.

Golubačka tvrđava ima devet visokih četvorougaonih kula, povezanih sa ozupčenom šetnom stazom.

Bila je podeljeno na Unutrašnje i Spoljašnje utvrđenje. Na višem delu Unutrašnjeg utvrđenja Golubačke tvrđave nalazile su se citadela i tri kule spojene bedemima, a na citadeli je bila glavna kula i verovatno, žitnica i cisterna za vodu. U nižem delu Golubačke tvrđave na Dunavu, nalaze se ostaci dvospratne monumentalne palate iz prve polovine 15. veka, uz koju je izgrađena šestospratna kula za odbranu i stanovanje. U okviru Spoljašnjeg utvrđenja postojala je kapija sa drvenim mostom preko vodenog šanca i dve kule. Priobalni deo Golubačke tvrđave je imao pristanište uz koje su Turci dogradili nisku okruglu topovsku kulu.

U podgrađu se nalazilo više crkava, kao I džamija, čitav teren je arheološki neistražen a nedavno su ispod stotina kubika zemlje I šuta iskopani odlično očuvani zidovi turskog hamama.

Tokom tridesetih godina dvadesetog veka, kroz Golubačku tvrđavu je probijen magistralni put, a ulazna kapija je srušena. Arheološka istraživanja, obnova i konzervacija Golubačke tvrđave su vršena tokom sedme i osme decenije 20. Veka pod rukovodstvom arhitekte Gordane Simić, a nakon toga su radovi prekinuti, navodno zbog nedostatka novca a zapravo jer se niko nije setio da nastavak radova stavi u plan rada Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Naravno, i ovde su arhitekte konzervatori radili što manje a što duže, naplaćivali dnevnice a spomenik je i dalje neometano propadao o čemu najbolje svedoči činjenica da je do pre nekoliko nedelja čitava Golubačka tvrđava bila urasla u vegetaciju koju je uglavnom činila u botanici dosad neproučavana tvrđavska flora, unutrašnji drveni prilazi kulama gde ih je još uopšte bilo, su potpuno truli, pa je posmatranje tvrđave već godinama jedino bezbedno od spolja, odnosno sa vode i sa veće daljine.

Ko odstupa od pretpristupnih fondova

O tome u kakvom je zapravo stanju već godinama Golubački grad, javnost je na najgori mogući način upoznata pre sedam godina, kada je učenica Gimnazije u Mladenovcu S. U. (17) teško povređena prilikom pada sa 10 metara visokih zidina Golubačke tvrđave! Devojka je zadobila povrede lobanje, nagnječenje mozga i prelom jednog kičmenog pršljena!

Nesreća se dogodila tokom istorijsko-geografske sekcije, u okviru koje je 27 učenika trećeg i četvrtog razreda Gimnazije u Mladenovcu obilazilo stari Golubački grad. Kada su se učenica S. U. sa drugaricom D. D. i profesorom Draganom Rankovićem popela na zidine tvrđave kako bi se fotografisali a tada je došlo do pucanja kamenog zida i odrona kamenja, i učenica S. U. je pala na magistralni put koji prolazi kroz zidine tvrđave.

Devojčica je zadobila povrede lobanje i nagnječenje mozga a prava je sreća u nesreći da do sada nije bilo smrtnih slučajeva I to iz prostog razloga jer godinama i decenijama stražarske službe nikada nije ni bilo.

Posebna je priča proburaznica kroz tvrđavu koja je napravljena direktno kroz bedeme a gde non stop defiluju kamioni a upravo između bedema je svima baš idealno mesto za zaustavljanje i bazanje po tvrđavi a onako usput još idealnije za podletanje pod kamion. Sve u svemu Golubački grad je više od 80 godina konstantno izložen vibracijama i tutnjavi kamiona i ostalog saobraćaja na idiotski trasiranoj Đerdapskoj magistrali a u takvom situaciji svaka bitka za očuvanje grada bila je unapred izgubljena.

Napokon je nekome nedavno palo na pamet da se jedino radikalnim zahvatom i izmeštanjem puta i probijanjem novog tunela Golubački grad može sačuvati i rehabilitovati a sve uz pomoć pretpristupnih fondova EU. Tako je na osnovu Finansijskog sporazuma između EU i Vlade Srbije od 22.7.2011. sklopljen Sporazum o saradnji na sprovođenju projekat obnove Golubačke tvrđave i to između Republike Srbije koju je zastupao ministar Branko Ružić, Austrijske razvojne agencije ADA, opštine Golubac i novoosnovanog društva sa ograničenom odgovornošću.

Golubački grad koje je zastupala vd direktor, a izvesna Iskra Maksimović inače po struci profesor književnosti zahvaljujući čemu je u Golupcu svi znaju kao "profesorku", pošto su po svemu sudeći profesori takvog kalibra tamo kapitalna retkost!

Sporazumom je utvrđeno da se projekat sastoji od pet zasebnih građevinskih projekata i to izmeštanja puta i tunela, revitalizacije tvrđave, gradnje vizitorskog centra, gradnje tehničke infrastrukture i gradnje obaloutvrde.

Za sve ovo, ADA je odredila fiksni iznos od ukupno 6,6 miliona eura za sve radove u okviru projekta te dodatni iznos od 300.000 evra, za dodatne usluge poput nadzora na gradilištima.

Inače, malo je poznato da je konkurs za stručni nadzor pripremilo društvo sa ograničenom odgovornošću preduzeće za inženjering Bates Beograd inače, prema njihovom web sajtu samoproglašeni lider za upravljanje projektima i izgradnju te savetovanje za imovinu i razvoj što postaje izuzetno zanimljivo ako se zna da je prema javno dostupnim podacima sa APR-a Bates registrovan sa delatnošću 7112, odnosno inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje a upravo je Bates od strane ADE angažovan za pripremu tendera za radove na Golubačkom gradu.

Sama priprema tendera nema neke naročite veze sa osnovnom delatnošću Batesa, što je sasvim u skladu sa nakaradnom praksom po kojoj se svi najčešće petljaju sa stvarima o kojima uglavnom pojma nemaju. Uglavnom, na tenderu za nadzor radova, koji je takođe raspisao Bates posao je dobilo još jedno kapitalno preduzeće za konsultantsko prodavanje magle po imenu Safege koje je umesto prvobitno predviđenih 300.000 evra posao pogodilo za 390.000 evra, odnosno 20.500 evra mesečno za sva radilišta u sklopu projekta obnove i uređenja Golubačkog grada.

Kofe, kolica i čekrci

Ako se zna da zbog obimnosti i raznovrsnosti posla često dolazi po 10 stručnjaka raznih profila, onda proizilazi da se rad jednog stručnjaka Safegea mesečno plaća 2050 evra, a ako se zna da svi ti raznorazni stručnjaci negde primaju i platu, onda postaje sasvim jasno o kakvom se ovde arčenju para zapravo radi tim pre jer Safege i nema neke od potrebnih kadrova pa se stoga neutvrđena količina novca prepumpava preduzeću Intellinea doo, odnosno izvesnom Predragu Jošiću, što samo po sebi pokazuje da je reč o dobro uigranom tandemu.

Na narednom tenderu za izvođenje radova odabrani su sledeći izvođači: za posao izgradnje obilaznice i probijanje tunela posao je dobilo građevinsko preduzeće Planum AD.

Posao rekonstrukcije i konzervacije Golubačke tvrđave dobila je eminentna preduzetnička radnja odnosno Ornament investinženjering iz Beograda. Posao izgradnje vizitorskog centra dobio je konzorcijum Koto/Jadran, posao spoljnog uređenja kompleksa tvrđave Golubac dobio je konzorcijum Wetricom/Koto, dok je posao izgradnje obaloutvrde dobilo preduzeće JBP Regulacija iz Sremske Mitrovice. Međutim, Malo je poznata činjenica da je projektom predviđena vrednost radova na obnovi Golubačke tvrđave bila 2.200.000 evra ali se na tenderu pojavio Ornament invest inženjering sa dampinškom ponudom od svega 1.700.000 evra i samim time je morao dobiti posao.

Međutim, još manje je u javnosti poznata činjenica da se Ornament invest inženjering javio i na tender za gradnju vizitorskog centra gde je, samo zahvaljujući činjenici da su njihovi predstavnici naprosto zakasnili sa predajom dokumentacije Ornament neslavno bio diskvalifikovan čime im je propala jedinstvena prilika da prepumpavaju pare sa jednog radilišta na drugo.

Inače, odmah nakon objavljivanja rezultata tendera za obnovu Golubačke tvrđave, čitava stručna javnost počela se zabavljati a Beograd je doslovce "brujao" zbog toga što je Ornament Invest inženjering dao cenu za 500.000 evra nižu od projektantske i samo se čekao početak radova da bi se ubrzo pokazalo tačnim da Ornament neće moći da uradi posao koji je dobio.

Odmah nakon toga, počela je kampanja zataškavanja čitave brljotine. O tome koliko su stručni i izvođači radova iz Ornamenta i razni nadzirači projekta iz Safegea i Intellinee najbolje pokazuje činjenica da su samovoljno potpuno izmenili projektom predviđen redosled radova na obnovi i to tako da su ga maksimalno iskomplikovali čime su samo potvrdili staru narodnu poslovicu: "šalji ludog u vojsku i sedi kući pa plači"!

Naime, iako je u nekoliko navrata izvršeno arhitektonsko snimanje kompleksa Tvrđave kada su sve kule i bedemi između njih dobili brojeve, počevši od kule braniča na najvišoj steni pa redom naniže, iako je najlogičnije bilo da se radovi počnu na mestu na kojem nema ometanja i nikakvog saobraćaja a projektom obnove bilo predviđeno da radovi počnu na najvišem delu kompleksa, odnosno na kuli braniču, dok se probija novi tunel, pa da se potom skele skidaju i premeštaju na naredne kule i tako redom naniže, da bi se konačno završili na delu tvrđave koji bi nakon izmeštanja puta na novu trasu i kroz novo probijeni tunel.

Time bi donji deo tvrđave bio oslobođen kompletnog saobraćaja, sumanutom odlukom projektantskog nadzora u ovom slučaju Predraga Jošića, koja u najmanju ruku podseća na neurohirurga koji sam sebi operiše mozak, radovi su počeli potpuno suprotno projektu!

Prve skele su postavljene na delovima bedema kraj puta i na najnižim kulama i samim time izvođenje radova je bitno usporeno, a posebna je priča totalni haos i rasulo na samom radilištu, o čemu najbolje govori činjenica da kada se prođe magistralnim putem, vide se samo prazne skele i nekoliko radnika koji se muvaju po putu i čeprkaju po hrpama kamena iskipovanog zajedno sa žutom glinom prebirajući i tražeći upotrebljive komade. Iako su kule visoke po dvadeset metara, nigde nema nijednog krana za podizanje kamena i maltera na potrebnu visinu već se kamen tovari u kolica i kofe koja se čekrkom ručno podižu na gore a malter sumnjivog kvaliteta se sipa u kofe koje se takođe podižu konopcem.

Još samo voskari nedostaju

O tome da se sve radi naopako javnost je nedavno informisana u televizijskoj emisiji TV Oko u kojoj je prikazano da se zidovi obnavljaju sasvim proizvoljno i sada izgledaju kao sivo žuti mozaik pošto se umesto sivog kamena ugrađuje žuti koji se uopšte ne pere od gline a pitanje je trenutka kada će se ponovno odvaliti i pasti sa obnovljenog zida.

Naravno nikome ni najmanje nije zasmetala činjenica što su skele prazne, što se debelo kasni sa radovima, što se za četiri meseca napravio jedan zidić, i to nakaradno, iz aviona se vidi koliko štrči taj žuti kamen u odnosu na stari već postojeći!

Nikome ni najmanje nije zasmetala činjenica da sa radilišta do danas uopšte nisu povađeni panjevi isečenog drveća i ostale u botanici neproučavane flore koja već decenijama neometano raste i razara tvrđavu, već je jedino isečeno drveće i žbunje, a njihovi panjevi ostavljeni da iz njih raste nova generacija džungle!

Očito je da je ovde veoma prisutna primena rada po sistemu što da bude prosto i dobro kada može da bude komplikovano i loše a kako je krenulo čini se da će na kraju od svega ispasti Golubački Skadar na Dunavu!

U slučaju obnove Golubačkog grada sve ide kako ne treba. Svi su u vezi tog skandala naprasno ućutali jer su očito uhvaćeni sa prstima u medu, pa recimo, niko iz Ornament invest inženjeringa kao i iz preduzeća Golubački grad DOO, nije hteo da da izjavu za novinare RTS-a a posebno je zanimljiva činjenica da je direktorka Republičkog Zavoda za zaštitu spomenika Mirjana Andrić nedavno zavela svojevrsni embargo na davanje bilo kakvih izjava o obnovi Golupca verovatno čekajući nekakav dogovor kojim bi se i izvođač radova Ornament invest inženjering i direktorka preduzeća Golubački grad Iskra Maksimović, alias "Profesorka" nekako iskobeljali iz kratera koji su sami sebi iskopali pa potom u njega upali.

Pošto se ovaj slučaj u međuvremenu iz dana u dan pretvara u snežnu lavinu, među učesnicima udruženog zločinačkog poduhvata zavladala je totalna panika pa u vreme predaje ovog teksta apsolutno niko od protagonista nije hteo da govori ni sa jednim medijem.

Međutim, situacija na radilištu je samo vrh ledenog brega, koji pokazuje da je u čitavom poslu bilo jako puno čudnih i u najmanju ruku sumanutih odluka, pa se ispostavilo da je čitav ugovor sklepan tako da praktično bude neraskidiv! To najbolje pokazuje klauzula po kojoj ako se tokom rada pokaže da je izvođač nesolidan i ne može da kvalitetno i na vreme izvrši posao koji je dobio na tenderu. Uopšte ne postoji mogućnost da se posao dodeli drugom izvođaču već čitav posao propada a novac se vraća Austrijskoj agenciji!

Bilo bi jako zanimljivo videti ko je zapravo pisao ovako čudne ugovore i kome to zapravo jedino ide u korist. Doduše, zna se da je tender za izvođenje svih radova radilo preduzeće Bates na čelu sa izvesnim Oliverom Šajatovićem na čelu i očito je da je nekome bilo jako stalo da se upravo ovako nešto stavi u ugovor. Jedini koji bi ovim ugovorom bili zaštićeni kao svete krave su upravo Ornament invest inženjering, odnosno Aleksandar i Zagorka Petrović, Safage, odnosno Željko Tmušić i Intellinea odnosno Predrag Jošić kojima je na ovaj način omogućeno neometano vršljanje po radilištu na kome im jedinu smetnju za neometano štetočinsko delovanje predstavljaju projektanti i konzervatori.

Naime, pokazalo se da je ova eminentna ekipica na apsolutno svim radilištima u Beogradu neprestano ometala konzervatore i sprečavala konzervatorski nadzor tako da su skoro svuda uspevali da konzervatore nekako udalje. Osim u slučaju obnove Sale Ratnika u Generalštabu gde su im konzervatori doslovce sedeli za vratom pa su poslove morali da izvedu na njima neuobičajen način, odnosno kvalitetno!

Na žalost, istu metodologiju Ornament Inženjering primenio je i u Golupcu pa je u više navrata traženo da se po svaku cenu onemogući prisustvo konzervatora na radilištu recimo dozvoljavanjem da projektant i konzervatori mogu da obiđu radilište jednom na svakih 15 dana uvek u pratnju službenika Ornament Inženjeringa s tim da su konzervatori trebali da najave ranije dolazak, kako bi štetočine poput Jošića i Ornamenta, imale dovoljno vremena da se pripreme odnosno koliko je to moguće uklone tragove svojih nepočinstava.

Naravno, sve ovo je moguće, samo ako je u pitanju udruženi zločinački poduhvat, jer u slučaju obnove Golubačkog grada očito se radi o fušeraju kapitalnih razmera plaćenom 1.700.000 evra, pranju para na navodni projektantski nadzor plaćen 390.000 evra, pa još 500.000 dinara godišnje istom tom Predragu Jošiću inače arhitekti kome se plaća bezbednosni nadzor na radilištu!

Bilo bi jako zanimljivo čuti šta bi recimo o svemu tome mogla da kaže Iskra "profesorka" Maksimović, a svega toga ima i neverovatnim količinama: nameštanje poslića totalno nekompetetnim izvođačima, nameštanje poslića totalno nekompetetnom nadzornom organu, nameštanje poslića totalno nekompetetnom podnazornom organu (pošto nadzorni organ uopšte nema adekvatne kadrove), a sve kako bi se zaštitio siroti jadni i nevini Ornament invest inženjering.

Pri tome, nikome do sada nije palo napamet da proveri da li je, i pored raznoraznih licenci kojima se kiti, Ornament invest inženjering uopšte kadrovski sposoban da se nosi sa ovolikim radilištem. Po svemu sudeći, reklo bi se da nije, pošto u njemu rade dvoje arhitekata okićenih raznoraznim licencama od kojih je jedan odgovorni projektant pregradnje nekadašnje ambasade Australije u Čika Ljubinoj ulici u hotel.

Među ostalim zaposlenima, nalaze se, recimo, tri građevinska tehničara, uključujući tu direktora Aleksandra Petrovića i njegovu majku Zagorku, zatim 4 molera, 2 gipsara, 2 livca dekora, 2 limara, 2 armirača, 2 šljakera-šofera i električara. Jedino nedostaje voskar da uvošti galeriju voštanih figura svih ovih štetočina, a onda bi profesorka Iskra trebala da u nekadašnjem tunelu ispod tvrđave postavi kapitalnu izložbenu postavku novoosnovanog Muzeja Golubačkih štetočina!