O pozadini loše režiranog "puča" u Crnoj Gori

Prevara iz američke kuhinje

Ni pola godine posle izmišljenog pokušaja „puča" u Crnoj Gori optužnica nije podignuta protiv osumnjičenih. Potpuno nesposobni specijalni tužilac Milivoje Katnić i potkupljeni navodni krunski svedok Aleksandar (Saša) Sinđelić nikako da se dogovore koja verzija može da zvuči ozbiljno na sudu, pa stalno menjaju izjave. Pomenuti „puč" je, u stvari" Đukanoviću trebalo da posluži kao crnogorska verzija „Paljenja Rajhstaga", a postoji velika verovatnoća da će isti recept primeniti i Aleksandar Vučić u Srbiji, kada bude osetio da gubi vlast.

M. Hadžić

Navodni pokušaj državnog udara na dan izbora u Crnoj Gori sredinom oktobra prošle godine skoro svi u Srbiji su već zaboravili. Neki od učesnika su se nagodili sa tužilaštvom i sudom i dobili kazne kao da su izazvali lakši saobraćajni udes, oni koji nisu popustili pod pritiskom još su u pritvoru i čekaju podizanje optužnice, a ima i onih koji ne znaju koji im je status.

Jedan od onih koji su se nagodili kako bi izbegli dalje maltretiranje i batinanje u zatvoru je i Paja Velimirović, svojevremeno označen kao drugi čovek iza navodnog glavnog organizatora Bratislava Dikića, koji je dobio uslovnu kaznu od tri meseca i novčanu kaznu od 100 evra?!?

Jedan od onih koji ne znaju koji im je status je Nemanja Ristić, za koga je crnogorsko tužilaštvo tražilo da bude uhapšen i isporučen, ali su srpski pravosudni organi to 8. januara odbili. Ipak je Nemanja priveden 12. januara, a već sutradan je saslušan kod specijalnog tužioca u Beogradu za organizovani kriminal i pušten na slobodu.

Uz zahtev za privođenje i ekstradiciju, crnogorski specijalni tužilac Milivoje Katnić je beogradskim kolegama prosledio samo jedan list papira na kome je, ispod generalija osumnjičenog Ristića, pisalo jedino da se tereti za učešće u organizovanoj grupi koja je pripremala izvođenje terorističkih udara na tlu Crne Gore. Kao dokaz navodi se izjava Aleksandra Sinđelića, koja nije ni bila priložena uz pomenuti zahtev. Toliko o ozbiljnosti i kvalifikovanosti ljudi koji u Crnoj Gori vode istragu.

Inače, svi koji poznaju Sinđelića tvrde da je njegovo pravo ime Saša, a ne Aleksandar i opisuju ga kao sitnog kriminalca, narkomana i narko dilera koji je veći deo života proveo po zatvorima, uglavnom u Austriji u kojoj boravi.

Još u leto 2016. godine Sinđelić se kod ljudi u Srbiji raspitivao da li mogu da mu pribave kompromitujuće materijale protiv Đukanovića. Nije pričao po čijem nalogu to radi, a njegovi tadašnji sagovornici tvrde da je dolazio u izlizanim starim odelima i u automobilu koji se skoro raspadao. Nije odavao utisak čoveka koji radi za demokratsku opoziciju u Crnoj Gori, tako da mu niko nije dao ništa od traženih dokumenata, jer su pravilno procenili da se radi o običnom provokatoru crnogorske Agencije za nacionalnu bezbednost (ANB).

U međuvremenu je Sinđelić postao svedok-saradnik podgoričkog tužilaštva koji tereti Bratislava Dikića, bivšeg komandanta žandarmerije Srbije, i njegove navodne saradnike da su planirali terorističke akte i ubistvo Mila Đukanovića u noći posle parlamentarnih izbora.

Idejne tvorce plana državnog udara ne treba tražiti u Srbiji, niti među pripadnicima crnogorske demokratske opozicije, već iza vrata američke ambasade u Podgorici i ANB-a. Ovaj izmišljeni plan, koji je DPS-u na poslednjim izborima doneo spasonosnih dodatnih četiri do pet odsto glasova, kreirali su tadašnji zamenik američke ambasadorke u Podgorici, Amerikanac albanskog porekla. Aliu (koji ni na svojoj vizitkarti ne otkriva koje mu je ime), kao i vojni ataše SAD u Podgorici Majkl Tarkvind u saradnji sa Vladimirom Bebom Popovićem i nekolicinom ljudi iz ANB-a.

Alui i Tarkvind su takozvane „knjigovođe" operacije šverca heroina preko američke vojne baze Bondstil na Kosovu i Metohiji. Prihodima iz ove trgovine finansiraju se tajne operacije CIA-e po svetu i odlazak Đukanovića i njegove klike sa vlasti u Crnoj Gori ozbiljno bi ugrozio nastavak operacije. Zbog toga je izmišljen pokušaj puča koji je trebalo da sačuva DPS na vlasti i da kompromituje Ruse, kako bi se u Crnoj Gori pojačala podrška ulasku u NATO.

Najveći problem sa kojim su se organizatori suočili jeste da je predmet dospeo u ruke tužioca Katnića, osobe izuzetno ograničene inteligencije, koji je diplomirao uz pomoć urgencija iz mesnog komiteta tadašnjeg SKJ, a na položaj izabran samo zato što je poslušan. Objašnjavajući tok istrage u jednoj televizijskoj emisiji on je rekao kako je od navodnih „pučista" zaplenjeno oružje uništeno i to na teritoriji Albanije, a kasnije se korigovao i rekao da je to bilo na Kosovu. Zašto istražni organi uništavaju dokaze još pre podizanja optužnice?

Za oružje koje je slikano za potrebe prikazivanja javnosti potvrdio je da je ono uzeto iz magacina MUP-a Crne Gore. Upitan odakle mu neka konkretna saznanja, Katnić je u TV programu rekao da mu ih je saopštio - Bog. Novac, navodno pronađen kod „pučista", u stvari je novac koji je dat Sinđeliću za šverc droge i koji mu je posle slikanja vraćen.

Izjave je stalno menjao i Sinđelić. Po njegovoj sadašnjoj verziji Nemanja Ristić je bio veza između Dikića i bivšeg ruskog diplomate u Poljskoj, Šišmakova, koji je finansijski pomogao „puč". Po izjavama tužilaštva ovo je potvrdio i britanski MI6, ali odgovarajućih dokumenata nigde nema.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova upozorilo je državljane Rusije da ne odlaze u Crnu Goru, jer bi mogli da budu uhapšeni kao navodni učesnici izmišljenog „puča" i to samo na osnovu nečije izjave. Srpski MSP ovakvo upozorenje nije izdao, iako je očigledno da su i srpski državljani na istovetan način ugroženi.