Veterani

Od čega umiru na Kosovu i Metohiji posle bombardovanja

Smrt posle okupacije

Danas bi za Srbiju, ukoliko je normalna država, bilo prioritetno pitanje saniranje posledica bombardovanja, kako prirodne sredine tako i lečenja svojih građana. Ovih dana je u javnosti odjeknuo podatak da je više od 300 italijanskih vojnika, koji su bili stacionirani na teritoriji Bosne i Hercegovine i Kosova i Metohije u periodima odmah posle ratnih dejstava, umrlo od posledica trovanja, najverovatnije osiromašenim uranijumom. A, koliko je Srba civila i vojnika ondašnje SRJ u međuvremenu umrlo zbog toga, vladajući režim ne želi da zna. Da se ne zameri nekadašnjim zlotvorima a današnjim Vođinim "prijateljima"

Željko Vasiljević

Da je " Milosrdni anđeo" bio sve drugo samo ne milosrdan, odavno je poznato u srpskoj javnosti a naročito među onima koji su se suprotstavljali najvećoj vojnoj sili od Drugog svetskog rata. Armada od 19 najmoćnijih zemalja se skupila da bi jadnu, napaćenu Srbijiu, već iscrpljenu sankcijama i ratovima u regionu, bombardovali i izložili neviđenom teroru kako bi ispunili svoje imperijalističke ciljeve.

U ostvarivanju svojih ciljeva smatrali su da su im dozvoljena sva sredstva od propagande do upotrebe nedozvoljenih ili mnogim rezolucijama zabranjenih sredstava, kao što su kasetne bombe, nepoznata hemijska sredstva ili municiju sa osiromašenim uranijumom ali su pronađeni i tragovi drugih radioaktivnih elemenata, koji su neuporedivo opasniji od uranijuma. Ova tema je skrajnuta iz žiže interesovanja i o njoj se u Srbiji govori tiho i sa velikim strahom kako se ne bi zamerilo zlotvorima koji su tu enormnu količinu otrova sasuli na ovu ponosnu zemlju i na ovaj jadni narod, tu ne mislim samo na Srbe već i Albance koji su i najveće žrtve ovog nesagledivog terora i svakako genocida ali su žrtve i oni koji su zaposeli tu teritoriju odmah posle našeg povlačenja.

Vojnici iz mnogobrojnih zemalja, koji su neposledno posle našeg povlačenja, zaposeli teritoriju Kosova i Metohije imaju teške posledice i mnogobrojna oboljenja za koja nema poznatih uzročnika već su isključivo posledica izloženosti brojnih i nepoznatih agenasa.

Ovih dana je u javnosti odjeknuo podatak da je više od 300 italijanskih vojnika, koji su bili stacionirani na teritoriji Bosne i Hercegovine i Kosova i Metohije u periodima odmah posle ratnih dejstava, umrlo od posledica oboljenja, uglavnom nepoznatih medicinskoj praksi, ali sigurno kao posledica izloženosti nepoznatim supstancama koje su uglavnom koristili amerikanci ne obaveštavajući čak ni svoje saveznike. Pored ovih 300 umrlih potvrđeno je da ima i preko 3.700 obolelih za koje je jako teško utvrditi tačne dijagnoze. Ovo su podaci koje je izneo Danijele Leđero, bivši italijanski pilot koji je sada predsednik udruženja " Oservatorio militare" koje štiti žrtve i njihove članova porodica i prijatelje. Italijanski mediji ovaj problem nazivaju "Balkanskim sindromom" jer je najviše obolelih i umrlih među onima koji su 1999. godine bili raspoređeni na Kosovu i Metohiji, posle bombardovanja i agresije na SRJ. Kaplar Salvatore Vaka je umro u 23. godini od leukemije a bio je na službi u Bosni i Hercegovini i na Kosovu i Metohiji od 1998.-1999. godine. Ovaj nesrećni mladić je umro samo par meseci od povratka sa službe.

Najpoznatiji i najrasprostranjeniji agens je svakako osiromašeni uranijum 236 koji nastaje kontrolisanim procesom a u prirodi predstavlja ozbiljnu opasnost za živu sredinu. Ovakvu municiju uglavnom koristi američka vojska pa je time i njihova odgovornost za brojne žrtve najveća. Američki vojnici koji su bili raspoređeni na teritoriji Kosova i Metohije su koristili specijalne uniforme i opremu jer su njihovi pretpostavljeni znali kakvom riziku su bili izloženi. Takvu opremu niko drugi nije imao i zbog toga je broj umrlih i obolelih među američkim vojnicima zanemarljivo mali.

Italijanska vlada negira povezanost između smrti i oboljenja njenih vojnika i njihovom službovanju na ovim zagađenim prostorima. Takvim svojim stavom neodoljivo podsećaju na državu Srbiju i njene vlade od 2000. na ovamo jer su sve one negirale posledice po naše vojnike i naš narod a sve u cilju izbegavanja plaćanja odštete i većih troškova lečenja. Možda su to negirali i da se ne bi zamerili svojim nardbodavcima i onima koji ih održavaju na vlasti bez obzira na korupciju i kriminal koji sprovode. Zato ni danas ni jedna srpska vlada nije donela zakon o boračko-invalidskoj zaštiti kojim bi bilo priznato pravo svim vojnicima i civilima koji su oboleli od posledica izloženosti radioaktivnim supstancama kao i ostalim poznatim i nepoznatim agensima. Svesni smo činjenice da bi naknada i lečenje ovih lica bilo veliki udar na budžet ali postavlja se pitanje da li država treba da služi svojim građanima ili samo političkoj eliti koja je uzjahala ovaj narod i koja se enormno bogati na račun svojih građana koji umiru tiho i zaboravljeni od svih. Svakako su najugroženiji oni koji su branili svoju zemlju ili su živeli na bombardovanim prostorima.

Trajna zagađenost životne sredine a naročito poljoprivrednog zemljišta i vode može se smatrati genocidom jer ima sve elemente ovog krivičnog dela, ne pravi razliku među žrvama već ugrožava i uništava sav živi svet na jednoj teritoriji bez obzira da li se radi o vojnicima ili civilima. Posledice ovakvih dejstava i ko zna kakvim sredtvima zagađuju životnu sredinu na duži vremenski period od nekoliko vekova do nekoliko hiljda godina, posledice sve vreme trpi domicijalni živalj a naročito deca. Genetske promene nastale izloženosti dejstvu osiromašenog uranijuma trajno će osećati narod koji živi na tom prostoru. Albanci su danas sigurno najveće žrtve i trajno gledano skupo će platiti američku i nato pomoć.

Prema tvrdnjama Prof. Dr Danice Grujičić na Srbiju je bačeno između 10-15 tona osirumašenog uranijuma 236 i plutonijuma iz fisijskog procesa, što je dokaz svesnog uništavanja naroda i životne sredine. Takođe svesno uništavanje svega živog je i bombardovanje hemiskog kompleksa kako bi se u životnu sredinu ispustilo što više otrovnih materija. Bombardovanje energetskog sektora je imalo za cilj da se velike količine trafo ulja izlije u prirodu a ono sadrži piralen koji je kancerogen i trajni mutagen.

Sve vreme bombardovanja naši vojnici su bili gađani svim i svačim i uglavnom nedozvoljenim sredstvima. Kasetne bombe su zabranjene međunarodnim konvencijama, naročito njihova upotreba u naseljenim mestima i gradovima a svi se sećamo bombardovanja centra grada Niša i desetine žrtava od ovih podmuklih i nehumanih ubojnih sredstava. Pored municije sa osirumašenim uranijumom dokazani su tragovi upotrebe i hemijskih sredtava što je takođe zabranjeno i strogo kažnjivo. Niko nije pokrenuo odgovornost za učinjene zločine od strane NATO-a a i nema ko da im sudi jer oni ne priznaju nadležnost ni jedne međunarodne sudske institucije. Oni su samo na nagoveštaj postojanja ovakvog oružja bombardovali Irak a za simulirani napad hemiskim oružijem bombardovali Siriju. Onda se pitate zašto je tolika mržnja u ovom narodu protiv NATO-a i jednog broja zemalja koji su njegove članice i podržavaju upotrebu ovih i ovakvih sredstava i zašto toliki broj ljudi ne želi učlanjenje u ovu vojni organizaciju.

Danas bi za Srbiju, ukoliko je normalna država, bilo prioritetno pitanje saniranje posledica bombardovanja, kako prirodne sredine tako i lečenja svojih građana. Na žalost, njene vlasti, ni po jednom pitanju ne preduzimaju ništa ili toliko malo da to nije vredno spomena. Poznati su metodi izlečenja prirodne sredine zeolitom ili granitom ali to iziskuje sredstva a kako da izdvojima pare za to kada je jedino važno da imamo suficit u budžetu kojim se hvali naš premijer-predsednik. Kako da lečimo toliko obolelih, naročito veterana, kada mora da se štedi na svakom mestu i na svakome, samo ne na vladajućoj mafiji a lečenje od posledica učešća u ratu mnogo košta.

Srpski vlastodršci treba dobro da razmisle koga će poslati da ponovo brani Srbiju, kada se prema onima koji su je branili u prošlosti tako ponašaju i dozvoljavaju da umiru ostavljeni bez pomoći države.

U sledećem ratu Vučić i Vulin sa svojim sinovima i pajtašima će morati da budu u prvim redovima jer sinovi zaboravljenih ratnika vide kako se oni odnose prema njihovim očevima i dobro su naučili lekciju da se više ceni dezerterstvo i izdaja od rodoljublja i žrtvovanja.