Na tragu

Kako braća Srđan i Zvezdan Milovanović iz Niša peru stotine miliona evra, uz pomoć druge braće

Braća i po mućkama

Blizanci Srđan i Zvezdan Milovanović iz Niša, rođeni 6. oktobra 1966. godine, za manje od tri decenije su postali multimilioneri, i to u zemlji razorenom ratovima, međunarodnim sankcijama i kriminalom. Njihov uspon nije simbol takozvanog „američkog sna", već primer srpske noćne more u kojoj sprega poslovanja na samoj granici legalnog uz prave veze (pogotovo u političkim krugovima) čini čarobnu formulu uspeha preko noći i to bez truda i rizika. A onda se tu pojavi američka Agencija za sprečavanje tokova prljavog novca. I ode mast i slast u propast

Igor Milanović

Blizancima škola nije išla posebno od ruke, pa su diplomirali elektrotehnički fakultet u 26. godini života. Bilo je to vreme početka građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji i hiperinflacije u Srbiji kada su se radna mesta teško dobijala, a za platu mogla da se kupi paklica osrednjih cigareta. Srđan i Zvezdan zato odlučuju da započnu sopstveni biznis, što je tada bilo još rizičnije, ako čovek nema prave veze. Njihova prva firma zvala se „Tvinel" (igra reči od engleskog izraza twins - blizanci i skraćenice od elektronika) koju su osnovali 1992. godine.

Porodični biznis je godinama tavorio donoseći taman onoliko prihoda koliko je trebalo da se pristojno živi. Posle bombardovanja 1999. poslovno sposobniji Srđan prelazi u Beograd i tada, iznenada, kreće poslovna ekspanzija. Preduzeće je preimenovano i „Kopernikus", počinje trgovina električnim aparatima na veliko i malo, kao i ulaganja u telekomunikacije, na prvom mestu u kablovsku televiziju koja tih godina počinje da se širi po Srbiji.

U Beogradu je Srđan počeo tesno da sarađuje sa Miloradom Anđelićem, Amerikancem našeg porekla koji je tek počeo da radi za investicioni fond „Copernicus Capital Partners", koji je bio deo "Copernicus" poslovne grupe iz Sjedinjenih Američkih Država.

Anđelićevo polje delovanja tada je zvanično bilo špansko govorno područje, ali se on bolje snalazio na srpsko-hrvatskom jeziku. „Copernicus" je tada imao svoja predstavništva i u Zagrebu i u Beogradu i primarno se bavio izvlačenjem kapitala iz zemalja nastalih posle raspada Jugoslavije, njegovim „pranjem" i ubacivanjem u legalne tokove kroz pljačkašku privatizaciju koja je bila zajednička kako za Srbiju, tako isto i za Hrvatsku i ostale države proistekle iz Jugoslavije.

Anđelić je više želeo tome da se posveti, nego da akcijama trguje u Španiji i Južnoj Americi, pa je iskoristio prvu priliku da napusti „Copernicus".

Sedište fonda „Copernicus Capital Partners" bilo je u Varšavi, a svoja predstavništva je imao u poljskom Lođu, Zagrebu, Beogradu, Bukureštu i Lidsu (Velika Britanija). Već iz ovoga se vidi da je težište rada fonda bilo u Istočnoj Evropi.

Srđan Milovanović je novoosnovano preduzeće u Beogradu nazvao „Kopernikus" da bi istakao blisku saradnju sa američko-poljskom kompanijom. Ovdašnji „Kopernikus" se zvanično bavio trgovinom elektronskih aparata i kablovskom televizijom, ali je glavne prihode sticao kao ispostava investicionog fonda iz Varšave, što je bila delatnost koja se nije posebno oglašavala u javnosti. Oni koji su trebali, a to su na prvom mestu političari i takozvani kontroverzni biznismeni, znali su za ovu „sporednu delatnost" braće Milovanović i rado su koristili njihove usluge. Tako je ostalo do danas.

Jedan od visokih funkcionera „Copernicus Capital Partners"-a, Nil Milne, sa još jednim prijateljem 2006. i 2007. osniva sopstveni investicioni fond, „Abris Capital Partners" kome se ubrzo priključio i Anđelić i to kao partner, što znači da je sa sobom doneo značajan kapital i značajne mušterije. Sve to je on stekao kroz mutne poslove na Balkanu, a osnovna uzdanica bila su mu braća Milovanović koja su se vešto snalazila u poslovnim vodama nemirne Srbije, ali su još uspešniji bili u sklapanju kontakata sa ljudima na vlasti.

Dok je Srđan imao nos za poslove, Zvezdan je bio posebno vešt u plivanju kroz političke vode. Odmah je prepoznao novu zvezdu na političkom nebu Srbije, Aleksandra Vučića i njegovu Srpsku naprednu stranku. U međuvremenu je Zvezdan poverenik ove stranke za Niš i, zvanično, nema veze sa kompanijom svog brata. Srđan i Zvezdan su, međutim, ne samo privatno nerazdvojni, već i poslovno.

U „Copernikusu" je Anđelić bio samo visoko rangirani službenik, dok je u „Abrisu" partner, pa samim tim ima šira ovlašćenja i veću slobodu delovanja. On, faktički, jedini stoji iza poslovanja ovog fonda u Srbiji.

Krajem prošle godine trojac braća Milovanović - Anđelić je okončao do sada najunosniju pljačku u Srbiji - prodaju „Kopernikus Tevhnology" doo Telekomu i kupovinu televizija „TV Prva" i O2 (nekadašnji B92). Na prvi pogled izgleda kao da su samo braća Milovanović nešto zaradila, ali kada se začeprka po površini vidi se da su i ovog puta oni bili samo maska iza koje su se krili veći investitori.

U trenutku prodaje „Kopernikus Tecnology" je imao dva vlasnika i to oba sa Kipra: „Kopernikus Corporation (Cyprus) Ltd" iza koga je stajao Srđan Milovanović i „KPNK CY Holdings Limited" koji je osnovao „Abris". Poljski partner je imao skoro dvotrećinsku većinu u ovom konzorcijumu, iako se po rukovodećim ljudima to nije moglo zaključiti. Anđelić je u „Kopernikus Technology" imao „samo" poziciju člana Upravnog odbora.

Odmah u oči upada činjenica da je "Abris" uprkos sopstvene poslovne politike da investira na rok od najmanje pet godina u "Kopernikus" ušao samo dve godine pre njegove prodaje.

Naime, tada se već znao kompletan scenario i samo se čekao pogodan momenat da se posao odradi, odnosno da se iz preduzeća u većinskom državnom vlasništvu izvuče skoro 200 miliona evra i prebaci u privatne džepove.

Novčani ulog koji je prilikom fuzije doneo "Abris" je simboličan, daleko su važniji ljudi koji su stajali iza tog novca, a to su najviši politički funkcioneri u Srbiji. U jednom investicionom fondu, naime, komintent može da određuje u koje poslove će se uložiti njegov novac, pa su tako članovi Vučićevog kartela nekoliko miliona evra opljačkanih od srpske sirotinje preko "Abrisa" preusmerili u "Kopernikus Technology", odnosno u sigurnu dobit od preko 100 miliona evra.

U leto 2018. "Diloit" je "Kopernikus" procenio na 200 miliona evra. Kako je ova agencija došla do te svote ostaje misterija, jer je krajem 2017. stalna imovina ovog preuzeća knjigovodstveno vredela tek 3.362.017.000 dinara, odnosno oko 30 miliona evra, sedam puta manje od ostvarene cene. Ni broj pretplatnika ne može da opravda ovu sumu, jer je u prvoj polovini 2018. „Kopernikus" po izveštaju RATEL-a (koji je jedini merodavan) imao 51 hiljadu pretplatnika, a jedan pretplatnik je „vredan" 1.000 evra, odnosno svi pretplatnici „Kopernikusa" su vredeli 51 milion evra, što je još uvek daleko ispod ostvarene kupoprodajne cene.

Naravno da je isplaćena suma naduvana, jer je preko 110 miliona evra, shodno udelu u zajedničkom preduzeću, otišlo „Abrisu", odnosno po odbitku provizije investitorima koji se kriju iza ovog fonda, a koji su još uvek na vlasti u Srbiji. Ostatak je na kratko legao na račune Srđana Milovanovića, a onda je uz dodatnih 100 miliona evra prebačen grčkom vlasniku „Prve srpske televizije" i RTV B92. Neko će se zapitati „odakle Milovanoviću dodatnih 100 miliona evra".

I oni potiču iz „Abrisa" koji uprkos prodaji udela u „Kopernikusu" još uvek ima preduzeće „KPNK CY Holdings Limited" na Kipru, koje i dalje posluje sa svojim starim partnerom - grupacijom „Kopernikus" iza koje samo fiktivno stoje blizanci iz Niša.

Nova perjanica poslovne imperije Milovanovića je „Kopernikus Systems" doo sa sedištem na Novom Beogradu u komšiluku „Kopernikus Technology", a čiji je vlasnik „Kopernikus Corporation (Cyprus) Ltd" iz Nikozije, koji je nekada bio jedan od vlasnika „Kopernikus Tecnology" doo. „Kopernikus Systems" je jedini vlasnik „Kopernikus hotela Prag" doo u Beogradu koji vodi istoimeni hotel na uglu Balkanske i Ulice kraljice Natalije.

Pomenuti hotel je u dosta sumnjivom postupku poništavanja još sumnjivijeg rešenja o poništenju privatizacie vraćen jednom od prethodnih vlasnika, pa zatim zajedno sa preostalim državnim udelom prodat „Kopernikusu". Upućeni smatraju da je stvarni kupac, koji se krije iza „Kopernikusa" kontroverzni biznimen Predrag Ranković Peconi koga je krajem marta 2018. u tom istom hotelu ranio drugi kontroverzni biznismen koji je još uvek u bekstvu. Po ovom poslu se vidi da poslovni trojac braća Milovanović - Milorad Anđelić ne peru samo pare političara, već i osoba s one strane zakona.