Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (158)

Da li su zakoni za vanredno stanje

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svoje 34 godine života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

Srpski parlament je usvojio 21. maja izmene Krivičnog zakona, kojim je za više krivičnih dela odredio kao glavnu kaznu doživotni zatvor, a i bez prava pomilovanja.

Kada je ovaj zakon upućen Narodnoj skupštini na usvajanje, oglasili su se i predstavnici Evropske Unije i Saveta Evrope, oštro kritikujući promene Krivičnog zakona Srbije, ističući da su te odrebe u suprotnosti sa Konvencijom o zaštiti osnovnih ljudskih prava i sloboda, čiji potpisnik je i Republika Srbije.

Sa ovakvim krivičnim zakonodavstvom Srbija se diskvalifikuje za pristup Evropskoj Uniji, a mogle bi i da joj se uvedu i sankcije.

Fondacija ''Tijana Jurić'' nakon usvajanja zakona, oglasila se 21. maja saopštenjem, kojim pojašnjava da ona nije tražila pooštravanje kazne za druga krivična dela, za koja su, takođe, uvedene kazne doživotnog zatvora, bez prava pomilovanja.

''Danas je usvojena Kazna doživotnog zatvora za silovatelje i ubice dece, koju je potpisima podržalo 160.000 građana Srbije, na inicijativu Fondacije "Tijana Jurić". Ne mešajte ovaj zakon sa ''Tijaninim zakonom'', koji je usvojen još 2015. godine i prema kojem policija više ne čeka da prođu 24 sata, već u potragu za nestalim detetom kreće odmah nakon prijave nestanka. Posebno molim medije da obrate pažnju i ne mešaju ova dva zakona.

Usvajanjem kazne doživotnog zatvora danas je ostvaren još jedan cilj, ali je još mnogo toga pred nama. Srećan sam jer je ovo pobeda svih nas koji smo istrajali u bici da se ova inicijativa usvoji, a ipak, imam gorak ukus jer je jedna građanska inicijativa uspela da se ispolitizuje.

Hvala poslanicima koji su se pojavili u skupštinskoj sali i glasali za ovaj zakon, hvala i predsedniku Aleksandru Vučiću, premijerki Ani Brnabić, ministrima Nebojši Stefanoviću i Neli Kuburović, što su naposletku ipak prepoznali da je bitno da se oslušne volja građana.

Hvala i svima ostalima koji su u nekom trenutku podržali predloženi zakon, iako se na kraju, iz nekih njima znanih razloga, nisu pojavili na današnjoj sednici da glasaju. Dakle, zahvalan sam zaista svima koji su u bilo kom trenutku, u kom je to njima odgovaralo, podržali ovu inicijativu. Hvala i svim medijima i novinarima jer bez njih ne bismo uspeli da budemo dovoljno glasni''.

Saopštenje je potpisao otac ubijene Tijana, Igor Jurić

Izmena zakona, kojima se za politička krivična dela uvode kazne doživotnog zatvora, bez prava na pomilovanje, pokazuje da srpski diktator pokušava da kopira drugog surovog dikatora, turskog predsednika Redžepa Tipa Erdogana, koji je pohapsio više od 100.000 ljudi, potpuno nevine, pod optužbom da su ''učestvovali u državnom udaru''. Uhapšeni su sudije Vrhovnog suda, tužioci, generali, novinari, poslanici.... Svi koji ne podržavaju sultana Erdogana.

Većina srpke opozicije nije glasala u parlamentu za ovaj zakon. Tim povodom oglasila se, saopštenjem, Advokatska komora Beograda

''Advokatska komora Beograda izražava zabrinutost povodom izmena Krivičnog zakonika. Imajući u vidu da je pretežni deo izmena nastao kao reakcija na trenutno raspoloženje javnog mnenja, a ne kao rezultat ozbiljne stručne rasprave i analize, očekujemo da će u praksi rezultirati brojnim nepravičnim situacijama u kojima izrečene kazne neće biti srazmerne društvenoj opasnosti konkretnih krivičnih dela i njihovih učinilaca.

U proteklom periodu javnost je bila fokusirana isključivo na dva pitanja: uvođenje kazne doživotnog zatvora i zabranu uslovnog otpusta.

Međutim, u javnosti se vrlo malo zna da se predloženim izmenama značajno sužava krug krivičnih dela za koja se može izreći uslovna osuda. Za razliku od doživotnog zatvora koji se izriče u par desetina slučajeva, uslovna osuda se izriče u 60% slučajeva i to najčešće građanima koji se prvi i poslednji put nađu pred sudom. Imajući u vidu redukovanje uslovne osude i povećanje zaprećenih kazni zatvora sasvim je izvesno da će sudovi izricati veliki broj kratkotrajnih kazni zatvora kojima se ne mogu ostvariti efekti u zaštiti društva od kriminaliteta.

Ukoliko se pooštrava kaznena politika u odnosu na izvršioce teških krivičnih dela i one koji ponavljaju krivična dela, nema nikakve logike da se istovremeno sužava polje primene uslovne osude prema onima koji krivično delo izvrše prvi i jedini put. Jednom rečju, građanin mora imati šansu da se u slučaju lakših krivičnih dela resocijalizuje bez odlaska u zatvor. Predloženim izmenama ova šansa se u prevelikoj meri sužava.

Povećavanje zaprećenih kazni, proširivanje slučajeva u kojima je zabranjeno ublažavanja i sužavanje primene uslovne osude rezultiraće povećanjem broja zatvorenika u Srbiji, kao i velikim brojem mladih ljudi koji će odlaskom u zatvor neminovno postajati deo kriminalnog miljea, iako je bila moguća njihova resocijalizacija uslovnom osudom'' - navodi se u saopštenju Advokatske komore Beograda, koje je potpisao njen predsednik, advokat Jugoslav Tintor.

Izvršni organi Advokatske komore Srbije, ovim povodom su ostali uzdržani, jer je u rukama naprednjačkih advokata, koji su u sprezi sa sudijama i tužiocima i čine opasnu organizovanu kriminalnu grupu.

Pravda, odnosno batina je u Srbiji u rukama sudija i tužilaca, koji su nemilosrdni prema građanima, a izmena krivičnog zakonika daje im se mogućnost da budu još revnosniji u progonu građana, koji se ogreše i uvrede predsednika Srbije i njegove ministre.

Za sada sudije u Srbiji bira Visoki savet sudstva, na čijem je čelu , uvek pijani sudija, trenutno vršilac funkcije Predsednika Vrhovnog kasacionog suda, Dragomir Milojević, koji bi morao, po sili zaakona biti u penziji.

Visoki savet sudstva je odgovoran za izbor sudija, koji nemaju nikakve ni stručne, ni moralne kvalitete, ali imaju podršku članova VSS, jer su sinovi njihovih kolega, ili ih gura Srpska napredna stranka, kao svoje sluge. I oni snose veliku, pa i krivičnu odgovornost, za rasulo u srpskom pravosuđu i nesigurnost građana.

Ipak, značajan broj sudija se osvešćuje i počinje da primenjuje zakon, a ne da ga tumači, jer su svesni da će uskoro i sudije morati da polože račune za svoj rad i donete presude kojima su građanima otimali decu, imovinu, slali ih na višegodišnje robije, ostavljajući ih bez posla...

Javni izvršitelji dobijaju ovlašćenja da hapse i policajce

Protiv ovih razbojnika nema zaštite

Javni izvršitelji predstavljaju značajnu kariku u lancu organizovanog kriminala. I dosad su sprovodili teror nad građanima, a izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju daju im ovlašćenja kakva nisu imale ni turske dahije.Oni mogu da hapse građane, pa i policajce ako im u tome ne pomažu, mada Ustav oduzimanje slobode građana daje u nadležnost isključivo sudu

P. Popović

Nela Kuburović, ministarka pravde, krajem prošle godine najavila je promene u ZIO kako bi se "otklonile uočene nepravilnosti i nedostaci zakona iz 2015. godine".

Stručna javnost i udruženja građana, koja se bave zaštitom ljudskih prava, ponadali su se da će izmene zakona otkloniti mogućnost zloupotrebe, pa čak i stvoriti mehanizme za utvrđivanje lične odgovornosti izvršitelja koji krše zakon i etiku svoje profesije.

Umesto toga, Ministarstvo pravde je u skupštinsku proceduru pustilo Nacrt izmene Zakona o izvršenju koji javnim izvršiteljima daje sve instrumente za svirepu pljačku najsiromašnijeg i najugroženijeg dela stanovništva.

S ovim Zakonom, izvršitelji će moći da policiji narede da uhapsi dužnika ili bilo kog prisutnog lica, koje "ometa ili sprečava izvršenje". Takođe, predviđene su visoke novčane kazne za građane koji se solidarišu s dužnicima, pa i za policajce koji odbiju da asistiraju prilikom izvršenja i da hapse ljude kojima se otima imovina.

Izvršitelji će moći da upadaju u kuće i kad nisu prisutni vlasnici, da vrše popis stvari za plenidbu ili da potencijalnim kupcima pokažu šta je na prodaju.

Izvšitelji su ovlašćeni i da vrše pretres dužnika, čak i da pretražuju odeću i da ga skidaju do kože. Iako su privatnici, koji za račun nekog poverioca obavljaju javnu funkciju, izvršitelji na dokumentima stavljaju grb Republike Srbije, čime dovode građane u zabludu i stvaraju netečan utisak da ih tereti državni organ.

Nacrt izmene ZIO nije predvideo ukidanje spornih odredbi, koje su korišćenje za pljačku građana. Dužnici i dalje neće moći da traže veštačenje vrednosti imovine, koja je predviđena za plendibu.

Procenu vrše izvršitelji ili njihovi nelicencirani saradnici, koji namerno smanjuju cenu kako bi oduzeli što više pokretne i nepokretne imovine. Izvršitelj obaraju cene prilikom procene i javne prodaje, a Zakon im omogućuje da progon nastave i posle prodaje jedine dužnikove nekretnine. Izvršitelji imaju ingerencije da samostalno odluče koju vrstu naplate duga da primene. Ako im se svidi neki stan ili kuća, dug neće naplaćivati oduzimanjem dela plate dužnika, nego će, pod izgovorom hitnosti postupka, oduzeti nekretninu.

Nisu zaštićena ni "treća lica", vlasnici imovine koja nije predmet izvršenja. Dozvoljeno im je da ulože žalbu, ali to ne odlaže plenidbu. Kao i o proceni vrednosti, tako i o žalbi odlučuju javni izvršitelji, što predstavlja očigledan sukob interesa. Dosadašnja praksa je pokazala da "treća lica" ne mogu da zaštite svoja prava, već moraju da plaćaju tuđe dugove. Na taj način nedavno je zaplenjena imovina Privrednog društva Slobodna štampa, izdavača Magazina Tabloid, zbog duga preduzeća Tabloid Press. Iako je utvrđeno da je reč o dve različite firme, javna izvršiteljka Jelena Aleksić je, postupajući po izvršnoj presudi Višeg suda, oduzela nameštaj i kompjutersku opremu PD Slobodna štampa, koje se i ne pominje u presudi. Pljačka je izvršena uz asistenciju policije, koja je postupala po naređenju državne sekretarke Dijane Hrkalović, a na molbu tzv. poverioca Nikole Petrovića, kuma Aleksandra Vučića. Na tom slučaju videlo se kako funkcioniše sprega vlasti, pravosuđa i kriminala.

Sličan primer nezakonitog postupanja izvršitelja dogodio se prilikom oduzimanja imovine porodice Vuksanović. Iako je Prvi osnovni sud u Beogradu doneo presudu u kojoj se navodi da sporni objekat ne postoji već 20 godina, a vlasništvo nad novim objektom nije predmet izvršnog postupka, toj porodici je oduzeta imovina. Prvi izvršitelj, koji je bio angažovan, odustao je od plenidbe ali onda je poverilac predmet prosledio izvršiteljki Mirjani Dimitrijević, koja je otela nekretninu oko koje nikad nije ni vođena parnica, pa ne postoji ni izvršna presuda. Uvek se nađu neke Jelene Aleksić ili Mirjane Dimitrijević, čiji klijenti su iznad zakona.

Autori izmena Zakona o izvršenju i obezbeđenju kao vrhunac humanosti i tolerancije ističu odredbu kojom se sprečava oduzimanje nekretnine za dug manji od pet hiljada evra. Takvo ograničenje ne predstavlja nikakav ustupak dužnicima, pošto nije otklonjena mogućnost mnogo ozbiljnijih zloupotreba. Građani, koji smatraju da su oštećeni, mogu da zaštitu traže u sudskom postupku, ali prvo moraju da predaju pokretnu i nepokretnu imovinu i da plate troškove izvršitelja. Po novom zakonu, moraće i da plaćaju kamate na dug izvršiteljima, koji njihove stanove prodaju u bescenje, često povezanim licima, pa na razlici prave ogromnu finansijsku dobit. S jedne strane, nekretninama smanjuju vrednost, kao što je bilo u slučaju Beograđanke Branke Havatmi, koja je s teško bolesnim sinom izbačena na ulicu zbog duga od 6.000 evra. Oduzet joj je stan čija tržišna cena iznosi 72.000 evra, a izvršitelji su ga prodali za 26.000 evra. Isti princip primenjuje se i u unutrašnjosti.

Seosko domaćinstvo u Jarku, u okviru koga se nalazi kuća na sprat, od 200 kvadrata, sa svim pomoćnim objektima, plus njiva i voćnjak, od ukupno dva hektara i dve građevinske parcele, izvršitelji prodaju po početnoj ceni od 8,265 evra, a i to će biti oboreno na oko 4.000 evra.

Od plenidbe izuzeta su pojedina sredstva za rad. Advokatima, lekarima, naučnicima i umetnicima izvršitelji ne mogu da budu oduzeta sredstva za rad, ali sirotinji zbog minimalnih dugova pleni se sve što imaju.

S druge, značajno uvećavaju dugovanja, naročito ona koja se odnose na komunalne usluge. Milioni ljudi su se suočili s tim da, zbog duga od četiri-pet hiljada dinara moraju da izvršetiljima isplate petostruko više. Beogradski Infostan je pre mesec dana, u aprilu, javnim izvršiteljima ustupio oko 140.000 takvih predmeta.

Udruženje građana Združena akcija Krov nad glavom ističe da Zakon o izvršenju i obezbeđenju i ponašanje izvršitelja proizvode još veće siromaštvo i beskućništvo, pod udarom nisu oni koji najviše duguju, nego najslabiji i najranjiviji.

- Umesto da zakucaju na vrata tajkunima koji duguju milione za porez i za plate svojim radnicima, izvršitelji se konstantno ustremljuju na najsiromašnije dužnike i na žrtve prevara. Pravni lekovi protiv samovlašća izvršitelja i poverilaca ostaju slabi i neefektivni, a očigledna je namera Ministarstva pravde da se uspostavljeni sistem iživljavanja nad slabijima još više osnaži, da dužnici ostanu sami pred izvršiteljskom mašinerijom, bez ikakve podrške komšija, prijatelja i solidarnih građana. Izvršenja će se ubuduće sprovoditi još surovije, bez ikakvog uvida javnosti - navodi se u saopštenju ZA Krov nad glavom.

Narodna stranka je pozvala građane u zajedničku borbu za ukidanje privatnih izvršitelja, jer je Zakonom o izvršenju i obezbeđenju legalizovana samovolja povlašćenih pojedinaca koji su stavljeni iznad zakona i Ustava Srbije.

- Ovim zakonom Srbija je postala država neograničenih mogućnosti za odabrane uterivače dugova. Država ovim zakonom direktno radi protiv svojih građana i uvećava broj beskućnika i socijalnih slučajeva, jer omogućava povlašćenim licima da kupuju obezvređene nekretnine ljudi koje izbacuje na ulicu. Omogućeno je da se i najmanja dugovanja naplaćuju zaplenom i prodajom nekretnina. Srbija nema zakonske odredbe o imovinskom cenzusu, koji bi zaštitio najugroženije građane od izvršitelja koji im otimaju krov nad glavom. Sva brutalnost ovog zakona odnosi se samo na građane Srbije, jer zakon zabranjuje izvršenje na imovini strane firme, pa čak i nad ofšor kompanijama domaćih bogataša. Zato pozivamo građane da potpišu peticiju za ukidanje javnih izvršitelja, kako bi se stalo na put toj mafiji i ovoj nakarandnoj vlasti - navodi se u saopštenju Narodne stranke.

Akciju prikupljanja potpisa za peticiju kojom se zahteva ukidanje javnih izvršitelja podržala je i Srpska radikalna stranka.

- Zakon o izvršenju je doneo samo siromaštvo i bedu građanima Srbije. Jedan broj ljudi se neosnovano bogati na građanima koji imaju finansijske probleme. Nema razloga za postojanje javnih izvršitelja. Ako treba da bude izvršitelja, onda time treba da se bavi država, a ne privatna lica. Javni izvršitelji su se pretvorili u svojevrsnu mafiju koja ne preza ni od čega. U stanju su da isteruju ljude iz kuća, a uskoro će moći i da hapse ljude koji se protive iseljenju. Troškovi iseljenja ići će na teret lica kojima se oduzimaju kuće i stanovi. To treba da se ukine - rekao je Aleksandar Šešelj, potpredsednik SRS-a.

Peticija je pokrenuta pre nekoliko dana, a može da bude procesuirana ukoliko je potpiše makar deset odsto građana koji su se našli na udaru javnih izvršitelja. Prema podacima Komore izvršitelja, od jula 2016. do kraja 2018. godine javni izvršitelji vodili su 2.873.514 postupaka, a u prva četiri meseca ove godine raspoređeno je 128.553 nova predmeta. Na elektronskoj tabli predmeta za prodaju Komore izvršitelja trenutno se nalazi 1.688 aktivnih, od ukupno 19.756 oglasa na kojima se nudi pokretna i nepokretna imovina oduzeta građanima. Prošle godine je zaplenjeno oko 4.000 nekretnina, a izmene zakona doprineće bržem i efikasnijem radu javnih lešinara.

Bez imalo empatije, vlast Srpske napredne stranke ne pokušava da zaštiti male dužnike, običan svet koji jedva veže kraj s krajem. Usled izostanka pomoći države, građani se sami brane, zato je nedavno pretučen izvršitelj Aleksandar Vulović. U njegovu odbranu ustali su ostali izvršitelji i Ministarstvo pravde.

Umesto da inicira sukobe, ako već ne želi ili ne sme da ukine javne izvršitelje, režim bi mogao da pokuša da nađe način da pomogne najugroženijim slojevima društva.

Postoje predlozi za humana rešenja, koja bi zadovoljila i poverioce i dužnike, ali ne i pohlepne kriminogene izvršitelje. To može da se promeni samo pritiskom na vlast. Bilo je dovoljno da građani, koji imaju kredite u švajcarskim francima, samo na tri-četiri dana blokiraju Kasacioni sud, da sudije preskaču ogradu kad dolaze i odlaze na posao, pa da režim reaguje.

Problem je delimično rešen Leks specijalisom. Iako je na kraju ispalo da sad svi građani Srbije pomažu i Andreju Vučiću da otplati kredit u švajcarcima, muke su se rešile porodice 20.000 dužnika. Umesto da na sličan način rasteri dužnike koji se nalaze na udaru izvršitelja, vlast je ozakonila njihovu pljačku i pripremila uslove da im otima imovinu, hapsi i progoni.

To su radile i turske dahije, koje su prošle kao što će proći i naprednjačke.