V.D. direktor Elektoprivrede Srbije (EPS) Milorad Grčić bukvalno je upropastio poslovanje ove kompanije, zbog čega se više uglednih članova Srpske napredne stranke žalilo stranačkom rukovodstvu. Neznanje i pogrešno upravljanje Grčić, konstantno prikriva lažnom statistikom. U zvaničnom obraćanju on priča kako ostvaruje viškove i očekuje velike investicije. U stvarnosti on je EPS doveo na prosjački štap i za pet meseci od početka godine EPS je ostvario tek trio odsto investicionih projekata koji su predviđeni godišnjim planom.
Piše: Insajder E - 5
Grčić nije uspeo ni pet godina nakon poplava koje su zadesile Kolubarske rudnike, da sanira svu štetu, niti da nabavi sve potrebne mašine za Kopove.
Pre nešto više od godinu dana Grčićevi saradnici iz Termoelektrane Kostolac uhapšeni su zbog štete od čak trideset miliona koju su naneli Termoelektrani Kostolac! Pošteni radnici EPS i pošteni članovi SNS, ne mogu da veruju, da i pored svih prijava policiji i vrhu stranke Grčić ne samo da nije smenjen i u zavoru, već on bezobrazno i bahato namešta tendere i nastavlja da se protivpravno bogati. EPS, kupuje čak i polovne mašine iz Nemačke, dok on i prijatelji uzimaju provizije. EPS, je rekorder među javnim preduzećima sa najviše tajnih ugovora.
Rukovodstvo i administracija tog preduzeće imaju naređenje od Grčića, da u javnost ne smeju da dospeju nikavi podaci o nabavkama koje su proglašene tajnim, a svaka treću EPS-ovu nabavku Grčić proglašava tajnom. Najveća tajna trenutno su ugovori koje je EPS sklopio sa nemačkom firmom "Helmsteder Rewier GMBH". EPS posluje sve teže i teže, radnicima je sve gore, osim malobrojnih koji Grčiću pomažu u njegovim kriminalnim radnjama.
Ko igra sa Grčićem u timu, može da očekuje da mu EPS plati svadbu u "Vili Jelena", gde stolica košta čak 150 evra! "Vila Jelena" poznata je po tome što je porodica Karić tamo organizovala venčanje svoje četvoro dece.
Ukoliko ispratite kome je sve EPS platio svadbu u "Vili Jelena" u poslednje dve godine videćete da su u pitanju sve ljudi bliski sa Miloradom Grčićem. Grčić je u EPS-u bukvalno zaveo strahovladu među radnicima.
Teror u njegovo ime sprovodi predsednik sindikata EPS-a Milan Đorđević Đokin. Đorđević je godinama u penziju terao radnike EPS, objašnjavjući kako je to neophodno, jer EPS ima višak radnika, sad kada je on ispunio uslove za penziju, ne pada mu napamet da napusti EPS, jer mu se osladilo da sa Grčićem kombinuje i uzima provizije.
Potsetićemo da je Đorđević u jednom trenutku prilikom gostovanja na telviziji GEM, potpuno izgubio kompas i starije radnike EPS nazvao bitangama, koje namerno ne idu u penziju... Đorđeviću je Grčić nedavno dodelio ogromne pare, čak 500 milona dinara, za toplifikaciju sela Baroševac. Baroševac je inače Đorđevićevo matično selo.
Izgradnja toplana na pelet u Baroševcu je plaćena ali ne i izgrađena još pre nekoliko godina, a sada je EPS isti posao platio ponovo, ali duplo više. Jedan inžinjer koji je radio na projektu pitao je Grčića: "Zašto u Baroševcu pored toliko uglja koji se kopa u tom selu ali i u selima okolo odnosno Zaokama i Medoševcu, mi gradimo toplanu na pelet".
Grčić se samo nasmejao i rekao mu, da Đokin ima prodaju i proizvodnju peleta, i da će ovako EPS-ovim parama njegov posao biti dodatno poguran.
Istina Đokin stovarište i prozvodnju peleta ne drži na svoje ime, već na ime njegovog zeta Ljušića, koga je ranije ubacio u EPS na mesto direktora.
Ceo porjekat su izvodile privatne firme Đorđevićevih prijatelja, a kada je radnik iz knjigovodstva EPS pitao zašto za toplifikaciju 40 kuća trošimo 500 miliona dinara, Đorđević je posalo ekipu da mu objasni da ne pita previše.
Grčić, Đorđević i Stević su posredovali i upoznavanju predsednika opštine Lazaraevac, Bojana Sinđelića sa njegovom ljubavnicom. Sinđelić je ljubavnici nedavno opštinskim novcem kupio stan. Najviše koristi od Sinđelićeve afere ipak izvlači potpredsednik opštine Miloje Živanović, koji je ranije širo glasine o tome da je Sinđelić "Rogonja". Sinđelića su posle Živanovićevih tračeva koje je širilo više ljudi svi iza leđe počeli tako da zovu, ali kada je nedavno ljubavnici kupio stan, Živanović je počeo da ga ucenjuje sa tim informacijama, kako bi nesmetano izvlačio opštinski novac.
Živanović opštinski novac izvlači preko komunalnog preduzeća opštine Lazarevac i raspoređuje ga za političke aktivnosti Socijalstičke partije Srbije. Ceo Lazarevac priča da Sinđelić-Rogonja nije osim stana za ljubavnicu uspeo ništa ozbiljno da ukrade od kada je na vlasti. Sve kako se priča uzima Miloje Živanović, koji je "taman malo pametniji od Bojana".
Nedavno su se iz Vučićevog kabineta raspitivali šta se desilo sa turskom investicijom u Lazrevac, obzirom da je turska firma dobila subvenciju od opštine. Turski investitor je trebalo da zaposli 1.200 radnika, a zaposlili su samo tri stotine. Nedugo zatim su otpustili još 180 radnika, pa ih je na poslu ostalo tek 120, što je deset puta manje od broja koji je opština subvencionisala. Posebno neprijatno za vrh napredne stranke je to što se i visoki funkcioner SNS, sa početka teksta Milorad Grčić, slikao na ponovnom otvarnju firme Beko, koju su prodali turskom investitoru... Pošteni radnici i građani Lazarevca tvrde da je pravda daleko i da uporno zaobilazi Baroševac.
U krivičnoj prijavi koja je podneta tužilaštvu 14.02.2017. godine piše da je Đorđević Đokin iz Baroševca zloupotrebio službeni položaj i ostvario protivpravnu korist i oštetio EPS, kada je svoje privatno dvorište asfaltirao o trošku Kolubare koja posluje u sastavu EPS.
U tom periodu su mašine Kolubara-Građevinar i to tri kamiona, bager i valjak, skip i mašine za asvaltiranje, radile u njegovom dvorištu umesto u Kolubarskim rudnicima. Kompletno je iskopana zemlja iz dvorišta, da bi se uradila tvrda podloga i sve je to zapunjeno prvo krupnim kamenom, a zatim i sitnim tucanikom da bi se napravila tvrda podloga za asvaltiranje, da bi mogla da izdrži teške kamione koji tu dovoze pelet za dalju preprodaju. Kamen i tuacanik su dovoženi iz RB Kolubara. Dovezeno je 200 metara kubnih, a asvaltiranje je izvršila EPS-ova firma Kolubara-Građevinar i to 514 metara kvadratnih.
Sve te radove čija je orijentaciona vrednost oko osam miliona dinara, Đorđević je platio Građevinaru svega sto hiljada dinara, dok je ostatak platilo preduzeće EPS-a, RB Kolubara, piše u Krivičnoj prijavi podnetoj protiv Đorđevića, koja je predata Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.
U dopuni ove prijave piše da je kriminalna radnja ponovljena i navodi se: "Taj asvalt u njegovom dvorištu je prošle godinu dana skinut i postavljene su Granitne Ploče dimenzija 3x30x3 centimetra i to 220 metara kvadratrnih na teret RB Kolubara, a u saučeništvu sa Kolubara Građvinarom. Kompletni radovi sa materijalom su plaćeni 670.000,00 dinara, što je višestruko manja vrenost od realne. Nigde nisu prikazani radovi na skidanju asvalta, zemljani radovi, armature, mreže, rigole, stepenište i betonski radovi ispod granitnih ploča i ispod komplentne hale za skladištenje peleta koji se odatle prodaje i na crno. Radomir Ilić je poslovođa u kamenolomu u Brajkovcu i njemu je dat usmeni nalog, što nije praksa da iseče i pripremi 300 metara kvadartnih granitnih ploča. On je to uradio, a ploče su oterane bez ikakvog trebovanja i propratnih papira, tako da je on jedan od ključnih svedoka, kao i Radomir Milošević koji je bio šef gradilišta i zna tačno, a ima i građevinsku knjigu o izvedenim radovima i potrošenom materijalu.
Zanimljivo je da je nadzorni organ ispred Kolubare bila Milica Mišković, odnosno ista osoba koja je u slučaju asvaltiranja svojim potpisom garantovala za tačnost izvedenih radova..."
Pored ove krivične prijave u Višem tužilaštvu u Beogradu su i druge krivične prijave zbog malverzacija u EPS-u, na primer protiv Ivana Markovića i saučeniska i to: Zbog zloupotrebe službenog položaja i protivpravnog bogaćenja na štetu EPS ogranak Kolubara i to za nameštene i izmišljene javne nabavke za popravke mobilnih i fiksnih telefona.
U razgovru sa nekoliko stotina vlasnika službenih telefona EPS, nismo našli nijednog koji je popravljao mobilni telefon, a što se tiče fiksnih telefona, Kolubara ima čitavu službu za te psolove, piše u ovoj prijavi, gde se navodi da su fiktivno popravljani i navigacioni uređaji u automobilima i to po javnim nabavkama (JN): JN U1088/14MB-A od 17.09.2014. godine, JN U-1093/14MB-D od 12.10.2014. godine JN U-1095/14MB-D od 24.10.2014. godine JN U-1111/14MB-D od 29.12.2014. godine JN U-316/14-D od 05.06.2015. godine
U istoj prijavi se navodi i da se uvidom u finasije EPS može utvrditi da je fiktivnim uvećanjem telefonskih računa nabavljeno više desetina mobilnih aparata AJFON 6S po ceni manjoj od jednog dinara i da su svi završili na crnom tržištu, gde su prodati po ceni od 500 evra.
Radnici Kolubare u jednoj prijavi pišu i da je JP EPS Ogranak Kolubara u visni oštećen za čak četrdeset dva miliona dinara odnosno 42.123.842,89 u samo jednom poslu.
Ova šteta je uzrokovana kada je firmi NEBOKO DOO iz Beograda MB 17382144 čiji je vlasnik Antić Dragan, ovlašćeno lice RB Kolubara, Dejan Milanović direktor za proizvodnju uglja u Kolubari izvršio prodaju sušenog ugalja po ugovoru broj 04-02-883/778-16 zaključenog 2016. godine, iako se uvidom u finasijski bonitet NEBOKA moglo utvrditi da firma nije solventna.
Ubrzo po preuzimanju poslednje količine uglja to preduzeće je blokirano. Kolubara je kao sredstvo obezbeđenja primilo menicu , što nije u skladu sa poslovnom politikom, jer se svim drugim partnerima tražila bankarska granicija. Inače, firmi NEBOKO je ugalj davan po povlašćenoj ceni od 8453 dinara za tonu, a oni su ugalj preprodavali na crnom tržištu po ceni od 12.000 dinara za tonu. -Firmi NEBUKO je, piše u prijavi, omogućeno da 5.000 tona sušenog uglja uzme bez uplaćenog dinara, dok je svim ostalim kupcima prvo uručivana faktura, a ugalj im je isporučivan tek kada bi novac legao na račun.
Kad su utovarili i preprodali ugalj NEBUKO ga nije paltio ni posle više intervencija iz finansijske službe, a direktor pravne službe Kolubare Mile Jeremić nije podneo tužbu protiv vlasnika NEBUKO, kao ni protiv pravnog lica, što je dokaz nameštenog posla koji je štetan po Kolubaru.
A.1.
Južna Bačka pljačka junačka
Najveće malverzacije u EPS vrše se preko firme Južna Bačka.
Sve je počelo prilikom ispumpavanja vode iz kopova za vreme poplava.
Tada je u Južnoj Bačkoj bilo zaposleno tri radnika da bi kad su dobili da ispumpavaju vodu, a nisu imali ni jednu pumpu angažovali su Holandsku firmu da ispumpa vodu.
Od tada i tih par miliona oni vrte-ulažu pare u legalne poslove. Kupuju najveći hotel u Vrnjačkoj banji, hotel Fontana. Tako ne legalne pare ulažu dalje u legalne poslove. Jedan od vodećih direktora Južne Bačke je sin Jorgovanke Tabaković.
U svim Elektrodistribucijama ni jedan papir za bilo koju dozvolu ne može da se overi bez odobrenja Južne Bačke