Druga strana

Na nišanu naprednjačkog bađibozluka je i

VLADIKA GRIGORIJE

Božićni intervju episkopa Diselldorfskog i sve Nemačke, gospodina Grigorija, izazvao je kolektivnu histeriju među vođama naprednjačkog bašibozuka i koalicionih partnera, koji su protivustavno zaseli na grbaču naše okupirane napaćene domovine.

Piše: Stevan Zivlak

U izuzetno civilizovanom i učtivom izlaganju, kako i dolikuje episkopu naše Svete Crkve, časni crkveni velikodostojnik je iskazao spremnost da okupi, zarad spasa otadžbine izvestan broj mladih ljudi, iz domovine i onih rasutih po svetu, koji bi se angažovali na uređenju pravnog poretka i promeni nakaradnog sistema .

Ove izuzetno napredne i umerene ideje, koje bi sigurno naišle na odobravanje čak i od naših kolonizatora, su izazvale pravu salvu negodovanja i histerije od najbližih saradnika srpskog diktatora.

Očigledno je da ovaj dahijsko kabadahijski sistem smatra da je bilo kakav civilizacijski napredak srbskog naroda i unapređenje nesporno lošeg sistema, smrtna opasnost za njih, koji upravo ovih dana unapređuju finansijsko robovlasništvo nad frilenserima, šire isti sistem i na radnike na kruzerima, i ostalim gastarbajterima koji su isterani iz svoje domovine, a uplaćivali su doznake svojim porodicama.

Dahija koji je ovaj sistem osmislio je svestan da vlastima treba mnogo za svakodnevno bahaćenje, pa je uveo sistem retroaktivne primene nejasnih, protivustavnih poreskih propisa i krenuo u otimanje ogromnih iznosa od zatečenog stanovništva, koji je tim činom, protivno Povelji UN, pretvoreno u finansijsko roblje.

Jedan od vođa ove na brzinu skupljene ekipe lumpenproletera, koji su videli sve blagodeti i prednosti pljačke sopstvenog naroda, je prozvao Sveti arhijerejski sinod SPC da onemogući uvaženog episkopa u svojim idejama za spas naroda i oslobođenje okupirane države.

U nekoliko proteklih dana , stanje u Srbiji je dovedeno u identičnu situaciju kao pred Prvi srpski ustanak, koji je poveo Prota Mateja Nenadović.

U svojim memoarima, Prota, jedan od najomiljenijih velikana u sveukupnoj srbskoj istoriji, navodi da im je za početak ustanka trebao sto, jedna marama umesto stolnjaka, Jevanđelje i Krst iz obližnjeg manastira, oko kojih su se vođe okupile.

Dahije i kabadahije koje su tada stolovale u Beogradu, su nekoliko puta povećali namete porobljenom stanovništvu. Grešku su učinili iz razloga, što je tursko stanovništvo koje je tada bilo naseljeno u Srbiji, da bi poboljšalo svoj finansijski položaj, počelo masovno da se učlanjuje u janičarske odrede, koji su izdržavani od direktne pljačke pravoslavnog življa. Time je okupacioni aparat narastao bez ikakve potrebe za nekoliko puta, te je to stanje postalo neizdržljivo za narod.

Istu grešku je učinio i današnji Kučuk Alija, koji je poprimao u vladajuću partiju i Kurtu i Murtu najviše iz potrebe da mu se dive i budu pokorni, a kako ih je rasporedio kao nepotrebnu radnu snagu u razne državne službe, javna preduzeća itsl, povećao je troškove kvislinške vladavine do neprihvatljivog zahvatanja većine Bruto nacionalnog dohotka.

Kada su dahije videle početak pobune naroda, kojem je pljačka dosadila, napravile su drugu istorijsku grešku, koja je bila fatalna, a to je početak Seče knezova. Hvatani su viđeni Srbi, uvaženi među narodom koji bi mogli biti stožer okupljana obespravljanih, surovo su ubijani, nabijani na kolac, živi spaljivani. Kada je uhapšen otac Prote Matije Nenadovića, porodica je počela skupljati otkupninu, ali im je otac poručio da novac ne daju dahijama, već da ga upotrebe za dizanje ustanka. Tako je i učinjeno i srbski narod je krenuo nepovratno stazama slobode.

Posle Seče knezova, po zemlji Srbiji je krenula Istraga poturica, to je istorija koju treba pamtiti.

U prvom naletu ustanika, kuće janičara koji su pljačkali stanovnike, su opustošene i spaljene, stoka podeljena seljacima, a tursko stanovništvo se razbežalo iz Srbije, dobro znajući mentalitet domicilnog življa.

Zašto je jedan Prota kao što je Mateja Nenadović poveo ustanak, kada je u to vreme stolovao Mitropolit Leontije u Beogradu ? Radilo se o prostoj činjenici da je tada Pravoslavlje na teritoriji tadašnje Srbije bilo zarobljeno od Fanariota, Mitropolit Leontije je bio Grk, postavljen od Vaseljenske Patrijaršije, koji je zajedno sa dahijama pljačkao i vladao bezdušno narodom. O zverstvima fanariota po ovim krajevima ćemo pisati nekom drugom prilikom.

Prota Mateja, kao i drugi viđeniji Srbi toga vremena su bili povezani sa Srbima iz Austrougarske, posebno je bila značajna podrška Karlovačke Patrijaršije. U Srpskom pravoslavnom manastiru Fenek, koji se nalazi u Surčinu, danas pripada Eparhiji sremskoj, je Prota Mateja održao i sastanak sa tadašnjim austrougarskim carom , dogovarao detalje o ustanku, dobijao preko reke Save finansijsku pomoć, oružje i dobrovoljce, frajkore, koji su se uključivali u oslobođenje Srbije.

Malo je poznato da je i sam Karađorđe poslat iz Srpskog pravoslavnog manastira Krušedol gde je jedno vreme bio sklonjen i radio kao šumar čuvajući manastirske fruškogorske šume i krijući se od vlasti.

Danas, časni episkop Grigorije je u okviru demokratskog dijaloga otvorio društvene procese, koji će sigurno dovesti do preobražaja ove zemlje i naroda koji ubrzano umire u beznađu, te promene će biti značajnije, nego u vreme Karađorđa, Prote Mateje i drugih naših slavnih predaka.

Mi upravo prisustvujemo istorijskoj prekretnici u Srbiji. Što se janičari budu više opirali, njihova sudbina će biti neizvesnija.

Zašto Srpska pravoslavna crkva ima pravo i dužnost pokrenuti pitanja spasa zemlje i naroda, zašto gospodin predsednik Skupštine Ivica Dačić i ostali, nije u pravu kada traži da časni episkop skine mantiju pa počne da se bavi politikom ?

Naša Svetosavska crkva je narodna crkva, ona je kroz istoriju stopljena sa narodom, uvek je bila na braniku odbrane i oslobođenja. Pod crkvenim barjacima su dizane bune i ustanci, borilo se za krst časni i slobodu zlatnu, ne odvajajući jedno od drugog, sveštenstvo i monaštvo je izrastalo iz naroda i umiralo sa narodom, držeći u ruci Krstaš barjak.

Ono ima puno pravo da brine o narodu i spasava ga od okupacije i okupacione kvislinške vlasti. Glavni principi na kojima je srbski narod opstao u izuzetno teškim istorijskim okolnostima je Sabornost, Pravoslavlje i Svetosavlje. Ti vrhunski principi su ne samo pogaženi, već i zabranjeni od ove vlasti, prirodno pravo naroda je da ih obnovi .

Poželimo časnom episkopu puno uspeha u ovom pregnuću i pomolimo se za njegovo zdravlje.

Pomolimo se Gospodu za uspešni preporod Srbskog naroda, njegove slavne civilizacije i kulture , koji je zaslužio blagostanje i sreću u ovom veku.

Pomolimo se i za današnje srpske janičare koji sramote svoje pretke bezdušno pljačkajući sopstveni narod, poželimo im sve ono što su priredili uniženim, nezaposlenim i opljačkanim sunarodnicima.