Genijalni srpski pisac Bora Ćosić je u svom autobiografskom romanu "Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji" napisao i ovo: mama je rekla - strašno me zaboli glava kada pomislim koliko ljudi živi na kugli zemaljskoj na šta joj je tata odgovorio: ko te tera da misliš. A kao rezultat preteranog razmišljanja tokom istorije dešavalo se svašta. Pa su recimo Marks, Engels, Lenjin i Staljin bili veliki mislioci pa je zahvaljujući praktičnoj primeni njihovog razmišljanja pobijeno najmanje 94 miliona ljudi.

A kao odgovor na njihovo razmišljanje počeo je da razmišlja i neki austrijski kaplar pa je zahvaljujući njegovom razmišljanju pobijeno još jedno 75 miliona ljudi. A šta je rezultat preteranog razmišljanja u Beogradu videlo se nedavno, jer, ako bi zbog idiotizama i bahatosti trebalo izdvojiti neki od mnoštva zakona koji se svakodnevno štancuju, onda bi tu svakako prvo mesto i zlatnu medalju trebalo dodeliti autorima najnovije verzije Zakona o rodnoj ravnopravnosti koji u ovom obliku predstavlja najidealniji primerak istovremenog silovanja zdravog razuma kao i zakonitosti uopšte kao takve.

Elem u navedenom zakonu nalaze se sledeći biseri pa se tako u članu 6 navodi kako rodno osetljiv jezik jeste jezik kojim se promoviše ravnopravnost žena i muškaraca i sredstvo kojim se utiče na svest onih koji se tim jezikom služe u pravcu ostvarivanja ravnopravnosti, uključujući promene mišljenja, stavova i ponašanja u okviru jezika kojim se služe u ličnom i profesionalnom životu.

Zatim se u članu 37, stav 4 navodi kako se preduzimaju, u skladu sa zakonom, mere koje obuhvataju korišćenje rodno osetljivog jezika, odnosno jezika koji je u skladu sa gramatičkim rodom, u udžbenicima i nastavnom materijalu, kao i u svedočanstvima, diplomama, klasifikacijama, zvanjima, zanimanjima i licencama, kao i u drugim oblicima obrazovno-vaspitnog rada!

Naravno ni to nije bilo dovoljno pa se dalje definiše čak i rodna ravnopravnost u oblasti javnog informisanja jer u članu 44 piše kako su sredstva javnog informisanja dužna da prilikom izveštavanja koriste rodno osetljiv jezik i da razvijanjem svesti o značaju rodne ravnopravnosti doprinose suzbijanju rodnih stereotipa, društvenih i kulturnih obrazaca, običaja i prakse zasnovane na rodnim stereotipima, diskriminacije na osnovu pola, odnosno roda i drugih ličnih svojstava, kao i rodno zasnovanog nasilja, nasilja u porodici i nasilja prema ženama.

Naravno nikome od autora ovog idiotizma nije palo na pamet da lingvistička pitanja nemaju nikakve veze sa navodnom rodnom ravnopravnošću, a još manje da je za lingvistička pitanja isključivo nadležan Odbor za standardizaciju srpskog jezika pri SANU. Naime Odbor za standardizaciju srpskog jezika osnovan je 12. decembra 1997. godine, s ciljem da okuplja stručnjake i institucije sa srpskog jezičkog i govornog područja koji se naučno bave izučavanjem srpskog jezika - radi jezičkog planiranja koje bi vodilo adekvatnoj jezičkoj politici i praksi, obezbeđivanju statusa srpskog jezika kao nacionalnog, kako bi se planirali i isticali prioriteti njegovog proučavanja radi osavremenjivanja standardnojezičke norme.

Odbor polazi od nesporne činjenice da jezičku politiku vode zajedno država i struka: jezičko planiranje vrši struka u tesnoj saradnji s državom, a jezičku politiku utvrđuje i provodi država u tesnoj saradnji sa strukom. E, a donošenjem ovakvog nakaznog oktroisanog zakona upravo je namerno zaobiđena struka, jer Odbor nikada niko nije pitao nizašta, a sve kako bi se po svaku cenu idiotski zakon progurao, verovatno da bi neke persone lečile svoje dugogodišnje frustracije izazvane apstinencijom i nedojebanošću! Naravno, donošenje ovakvog zakona je direktno u suprotnosti i sa Ustavom Srbije, recimo sa članom 50 gde se u stavu 3 definiše kako u Republici Srbiji nema cenzure.

Šta je drugo nego cenzura oličena u svim idiotizmima o rodno osetljivom jeziku koje smo ranije naveli, a u šta tek onda spada oktroisanje skarednog priručnika o rodno ravnopravnom jeziku koji se podmeće kao nekakvo sveto pismo rodno ravnopravnog jezika, koje se čak može skinuti sa zvaničnih web strana državnih organa, a koji se de facto zapravo svodi na isprazna bulažnjenja svojih autorki. Kako bi se sve ovo na silu proguralo, naravno da je Odbor za standardizaciju srpskog jezika morao biti zaobiđen kako bi se ovaj skaredni zakon predstavio kao vrhunska tekovina demokratije, koja sa istom ima veze koliko i Staljin sa humanitarnim radom, ali nema veze, ajde da se sada igramo rodne ravnopravnosti!!! O tome da je zaista reč o ordinarnoj svinjariji i rodno ravnopravnom idiotizmu najbolje govori i saopštenje Odbora za standardizaciju koje je objavljeno pod naslovom NASILJE NAD SRPSKIM JEZIKOM a u kome se kaže sledeće:

Jedan od osnovnih zadataka Odbora za standardizaciju srpskog jezika, sveakademijskog i sveuniverzitetskog naučnog tela, osnovanog 12. decembra 1997. godine, sporazumom četrnaest osnivača ... jeste očuvanje i unapređenje norme srpskoga jezika, čije su tri osnovne karakteristike sistemnost, polifunkcionalnost i elastična stabilnost.

A kad je u pitanju proširenje norme, još i svrsishodnost. Ove za lingvistiku azbučne pojmove treba ponoviti nelingvistima, koji misle da srpski jezik mogu menjati po vlastitoj volji, a da pritom i ne znaju koji kriterijumi moraju biti zadovoljeni da bi „promene" bile i normativno prihvaćene. Ovde te kriterijume ponavljamo povodom Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji je Skupština Srbije na predlog Gordane Čomić, ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, usvojila 20. maja 2021. godine. I poslanici koji su velikom većinom glasova usvojili Zakon i gospođa Čomić potpuno su ignorisali stavove Odbora za standardizaciju srpskog jezika, čak u tri navrata prezentovane javnosti: 2011, 2017. i 2021. pred samo upućivanje Zakona u skupštinsku proceduru.

Ignorišući eksplicitne stavove Odbora za standardizaciju srpskog jezika, kao jedinog merodavnog tela, oni nipodaštavaju celokupnu srbistiku kao nauku, valjda smatrajući da su samim tim što su govornici srpskoga jezika istovremeno i stručnjaci za srpski jezik. Nije Gordana Čomić jedina koja, iako neupućena u lingvistiku i nauku o srpskom jeziku, laički i nedobronamerno prosuđuje o strogo stručnim pitanjima srpskoga jezika. I to svoje laičko „rezonovanje" ugrađuje u zakonske odredbe.

Pri tome u velikom luku zaobilazi ne samo srbističke naučne kriterijume, nego i sve naučne srbističke institucije u Srbiji (katedre za srpski jezik, Institut za srpski jezik SANU, a pre svih Odbor za standardizaciju srpskog jezika). Uz to je Gordana Čomić, obrazlažući tekst Zakona poslanicima, u Skupštini naglasila „da jedino Odbor SANU može da odluči o nazivima zanimanja u ženskom rodu, ali da zasad Odbor to nije uradio".

Time je potpuno obmanula i poslanike i javnost, jer je Odbor tri puta izneo predlog kako treba rešavati i rešiti i upotrebno i zakonski pitanje rodno senzitivnog jezika. Odbor je ukazao da su odredbe Zakona o rodnoj ravnopravnosti u suprotnosti sa celom istorijom norme srpskoga književnog jezika, a samim tim i sa njegovim sistemskim i strukturnim pravilima.

Da samo to potkrepimo jednim primerom. Oni koji su predložili i usvojili Zakon očigledno misle da je samo dovoljno da se doda mocioni sufiks -ica ili -ka i da se stvori jezički „podobna" leksema za osobu ženskoga pola. Pri tome su zaboravili da kao što postoji opšteupotrebna, pasivna i potencijalna leksika, tako postoje i opšteupotrebne, pasivne i potencijalne tvorenice.

Opšteupotrebna leksika podrazumeva aktivnu leksiku koja je česta i obična u svakoj komunikacijskoj situaciji. Takvi su npr. rodni parovi leksema: pevač - pevačica, sluga - sluškinja, plesač - plesačica, učitelj - učiteljica, frizer - frizerka, junak - junakinja i mnoge druge. S druge strane, u jeziku postoje novotvorene reči ili neologizmi. To su reči čiji je izraz ili sadržaj govornicima jezika potpuno nov. Te novotvorene reči nisu aktivni deo leksike.

Da bi postale aktivna, opšteupotrebna leksika, neologizmi moraju ispuniti tri uslova: a) moraju biti u skladu sa tvorbenim sistemom srpskog jezika, tj. tvoreni uobičajenim tvorbenim načinima, b) moraju biti potrebni leksikonu književnog jezika, tj. njihova upotreba mora biti svrsishodna, i v) mora ih prihvatiti većina govornika datoga jezika. Najveći broj „rodno senzitivnih leksema" koje predlažu pobornici datoga zakona ne ispunjava najmanje dva od navedena tri uslova: nisu svrsishodne, i nisu opšteupotrebne.

Zato „rodno senzitivne lekseme" u sledećim parovima, za razliku od prethodno navedenih, ne pripadaju aktivnom leksičkom sloju srpskoga jezika, odnosno ne pripadaju opštem leksikonu srpskoga jezika: vodič - vodičica, hirurg - hirurškinja, trener - trenerka, stručnjak - stručnjakinja, govornik - govornica, bek - bekica, i mnoge, mnoge druge.

Nadamo se da je sada i neupućenima u lingvistiku jasno zašto laički pogled na jezik nije u skladu sa jezičkim zakonitostima, nego je direktan atak na njih. Usvojeni Zakon jednostavno ukida razliku između opšteupotrebne i neologističke leksike, zaboravljajući da je dug put da neologistička postane opšteupotrebna leksika. Osim toga, mnoge žene ne žele da naziv svoje profesije, svoga zvanja, funkcije i sl. upodobljavaju željama „rodnih ideologa", koji na silu, oglušujući se o gramatička pravila srpskog jezika, gramatički rod poistovećuju sa polom.

Muški gramatički rod je neutralna kategorija, što znači da se njome, prema jezičkom zakonu, semantički obuhvata i kategorija muškog i ženskog pola (npr. Ona je odličan lekar, Raspisan je konkurs za jednog nastavnika; Majka i otac su šetali i sl.). Zanimljivo je da je podsticaj Zakonu došao iz Evropske unije, a da sama Evropska unija u svojim deklaracijama izbegava sam termin „rodna ravnopravnost", ili su pak njene najuglednije članice, kakva je npr. Francuska, izričito protiv „rodno senzitivnog jezika". Zato je logično očekivati da, ako je EU bila povod ovome zakonu, sadašnji odnos EU prema rodno senzitivnom jeziku bude razlog njegovom povlačenju.

Posebno i zbog toga što je, kako su obavešteni i poslanici koji su Zakon usvojili, ovaj zakon po mišljenju srpskog Visokog saveta sudstva, koje je saglasno mišljenju Odbora za standardizaciju srpskog jezika, „protivustavan i suprotan drugim postojećim zakonskim rešenjima". A protivustavan je zato što Ustav ne poznaje kategoriju roda, zakonom se vrši nasilje nad srpskim jezikom i onemogućava sloboda upotrebe svih uobičajenih izražajnih mogućnosti srpskoga jezika, pošto se propisuje, uz pretnju drakonskim kaznama, isključivo neologistički način iskazivanja formi rodno senzitivnog jezika.

Zato se Odbor, zajedno sa neskupštinskim govornicima srpskoga jezika, mora zapitati: je li stvarno došlo vreme da se „srpska" Skupština i „srpski" ministri i „srpski" poslanici već 30 godina protive usvajanju zakona o zaštiti srpskoga jezika i ćirilice, a za manje od pola godine usvoje Zakon koji je u jezičkom delu zakon protiv srpskog jezika. Sve rečeno nedvosmisleno pokazuje da je neophodno da Ustavni sud proglasi ovaj zakon neustavnim! Elem bilo bi stoga jako interesantno videti koja su to i kakva ljudska prava navodno nekome narušena samo zbog toga što do sada neke spodobe nisu imale mogućnost izbora a to zbog radi toga jerbo u srpskom književnom a i svakodnevnom jeziku novokomponovane nakaradne reči naprosto nisu postojale, a kada su se i pojavljivale samo su izazivale podsmeh u javnosti.

Tipičan primer za ovako nešto je svakako plaćenićka televizija N1 gde recimo u vestima spikerke koje govore vremensku prognozu potpisuju kao METEOROLOŠKINJE N1 a niti u jednom jeziku ne postoje posebne imenice za ženski i muški rod za meteorologa, a u krajnjoj liniji i dobijanjem zvanja stiče se akademsko zvanje meteorologa a ne meteorološkinje, ali neko se očito našao pametan pa u ovome video navodnu diskriminaciju poput recimo izvesne Nine Mitić, pomoćnice ministra u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, koja je mrtva hladna izjavila u emisiji Upitnik RTS-a da je suština zakona mogućnost izbora iako nikakvu mogućnost izbora između normalnih i izmišljenih imenica nije predvideo Odbor za standardizaciju srpskog jezika jer po standardima srpskog jezika postoje imenice koje nemaju posebno označivanje ženskog roda pa su samim time sirote podjarmljene ženskinje zamislile kako su navodno diskriminisane!!!

A gospođa pomoćnica ministarke je puna samohvale pred kamerama izjavila: Ja sam pomoćnica ministarke, ja sam političarka, buduća docentkinja, majka i Srpkinja. I to je moje pravo i mogu jasno i glasno to da kažem" A pri tome je zaboravila da kaže da se nastavno naučno zvanje zove docent, da je radno mesto po sistematizaciji ministarstva pomoćnik ministra i da je uobičajeno da za to postoji varijanta za žene, što u konkretnom slučaju nije ništa novo, ali bi bilo jako zanimljivo videti kako će recimo glasiti rodno određena ženska verzija reči PUŠAČ?

Da li će možda biti pušika ili pušačica što opet ima višestruko značenje, jer se odavno recimo zna ko su bile najveće pušačice svih vremena na primer na Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta gde je tamošnja najveća pušačica još tokom studija zbog zamora materijala morala da stavi veštačke zube, a takođe se zna i ko je najveća pušačica svih vremena u Pančevu, a takođe se zna da ove dve pušačice svakako nisu pušile duvanske proizvode!!!!

Dr Vladan Jovanović, član Odbora za standardizaciju srpskog jezika, Instituta za srpski jezik SANU, izjavio je da Zakon nije dobar iz više razloga pre svega jer u ovom Zakonu postoje odredbe koje su direktno uperene protiv srpskog jezika. Odbor je u nekoliko navrata stručno obrazložio šta znače zvanja i funkcije i šta znači gramatički rod u jeziku i kako se definiše. U ovom zakonu se govori da je nužno da se primenjuju kategorije gramatičkog roda u nazivima zvanja, titula.

Tu i leži problem. Oni koji su sastavili Zakon nisu se konsultovali sa strukom, Gramatički rod je semantički neutralan te se u Zakonu pogrešno meša semantika pola sa gramatičkim rodom tako da je na delu politizacija srpskog jezika, ali i gramatike. Struktura srpskog jezika se dovodi u pitanje. Gramatički muški rod je semantički neutralan, on ne označava muški pol. Gramatički muški rod ima značenje neutralnog roda, on označava i nosioce muškog i ženskog pola". Prof. dr Branislav Ristivojević, dekan Pravnog fakulteta u Novom Sadu, smatra da je Zakon u jednoj meri prepun zabrana, kazni, različitih normi represivnog karaktera; osnovno, iz ugla nauke kojom se bavim, te stvari se u srpskom jeziku nisu radile na silu. Pravopis se ne donosi zakonima.

Od svih pokretača socijalne mehanike, kazna je najlošija. Ona daje najlošiji rezultat. Sve u svemu, najšira javnost je izuzento ogorčena ovakvim nakaradnim zakonom koji ne predstavlja promovisanje ravnopravnosti već skrnavljenje srpskog jezika. Problemi nisu u jeziku, a ovo što se pokušava je ruglo, nasilje nad dušom jezika.

Narušava se i gramatika. Iako su odluke koji donosi Odbor za standardizaciju srpskog jezika SANU obavezujuće, očito da je predlagačicama zakona do zakonitost bilo stalo kao do lanjskog snega jer je očita jedna jako bitna stvar u koju se mogao uveriti svako ko je pokušao da pročita nebuloze iznete u samom zakonu koji je namerno napravljen da bi se po svaku cenu kršio pravopis, jer su pravila predviđena zakonom u direktnoj suprotnosti sa pravilima jezika.

Oni koji su ovo pisali ni sami nisu mogli da shvate šta pišu. Uglavnom, ovde se sprovodi jezički inženjering i nasilno uvođenje novih reči. Zakon se donosi da nešto uredi a ne da napravi kompletan haos, a ovde se polazi od uvezene ideologije! U ovom zakonu nije uzeto stanovište nauke, a ona se ne vezuje ni za kakvu politiku. Zakon je prepun nedoslednosti i kontradiktoran je sam sebi iz razloga koji se ne mogu ispitati, a sve se na kraju svodi na to da je na ovaj način omogućeno nekakvim dokonim zadušnim babama, pardon po novopisu dokonistkinjama da spizde ogromne pare na svoj štetočinski trud. A što se tiče dokonistkinja, još niko do sada nije čuo ni za apostolkinju, ni za biskupicu.

Makar malo osnovne kulture ne bi bilo na odmet, doduše zna se šta je apostolka, odnosno vrsta papuče koji su kao nosili apostoli, ali nema veze. Bilo bi jako lepo kada bi autorke predlagačice zakona navele žensku varijantu za naziv poglavara rimokatoličke crkve, odnosno pape, da li bi to trebala da bude papisa, papesa papica ili nešto deseto ne zna se, dobro neće da tuže i tu crkvu jer ne poštuje rodnu ravnopravnost pa ne bira žene za biskupe, pardon biskupice, kardinale, odnosno kardinalke i tako dalje.

Doduše malo je poznato da je rimokatolička crkva pre više od 1100 godina učinila ogroman iskorak u smislu rodne ravnopravnosti pošto je između 855-857 poglavar crkve bila žena, odnosno papa Jovanka (Ioannes Anglicus) koja se čak porodila tokom jedne procesije, da bi nakon toga bila smenjena a njen sin postao biskup od Ostije!!!

Zbog toga je uvedena obavezna fizička provera muškosti svih narednih papa, i to tako što sednu na tron sa rupom na sedištu da bi neko od prisutnih rukama proverio da li su kroz rupu novom papi ispali viseći delovi tela, što je tradicija koja traje i danas, ali bi možda bilo potrebno uvesti obaveznu sličnu proveru kod raznoraznih feministkinja i rodno ravnopravnih muškarača da bi se videlo da se slučajno ne ponavlja slučaj ruskih atletičarki Irine i Tamare Pres koje su prekinule atletičarske karijere 1966. kako bi izbegle obaveznu proveru pola koja je tada uvedena. A pošto je rodna ravnopravnost sada jako pomodna uopšte ne bi čudilo kada bi vrlo skoro na papski tron u Vatikanu ponovo zasela neka žena. A takođe je moguće da se slične promene dese recimo u Iranu pa da vrhovni verski poglavar bude neka ajatolahinja!!! A na tom pravcu treba očekivati i pojavu nekakvih rabinica ili rabinuša što tek treba pravopisno definisati!

Da li je moguće da pametni ljudi rade i prihvataju ovakve idiotluke? Ajd neka neko kaže da li sada treba uvesti rodno ravnopravni naziv za ženu krupijea, napr krupijerka ili krupijača??? Takođe se zna ko je i šta je makro. A zna se i ko je i šta je u istom svetu madam, tj šefica kupleraja. Da li će neko uskoro izmisliti i rodno ravnopravnu varijantu ovih naziva??? That will be the day!!! U mnogim diplomama tehničkih fakulteta piše diplomirani inženjer.

Kada nekome kažu inženjeru, zna se da traže stručno lice i to je tako prirodno. U svakoj struci bitno je znanje i sposobnost, a ne pol. Ravnopravnost se stiče radom i kvalitetom, pa tako one koji su loši zovemo inženjerčić, bez obzira na pol. A bila je tu u komšiluku jedna bakica koja je bila poznata kao inženjerka a to zato jer joj je muž bio elektroinženjer još od 1940, što znači da je već tada bila uvedena rodna ravnopravnost. A kako bi tek glasio naziv za rodno senzitivnu babicu? Babac ili dedac? A o tome šta je zapravo rodna ravnopravnost najbolje govori primer kada i muž i žena mu imaju po 120 kg žive vage!

Jesu li zakonodavci smislili reč za levog ili desnog beka? Živo me zanima kako glasi. Zamišljam komentatora (košarkaškog) kako viče centarkinja... i plačem od smeha. Ili libero u odbojci? Znači li to da je u ženskoj odbojci ekvivalent liberalka a u svakom slučaju sledi nam lomljenje jezika zarad nekih popišulja koje ne znaju šta će sa sobom.

Ipak, ubica je reč ženskog roda ali se sada nameće potreba za pronalaženje muške izvedenice, možda recimo da muškarac da ne bude ubica već ubicač!!! Inače nazivi zanimanja su preuzeti iz važećeg (propisanog) registra zanimanja što znači da će sada trebati na silu raditi izmene i dopune svih mogućih zakona podzakonskih akata, pravilnika, statuta, poslovnika, sistematizacija i ko zna sve tek čega sve ne. Ipak tek nam predstoje najkapitalnije promene.

Naime pošto se traži da se rodna ravnopravnost dosledno sprovede na svim nivoima i u svim strukturama, očito je da će uskoro na čelu SPC biti ženski ekvivalent patrijarha, ali pošto je reč "patrijaršija" već zauzeta, i odnosi se na sedište Patrijarha, možda bi onda najbolji ekvivalent bio Matrijaršija, pa će se samim time pojaviti potreba i za rodno ravnopravnim ekvivalentom za titulu vladike koja je ženskog roda, dakle uskoro stiže i vladikan! Isto tako i za biskupa i nadbiskupa, a onda za hodžu.

Ajde neka neko predloži žensku varijantu hodže! A sve će to biti rezultat radova kojekakvih stručnjakinja i specijalistkinja, ili bolje rečeno specijalki koje će specijalno za ovu priliku insistirati da žene isključivo imaju pravo da nose predmete ženskog roda a muškarci muškog. Pa će tako žene i dalje nositi cipele, pidžame, torbe i jakne a muškarci će nositi cipelke, pidžamke, torbake i jaknance. Sa druge strane muškarci će i dalje nositi šešire i kapute ali će žene zato nositi šeširke i kaputice!!!

Na kraju se ovde podsećamo na jedan događaj od pre 20 godina kada je u hrvatskom Saboru tamošnji zastupnik, sada pokojni disident Anto Kovačević pred kamerama rekao Vesni Pusić sledeće: gospođo Pusić, dragi Bog je ženu stvorio za madrac a ne da bude mudrac. A ovaj skandalozni zakon je rezultat prevelikog razmišljanja. A pošto je sada jako aktuelna zaštita i proučavanje nematerijalne baštine, izgleda da su se stekli uslovi za objavljivanje serije od najmanje 12.379 kapitalnih knjiga napisanih od strane rodno ravnopravnih žena, a pod zajedničkim nazivom: Memoari moje tvrde P...e!