Stav

AMERIKANIZACIJA

Branko Dragaš

Nastavljam prikazivanje američke rasne, ratne politike i kolonijalnih osvajanja, koristeći se podacima iz knjige Danijela Ganzera „ IMPERIJA SAD'', jer samo tako, prateći događaje u istorijskom kontinuitetu, možemo da razumemo sadašnju američku ratnohuškačku politiku u Ukrajini. Ništa nije slučajno. Sve ima svoje političke i ekonomske interese, koji pokušavaju da se neuspešno sakriju iza demagoških propalih parola o slobodama, demokratiji, ljudskim i manjinskim pravima.

U prošlom broju smo analizirali šta se sve dešavalo od naseljavanja belaca na američki kontinent,počinjenog genocida i neviđene pljačke, pa sve do Drugog svetskog rata, dok ćemo u ovoj kolumni da se bavim periodom od Drugog velikog klanja do Ukrajine. Prvo da srušimo jednu veliku laž.

Nije istina, kako se prikazuje u američkoj istoriji, da su SAD ostale, sve do japanskog napada na Perl Harbor, neutralne, da se nisu mešale u ratni sukob i da su sve posmatrale sa strane.Istina je potpuno obrnuta.Iza kulisa, američke kompanije su snabdevale nacistički režim naftom, najvažnijim pogonskim gorivom nemačkog osvajanja Istoka. Hemijski konglomerat iz Frankfurta IG FARBEN pokušao je od nemačkog uglja, koga su imali u izobilju, da dobije naftu, ali proces je bio preskup.

Pet tona kamenog uglja je trebalo sagoreti da se dobije tona benzina.Nemačkoj je 1938.godine trebalo 100.000 barela nafte dnevno za njena osvajanja, dok su oni uspevali da namaknu iz domaćih resursa svega 12.000 barela dnevno.

SAD-e su početkom rata proizvodile 3,5 miliona barela nafte dnevno, što je 60% ukupne svetske dnevne proizvodnje. Pre početka rata Nemačka je dnevno nabavljala 25.000 barela nafte iz SAD. Isporuka nafte nije prestala ni oktobra 1936. godine, kada se Hitler umešao u španski građanski rat i kada je fašisti Franku, koji je bio sa pučistima sateran u ćošak od republikanaca, poslao u pomoć legiju KONDOR i nemačke bombardere, koji su Franku doneli pobedu.

Sve vreme tog rata, SAD-e je prodavala naftu nacistima, mada su znali za njihove zločine u Španiji. Američki fabrikant automobila Henri Ford, zakleti antisemita, čiji portret je Hitler držao u svojoj kancelariji, dobio je čak za 75.rođendan nacistički krst Velikog orla, masovno je izvozio vojna vozila za nemački Vermaht. Ali, istovremeno, prodavao je vojnu opremu i saveznicima.

Vašington je zataškao sramne podatke iz Fordove poslovne istorije.Nemački filozof Edgar Dala je tvrdio da je predsednik Ruzvelt podsticao napetost između Nemačke i Poljske, te da je doprineo izbijanju rata. Politikolog Gvido Preparata, rođenjem u SAD, koji predaje na univerzitetu u Vankuveru, tvrdi da je Drugi svetski rat bio u interesu Britanaca i SAD, da su zbog toga negovali Hitlera i snabdevali ga redovno naftom.

Poznato je da se Ruzvelt uspeo do mesta predsednika zahvaljući novcu Dipona i Rokfelera. Preko 80% novca u njegovoj kampanji dolazilo je sa Vol Strita.Mada je na oktobarskim izborima 1940.godine, govoreći na završnici svoje kampanje u Bostonu, obećao da neće nikako da SAD uvede u rat, da neće slati američke mladiće da ginu po svetu i da je on predsednik mira, slagao je narod i postao je ratni predsednik.

U martu i julu 1941.godine poslao je, kršeći međunarodno pravo, združeni sastav ratnih brodova u japanske teritorijalne vode da izaziva Japan, mada je admiral Džejms Ričardson, komadant Pacifičke flote SAD, smatrao da je to velika greška i pokušavao je predsednika da ubedi da se predomisli.Nije vredelo. Vol Strit je pohlepno tražio rat.

Ruzvelt naređuje da se 25.jula 1941.godine potpuno zavrnu slavine nafte Japanu, da se zamrznu sva japanska sredstva u SAD i da se uvede embargo na isporuku gvožđa i čelika.Mornarička obaveštajna služba je provalila tajne japanske šifre i saznali su da se sprema japanski napad na Perl Harbor, znali su tačan datum i sat napada,obavestili su predsednika i njegov tim, ali bilo im je zabranjeno da informišu Kongres i američku javnost.

Psima rata su trebale nevine žrtve da bi podigli američku javnost i ujedinili narod za ulazak SAD u rat.Tako je ubijeno 2403 američka vojnika, uništeno 164 aviona i potopljeno 18 starih američkih brodova. Ruzvelt je želeo rat. Rasna histerija je zahvatila političko vođstvo SAD, pa su u martu 1942.godine deportovali 100.000 građana SAD, koji su bili japanskog porekla, zatvorili ih u barake koje je čuvala vojska. Bila je to velika istorijska greška prema nevinim ljudima, koja je ispravljena tek 1980.godine, kada je Kongres priznao da su stradali nevini građani.

U brutalnim vazdušnim napadima avijacije SAD na Japan ubijeno je preko milion civila. Najveći teroristički napad je izveden 9.i 10.marta 1945.godine, kada je bačena napalm bomba na Tokio i kada su u jednoj noći ubili skoro 100.000 civila. Beskrupulozni demokratski predsednik Hari Truman naredio je avgusta 1945.godine da se bace atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki. U Hirošimi je posle eksplozije ubijeno 140.000 , dok je u Nagasaki ubijeno 70.000 civila.

Truman je ratni zločinac, jer nikada u istoriji čovečanstva nije ubijeno toliko nevinih ljudi za jedan dan. Senator Hari Truman je pisao 24.juna 1941.godine u Njijork tajmsu, kada je Hitler napao Rusiju, da je to dobro, radovao se tom ratu i podržavao da se: „Nemci i Rusi uzajamno potamane".

Staljin je molio Ruzvelta i Čerčila da 1942. godine otvore drugi front u Evropi, kako bi se olakšali Sovjetima borbe sa Nemcima, Molotov je u maju 1942.godine zbog toga putovao u London i Vašington, ali, osim lažnih obećanja, ništa nije ispunjeno. Namerno su pustili da Hitler završi sa Rusijom, kako bi oni onda mogli da se obračunaju sa oslabljenim Hitlerom.

Ruzvelt i Čerčil su mogli da bombarduju nemačku infrastrukturu i da tako spreče dopremanje nafte na Istočni front, ali oni to nisu hteli da učine.Rokfeler je preko Španije dnevno isporučivao 12.000 barela nafte i tako pomagao nacistima da slome Rusiju.Ali, na svu sreću, to se nije dogodilo i Rusi su spasili svet od agresivnog nacizma.

Ta žrtva je preskupo koštala Rusiju. Posle Drugog svetskog rata, SAD je nastavila da vodi skrivene ratove. Američki istoričar Erik Olteman objašnjava, na osnovu američke istorije, kako je nastala kultura laži Vašingtona, da se u američkoj politici neguje sposobnost ubedljivog laganja kako bi se neko kvalifikovao za visoke upravljačke položaje u državi.

Cilj američke politike u međunarodnim odnosima je koncept moći. Odnosno, porobljavanje drugih država i nacija, radi ostvarivanja američkih interesa. O tome je otvoreno pisao 1948.godine istoričar Džordž Kenan: „ Naš stvarni zadatak u međunarodnim odnosima je da održimo poziciju nejednakosti...Zato se moramo odreći svake sentimentalnosti i sanjarenja..moramo da prestanemo da govorimo o ljudskim pravima, povećanju životnog standarda i demokratizaciji." Zbog održavanja pozicije nejednakosti u međunarodnim odnosima, SAD osniva 26.jula 1947.godine Centralnu obaveštajnu agenciju -CIA, koja je opremljena za vođenje skrivenih ratova.

Njen prvi zadatak je bio da spreči italijansku levicu u aprilu 1948.godine da pobedi na izborima u Italiji.CIA je upumpala ogromnih 10 miliona dolara u izbornu kampanju i uklonila komuniste iz italijanske vlade. Osniva se NATO 4.aprila 1949.godine i Italija se priključuje novoj vojnoj alijansi.

Predsednik Truman je bio oduševljen uspehom CIA u Italiji. U cilju jačanja CIA, , Nacionalni savet bezbednosti je doneo odluku 18.juna 1948. godine da CIA može da vodi samostalno propagandu, ekonomske ratove, preventivne direktne akcije,sabotaže, miniranja, može da naoružava bande i odmetnike u stranim zemljama,da organizuje gerile, državne udare i ubistva političara u neprijateljskim zemljama.

Tako je CIA postala država u državi. Sledeća uspešna akcija je bila u aprilu 1953.godine rušenje demokratskog izabranog iranskog premijera Mohameda Mosadika, jer je nacionalizovao iransku naftu industriju i suprostavio se pljačkanju američki naftnih korporacija. CIA obara 18.juna 1954. godine demokratsku izabranu vladu u Gvatemali, jer se suprostavila veleposednicima i kompaniji Junajted frut kompani, najvećoj kompaniji za proizvodnju banana na svetu, čiji su akcionari bili direktor CIA Alen Dalas i moćni ljudi iz Nacionalnog saveta za bezbednost.

CIA je naoružala bande u Hondurasu, koje su upale u Gvatemalu, izvršile državni udar, pobili sindikalne lidere i doveli marionetsku vladu, koja je odmah ukinula usvojene agrarne reforme. CIA ubija demokratskog premijera Konga Patrisa Lumumbu, streljaju ga 17.januara 1961.godine i vlast preuzima diktator Žozef Mobutu, koji tri decenije vlada i pljačka narod kao okrutni tiranin.CIA je ubila diktatora Dominikanske Republike Rafaela Trubilja 30.maja 1961.godine, posle tri decenije njegove tiranije, jer je otkazao poslušnost.

Ubijen je 11. septembra 1973.godine u puču generala Pinočea legalno izabrani predsednik Čilea, lekar i socijalista Salvador Aljende, ali je ubijen i general Rene Šnajder, koji je poštovao čileanski ustav i izabranog predsednika. Ubijen je jer je odbio da bude ubica i izdajnik.Predsednik Lindon Džonson je dao zadatak da CIA ubije u junu 1967.godine Če Gevaru.

Interesantno je da su ga uhvatili živog, streljali i odsekli ruke, poslali u Vašington da provere identitet revolucionara.Dugogodišnji šef kontraobaveštajne službe CIA Džejms Džizas Englton, izjavio je pred novinarima 1983.godine, da je CIA pobila desetine hiljada valjanih ljudi u svetu i da se po okrutnosti ubijajanja ne razlikuje od terorističkih organizacija.

Noam Čomski je potvrdio da je najveća teroristička organizacija na svetu - CIA! Predsednik Džon F. Kenedi nije imao poverenja u CIA. Najurio je iz CIA Alena Dalasa, posle fijaska u Zalivu svinja. Dalas je patološki mrzeo Kenedija. Ali, mrzeli su ga i neki iz vrha CIA i Pentagona.

Smatrali su da mladi i harizmatični predsednik, koji je nameravao da udalji CIA iz Vijetnama, šteti američkim imperijalnim interesima u svetu. Kenedi je ubijen u klasičnoj sačekuši 22.novembra 1963. godine u Dalasu. Ratoborni naslednik Lindon Džonson je odbio da se povuče iz Vijetnama i rat je nastavljen.

Istoričar Piter Kaznik piše da Džonson raspolaže bolesnim talentom da laže. Izvrnuo je činjenice i tvrdio u Kongresu da je Severni Vijetnam napao američki bojni brod u Tonkiskom zalivu i to je 4. avgusta 1964. godine ponovio pred televizijskim kamerama. Naravno, to se nije dogodilo. SAD je od 1964 do 1975.godine izručila na Vijetnam tri puta više bombi, nego na sve ciljeve u Drugom svetskom ratu. Bacili su i 388 t napalm bombi, koje su sve spržile pred sobom.

SAD je imala u Vijetnamu do kraja rata 2,5 miliona vojnika, koji su ubili 1.1 milion vojnika, civila do 4 miliona i ranili 600.000 Vijetnamaca. Ričard Nikson je bio paranoidni rasista koji je mrzeo komuniste, Jevreje i crnce.

Nikson je prevario Kongres i bombardovao je neutralnu Kambodžu, ubivši 150.000 civila. SAD su tajno podržavale krvnika Pol Pota u egzilu, koji je sa svojim Crvenim Kmerima pobio 2 miliona civila, finansirali su ga sa 85 miliona dolara u peridodu 1980-1986.godine.Ronald Regan je isto lagao u decembru 1982.godine Kongres kada je CIA vodila tajni rat u Nikaragvi. Odobrio je 3 milijarde dolara budžet za tajne operacije CIA.

Kasnije CIA počinje sama da pravi novac iz nelegalnih poslova trgovine narkoticima i oružjem, otvara tajne račune u Švajcarskoj na poverljiva lica, pa tako finansira svoje tajne operacije, bez znanja Kongresa i Senata. Demokratija je ubijena. Republika pretvorena u vladavinu finansijske oligarhije. Američki narod je izmanipulisan i prevaren i u mnogim drugim slučajevima : Irak, Iran, Kuvajt, Sirija. SRJ, Libija, Avganistan i danas Ukrajina. Isti ratni scenario laži, podmetanja i obmane američke javnosti, gde su glavni akteri rata koristili strogo kontrolisane medije za propagiranje svojih ratnih osvajanja.

Vrhunac prevare je bio izrežirano rušenje STC 11. septembra 2001.godine, od strane američkih obaveštajnih službi, sve u sprezi sa Vol Stritom, podsećam da su se napadi na kule dogodili pre otvaranja Berze i da je Berza bila zatvorena čitavu nedelju, što je omogućilo privilegovanim insajderima da prilično dobro zarade na prodaji opcija. Nakon toga, krenuo je izmišljeni rat protiv terorizma.

Pisao sam već na ovom mestu, da je Sirija bila Staljingradska bitka protiv NATO globofašizma. Ukrajina je Kurtska bitka.

Nakon pobede Ruske Imperije u Ukrajini, zaustaviće se prodor korporativnog fašizma na Istok. Istorija se ponavlja. Američki imperijalizam laži, prevare, genocida, pljačkanja i demagogije je na umoru. Moraju da se suoče sa krahom Imperije u rastrojstvu.

Zapad sigurno gubi svoje pozicije u svetu. Trajno. Nastaje jedno novo doba. Građani Srbije, prema poslednjem istraživanju, to razumeju, ali politički ološ na vlasti i opoziciji ništa ne razume. Oni se i dalje bore za mesto namesnika američkog kolonizatora.

Građani moraju da ustanu u odbranu svoje slobode i ljudskog dostojanstva. Sloboda se osvaja. USTANIMO!