Razaranja

Kako je direktorka Etnografskog Muzeja pretvorila muzej u tor

I ZALUDNA POPADIJA JAGANJCE KRSTI

Na šta se zapravo sveo rad nesuđenog muzeja godine? Kako je sadašnja direktorka sa isteklim mandatom Tijana Čolak Antić Popović Vasić nastavila sve postojeće obračune sa muzejskom uzbunjivačem? Kako je dotična pokušala da potplaćivanjem „šarmira" ovog novinara? Koji su njeni muzeološki dometi? Kako se maltretira ceo kolektiv i čemu zapravo služi kucanje kartica? Kako se zapravo obračunava vreme provedeno na poslu? Ko je muzejska sekretarica, koji su njeni profesionalni dometi i kakav je njen pedigre? Kakve su još mućke ustanovljene tokom rada Budžetske inspekcije 2018, i ko je direktorkin rođak?

Stanislav Živkov

Parafraza čuvene narodne poslovice najbolje opisuje stanje u kome se danas nalaze ostaci Etnografskog muzeja u Beogradu, koje je nastalo kao rezultat višegodišnjih pljački krađa i prekrađa i sistematskog zapuštanja muzeološke delatnosti najpre pod rukovodstvom osuđene pljačkašice i kriminalke Mirjane Menković a potom, od kraja 2017. godine u režiji njene dostojne nastavljačice i naslednice na direktorskom tronu Tijane Čolak Antić Popović Vasić kojoj je na kraju, umesto da sređuje krajnje lošu muzeološku situaciju, zbirke u očajnom stanju, lopovluk, potkradanje, zabušavanje, ne-postojeće stupidne izložbe i slično.

Najvažnije od svega bilo da nastavi obračun i sve sudske procese protiv muzejskog uzbunjivača, zatim da potplaćivanjem doslovce preotima advokate suprotne strane i zapošljava ih u službi ombudsmana, kao i da uza sve to pokuša da u nekoliko navrata, izigravajući neku etnološku Barunicu Kasteli, čak šarmira ovog novinara ispod čega se jasno videlo da je čitava akcija šarmiranja zapravo smišljena sa razlogom kako bi se sprečilo dalje pisanje o Etnografskom muzeju, ali joj je već prilikom prvog pokušaja jasno stavljeno do znanja da od toga nema ništa, ali joj je takođe čestitano i za njen najveći muzeološki poduhvat svih vremena a to je, podsećanja radi, bila čuvena etnografska afera volšebnog nestanka lutke na naduvavanje, dilda i vibratora sa skaredne izložbe "Plastične devedesete" zbog čega su danima nedeljama i mesecima trajali svi mogući ratovi po celom muzeju na veliku radost mnogih koji su se podelili na tabore pri čemu su jedni navijali za Tijanicu, a drugi za autore izlože, ali svejedno, volšebno nestali predmeti nikada nisu pronađeni.

Nakon svega ovoga veliko zavođenje reda i maltretiranje zaposlenih se svelo na to da je na muzejskoj prijavnici naprasno osvanuo čitač kartica kojim se kao u sekundu precizno registruje vreme dolaska i vreme odlaska sa posla da bi se kao vodila precizna evidencija o prisustvovanju i odsustvu radnika što bi sve bilo lepo i krasno da se ne zna da se zapravo nikakva evidencija ni ne vodi pošto čitač uopšte nije povezan sa kompjuterima jer to niko nije u stanju da uradi, pa je tako nastala situacija prevaziđena tako što sekretarica direktora Zorica Šćepanović, inače sa srednjom školom, koju je Tijanica za nepoznate zasluge naprasno premestila sa radnog mesta vodiča na mesto sekretarice, iako je dotična dosta slaba sa računi i sa tablicu množenja, što joj ni najmanje ne smeta da ručno računa za sve zaposlene prisustvo i odsustvo na poslu.

Pri čemu joj je Tijanica duboko zahvalna za sve greške na štetu radnika koje sa sadističkim zadovoljstvom kažnjava oduzimanjem od plate, iako joj ni na kraj pameti nije palo da je dotična Zorica vrlo često sklona da uz određeni dogovor sa pojedinim zaposlenima "pokrije" razna odsustva lažnim prisustvom na poslu, a to se recimo obavezno dešava kada je Tijanica odsutna što zbog službenog puta što zbog naprasne zanemoćalosti nastale uzimanjem raznih tabletica zbog čega često nije mogla da dođe na razne sastanke gde je samo javljala da je popila tableticu i da je zbog toga naprasno sprečena.

Sve u svemu, nikome do sada nije palo na pamet da proveri zdravstveni karton Tijane Čolak Antić Popović Vasić ne bi li se utvrdilo da dotična nema neku F dijagnozu čija terapija je ometa u obavljanju direktorske funkcije.

A o čudnom ponašanju Tijane Čolak Antić Popović Vasić najbolje govore svojevremeni događaji u tom muzeju u kome se odigravala prava dramska svečanost na kojoj se čula vika direktorke Tijane Čolak-Antić Popović (etnologiju studirala svega 13 godina od 1981-1994 sa prosekom 7,51) koja je iz glasa vikala "Ovo je moj Muzej", i "Ministar je moj rođak", i pretila ministrom kulture Vladanom Vukosavljevićem, a svi prisutni su se pitali, da li je Tijana Čolak-Antić Popović Vasić tog dana progutala pogrešnu tableticu, ili je ministar u međuvremenu keširao Muzej, ili se jednostavno realizuje poznata izreka "Čega se pametan stidi, time se budala ponosi."

Inače Tijana Čolak Antić Popović Vasić je pre 5 godina dovukla u muzej pravnicu sa pravosudnim ispitom Draganu Milošević koja uopšte nije u stanju da zastupa muzej pred sudovima već za svoj nerad prima platu, dok Muzej istovremeno protivzakonito zastupa Javno Pravobranilaštvo, što je moguće samo u slučaju da muzej uopšte nema pravnika sa položenim pravosudnim ispitom, ali sve to nema veze, jer je prethodni pravnik i kasniji v.d. direktora Miroslav Tasić sve to radio 30 godina i primao punu platu iako nikada nije položio pravosudni ispit! U svemu je neverovatno ne samo da sekretar Etnografskog muzeja ne zna da radi u pravosudnom sistemu, već da čudo bude još veće, ona ne zna ni da sroči najobičniji dopis i pored staža od petnaest godina koji je stekla u osnovnoj školi "Jovan Miodragović" na Crvenom krstu. Zna se da se tamo kompromitovala sa direktorom škole, pa je iz tih razloga prešla u Etnografski muzej, gde ne mora ni da zna da radi, s obzirom na to da dolazi po nepotističkoj vezi, kao i sama Tijana Čolak-Antić Popović.

Nakon hapšenja Mirjane Menković, ministar kulture Vladan Vukosavljević je za novog v.d. direktora postavio osobu iz svoje familije. Naime, Maja Čolak Antić, Tijanina baba tetka je druga žena ministrovog oca. Ministar je tu iz prvog braka. Tako je Tijana Čolak Antić Popović koja sa svojim organizacionim sposobnostima uspeva da organizuje "ringe ringe raja" dospela do mesta direktora.

Pre toga se nije mnogo mešala u rad Mirjane Menković, već je okamenjena čekala momenat da načini pokret kad čuje glas svog nesuđenog rođaka Vladana Vukosavljevića, ali ne sama! Pošto su Tijana Čolak Antić Popović i Vesna Bižić Omčikus poput gargojli na katedrali Notr Dam 4 godine čučale skamenjene i čekale da se požar ugasi da bi pokazale svoje krvožedne sposobnosti, Omčiguska i Antić Popovićka naprasno su oživele odmah nakon odlaska policije, nastavljajući tamo gde je Mirjana Menković stala sa svojim radom.

Uglavnom, odmah nakon hapšenja Menkovićke, Tijana Čolak-Antić Popović zajedno sa Vesnom Bižić Omčikus, nastavile su istom metodologijom rada što uopšte ne čudi jer je Bižić Omčikus imala najboljeg mogućeg učitelja u vidu muža joj Marka Omčikusa za vreme čijeg direktorovanja u Republičkom Zavodu za urnisanje spomenika kulture je nenamensko trošenje novca bilo zaštitni znak pa su tako pronađeni brojni kafanski računi za svakodnevne ručkove Marka Omčikusa žene mu Vesne Bižić Omčikus i dece, ustanovljeno je korišćenje službenih vozila za odlazak na odmor, kupovina HTZ opreme, odnosno oblačenje cele porodice na račun Zavoda baš kao i plaćanje svih režijskih troškova za stan Omčikusovih u Braće Jugovića 23!

Inače, Vesna Bižić Omčikus, muzejski savetnik u poslednjih dvadesetak godina, započela je svoju karijeru najpre kod svog oca koji ju je prijavio kao kućnu pomoćnicu da ne bi dangubila pre udaje. Pored ovoga što ni Roman Polanski ne bi smislio, bila je šalteruša u PIO fondu punih petnaest godina.

Na kraju uspeva da se dočepa mesta kustosa u Etnografskom muzeju, ali svojim neradom i lažima nije uspela da očara Komisiju koja je proveravala novinske članke kojima je javnosti ukazivao Sindikat "Etnografski muzej" "Nezavisnost", a ne stručni rad zaposlenih koji svojim nestručnošću uništavaju kulturno nasleđe. Za interaktivnu izložbu "Veliki rat-mali čovek" čiji je autor, između ostalih, bila Vesna Bižić Omčikus, Komisija je tražila pismenu izjavu zbog zloupotrebe muzejskih predmeta u kojoj je autorka pokušavala da slaže da predmeti nisu oštećeni o čemu nije ni bilo reči, već je bilo reči o tome da su predmeti zloupotrebljeni.

Tako je autorka objasnila Komisiji da su to predmeti predviđeni za đubre, pokušavajući da se izvuče i da su to derutne stolice na kojima su sedeli svatovi. Ukoliko su stolice kako autorka kaže "derutne" onda je valjda jasno da nije trebala da na njima sedi sa svojom gabaritnom i isto tako derutnom guzicom. Nije uspela da slaže Komisiju jer je ista uvidela da su predmeti uredno upisani u knjigu ulaza.

Podsećanja radi, i Tijana Čolak Antić Popović svojevremeno je takođe uhvaćena u tzv korisnim malverzacijama o čemu je Magazin Tabloid ranije pisao u tekstu "Zajam daje sultanija majka" gde je bilo reči o Tijaninim pljačkaškim sposobnostima i finansijskim kombinacijama sa preduzetnićkom radnjom. Ovde ćemo samo podsetiti na njeno nedelo. Organizovala je pljačku 1,5 miliona budžetskih sredstava još 2010. godine, dobijenih od Ministarstva kulture i informisanja javivši se na konkurs na koji republičke institucije nemaju pravo da učestvuju, imajući u vidu da se finansiraju iz budžeta.

Za ta sredstva je konkurisala sa projektom izrada web sajta za decu. Cilj projekta bio je upoznavanje dece u Srbiji i rasejanju sa kulturnom, prirodnom i umetničkom baštinom Muzeja u Srbiji, ne bi li se dao doprinos stvaranju kulturnih sadržaja namenjenih deci i mladima, doprinos saradnji i umrežavanju sa istorodnim i raznorodnim ustanovama kulture i obrazovanja. Deca su preko ovog sajta trebala da budu obaveštena o programima koji se organizuju u muzejima na taj način što bi ih na web sajtu, muzejskom on line web igricom iz koje su se trebala upoznati sa sadržajem muzeja, kako bi bila podstaknuta da posete muzej uživo i vide predmete koje su susretali u virtualnoj igri. Web sajt je predviđao postavljanje informacija o radionicama, izložbama dečjih radova, rezultate takmičenja i uspehe dece u zemlji i inostranstvu, dečje kampove... a održavanje sajta bilo bi finansirano sredstvima dobijenim reklamiranjem proizvoda za decu.

Projekat je podrazumevao više faza, jer se pod održivošću projekta spominje i mogućnost primene na druge muzeje. Planirano je da se sredstva za održavanje portala nalaze i putem partnerstva sa drugim muzejima i kulturnim ustanovama. Tako bi deca avanturu započetu u virtuelnom okruženju u Etnografskom muzeju mogla da nastave u virtuelnom okruženju Muzeja Nikole Tesle.

Ova revolucionarna Tijanina ideja se sa svim parama nikada nije realizovala i svega se nikada ništa nije dogodilo. Ostalo je u imaginarijumu, a novac koji je trebao biti uplaćen sada pokojnoj preduzetničkoj radnji "Fly me to the moon" inače likvidiranoj 2014, nije završio kao što je predviđeno, već je pozajmljen ni krivoj ni dužnoj štampariji Čigoji kako bi se izbeglo vraćanje u Budžet, a sve je to aminovala tadašnja direktorka Vilma Niškanović. Naravno, odmah po useljenju u direktorsku kancelariju na drugom spratu, Čolak Antić Popovićka se ekspresno uključila u višedecenijski muzejski projekat muljaža i to praktično odmah nakon odlaska Policije iz Muzeja, kada je usledio prvu pokret u najnovijoj partiji šaha pri čemu se partija igrala u trošenje tuđih para.

Tako je najpre izjavila kako ne znamo koliko je Etnografski muzej oštećen. I, ne želimo time da se bavimo! Iako muzej ima i profesionalnog fotografa i fotolaboratoriju Muzej je sa firmom "VR Photo team" zaključio Ugovor 19.12.2017. bez sprovedenog postupka javne nabavke male vrednosti za usluge u ukupnom iznosu od 1.726.000,00 za usluge obrade fotografija i pripreme za štampu i za izradu silueta, postera, panoa, mat folija, legendi, što nije u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama i Zakonom o budžetskom sistemu. Muzej nije obezbedio konkurenciju, već se firme kojima se uplaćuje budžetski novac biraju po nepotističkoj liniji. S

a smenom direktora dolazi i do smene rođaka, pa su tako polako odlazili rođaci Branka Jokića i dolazili novi rođaci.Vesna Bižić Omčikus je zauzela poziciju načelnika uništene Manakove kuće, mada sa istom nije imala nikakve veze prethodnih 40 godina.

Ubrzano su se gargojle raspoređivale i zauzimale svoja radna mesta "nakon ugašenog požara" i pored toga sto je Vesna Bižić Omčiguz prethodno vikala: "Kuku, šta nam uradiše, da nam Policija i ostale inspekcije toliko vršljaju?" a oni su vršljali jer su prethodno godinama zbog sve većeg kriminala u muzeju u cilju gašenja požara pozvane sledeće institucije sistema: svi sindikati, Budžetska inspekcija Ministarstva finansija, Ministarstvo kulture koje nije reagovalo, Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, Agencija za borbu protiv korupcije, Ombudsman, Kabinet premijera, Građevinska inspekcija, Beokom, Direkcija za građevinsko zemljište, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Kabinet predsednika, Više javno tužilaštvo, Viši sud u Beogradu, a u Tužilaštvu za organizovani kriminal podneta je Krivična prijavu kojoj se Tijana Čolak Antić Popović Vasić sa stupanjem na dužnost direktora pridružila. Ali ne čista srca, već laži radi.

Kako je Tijana sama bila kazala, emocije je ne interesuju, već je interesuje samo razum. Kod nje razum i osećanja "šljakaju" zasebno. Zbog toga se u Muzeju ne može uspostaviti sistem kontrole i upravljanja na adekvatan i funkcionalan način, kao ni poslovni procesi.

Krivičnoj prijavi se Tijana Čolak Antić pridružila, kako sama kaže, da ne bi ispala saučesnik. Da ona jeste saučesnik, zajedno sa svojim rođakom, može se sagledati u izveštaju Državne revizorske institucije. Nakon hapšenja Mirjane Menković, Tijana Čolak Antić upućuje svom rođaku korigovani zahtev za dodatna redovna sredstva za finansiranje izložbe "Putevi ženskog nasleđa", i to na samom kraju godine što nije praksa, a odmah nakon imenovanja Tijane za v.d. direktora. Ovo bi trebalo da je izložba Menkovićeve, koja se nije realizovala zato što je Tužilaštvo za organizovani kriminal izdalo Rešenje o zabrani prilaska Muzeju. Nije teško pogoditi gde je sav novac završio. I u još jednoj stvari Tijana je samo nastavila tamo gde je Menkovićka zaustavljena, a u konkretnom slučaju radi se o mućkama sa fotografijama muzejskih predmeta.

Iako je u Entografskom muzeju kao fotograf već 25 godina zaposlena izvesna Ivana Masniković Antić koja verovatno zbog histerije konzervatora i preparatora koji traže da im se po bezbroj puta fotografišu sve moguće faze međufaze, i podfaze nekog konzervatorskog posla, a uz to i sve moguće muzejske manifestacije, naprosto ne stiže da se bavi svojim osnovnim poslom, onda je lepo smišljeno da Muzej sa Udruženjem likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS), Beograd zaključi Ugovor o poslovnoj saradnji broj 4/37 od 15.03.2017. godine.

Predmet Ugovora je fotografisanje 1.666 muzejskih predmeta, prema potrebama i zahtevu Muzeja. Fotografisanje će izvršiti fizičko lice - izvršilac i saradnik fotograf kojeg će izvršilac da angažuje. Ugovorena je cena usluge u iznosu od 3,00 EUR po jednom fotografisanom muzejskom predmetu u dinarskoj protivvrednosti i plaćanje po dostavljanju izveštaja o obavljenom poslu (član 2). ULUPUDS je dostavio Izveštaj iz marta 2017. godine o fotografisanju 443 predmeta. U 2017. godini je izvršeno plaćanje u iznosu od 200 hiljada dinara po računu broj 61/17 od 31.03.2017. godine za fotografisanje 443 predmeta (autorski honorar 170 hiljada dinara, zakonske obaveze 19 hiljada dinara, provizija 9 hiljada dinara, PDV 2 hiljade dinara).

Srednji kurs na dan 31.03.2017. godine iznosio je 123,97 din/EUR iz čega proizilazi cena fotografisanja 443 predmeta u iznosu od 165 hiljada dinara umesto obračunatih 170 hiljada dinara, ali to nije sve jer je Tijana ubrzo sa sa „VR Photo team", iz Beograda zaključila Ugovor broj 4/166 od 19.12.2017. godine za fotografisanje 74 muzejska predmeta.Vrednost ugovora iznosi 233 hiljade dinara. Plaćanje je izvršeno 21.12.2017. godine, po računu broj 43/17 od 21.12.2017. godine (evidentirano na kontu 424221 - Usluge kulture) nakon čega se opravdano postavlja pitanje za šta Masnikovićka onda prima platu, baš kao i neki konzervatori Etnografskog muzeja od kojih je jedan, na pitanje šta uopšte radi u Muzeju, javno rekao: ja kradem, pod svakim direktorom ja kradem!

Osim toga, Muzej je izvršio plaćanje za pravne usluge u ukupnom iznosu od 898 hiljada dinara bez pravnog osnova, iako poslove pravobranilaštva za zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije obavlja Državno pravobranilaštvo i iako Muzej ima sistematizovano radno mesto „Sekretar Muzeja", što nije u skladu sa članom 2. stav 2. Zakona o pravobranilaštvu i članom 56. stav 4. Zakona o budžetskom sistemu i naravno nikom ništa baš kao i u sledećem slučaju: Muzej je sa „Hidro-tehna" d.o.o, Novi Sad, zaključio Ugovor o izvođenju radova broj 4/148 od 29.11.2017. godine.

Predmet Ugovora su hidroizolaterski radovi u Muzeju prema ponudi broj 58 od 26.05.2017. godine. Vrednost radova iznosi 418 hiljada dinara bez PDV-a. Članom 5. Ugovora određeno je plaćanje po završetku posla, najkasnije pet dana od dana ispostavljanja fakture. Članom 7. Ugovora utvrđene su obaveze izvođača radova, između ostalih, da uredno vodi gradilišnu dokumentaciju - građevinski dnevnik i građevinsku knjigu koja mora biti potpisana od strane Nadzornog organa. Garantni rok na izvedene radove je 10 godina.

Prema objašnjenju Muzeja, pregledom dokumentacije u Muzeju nisu pronađene prikupljene ponude pre zaključenja Ugovora (objašnjenje od 24.09.2018. godine). Plaćanje u iznosu od 501 hiljade dinara sa PDV-om, izvršeno je 19.12.2017. godine, po računu broj 78 od 18.12.2017. godine upravo nakon postavljenja Tijane Čolak Antić Popović! Pri tome nisu dostavljeni na uvid dokazi da su radovi zaista izvršeni, niti da je vršen stručni nadzor. Naravno tu je i fantomski slučaj navodnih usluga pripreme za štampu, dizajna, štampe i montaže u iznosu od 174 hiljade dinara od „Interrupt", Pančevo, banera u iznosu od 9 hiljada dinara od SZR „Produkcija 64", Valjevo kao i mućke koje je ustanovio DRI pa se pored ostalog u izveštaju DRI navodi kako Muzej nije obezbedio konkurenciju (prikupljanjem ponuda) prilikom nabavki ugostiteljskih usluga (323 hiljada dinara), hotelskih usluga (322 hiljade dinara) i usluga tehničke obrade materijala za festival etnografskog filma (196 hiljada dinara), što nije u skladu sa članom 39. stav 2. i 3. Zakona o javnim nabavkama i članom 56. stav 4. Zakona o budžetskom sistemu.

Ipak možda apsolutni hit je već višedecenijski slučaj nastao sa davanjem u podzakup dela prostorija Udruženju dramskih umetnika srbije gde najpre pokrenut sudski spor radi iseljenja da bi Tijana Čolak Antić povukla tužbu protiv tuženog Udruženja dramskih umetnika Srbije, radi iseljenja (rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu 45. P. br. 4506/17 od 25.01.2018. godine) što je sve kao posledicu imalo nemogućnost isporuke dela naručene opreme od firme Metal Sistemi Plus d.o.o. pošto nije ispražnjen deo prostora namenjenog za opremanje jer ga bespravno koristi Udruženje dramskih umetnika Srbije zbog čega je „Metal Sistemi Plus" d.o.o, Beograd, pristao da opremu zadrži u svom magacinu dok se ne stvore uslovi za preuzimanje (objašnjenje Muzeja broj 502/1 od 23.10.2018. godine).

Inače ustanovljeno je kako je muzej izvršio dva avansna plaćanja „Metal Sistemi Plus" d.o.o, Beograd, u ukupnom iznosu od 1.432 hiljade dinara, bez pravnog osnova, jer Ugovorom o isporuci dobara broj 1/121 od 21.09.2017. godine nije preuzeo obavezu za avansno plaćanje, već da vrši plaćanje najkasnije u roku od 45 dana od dana prijema računa dobavljača sa specifikacijom isporučenih i montiranih dobara, što nije u skladu sa članom 58. stav 1. i 2. Zakona o budžetskom sistemu.Prema otpremnici broj 756/2017 od 07.11.2017. godine, otpremnici broj 813/2017 od 27.11.2017. godine, otpremnici broj 821/2017 od 29.11.2017. godine i računu-otpremnici broj (97) 68-00980 od 11.12.2017. godine, isporučen je manji deo opreme u iznosu od 951 hiljade dinara (nije isporučena oprema u vrednosti od 1.432 hiljade dinara).

A u isto to vreme Mirjana Menković nakon hapšenja nije suspendovana. Nije udaljena s posla ni nakon šest meseci zabrane prilaska Muzeju, niti kad je podignuta optužnica, jer je ministar, zajedno sa svojom rođakom, rešio da je zaštiti, iako su slagali da se pridružuju krivičnoj prijavi.

Sve u svemu Menkovićka je primala celu platu, i još se bunila što joj Muzej ne uplaćuje prevoz. Međutim ima tu jedna stvar o kojoj svi ćute a to je činjenica da je njena privatna NVO "Mnemosyne" ugašena na zahtev Agencije za borbu protiv korupcije, a Mirjanica i Branko Jokić su u naredne tri godine solidarno odgovorni za obaveze udruženja tokom naredne tri godine, a na žalost pred sudom će biti odgovorna samo za muljaže iz 2017. pošto one ranije niko nije kontrolisao!!!!

U nekim oblicima još uvek traje, kao npr. protivzakonit rad privatne kancelarije Miloša Aligrudića i izvesnog Mijailovića. I pored upozorenja Državne revizorske institucije, da je njihov rad u Muzeju protivzakonit i da krše Zakon o državnoj upravi i lokalnoj samoupravi, nova direktorka Tijana Čolak-Antić Popović, uprkos tome, i dalje je davala ovlašćenje privatnoj kancelariji.

A što se dotične tiče, ni za nju se nešto ne zna da je nešto naročito uradila za etnologiju, osim što je sa izložbene postavke "Plastične devedesete" sklonila dildo, plastičnu lutku na naduvavanje i vibrator. Doduše, i Tijana Čolak Antić Popović Vasić, kao i neki drugi po svemu su pravo oživotvorenje Krležine drame "Gospoda Glembajevi" pošto su u Etnografskom Muzeju i njegovom upravnom odboru doslovce oživeli Krležini likovi i to zato jer je Čolak Antić Popović Vasić, alias barunica Šarlota Kasteli, "šarmirala" svog Ignjata Glembaja u liku Vojislava Vasića, ex direktora Prirodnjačkog muzeja, pa su lepo iznajmili stan pri čemu je Tijana na dve godine ostavila muža i sina, a Ignjat ženu Olgu Vasić, alias Irenu Danijeli Bazilides koja je kasnije kao član Upravnog odbora na jednom sastanku pred svima rekla "odakle ste znali da sam ja korumpirana".