Zadnja
strana
Valter
brani preostalo
Piše: Velimir Bata Živojinović
Drugovi, zdravo! Žao mi je što ovde ne mogu da napišem
celi scenario za jedan novi film pod naslovom "Valter brani
preostalo", u kome bih ja, u stvari Valter, filmski partizanski
heroj, u novim uslovima pljačke, tranzicije, rasprodaje države i svih oblika
okupacije, krenuo u rat za odbranu onoga što još nije opljačkano.
Ali, mogu ukratko da vam prepričam samo ideju, pa ako
ima poštenih producenata...
Evo kako bi taj film trebalo da izgleda...
Odmetnula se grupa savremenih partizana u šumu, sa
ciljem da podigne Srbiju na noge, da pomogne svome narodu da se obračuna sa
lopovima, tajkunima i bandom političara od kojih više ne može da se živi...
Na čelu narodnog otpora nalazi se Valter. Pokret
postaje sve masovniji, a tajkuni, lopovi svih veličina i banda političara na
vlasti, saterani su u zgradu bivšeg SIV-a na Novom Beogradu.
Sam Beograd,
još jedini okupirani grad u Srbiji, čuvaju jake multinacionalne jedinice
popunjene uglavnom osobama sa Interpolovih poternica. Na njihovom čelu je
poznati narkodiler i prijatelj dvojica političara sakrivenih u zgradi SIV-a.
Valter je blokirao Aerodrom Nikola Tesla i sve
granične prelaze, te je tako sprečio da plaćene ubice iz Kolumbije dođu u pomoć
okupatorima, profiterima i domaćim izdajnicima.
Na vrhu zgrade SIV-a, neprijateljski snajperi vrebaju.
Njih obilaze i hrabre narodni neprijatelji sa stranim posmatračima. Jedan od
njih se raspituje za Valtera. Ko je taj Valter, pita u jednom trenutku
neki Džems Lajon iz špijunske organizacije po imenu "Međunarodna krizna
grupa". Vidite li ovaj grad, odgovara mu domaći izdajnik i sluga
okupatora Mlađan Dinkić. Eto, to vam je Valter!
A pravi Valter za to vreme sa Kalemegdanske tvrđave,
uz pomoć modernih tehnologija, i gleda i sluša ovaj razgovor, pa se ubacuje u
njihovu radio-frekvenciju samo da bi im saopštio: Predaj se bando, ne pružaj
otpor, sarađuj, imaće to u vidu narodni sud, moći ćete da birate vrstu
likvidacije!
Jao, nemojte, sve će nas pobiti, mi smo ugroženi, čuje se tanki glas Božidara Đelića,
domaćeg izdajnika i stranog plaćenika. Ćuti budalo, ne širi paniku,
trgovaćemo, ponudićemo Valteru moderno naoružanje, u zamenu da nas nekoliko
stavi u program zaštićenih svedoka, ljuti se na njega komandant specijalnih
snaga, vojni liferant, nosilac diplome špijunskog kursa i strani plaćenik
Dragan Šutanovac.
Čuje se i vidi kako telefonira Čedomir Jovanović: ...Alo,
Markoviću, Krmivoje, je l' dolaze ti Englezi, nemoj da završim kao Draža i
njegova straža, i oni su ih uzalud čekali, reci im brate, kaži, učinio je Čeda
za vas onoliko, nemojte sad da ste p...
Drama u zgradi SIV-a traje, Valter se povremeno obraća
slugama okupatora i onima koji su opljačkali zemlju putem već zauzetih medija.
Ministarka pravde okupirane Srbije, Snežana Malović, piše saopštenje u kome
kaže: ...Tražim da pravna država radi, i da se taj Valter pod hitno sprovede
istražnom sudiji.
Studio B se iselio u zgradu SIV-a i odatle emituje
svoj uvlakački program. Banda političara saterana u ćošak dala je sudskom
telalu Tomi Zoriću da pročita to i još par drugih saopštenja.
Tomo sriče, čitajući sa panoa postavljenog pored
kamere. U program se odmah telefonom javlja Valter sa nepoznate lokacije, pa
govori smirenim glasom: ...Bando izdajnička i lopovska, imate li nekoga
pismenijeg da vam to pročita, nemoj sve da vas vratim u osnovnu školu, da
drljate skamiju guzicom sve dok ne naučite Vukovu azbuku! A ti mala, idi kući i
heklaj, nemoj sa mnom da se zaj... Nisam vam ja Legija i razne Budale, vama će
suditi narodni sud, vi ste štetočine, štakori, a ne državni funkcioneri.
Dobićete priliku da kažete šta imate uoči sudnjeg dana.
U oslobođenom Beogradu traje narodno veselje.
Tajkunske kafane i hotele zauzele su revolucionarne garde, u Sava centru
počinje sednica prve ustavotvorne skupštine. Smenjuju se govornici. Govore
opljačkani građani i poniženi seljaci. Konačno, pojavljuje se i Valter praćen
burnim aplauzom i skandiranjem. Sa govornice najavljuje konačan obračun: Drugovi,
naš neprijatelj je opkoljen i nalazi se u zgradi SIV-a. Ostavili smo ga tamo da
vidimo kako se ponaša u ovakvim prilikama. Po svemu sudeći, gospoda još veruje
da vlada. Mnogi od njih su se i usr... Hajde drugovi da im pomognemo da prežive
ove teške trenutke i da ih sve izvedemo pred narodni sud!
Valterova revolucionarna garda odsekla je struju i
vodu u zgradi SIV-a. Neprijatelju simbolično povremeno dostavlja toalet-papir.
Valterove brigade po gradu hapse i privode protivpravne korisnike gradskog
građevinskog zemljišta, a preko Terazija u lancima vode ministre okupatore,
Olivera Dulića, Tomicu Milosavljevića i sve one koji se nisu dokopali skloništa
u zgradi SIV-a.
Posle vesele i neprospavane noći, oslobođeni Beograd
gleda na televiziji kako iz svoje privremene jazbine na Novom Beogradu izlaze
Boris Tadić, Dragan Šutanovac, Božidar Đelić, Mlađan Dinkić, Slobodan
Milosavljević, Vuk Jeremić i njihovi tajkuni na čelu sa Milanom Bekom, Vukom
Hamovićem, Stevanom Nikčevićem i ostalima...
Sprovodi ih Valter lično. Izuzetno za ovu priliku,
ministarke Snežanu Malović, Snežanu Marković-Samardžić i Jasnu Matić sprovodi
revolucionarni komitet žena.
Svima su lisice na rukama i svima se po ubrzanom
postupku sudi u velikoj sali Doma sindikata, koji banda nije stigla da proda.
Narod je već popunio sedišta i skandira: Na vešala! Penzionisani
prolaznik komentariše: Mašala!
Boris Tadić traži pomilovanje, pa sa optuženičke klupe
drži oproštajno slovo: ...Druže sudija, druže Valtere, mnoge sam barabe i
kriminalce pomilovao, mnogim lopovima bio na usluzi, pomogli su i oni meni, ne
osporavam, ali, imaj milosti prema mom velikom delu, branio sam Kosovo do
poslednjeg evra i dolara, evo pitaj Vuka Jeremića koliko je proputovao. Jeste
da nije bilo vajde, ali, trudili smo se, Valtere. Drugo, meni je tata bio u
partizanima, imaj to u vidu, nismo mi još naplatili naše prvoboračke zasluge!
Čuje se tanki glas Bože Đelića: ...Nemojte mene,
nemojte mene, ja nisam ništa kriv!
Konačno, narodni-revolucionarni sud donosi odluku da
se do konačne presude svim narodnim izdajnicima, ološu, stranim plaćenicima,
lopovima, liferantima, tajkunima i ostalom otpadu određuje prinudni rad na
Koridoru 10, sve do konačne izgradnje. Od zaplenjene imovine Beograd dobija
preko Save još jedan most pod imenom Valter.
Konačno, film se završava tako što optuženi narodni
izdajnici šetaju zatvorskim krugom beogradske robijašnice poznatije kao CZ.
Eto, drugovi, tako ja vidim jednog savremenog Valtera
kako brani preostalo i još nekim čudom neopljačkano. Ako ima neko nekih
ideja, primedbi i slično, stojim vam na raspolaganju.
Vaš Bata.