Rocky Stars club
Uređuje: Rajko Roki Dvizac
RTV Svetac
Zaboravi ako možeš
Ne sećam se tačno kojim povodom sam
stigao u Zagreb, ali čim sam se smestio u hotel, zvali su me sa recepcije.Hteo
je da me vidi Husein Hasanefendić Hus lider i kompozitor „Parnog
Valjka". Pitao me je da li može da se dođe kod mene u sobu i
razgovara. Imao je snimljen kompletan materijal za novi album ,pa je hteo pre
nego što ga odnese u „Jugoton" da ga ja preslušam i dam svoje mišljenje.
Naravno, pristao sam.
U to vreme,već je estradom vladala
fama da sam ja jedini rok kritičar/novinar koji ume već na prvo slušanje da
prepozna hit. I mnogi su koristili taj moj osećaj šta je hit...Pa što ne bi i
on. Moja praksa je bila da potpuno u tišini,poluzatvorenih očiju, bez ikakvog
komentara (sa)slušam novi materijal i tek po završetku kažem svoje mišljenje.
Nikad nisam 2-3 puta uzastopno slušao nove, tek snimljene pesme. Zašto? Zato
što sam znao da me prvi osećaj nikad ne vara! Ako bih pak više
puta slušao,upadao bih u zamku sličnosti i kolebljivosti.I ovaj materijal za
novi album „Parnog valjka" - preslušao sam samo jednom. A onda sam
zapalio cigaretu i otvoreno mu rekao da mi se materijal dopada ali da mu nešto
fali.
"Šta?" - upitao je Hus. "Pa, nedostaje ti ono
što morate da imate na ploči a to je hit! Izvini, ali ja ovde nisam čuo
pravi hit" -bio sam iskren.
Video sam da se Hus malo preznojava
i dvoumi. Posle nelagodnih par minuta, duboko je uzdahnuo i priznao mi
pravi razlog zašto je hteo da se konsultuje sa mnom.
"Znaš, postoji još jedna pesma
snimljena za album ali nekako se dvoumim da je stavim na ploču. Svi zagrebački
kritičari su mi rekli da je slaba, da ne odgovara Parnom valjku a neki
su bili izričito protiv tvrdeći da ako je stavim na ploču, da će ta pesma samo
naneti štetu imidžu grupe" -
pokušavao je da objasni i na neki način se opravda za svoju nedoumicu. Tražio
sam da je ja čujem.
Ponovio sam ritual ćutanja i slušanja poluzatvorenih
očiju i saslušao pesmu do kraja. Kada se pesma završila ustao sam od uzbuđenja
i rekao mu:
„Ne znam ko ti je napričao takve
gluposti ali ako hoćeš moje mišljenje,samo ovo mogu da ti kažem - ovo ne samo
da je veliki hit, to je najbolja pesma koju si ikada napravio. Ma još
gore,nikad više nećeš napraviti bolju pesmu do kraja karijere. Ta pesma će
nadživeti i Parni valjak i tebe. To ti ja garantujem i ako hoćeš mogu i da
potpišem ovo što sam rekao"!
Po prvi put na Husovom licu
pojavio je blagi osmeh i neka vrsta olakšanja ali nedoumica još nije bila u
potpunosti „pretvorena u prah i pepeo".
"...Sad ću ti priznati nešto ali
neka ostane među nama. Darko Glavan mi je, za razliku od tebe rekao da
je to najgora pesma koju sam ikad napravio i da je ni za živu glavu ne stavljam
na ploču" - priznao mi je Hus.
„Ma šta zna Glavan šta je
prava pesma, šta je hit - smejao sam se -Uradi kako hoćeš, ali ja stojim
iza svoje tvrdnje sto-posto. A ti izaberi da li ćeš poslušati Glavanov
glupi savet ili moj. Ali jedno da znaš, ako me sada ne poslušaš, nikad
više nemoj da me pitaš za mišljenje. Ja se neću ljutiti, samo će mi biti žao
što me nisi poslušao" - tim rečima sam završio moje savetovanje.
Posle toga prestali smo da pričamo o ploči
i otišli na kafu. Mesec dana kasnije „Jugoton" je objavio novu ploču
„Parnog valjka". Na njoj se nalazila i sporna pesma. Lider „Parnog
valjka" je prelomio. Odlučio je da posluša mene a ne savet Darka Glavana.
I - nije pogrešio.
Ta pesma ne samo što je postala veliki
hit, donela zlatni tiraž, već je postala i zaštitni znak „Parnog
valjka".
Bez nje, ni danas se „Parni
valjak" ne bio mogao prepoznati, indentifikovati. Ona im je kao neka lična
karta. Šta mislite o kojoj pesmi se radi? Reći vam - to je pesma „Jesen
u meni"! A vi sami prosudite ko je bio u pravu - Darko Glavan
ili Roki Dvizac?
Za Marinu Tucaković da je
osmislila sve kad je u pitanju grupa „Zana" od pesama, preko
izbora pravog izdavača do imidža. Ideja joj je bila da grune svom snagom i tako
brzopotezno lansira novo pop ime, grupu „Zana". Karika koja je
nedostajala je bila neophodna
podrška nekog visokotiražnog lista. U to
vreme pisao sam za „TV Novosti" čiji je prosečni tiraž bio 250 000
- 300 000 (sada je ovaj list pretvoren u običan tv dodatak /tv bilten bez
ikakvog uticaja i moći). Uređivao sam najčitaniju i najuticajniju muzičku
stranu („Diskoteka TV Novosti").
Obratila se meni za pomoć i ja sam pristao
da jednoj potpuno anonimnoj grupi dam celu stranu i podržim je. I - posle toga „Zana"
je bukvalno preko noći postala hit grupa u celoj Jugoslaviji. Kasnije su
usledile naslovne strane itd. Ja sam bio uvek tu da im, kad god im je trebalo,
priskočim u pomoć i „poguram"svaku novu ploču...Čak je bilo i nekih „intimnih
simpatija" između mene i određenih „Zaninih"pevačica ali neću
o tome...
Godine su prolazile, postave su se
menjale, a ja sam uvek bio među prvima da ih podržim. A onda sam napustio „TV
Novosti" (pretvorile su se u tv bilten) a „Zana" je
postala dvojac Jelena/Žika...
Jednog dana nazvao me je Žika i kazao
mi da se snima tv emisija o istoriji „Zane", pa bi bio red da se
pojavim u toj emisiji i kažem nešto o „Zani" jer sam toliko „vezan"
za ovu grupu. Pristao sam a on mi je obećao da će mi javiti dan i mesto
snimanja. Čekao sam, čekao...Sve dok jedne večeri nisam ugledao emisiju o „Zani"
ali bez mene! Pojavili su se neki „likovi" za koje nisam ni znao ko su ili
sam znao da su estradno/novinarska periferija. A od Žike nisam
dobio ni reč „Izvini". Jednostavno, neko je odlučio da me izbriše
iz istorije „Zane"?! Ne zanima me ko je to bio,ali me zanima
zašto her Žika se nije usprotivio? Šta bi se dogodilo da ja izbrišem sve
o „Zani" što sam napisao (top liste, naslovne strane, intervjui - a
posebno taj prvi) ili često intervenisao kod kolega da pišu o njima? Pa,
dogodilo bi se da do te fantomske tv operete nikad ne bi ni došlo!
No, ja to nisam učinio. Čuvam obraz, savest mi je mirna, duša spokojna. A her
Žiki? Nemam pojma, niti me zanima. Znam samo da je ta tv emisija loše
izrežirana laž uz koju odlično „paše" pesma Bijelog dugmeta „Zaboravi
ako možeš"...
Legendu tamburice Janiku Balaža
sam upoznao i pre nego što sam postao novinar, na maturskoj večeri na
Petrovaradinskoj tvrđavi gde je svirao mojoj generaciji. Postao je svetska tamburaška
legenda još za života.
U Novom Sadu ima jedan mini spomenik a
turistima se umesto njegovih ploča dele, verovali ili ne - slike?! Uz nadljudske
napore Bane Krstić („Garavi sokak") je iz arhiva RTV
Vojvodine uzeo snimke orkestra Janike Balaža i objavio bogato stilizovan
CD „Zaboravljeno srce"/"Vojvodina stara". Ovaj unikatni CD
se ne može kupiti za novac! Ja sam ga dobio na poklon jer je to suvenir
Novoga Sada - prestonice tamburaša. Od posveta koje je Bane napisao,
izdvajam najupečatljiviju - Tamburaši su najčešće bili osuđeni na kafanski
dim i zaborav.. A ti sad, zaboravi ako možeš i…smeš?!