Do koske

Sa svima ponizno, ni sa kim iskreno

Dečko koji je voleo da obećava

Aleksandar Vučić je obećao svojim zapadnim mentorima da će uvesti sankcije Rusiji. Odluku o tome doneo bi i pre predsedničkih i parlamentarnih izbora, ali plaši se da će mu zapleniti 2,5 milijarde evra, koje ima na računima u ruskim bankama. U strahu od Kristofera Hila, novog američkog ambasadora, Vučić obećava da će „regulisati odnose" i sa Kinom, koja podržava Rusiju. Deset godina je uspeo da opstane na vlasti igrajući ulogu dečka koji svima sve obećava, a gotovo ništa od toga nije ispunjava. Štiteći isključivo svoje finansijske interese, Vučić može da uđe u istoriju kao jedini vladar koji je uspeo da svoju zemlju izloži istovremenom udaru i Amerike i Rusije. I zemalja Evropske unije

P. P.

Srbija će uvesti sankcije Rusiji zbog „agresije na Ukrajinu i kršenja međunarodnog prava". Vlast Srpske napredne stranke priprema paket mera, koje će biti usklađene s onima koje su već primenile zemlje Evropske unije i Sjedinjene Američke Države.

Uvođenje sankcija neće imati nikakav uticaj na Rusiju i rat u Ukrajini, ali naneće nesagledivu štetu srpskim državnim i nacionalnim interesima i izazvaće kolaps privrede. Bez obzira na tu cenu, Aleksandar Vučić bi odmah uveo sankcije Rusiji, kad se ne bi brinuo za novac koji je deponovao u ruskim bankama.

Vučić je nameravao da poteze Srbije u odnosu na Rusiju usaglasi sa sakcijama SAD i EU. Još 23. februara, dan posle početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini, Vučić je iz Brisela dobio spisak zahteva, sa detaljnim podacima o ruskim firmama koje posluju u Srbiji, kao i srpskih koje bi trebalo da napuste tržište u Rusiji. Osnovni zahtev se odnosio na konfiskaciju NIS-a.

Kad bi to uradila, Srbija bi dobila samo poslovne zgrade, benzinske pumpe i prazna skladišta. Dobila bi i odgovor Rusije, koji bi naneo fatalnu štetu srpskoj privredi. Od toga, Vučića više brine što bi ruske banke zaplenile više od 2,5 milijarde evra koji se nalaze na njegovim računima.

Samo zbog toga nije odmah uveo sankcije, kako bi dobio na vremenu da pokuša da izvuče što više novca, koji je opljačkao u Srbiji, oprao u Rusiji i deponovao u ruske banke. Zbog toga je od zapadnih diplomata tražio razumevanje za oklevanje. Kao razloge naveo je ekonomske i političke probleme.

Uvođenje sankcija Rusiji izazvalo bi velike ekonomske i političke probleme po režim u Srbiji. Ekonomski su vezani uglavnom za uvoz gasa i nafte. Kad bi Rusi to zavrnuli, srpska privreda bi totalno propala, cene bi podivljale, baš kao i inflacija dinara. Problem bi produbio i prekid robne razmene. Srbija u Rusiju izvozi robu vrednu oko 990 miliona dolara, najviše jabuke (94 miliona dolara), pneumatske gume (59 miliona dolara) i hula-hop čarape (44,5 miliona dolara), kao i hartiju, plastične proizvode, lekove i hranu za pse i mačke. Uvoz iz Rusije u Srbiju je vredan oko 2,2 milijarde dolara. Skoro polovina odnosi se na uvoz gasa i nafte, gvožđa, miniralna đubriva, ekstrakte duvana i delove za avione.

S kakvim političkim problemima bi se suočio usled uvođenja sankcija Rusiji Vučić je zapadnim diplomatama prezentovao rezultate istraživanja raspoloženja javnosti u Srbiji povodom rata u Ukrajini. Oko 45 odsto građana smatra da Srbija ne treba da se meša u taj sukob, a čak 42 odsto otvoreno podržava Rusiju. Samo desetak odsto zalaže se za uvođenje sankcija Rusiji. Da su takvi rezultati ankete bliski stvarnom stanju videlo se i na mitingu podrške Rusiji u Beogradu 4. marta. Bez ikakve medijske podrške, na pozive upućivane samo preko nekoliko internet portala, u centru Beograda se okupilo više od 10.000 građana. Uz skandiranje srpsko-ruskom bratstvu i „Vučiću pederu", nije bilo nijedne parole protiv Ukrajine i ukrajinskog naroda.

Takav miting podrške Rusiji, s takvom energijom i brojnošću, ne bi mogao da organizuje ni Vladimir Putin u Moskvi.

Vučić je istraživanje javnosti, kao i scene s mitinga, analizirao na različite načine, u skladu sa svojim potrebama. Ruskom ambasadoru Aleksandru Bocan Harčenku, na sastanku 6. marta, to je predstavio kao dokaz bliskosti i neraskidivog prijateljstva s Rusima. Ambasadorima Kvinte je istim argumentima dokazivao svoj težak položaj, pošto vlada narodom koji odbija realnost. S objašnjenjem da Srbi podržavaju Rusiju u ratu s Ukrajinom, ali ne zbog ljubavi prema Rusiji, nego zbog mržnje prema zajedničkom neprijatelju NATO. Vučić je tražio vreme za promenu takvog stava.

Asaf Elsin i Tol Silberstajn, Izraelci (Izrael nije glasao za osudu Rusije u UN) koji vode Vučićevu kampanju pred predsedničke izbore, savetovali su ga da političkim porukama utiče na javnost kako bi promenila odnos prema ratu u Ukrajini. Jedna od takvih poruka bila je odluka da Srbija u Ujedinjenim nacijama glasa za osudu ruske agresije. Da bi se dokazao pred zapadnim gazdama Vučić je javno priznao da on lično nije dozvolio da Srbija glasa protiv ili da uopšte ne glasa, kao što je uradilo 40-tak država. Ne, on lično je zahtevao da se osudi Rusija. To je objasnio potrebom da Srbija poštuje međunarodno pravo i osudi svakog agresora, pošto je i sama bila izložena agresiji NATO saveza 1999. godine.

- „Agresor", to je ona država koja napadne neku drugu državu, pre nego što su to uradile Sjedinjene Američke Države", govorio je Miloš Zeman, predsednik Češke.

To znaju svi građani Srbije, koji se sećaju „Milosrdnog anđela". Zato je predsednik SNS-a kao glavnu parolu u predizbornoj kampanji uzeo „Mir, stabilnost, Vučić". Takođe, režimski mediji su dobili zadatak da izveštavanje o ratu u Ukrajini prilagode tim stavovima. Elsin, Silberstajn i Vučić se nadaju da će svakodnevno emitovanje priloga o ukrajinskim izbeglicama i ruskim zločinima nad civilima izazvati empatiju prema žrtvama, ali i, njima još važnije, antirusko raspoloženje, koje će amortizovati nezadovoljstvo kad bude objavljeno da je Srbija uvela sankcije Rusiji.

Vučić je taj recept primenio u odnosu prema Belorusiji. Srbija je u julu prošle godine, na zahtev Evropske unije, uvela sankcije Belorusiji zbog „sistematskog kršenja ljudskih prava". Vučić se hvalio prijateljstvom s Aleksandrom Lukašenkom, javno mu se zahvaljivao za nepriznavanje Kosova kao nezavisne države, pa i na četiri Miga, koje je Belorusija poklonila Srbiji, uzimajući ih iz letačke eskadrile. Na sve je zaboravio kad je procenio da mu je u ličnom interesu da uvede sankcije prijateljskoj državi.

Naravno, sankcije Belorusiji nisu uvedene zbog Belorusije i Lukašenka, nego zbog Rusije i Putina. To je isticao i Vučić, koji je govorio da se strani izaslanici poput Gabrijela Eskobara, Miroslava Lajčaka i Stjuart Pič ne bave Srbijom zbog njenih političkih, državnih i nacionalnih pitanja, nego zbog odnosa prema Rusiji i Kini. Vučić im je obećao „regulisanje odnosa" prema Kini, što u praksi znači smanjenje poslovne saradnje, investicija i zaduživanja. Zaokret prema Rusiji najavio je i nemačkoj ministarki spoljnih odnosa Analeni Berbok.

- Kakve veze mi imamo sa sukobom u Ukrajini? Šta je Srbija uradila pogrešno? Kod nas nema ljubavi i mržnje, kod nas ima međunarodnog prava. Kako je Ukrajina poštovala teritorijalni integritet Srbije, baš tako i Srbija poštuje teritorijalni integritet Ukrajine. U Generalnoj skupštini UN-a smo podržali stav da je neprihvatljivo ugrožavanje teritorijalnog integriteta Ukrajine. Imamo vrlo jasan i određen stav, to nismo krili. Tešku odluku protiv koje je bila većina našeg stanovništva sam lično saopštio i nisam se krio. Što se tiče ličnih kontakata, nisam imao nijedan kontakt sa ruskim zvaničnicima. Ne znam od čega bih se distancirao - rekao je Vučić na konferenciji za medije posle sastanka s nemačkom ministarkom.

Što god pričao, Vučiću više niko ne veruje. I ministarka Berbok je to dokazala poštovanjem protokola. Prvo se srela sa svojim kolegom Nikolom Selakovićem, zatim s premijerkom Anom Brnabić, pa tek onda s Vučićem. Kad je stupala na dužnost, nemačka ministarka je najavila obračun sa svim lokalnim diktatorima na Zapadnom Balkanu, naročito s Vučićem. I ovaj susret, posebno zbog okolnosti u kojima je održan, potvrđuje da Nemačka nije odustala od tog stava.

Vučić je pristao da se okrene protiv Rusije, ali i sam zna da ga to neće sačuvati od pritisaka iz Amerike. Na udaru SAD-a ne nalazi se zbog političkih stavova i poteza, nego zbog kriminala. Zato strepi od svilenog gajtana, koji mu donosi Kristofer Hil, novopostaljeni američki ambasador u Beogradu. Vučić je poremetio odnose sa Kinom, a više nije rado viđen gost i poslovni partner ni u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Dok je trajala idila, Vučić je prešao iz pravoslavlja u islam. Iako je to obećao svojoj arapskoj braći, nije to objavio. Godinama je svim strancima obećavao sve i svašta, a ništa nije ispunio. Na kraju, prezren je od svih.

Kad uvede sankcije Rusiji, Vučić će postati prvi vladar na svetu koji se zamerio svim najvećim svetskim silama. Što reče jedan opozicionar - koliko je pametan, Vučić će izazvati Ameriku i Rusiju da zajedno bombarduju Srbiju.