Svedočenje

 

Ekskluzivno: Istina o čoveku koga je Zapad osudio na smrt (3)

 

Strah od ključnog svedoka

 

Holandski teolog i istoričar Robin De Rajter (1951-2007), napisao je fascinantnu knjigu o smišljenoj likvidaciji Slobodana Miloševića, kojom pobija globalnu propagandu o bivšem predsedniku Srbije kao zlotvoru i masovnom ubici. Rajter između ostalog u knjizi tvrdi: "...Miloševićev politički cilj bio je da Kosovo ostane u okviru Srbije i da se spreči da albanska većina protera sa Kosova srpsku manjinu. Nije se podsticala rasna mržnja, niti se sprovodilo etničko čišćenje. Naprotiv, Milošević i članovi socijalističke partije stalno su naglašavali koje prednosti za Srbiju ima njen multinacionalani sastav...". Nepunu godini po završetku rukopisa, i Robin je umro! Beogradska izdavačka kuća Metaphysica ustupila je Tabloidu ekskluzivno pravo da objavi u nekoliko nastavaka delove iz ovog Rajterovog dela, napisanog poslednje godine njegovog života.

 

Robin De Rajter

 

 

Tužilac Džefri Nais je 25. avgusta 2005. objavio da se Milošević više ne tereti za pokušaj stvaranja Velike Srbije uz pomoć vojne sile.Time se temelj optužbi definitivno poljuljao. Naime, glavna krivica na kojoj su se zasnivale optužbe i kojom su one međusobno bile povezane, sastojala se u tome da je sve ono što je radio Milošević, kao vođa kriminalne organizacije, bilo sa ciljem da stvori Veliku Srbiju.  Tribunal je sa bolom shvatao da su šanse da se donese za javnost ubedljiva presuda, sve slabije.

 Holandski advokat N.M.P. Stajnen izjavio je sledeće:

 "Rasulo je postajalo sve veće. Optužbe su, kao bumerang, počele da se okreću protiv samih tužilaca. Ono čega se Tribunal plašio je: da će Milošević i njegovi svedoci, tako što će razotkriti ulogu koju je Zapad odigrao pri raspadu Jugoslavije, što će razotkriti da je Zapad sistematski širio laži o srpskom stremljenju ka Velikoj Srbiji i tako što će razotkriti zločine koje je počinio NATO u agresivnom ratu protiv Jugoslavije i Srbije, u stvari nepobitno pokazati kome je mesto na optuženičkoj klupi. Milošević je pružio, i to iznova uz pomoć svedoka iz zapadnih zemalja, moćne dokaze da na Kosovu nije pretila nikakva humanitarna katastrofa uoči NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine. Nije Milošević bio taj koji je gubio proces, već Tribunal."

 U jednom članku gospodin Stajnen piše:

"Tužioci su u dugogodišnjem suđenju od ukupno 466 zasedanja izveli protiv Miloševića stotine svedoka, zatrpali ga sa više od pet hiljada dokumenata, a da pritom ništa nisu dokazali. Taj nedostatak dokumentovanog dokaza, to prijateljsko cenjkanje tužilaca sa osumnjičenima koji nisu želeli da svedoče protiv Miloševića da bi im se za uzvrat smanjila kazna, sve to zajedno nije uopšte išlo u prilog suđenju. 'Obožavaoci Tribunala' u funkciji izveštača brižljivo su štitili javnost od saznanja da je Milošević pomoću svedoka naneo neverovatnu štetu onome što je od optužbi još ostalo."

 

Tribunal je bio u velikoj neprilici, a situacija se samo još pogoršala kada je Milošević, najzad, stigao na red da počne sa svojom odbranom. Nameravao je da pozove važne svedoke koji bi Karli del Ponte mogli da zadaju i te kakve brige; pogotovu ako se uzme u obzir činjenica da su njeni svedoci davali većinom lažne izjave. Haški Tribunal gledao je sa zebnjom kako se taj trenutak približava...

Situacija je postala zaista izuzetno napeta kada je krajem februara 2006. Slobodan Milošević najavio da će za svedoka pozvati Bila Klintona. Na taj način nameravao je da konačno jasno i definitivno dokaže da su Sjedinjene Države vodile ilegalni rat protiv Jugoslavije i svesno bombardovale civilne ciljeve. To su zločini protiv čovečanstva! Ta namera nije samo za NATO bila neprihvatljiva, već i za Tribunal: potpuno bi ga razorila!

 Džejms Biset, kanadski ambasador od 1990. do 1992. u bivšoj Jugoslaviji, rekao je:

"Uvek sam bio skeptičan prema Tribunalu zato što sam ubeđen da je to instrument pomoću koga Sjedinjene Države i njihovi saveznici maskiraju greške koje su napravili u balkanskoj tragediji. Tribunal služi da se Milošević i srpski narod prikažu kao oni koji su odgovorni za svo zlo koje je zadesilo tu nesrećnu zemlju."

Ruski general Leonid Ivašov  je izjavio:

"Slobodan Milošević je jedini bio u stanju da kristalno jasno svedoči o ulozi Sjedinjenih Država u krvavoj dezintegraciji Jugoslavije devedesetih godina - i to potpuno i do najsitnijih detalja. To je upravo ono za šta se on borio dok mu se sudilo za ratne zločine i genocid."

 Po mišljenju generala Ivašova, eventualno proglašavanje Miloševića nevinim, imalo bi dalekosežne posledice kako za Tribunal, tako i za NATO i njegove saveznike; zato je i ubijen.

 Upravo onda kada mu je odbrana bila u punom zamahu, on u zatvoru umire. Milošević nije imao vremena da misli na samoubistvo. Tačno je da je brinuo za svoje zdravlje, ali je iznad svega goreo od želje da iznese istinu o tome šta se zaista desilo na Balkanu. On nije imao motiv za samoubistvo, ali je, očigledno, Tribunal imao i te kakav motiv za ubistvo. NATO, osnivač i finansijer Tribunala, gubio je kontrolu nad slučajem Milošević. Da li je Milošević bio ućutkan pre nego što je mogao da iskoristi svoje pravo da govori?

 

 Tajni program

 

Da li su pravi uzroci rata na Balkanu bili masovna ubistva civila i pomenuta etnička čišćenja ili je postajao skriveni plan?

 Horst Grabert, bivši ambasador Zapadne Nemačke, ima jasan stav o tom ratu. On smatra da je "Jugoslavija služila kao kamuflaža za ostvarivanje američkih ciljeva i uspostavljanje Novog svetskog poretka."S obzirom da su Slobodan Milošević i njegova vlada stajali na putu  tom cilju, trebalo ih je ukloniti sa svetske pozornice.

 Bivši savetnik predsednika Džimija Kartera, Zbignjev Bžežinski, izjavio je povodom rata u Jugoslaviji sledeće: "Evropa je uvek neizbežni i glavni geopolitički most ka Evroaziji.  Svetska potrošnja energije će za sledeće dve - tri decenije znatno porasti. Poznato je da srednjoazijska i kaspijska oblast raspolažu količinama zemnog gasa i nafte koje daleko nadmašuju rezerve u Kuvajtu, Meksičkom zalivu i Severnom moru."

Balkan ima ključni položaj u politici Novog svetskog poretka. Glavni uzrok sukoba je činjenica da se Jugoslavija nalazi na raskrsnici tri važna evropska saobraćajna pravca: Dunav, sever-jug i istok-zapad. Ubuduće će se ovim putevima gas i nafta transportovati na zapad. Kontrola svetskih rezervi nafte (Kavkaz, Azija, Kaspijsko more itd.) koja bi, po planu, trebalo da se transportuje Dunavom, zatim kroz Hrvatsku, Srbiju, Makedoniju i Albaniju, predstavlja pravi uzrok rata na Balkanu.

Preko Balkana se ostvaruje globalizacija. Režiseri Novog svetskog poretka su, takoreći, već uspeli da uspostave totalnu kontrolu na putu od izvora nafte do njenog korisnika. Zato su (između ostalog) i vođeni ratovi u Jugoslaviji, Avganistanu i Iraku. Divno formulisani, licemerni argumenti kao što su 'borba za demokratiju i ljudska prava'  savršeno se uklapaju u 'đavolsku doktrinu laži' u kojoj je istina potpuno izvrnuta. Jedan čisto napadački rat postaje 'mera za uspostavljanje mira', ubijanje civila je u službi garancije  'ljudskih prava', a bespravno hapšenje ili likvidacija državnika suverenih zemalja naziva se 'demokratizacijom'. U novinama 'ratni grobovi' prerastaju u 'masovne grobnice', a 'pojedinačno' silovanje u 'grupno'.

Inicijatori Novog svetskog poretka ne spavaju, pa čak i ne dremaju. Ne samo Jugoslavija, već i sve zemlje između Rusije, Kine i Irana od velikog su strateškog značaja. Sve države sa manjim ili većim rezervama nafte kao i države koje se nalaze na koridoru za energetski transport, ugrožene su i mogu da katkad računaju na intervenciju Sjedinjenih Država i NATO-a. Nije nikakva slučajnost to što je, u međuvremenu već većini ostvarenih naftnih projekata, uglavnom prethodio neki građanski rat. I tako će biti i  ubuduće. Sve državne vlade koje pokušaju da sačuvaju svoj suverenitet i suprotstave se Novom svetskom poretku biće, jednostavno, uništene.

Bivši državni sekretar odbrane Vili Vimer, koji je bio, u doba NATO napada na Jugoslaviju, potpredsednik parlamenta 'Evropske organizacije za bezbednost i saradnju', izjavio je: "Rat protiv Savezne Republike Jugoslavije vođen je i zato da bi se ispravila jedna strateški pogrešna odluka generala Ajzenhauera."

Ova Vimerova tvrdnja zasniva se na izjavama visokih američkih funkcionera za vreme konferencije održane u Bratislavi aprila 2000. godine. Ovu konferenciju organizovali su američko Ministarstvo spoljnih poslova i American Enterprise Institute koji je, u stvari, sedište i kreacija najviših ličnosti iz 'velikog biznisa' i finansijskog sveta. Neki od najvažnijih među njima su J.P. Morgan, Dejvid Rokfeler, Gingrih i Ričard Perl. Ti ljudi određuju način rada američke vlade i njihove aktivnosti zadiru u skoro sve delove američke politike.

Na konferenciji u Bratislavi posebno se govorilo o Balkanu i o ulasku istočnoevropskih zemalja u NATO. Amerikanci su nedvosmislenim jezikom govorili o odlukama i planovima u vezi sa 'novim poretkom' u Evropi. Vili Vermer, zaprepašćen, naglasio je važnost tih izjava tim pre što su se među prisutnima nalazili najviši funkcioneri, kao što su premijeri i ministri odbrane i spoljnih poslova. Smatrao je neophodnim da bez oklevanja o tome obavesti kancelara Gerharda Šredera. To pismo zahteva najveću moguću pažnju i publicitet jer sa činjenicama koje ono sadrži, a koje se tiču imperijalističkih namera Sjedinjenih Država i NATO-a, ne sme biti upoznata samo mala politička elita.

U ratu protiv Jugoslavije NATO je pokazao da više nema odbrambeni, već ofanzivni karakter. NATO i zapadne industrije oružja priuštile su sebi 'legitimnu' mogućnost da, prilikom intervencija, isprobavaju najsavremenije oružane i strateške sisteme. Vojni model primenjen na Balkanu koristiće se kao model i na budućim konfliktnim područjima.

 

 Stvaranje antisrpskog raspoloženja

 

Za vreme rata na Balkanu Srbi su u svetskim medijima predstavljeni kao novi nacisti. Optuženi su za genocid, silovanje, etničko čišćenje i koncentracione logore. Bili su odgovorni za potencijalni holokaust! Pošto je svet ovo prihvatio kao činjenicu, nije bilo mesta sumnji u pravednost motiva Sjedinjenih Država i NATO-a; sve njihove odluke i akcije svet je video kao borbu dobra protiv zla. Kako je do toga došlo?

Kristijana Amanpur, izveštač za CNN, odigrala je u tome važnu ulogu. Prva je počela sa zloupotrebom filmskih slika. U jednoj specijalnoj emisiji, dok je kamera prikazivala nekoliko teško unakaženih tela, čuo se komentar Basiunija, glavnog stručnjaka Ujedinjenih Nacija: "Srbi ubijaju sve što se kreće." Naravno, svet je bio šokiran. Kasnije se ispostavilo da žrtve nisu bile Hrvati već Srbi koje su sekirama ubili Hrvati 1991 u Borovom Selu. Tako je Kristijana Amanpur upotrebila slike srpskih žrtava da ukaže na Srbe kao počinioce zločina.

 Posle ove emisije, uz pomoć nekoliko biroa za informisanje javnosti (PublicRelations), stavljena je u pogon profesionalna propagandna mašina koja je za veoma kratko vreme ubedila javnost na čijoj strani treba da bude. Jedan od tih biroa bio je Ruder Finn Global Public Affairs sa sedištem u  Vašingtonu. On je zaslužan za to što su svet obišli neverifikovani izveštaji o takozvanim srpskim zločinima, svesno predstavljenim na takav način da je asocijacija sa koncentracionim logorima, gasnim komorama, Aušvicom, silovanjima i etničkim čišćenjem bila neizbežna. Da bi se to postiglo, iskorišćeno je nekoliko stotina novinara, političara, akademika i predstavnika humanitarnih organizacija.

Žak Merlino, koji radi za francuski televizijski program TV 2, intervjuisao je u Parizu 11. oktobra 1993. Džejmsa Harifa, direktora informativnog biroa 'Ruder Finn'. Tom prilikom Džejms Harif je priznao da je njegov biro bio plaćen da širi vesti u korist Hrvata i bosanskih muslimana. Štaviše rekao je sledeće: "Najviše sam ponosan na činjenicu da smo uspeli da pridobijemo Jevreje. U pitanju je bila veoma osetljiva stvar. Hrvatsku i bosansku prošlost karakteriše strašan antisemitizam. Hrvati su za vreme Drugog svetskog rata bili uz Hitlera i ubili su u koncentracionim logorima mnogo Jevreja i Srba. Dakle, Jevreji su imali jake razloge da neprijateljski gledaju na Hrvate. Promeniti taj neprijateljski stav bio je  veliki izazov za nas."

Džejms Harif u ovom intervjuu bez okolišenja priznaje da je njegov biro svesno izmanipulisao nekoliko važnih jevrejskih organizacija kao što su B'nai B'rith, Anti Defamation League, American Jewish Committee i American Jewish Congress: "Početkom jula 1992. časopis Newsday objavio je članak o srpskim koncentracionim logorima. Odmah smo iskoristili ovu šansu. Upotrebili smo taj članak da predložimo ovim organizacijama da ulože protest Ujedinjenim Nacijama i da to objave u časopisu New York Times. Bio je to izvanredan potez. U očima javnosti, Srbi su preko noći postali  novi nacisti. Jevreji su podržali poređenje Srba sa nacistima; imali smo savršenu sliku, a to je bilo važno jer su mnogi američki mediji u jevrejskim rukama."

Posle ovog, negativna slika o Srbima duboko se ukorenila. Belgijski pisac i novinar Mišel Kolon kaže da su zapadni mediji, da bi demonizovali Srbe, pogazili osnovne principe novinarske deontologije ( nauke o dužnostima ).

 

Primeri propagandnog beščašća

 

Početkom avgusta 1993. New York Times prikazuje fotografiju majke sa detetom uz propratni tekst da su dete u Posušju ubili Srbi. Međutim, u tom mestu borba se vodila između Hrvata i muslimana. U celom selu nije bilo nijednog Srbina...

 Šarl Neforž, u pratnji jednog prevodioca, bio je u Bosni gde je snimao emisiju za televizijski program RTL-TV1. Tamo su intervjuisali više ljudi. Jedna starija žena kaže: "Veoma nam je teško da nabavimo namirnice. Voda je odsečena, a ova zima se odužila i svakim danom je situacija sve teža."

 Prevod glasi: "Srbi su nas ostavili da pocrkamo kao psi."

Ista žena nastavlja: "Situaciju nismo mogli da promenimo; nismo imali izbora."

 Prevod glasi: "Srbi su nas proterali i sve porušili."

 U martu je CCN prikazao jedno masovno ubistvo: četrnaest muslimana koje su navodno ubili Srbi. Kasnije se ustanovilo da žrtve nisu bili muslimani, već upravo Srbi.

 Poznati nemački izveštač Mikael Born morao je da odgovara pred sudom u Koblencu. Prodao je više od trideset dokumentaraca velikim televizijskim kućama. Radilo se uglavnom o falsifikatima. Potplaćivao je azilante sa Kosova da glume izbeglice. "Televizijske kuće su znale da su filmovi namontirani, ali su insistirali na 'autentičnim' slikama", izjavio je Born.

Peni Maršal je snimila 15. avgusta 1992. za ITN News emisiju o nepostojećem koncentracionom logoru u Trnopolju. Slika izmršavelog Fikreta Abdića obišla je svet. Ono što se za javnost prećutalo jeste to da Trnopolje nije bio logor već sabirni centar i da se u njemu nisu nalazili zatvorenici već izbeglice. Nemački novinar Tomas Daihman takođe je posetio Trnopolje i razotkrio istinu: bodljikava žica koju je Peni Maršal tako snimala da se dobijao utisak da su ljudi njome opkoljeni, opkoljavala je u stvari jedan mali prostor u kome se nalazila sama gospođa Maršal sa svojim snimateljima! Štaviše srpski predstavnici iz Banja Luke potražili su za Trnopolje pomoć od međunarodnog Crvenog Krsta. Fikret Abdić jeste bio ozbiljno bolestan, ali sve izbeglice na fotografiji se smeju pa i sam Fikret.

U leto 1992 BBC je emitovao dokumentarnu emisiju o bosanskom muslimanu koji se navodno nalazio u srpskom koncentracionom logoru. Kasnije se ispostavilo da je to bio Branko Veleć, penzionisani srpski oficir JNA, koji se nalazio u muslimanskom logoru: upravo suprotno od onoga što su slike i komentar sugerisali. Čista laž!

Časopis Newsweek objavio je 4. januara 1993. godine fotografiju koja je prikazivala leševe. Naslov je glasio: Postoji li način da se Srbi zaustave? Kasnije je utvrđeno da je fotografija stara godinu dana , a da su žrtve Srbi ubijeni u Vukovaru...

 

  Tajna Srebrenice

 

Pošto su Srbi bez teškoća  osvojili Srebrenicu, muslimansku enklavu pod zaštitom trupa UN, o čemu je Zapad unapred bio obavešten, holandski plavi šlemovi zbratimili su se sa Srbima te su mirno posmatrali kako zatečene muškarce odvajaju od ostalog stanovništva Srebrenice. Tvrdi se da su ih Srbi, nešto kasnije, skoro sve streljali, njih nekoliko hiljada. Kao dokaz poslužila je fotografija masovne grobnice u Srebrenici koju su 13. marta 2000. pokazali srpskom generalu Krstiću, a zatim ga optužili za smrt osam hiljada ljudi. General Krstić osuđen je u Hagu na 46 godina zatvora.

Međutim, sada su nemačka državna dokumenta i neka druga istraživanja pokazala da ne postoji čvrst dokaz da je došlo do etničkog čišćenja i masovnog streljanja. U stručnim izveštajima stoji ( o čemu javnost nikada nije zvanično obaveštena ) da je u Srebrenici i oko nje nađeno 2.000 tela umesto 8.000. Pokušaji da se održi konferencija za štampu sa prikazivanjem fotomaterijala su već više puta propali. Zar nisu otkrića ovih naučnika predstavljala pravu priliku da se javnosti pruže stvarni dokazi?

Čovek ne može a da se ne pita zašto rezultati ovih istraživanja stručnjaka nisu smeli da se publikuju. Možda zato što ne podržavaju stav Tribunala? Možda zato što uopšte ne pružaju dokaz da su general Krstić i njegovi vojnici pobili 8.000 ratnih zarobljenika? Možda zato što otkrivena masovna grobnica uopšte nije ratna grobnica? Možda je sve inscenirano?

 

A 1.

 

O francuskoj zaveri u Bosni

 

Na početku suđenja 27. septembra 2002. godine, Slobodan Milošević u svom uvodnom govoru kaže:

"...Želim da se u ime pravde obelodani istina o ovim nezamislivim zločinima. Iz sledeće informacije priznali ste da je Izetbegović iskoristio Srebrenicu za političke mahinacije. Prvoga jula 1995. došlo je do sastanka kod zvorničkog predsednika opštine, inače muslimana. U njegovoj kući Izetbegović je razgovarao sa dva predstavnika muslimanske vlade iz Sarajeva i sa predstavnicima vojske Republike Srpske. Samo što ovi zadnji nisu zaista bili pod komandom Republike Srpske već pod komandom francuske obaveštajne službe. I ova gospoda odlučila su da pregaze Srebrenicu! Niko drugi!

 Sve informacije ukazuju na to da ni general Mladić, ni general Krstić ništa o tome nisu znali. Ali su oni optuženi. Ta ista grupa najamnika, pod istim rukovodstvom,  godinu dana kasnije je poslana u Zair da pruži podršku Mobutuu i uguši revoluciju! Ova grupa vojnika kupila je potrebno oružje za Srebrenicu. Francuski plan bio je da se rat u Bosni zaustavi NATO intervencijom. Povod za takvu intervenciju morao je da bude masovna egzekucija koja će se pripisati srpskoj vojsci i koja će oslabiti njenu poziciju u pregovorima. A prisustvo Ratka Mladića u Srebrenici potvrdilo bi njegovu odgovornost, tako da bi mogli da ga u Hagu osude za genocid. Međunarodna zajednica je na ovaj način mogla da preduzme mere. I tako je i bilo."

 

(Nastaviće se)

 

 

Beleška o piscu

 

Robin de Rajter rođen je 6. marta 1951. godine u Enšedeu, Holandija. Rano detinjstvo  proveo je u svom rodnom gradu. Kasnije se sa svojim roditeljima preselio u Španiju gde je studirao teologiju, istoriju i španski. Diplomirao je 1974. godine. Robin de Rajter je, posle kraće bolesti, umro 2007. godine.

 

 

Narudžbenica

 

Izdavačka kuća Metaphysica, ul. Solunska br. 10, Beograd, Stari Grad, tel. 011/2920062, 064 3073668, 062 336460, 063 8295488, kao i na e-mail adresu metaphysicsterŽgmail.com