Razaranja

Kako se pokazalo da se idiotske ideje mogu podmetnuti svim režimima

KADA SE VODA ZAMUTI GOVNA ISPLIVAJU

Kako je propali projekat Neolitsko Kurčevo kraj Pančeva ponovljen u neolitskoj Vinči kraj Beograda? Ko je tada stajao iza ove nebuloze, kako su sada progurane idiotske izmene planske dokumentacije, i šta je sve predviđeno idiotskim izmenama? Za šta je pod izgovorom zaštite arheološkog nalazišta raspisan konkurs, šta je glamping, ko su članovi konkursne komisije i koja je njihova stručna i konzervatorska kompetencija

Stanislav Živkov

Već je prošlo 13 i više godina od srećom neuspelog monumentalnog kleptokratskog udruženog zločinačkog poduhvata u režiji Žutog preduzeća ispostava Pančevo, izvesnog Miće Mućkare i tatinog sina Tasić prof dr Nenada, a čitav poduhvat imao je gromoglasni naziv "Neolitsko Starčevo" o čemu je Tabloid pisao u više navrata recimo članak pod naslovom "Neolitsko Kurčevo kod Pančeva". Elem, posle toliko godina očito je došlo do reprize filma "Buđenje Pacova" pošto su se svi mogući pseudokulturološki pacovi očito pojavili iz svojih brloga i sada pokušavaju da izvedu reprizu neolitskog Kurčeva ali u Vinči.

U proteklih nekoliko nastavaka pisali smo o raznim vinčanskim muljažama, a sada je došao red na pričicu o razlozima za izmenu prostornog plana područja posebne namene Belo brdo Vinča što je na predlog direktorke Republičkog zavoda za urnisanje spomenika izvedeno preko urbanističkog zavoda Beograda, a sve kako bi se, pod izgovorom" zaštite" kulturnog dobra oprala i maznula što veća količina para, a sve prodalo javnosti kao prava kapitalnost.

Elem, čitavo obrazloženje se svodi na beskonačno frljanje ispraznim fazama pa tamo recimo piše sledeće: Konceptualni okvir planiranja, korišćenja, uređenja i zaštite planskog područja zasniva se na obezbeđenju uslova za: plansko korišćenje arheološkog nalazišta Belo brdo i njegove zaštićene okoline, zaštitu i uređenje područja u skladu sa Studijom istraživanja, zaštite i prezentacije arheološkog nalazišta Belo brdo u Vinči, zaštitu i unapređenje životne sredine, prirodnih i stvorenih vrednosti, valorizaciju komplementarnih potencijala za budući razvoj, prostorne, saobraćajne, privredne i druge oblike integracije područja sa okruženjem, primeniće se integralni metod gde će biti međuzavisno analizirane osnovne dimenzije prostornog razvoja (ekološka, ekonomska, socijalna i dr.) sa posebnim naglaskom na probleme zaštite arheološkog nalazišta i savremene potrebe nalazišta.

Međuzavisnost će biti postavljena tako da pomaže ostvarenju osnovnih principa planiranja: održivost (uvažavanje prirodnog i kulturnog diverziteta i lokalnih specifičnosti), identitet (stanovništvo, razvoj turizma), pristupačnost (saobraćaj i tehnička infrastruktura), konkurentnost (dodatnim aktiviranjem prostornih potencijala) i kontekstualnost (prostorni razvoj posmatran u širem okruženju).

U uvodnoj analizi stanja prostornog razvoja Republike Srbije, PPRS konstatovano je da kulturno nasleđe nije dovoljno afirmisano kao razvojni resurs. Očuvano i zaštićeno kulturno nasleđe deo je vizije prostornog razvoja Republike Srbije date planom, dok su "zaštita, kontrolisano i održivo korišćenje prirode, prirodnih resursa, prirodnog i kulturnog nasleđa" definisani kao četvrti od pet osnovnih ciljeva plana.

Dalje se navodi kako opredeljenje vezano za kulturno nasleđe jeste da će "područja sa zaštićenim, uređenim i adekvatno prezentiranim kulturnim nasleđem jačati privlačnost i konkurentnost za investiranje i razvoj turizma". U najznačajnija područja u tom smislu, ubrajaju se i arheološka nalazišta iz praistorije, među koja spada i lokalitet Belo brdo u Vinči.

Osnovni plan prepoznaje raznovrsnost kulturne baštine na teritoriji grada kao razvojni potencijal i smešta moguće pravce razvoja u rekreativni i turistički potencijal Dunava kao i unapređenje kulturnih dobara i njihovo korišćenje kao generatora ekonomskih, kulturnih i turističkih aktivnosti. Plan takođe skreće pažnju na slabosti, kao što su slaba uključenost institucija koje se bave kulturom i kulturnim nasleđem u turističku ponudu grada, ugroženost nasleđa različitim faktorima u koje spada i nepoštovanje uslova koje izdaje služba zaštite.

Stihijska urbanizacija i devastacija urbane i ruralne baštine definisane su kao pretnje.Vizija Plana jeste "uzdizanje grada Beograda na nivo visokog ranga među metropolitenskim gradovima i prestonicama centralne, istočne i jugoistočne Evrope, prema merilima održive ekonomije i napredne tehnologije, veće teritorijalne kohezije Grada, višeg nivoa pristupačnosti saobraćajnoj i drugoj infrastrukturi, učvršćene policentričnosti i decentralizacije i razvijenog urbanog identiteta. U okviru konkretnih poteza ka ostvarivanju ove vizije navode se i unapređivanje sistema kulture i njenih institucija, a kao četvrti od pet strateških ciljeva postavlja se unapređenje i održivo korišćenje prirodnog i kulturnog nasleđa, kao i zaštita i unapređenje životne sredine na nivou evropskog standarda. Osnovni cilj plana je integrativna zaštita kulturnog nasleđa i upravljanje njime, kao generatorom turističkog i šireg ekonomskog razvoja, odnosno održivog razvoja celog područja.

Razvojna koncepcija vezana za arheološki lokalitet Belo brdo, zasnovana je na integrativnoj zaštiti koja predstavlja koherentni sistem javnih intervencija stvoren da stimuliše i uravnoteži privatnu i društvenu inicijativu koja treba da kulturno nasleđe nauči da prepoznaje kao neobnovljivi resurs, izvor identifikacije (prepoznavanja) i kulturni kapital koji može da se koristi za razne vidove obnove.

Primena integrativne zaštite za arheološke lokalitete koji se nalaze na još neurbanizovanim područjima, bez obzira da li su proglašeni za kulturna dobra ili ne, omogućava punu zaštitu koja se sprovodi kroz izradu planskog dokumenta. Međunarodne kulturne staze (itinereri) su najreprezentativniji oblik povezivanja i prikazivanja kulturnog nasleđa i pružaju mogućnost uporednog sagledavanja sličnosti i razlika koje postoje među primerima, omogućavaju upoznavanje sa razvojnim promenama i stvaraju jasnu sliku o prostornim i vremenskim dimenzijama određenih kulturnih pojava koje se manifestuju kroz graditeljstvo.

U pojedinim vremenskim epohama istovetan ili sličan razvoj može se uočiti na veoma širokim teritorijama. Pored praistorije, to su, po pravilu, bili periodi vlasti velikih, moćnih država koje su dominirale mnogim stazama sa zemljama Podunavlja sa kojima je činila celinu za vreme Rimske imperije, povremeno Ugarske (u srednjem veku), Turske (u poznom srednjem veku), Austrije i Austro-ugarske monarhije (povremeno i ne u celini teritorije).

U novije vreme, sistematskim istraživanjima objekata i kompleksa industrijskog nasleđa, njihovom zaštitom i adekvatnom namenom postoji mogućnost povezivanja vrednih kompleksa industrijskog nasleđa međunarodnom kulturnom stazom koja bi se mogla prostirati narodima. Teritorija beogradskog makroregiona u tom smislu, može se najtešnje povezati međunarodnim duž Srednje i Jugoistočne Evrope. Praistorijski kontekst širenja uticaja je najprostraniji.

Vinčanska, odnosno Belobrdska kultura zračila je daleko i bila u dodiru sa drugim kulturama koje su se razvijale u Panonskoj niziji i Mediteranu. Plan prepoznaje kulturno nasleđe Dunavskog koridora kao potencijal za uspostavljanje kvalitetnije međunarodne saradnje i za razvoj kulturnog turizma. U tom smislu, arheološko nalazište Belo brdo navedeno je u sistematizaciji kulturnih dobara koja je deo Plana.

Prepoznati su problemi održavanja kulturnih dobara, kao što su nedovoljna zaštita, nedostatak planova upravljanja i nedefinisanost, kao i nepoštovanje granica zaštitnih zona oko kulturnih dobara, a kontinualno rekognosciranje i istraživanje materijalnog i nematerijalnog nasleđa navedeno je kao prioritet. Kao opšti cilj zaštite nepokretnih kulturnih dobara navedeno je "stvaranje regionalnog identiteta na bazi očuvanja, zaštite i turističke valorizacije kulturnog nasleđa Podunavlja", a kao operativni ciljevi navedeni su "aktiviranje potencijala kulturnog nasleđa kao razvojnog faktora, integralno autentičnosti kulturnih dobara i njihovog okruženja, zaštita dobara od nekontrolisane izgradnje i kvalitetna dostupnost sa vodnog puta, atraktivna prezentacija i interpretacija, kao i stvaranje uslova za bolju regionalnu i međunarodnu povezanost na bazi kulturnog identiteta."

Inicijativa za uspostavljanje sistema podrške presudna je za jačanje konkurentnosti turističkog sektora na teritoriji opštine Grocka i naselja Vinča i uključuje prvenstveno dve komponente: Podsticanje razvoja smeštajnih kapaciteta u ruralnim delovima opštine - tipovi smeštaja koji bi bili predmet sistema uključuju agro-turizam, vinske podrume sa smeštajem, seoske kuće za odmor, seoske, difuzne i butik gastro hotele, seoska odmarališta, etno sela i odmarališta itd.

Poseban oblik smeštaja na obali reke (ušće Bolečice) može biti marina, sa potencijalnom funkcijom zimovnika i ugostiteljskim kapacitetom prema važećem Pravilniku koji reguliše minimalne tehničke uslove za rad marina i nautičkih objekata; Sledeća stavka kaže: Podsticanje konvertovanja postojećih stambenih kapaciteta u smeštajne kapacitete u samom naselju Vinča, posebno u blizini obale, a koji mogu imati oblik kuća za odmor, vila, apartmana, hostela ili soba za izdavanje; zatim je tu Stvaranje dodatne turističke ponude više ili visoke dodate vrednosti - podrška namenjena seoskim i urbanim gazdinstvima u cilju dodatnog obogaćivanja i diversifikacije ponude, u vidu unapređenja degustacionih sala, ugostiteljskih objekata, izgradnje interpretacionih centara itd. I na kraju Kamp(ing) - u formi glampinga (glamuroznog kampinga), namenjen višem obrazovnom sloju posetilaca zainteresovanih za doživljaj života u neolitskim nastambama, opremljen već postavljenim stilizovanim stambenim jedinicama ali i mestima za postavljanje šatora / kućica kampera koji dolaze sa raznih krajeva sveta.

Ipak posebnu pažnju je privukla konstatacija iz ovog pisanija u kojoj se doslovce navodi sledeće "prioritetna kulturna područja koja treba da uživaju poseban tretman, bez obzira na status u okviru službe zaštite", iz čega se jasno vidi da se pod izgovorom brige o kulturnom nasleđu zapravo radi i neverovatnom pranju para i hohštapleraju!

Naravno kada su izvršene sve predradnje oko izmene dokumentacije trebalo je raspisati konkurs za izgradnju arheološkog parka, a kao povod za raspisivanje konkursa navedena je potreba da se preispitaju potencijali i afirmišu mogućnosti formiranja i razvoj Arheološkog parka na specifičnom prostoru, kao jednog od strateških nacionalnih projekata očuvanja arheološkog nasleđa i kao podrška aktivaciji kulturnog, arheološkog i kongresnog turizma vezano za predmetni prostor.

Dalje se navodi kako je čuvanjem autentičnih ostataka arheološkog nalazišta, njihovim programskim oživljavanjem, kao i pratećim turističkim sadržajima i infrastrukturnim opremanjem, potrebno zadovoljiti kako aktuelne tako i buduće potrebe nalazišta u funkciji istraživanja i privlačenja posetilaca.

Cilj konkursa je da se, u skladu sa konkursnim zadatkom, programskim zahtevima, potencijalima lokacije i posebno, značajem i vrednostima lokaliteta arheološkog nasleđa (kulturnog dobra), izabere najadekvatnije urbanističko-arhitektonsko rešenje kompleksa Arheološkog parka Belo brdo u Vinči. Cilj je i da konkursno rešenje afirmiše simboličnu ideju novih veza, savremenih komunikacija i progresa. Očekuje se da konkursno rešenje sve zatečene specifičnosti kulturnog dobra integriše u savremen, autentičan i prepoznatljiv multifunkcionalan kompleks, koji korespondira sa okruženjem, unapređuje vrednosti ambijenta.

Poseban cilj konkursa je očuvanje kulturnog nasleđa kroz prostorno-programsku organizaciju koja obezbeđuje uslove za približavanje teme i perioda razvoja civilizacije posetiocima kroz različite modalitete - Arheološko nalazište na samom lokalitetu, Arheo park kao pozicija interpretacije načina života vinčanske kulture, Centar za posetioce kao pozicija prezentacije nalaza i Naučnoistraživački centar neolita kao pozicija za unapređenje istraživanja neolitskih kultura kroz multidisciplinarni pristup, edukaciju i popularizaciju uključenih naučnih oblasti.

Cilj je i da konkursno rešenje kroz aktuelne potencijale prostora, u skladu sa kulturno-istorijskim kontekstom, savremenim tendencijama u oblasti prezentacije kulturnog nasleđa, značajem i razvojem predmetnog prostora, afirmiše simboličnu ideju novih veza, savremenih komunikacija i progresa. Izabrana rešenja predstavljaće osnov za izradu urbanističko-tehničke i projektne dokumentacije za potrebe realizacije uređenja i izgradnje Arheološkog parka Belo brdo.

Posebna je priča predmet konkursa iz koga se jasno vidi da se radi o svemu osim zaštite kulturnog nasleđa pošto idejno rešenje prostora Kompleksa Arheološkog parka Belo brdo u Vinči sa objektima Centra za posetioce i Naučnoistraživačkog centra neolita obuhvata: idejno urbanističko-arhitektonsko rešenje prostora kompleksa Arheološkog parka Belo brdo, Idejno rešenje mobilnih elemenata i objekata u funkciji Arheološkog nalazišta i uređenja prostora Zaštićene okoline arheološkog nalazišta, Idejno arhitektonsko rešenje objekta Centra za posetioce sa pripadajućim spoljnim prostorom, Idejno arhitektonsko rešenje objekta

Naučnoistraživačkog centra neolita sa pripadajućim spoljnim prostorom, idejno rešenje prostora Arheo parka i glavnog parkinga kompleksa sa pratećim sadržajima, Idejno rešenje uređenja priobalja Dunava u zoni Arheološkog parka Belo brdo - šetalište, pristan i obaloutvrda. Predmet konkursa je i idejno rešenje uređenja leve i desne obale reke Bolečice uz zonu konkursnog obuhvata, prostora neposredno uz saobraćajnu vezu između podceline Naučnoistraživačkog centra i priobalja reke Bolečice, kao i prostora priobalja Dunava od granice zone konkursnog obuhvata uzvodno u dužini od oko 600 m, na anketnom nivou.

A kako bi se ova budalaština od konkursnog zadatka neometano progutala bilo je potrebno obezbediti i adekvatan žiri, veoma stručan i kompetentan za problematiku zaštite kulturnog nasleđa pa je tako za predsednicu žirija postavljena izvesna prof. Vesna Cagić Milošević, arhitekta, (1970.) diplomirala je na Univerzitetu u Beogradu - Arhitektonski fakultet.

Od 1996. godine zaposlena je na Departmanu za Arhitekturu, od 2020. u zvanju redovnog profesora. čija je Uža naučna (umetnička) oblast arhitektonsko projektovanje i savremena arhitektura dok su Oblasti istraživanja arhitektonsko i urbanističko projektovanje; arhitektura unutrašnjeg prostora; regulativa za oblast arhitekture i urbanizma Angažovana je u nastavi na studijskim programima Osnovnih i Master akademskih studija arhitektura, Integrisanih osnovnih i master akademskih studija arhitektura i Master akademskih studija arhitektura unutrašnjeg prostora. Paralelno sa pedagoškim i istraživačkim radom, profesionalno angažovanje usmereno je na oblasti arhitektonskog i urbanističkog projektovanja i projektovanja enterijera.

Onda je tu naravno i Đukanović, prof. dr Dubravka arhitekta, direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture inače daleko poznatijem po svom drugom mužu nego po nekim konzervatorskim dosezima, odnedavno, nakon intervjua u NIN-u šire poznata kao Dubravka Detlić, zatim nekakva dva opskurna arhitekta Goran Rako iz Zagreba i Ilja Mikitišin iz Novog Sada ali je zato tu i poseban štih oličen u imenu i delu izvesne Bojane Višekrune, master filozofa, savetnica predsednice Vlade za kreativne industrije i nauku.

Vlada Republike Srbije koja je očito veoma kompetentna za problematiku zaštite i prezentacije kulturnog nasleđa o čemu svedoče neka njena lupetanja na temu uređenja i zaštite Vinče gde je bila kazala: Kao jedan od najvažnijih nalazišta neolita, po kojem je, između ostalog i cela kultura dobila naziv, Vinča Belo brdo je nažalost decenijama bio zanemarivan.

Uz podršku Ambasadorovog fonda za zaštitu kulturne baštine Vlade SAD, a na inicijativu predsednice Vlade RS Ane Brnabić, mi smo uspeli da obezbedimo početak sistemske rekonstrukcije i revitalizacije nalazišta tako da ono postane nezaobilazna stanica na kulturno-turističkoj mapi Evrope, pa i sveta. To je najmanje što ovaj lokalitet zaslužuje. Počeli smo naravno od najurgentnijeg, a to je sanacija klizišta kako naše i svetsko kulturno blago ne bi bespovratno odlazilo u Dunav. Proglašenjem trogodišnjeg kapitalnog projekta uspeli da obezbedimo i razvoj lokaliteta kao turističke i naučne destinacije, kaže Bojana Višekruna, savetnica predsednice Vlade Republike Srbije za kreativne industrije i nauku. Belo brdo je živ lokalitet, na kojem se aktivno iskopava i to predstavlja njegovu prednost, ali i izazov. Upravo zato je ključno da se pored zaštite i prezentacije kulturnog nasleđa, u cilju povećanja broja turista, jednako razvija i naučna komponenta. Imajući to u vidu, plan je da se pored Centra za posetioce i prateće turističke infrastrukture, izgrade ne samo objekti za boravak i rad arheologa, već i ozbiljan naučno-istraživački centar za proučavanje neolita.

Vinča Belo brdo će tako postati centar odakle se prostire mreža svih neolitskih lokaliteta u Srbiji i pružiće svu infrastrukturu da se ti manji lokaliteti razvijaju i u turističkom, ali i u naučnom smislu. Želimo da ovaj lokalitet otvorimo za arheologe iz celog sveta i da ozbiljno razvijamo međunarodnu saradnju i razmenu znanja.

-Vrednosti kojima su se vodili Vinčanci su zapravo osnov identiteta moderne Srbije - kreativnost, inovativnost, znanje i saradnja. Oni su bili pioniri obrade metala i zauvek su promenili tok istorije otkrićem metode za topljenje metala i njegovu dalju upotrebu. Srbija je danas lider u regionu u oblasti inovacija i kreativnih delatnosti, a ono po čemu smo prepoznatljivi u svetu jesu naši ljudi, njihovo znanje i talenat. To je ono što smo objedinili kroz nacionalnu platformu Srbija stvara i što smo svetu predstavili na svetskoj izložbi u Dubaiju. Ceo naš paviljon je predstavio dostignuća Vinčanske kulture i vezu sa Srbijom danas.

-Tokom leta će biti objavljena Studija za proglašenje turističkog prostora, a Strategijski master plan je već završen i usvojen. Ovaj sistemski pristup je jedini način da se lokalitet integralno razvija - što se najbolje vidi na primeru Golubačke tvrđave. Proglašenje turističkog prostora nam omogućava imenovanje upravljača prostorom, koji je onda zadužen za sva infrastrukturna ulaganja i održavanje, ali i turistifikaciju lokaliteta i koordinaciju svih nadležnih ustanova kako bi se neometano nastavila arheološka istraživanja i ispunili najveći standardi zaštite u saradnji sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika kulture.

- Međunarodni konkurs je raspisan u martu i nadamo se pobedničkim rešenjima već u prvoj polovini septembra. Ukupan fond nagradi iznosi 74.000 EUR i ovo je prvi put u Srbiji da radimo ovako sveobuhvatan razvoj jednog arheološkog lokaliteta. Konkurs podrazumeva nekoliko celina: razvoj priobalja Dunava i lokalne reke Bolečice, izgradnju Centra za posetioce sa pripadajućom zelenom površinom, osmišljavanje i uređenje arheoparka sa otvorenim sadržajima za decu i odrasle (poput botaničke bašte i slično), uređenje crvene zone nalazišta i izgradnju lakih objekata za boravak i rad arheologa, izgradnju Naučno-istraživačkog centra za proučavanje neolita, kao i izgradnju prateće turističke infrastrukture (poput parkinga i slično).

- Prva faza realizacije po konkursnom rešenju podrazumeva uređenje crvene zone nalazišta tako da postane dostupna za dalja arheološka iskopavanja. Posetioci će uz pomoć lakih montažnih konstrukcija moći da prate, a ponekad i učestvuju iskopavanjima. Paralelno ćemo raditi na projektno-tehničkoj dokumentaciji za izgradnju Centra za posetioce, kako bismo u drugoj polovini 2023. počeli sa gradnjom. Očekujemo da će tokom 2023. biti uređeno i priobalje Dunava sa pešačko-biciklističkom stazom i pripadajućom zelenom površinom. Već tokom 2024. godine, Vinča Belo brdo postaće jedna od nezaobilaznih poddestinacija unutar turističke destinacije Beograd, a Beograđani će dobiti još jednu oazu na Dunavu, na svega petnaestak kilometara od centra grada.

- Po završetku prve faze, ulazimo u realizaciju uređenja arheoparka i izgradnju Naučno-istraživačkog centra. Prema Strategijskom master planu, predviđa se i izgradnja zelenog lavirinta, zatim rekonstrukcije neolitskog sela koje bi ponudilo i smeštajne kapacitete za digitalne nomade i individualne turiste, kao i uređenje peščare u Vinči tako da ona postane jedna vrsta arheo-safari parka za decu i odrasle. Aktivno ćemo raditi na tome da privučemo i privatne investicije, kako bismo obezbedili održivost i dalji razvoj lokaliteta. Vinča Belo brdo je, najpre, dom svih Vinčanaca koji danas tamo žive. Bez saradnje sa lokalnom zajednicom, ne postoji dalji razvoj lokaliteta. Mi smo nedavno, uz podršku Ambasade SAD, održali prvu u nizu radionica za lokalne privrednike i obrazovno-kulturne institucije gde smo predstavili razvoj projekta i mogućnosti za njihovo uključivanje.

Naša uloga kao države je da obezbedimo neophodan novac i napravimo platformu za saradnju, a na lokalnoj zajednici je da to maksimalno iskoristi i omogući da ovaj lokalitet nastavi da živi - od razvoja smeštajnih kapaciteta, preko različitih vrsta usluga, do proizvodnje suvenira i autentičnih lokalnih proizvoda. Država će pomoći u osnaživanju i promociji svih inicijativa lokalnog stanovništa.

Kada se vide svi dokumenti i sami uslovi konkursa čovek ne zna da li da se smeje ili da plače, s obzirom na stepen idiotizma koji je u njima naveden. Uglavnom, još davne 1981. godine, jedna eminentna konzervatorka je ovom autoru rekla, i bila potpuno u pravu: dete pun mi je kurac nedojebanih doktorki nauka!! A isto to važi i za neiživljene arhitetke oba pola!!!