Likovi
i senke
Kud je
Bodo hodo
Nikola Vlahović
Mnogo toga u
biografiji Boda Hombaha, prvog čoveka nemačke medijske grupe WAZ, ukazuje da je
reč o čoveku koji ima višu misiju.
Hombahova karijera bila je pobednička u svakom smislu.
Kao član Socijaldemokratske partije (SPD), bio je ministar privrede u nemačkoj
pokrajini Severna Rajna-Vestfalija, potom šef biroa saveznog kancelara, savezni
ministar za posebne zadatke u prvoj vladi Gerharda Šredera, koordinator
Evropske unije u projektu pod nazivom Pakt za stabilnost jugoistočne Evrope, i
konačno prvi čovek medijske korporacije WAZ, koja je svoj "Drang nach
Osten" (prodor na Istok) ostvarila kupovinom medija u Hrvatskoj, Srbiji i
Rumuniji.
U Srbiju je došao kao koordinator unapred propalog
projekta, Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, a iz nje odlazi kao
razočarani šef medijskog koncerna WAZ.
Čime se Hombah u međuvremenu bavio, ko se njime bavio,
i kako treba čitati njegova "kretanja u službi", tema je koja
zaslužuje jednu ozbiljnu knjigu.
U prilog teoriji da je Hombah raspoznavao tanku
granicu između državnih, grupaških i ličnih interesa u Srbiji, govori i podatak
da je svojevremeno pozvao neizbežnog Aleksandra Tijanića u Nemačku, te mu u
prisustvu Stanka Subotića, poslovnog saradnika koncerna WAZ, ponudio godišnji
ugovor u visini od 1,5 miliona evra, za vođenje medijskih kuća koje je WAZ
kupio u Srbiji.
Dogovor Hombah-Tijanić nikada nije sklopljen. Tijanić
je tvrdio da mu je zasmetala Hombahova rečenica da će "Subotić biti garant
njihovog dogovora". Da li je baš tako bilo, ili je Tijanić konsultovao
svoje političke menadžere u Beogradu, sasvim je nevažno u odnosu na ono što će
se kasnije dešavati.
Jer, WAZ je zajedno sa Subotićevom firmom "Futura
plus", potpuno promenio stanje na tržištu štampe u Srbiji.
Ali, kao što je poznato, na ovom delu Balkana, gde su
pale mnoge nečiste sile, povlačenje jedne medijske korporacije zvuči sasvim
prirodno. Uostalom, i Bodo Hombah je morao da zna da ovde stanuju malo veći
mangupi od njega.
Još gore, ako je znao pa je ušao u posao sa njima,
onda je on jedan posrnuli misionar nemačkog kapitala, koga ekspresno treba
poslati u penziju. Hoće li to uraditi WAZ ili neka diskretna nemačka firma za
koju je takođe radio, svakako nema smisla pogađati.