Tabloid je pozvan

 

Novi detalji o životu i delu Saše Ferenca Andrejevića, "pitomog" kuma vojvođanske mafije (3)

 

Visoka škola ljubaznog džeparoša

 

Kako je novi kum vojvođanske mafije učinio prvu veliku pljačku Novosadskog sajma, osnivajući a potom prisvajajući Fakultet za uslužni biznis u Sremskoj Kamenici (Fabus), i kako bi ostao upamćen kao tragikomični kleptoman da nije otišao predaleko u razvoju svoje kriminalne korporacije

 

Piše: Arpad Nađ

 

 

Zbog brojnih i brutalnih pljački, Aleksandar Ferenc Andrejević, čovek koji je neutaživom potrebom da sa svakim bude fin a ni sa kim iskren, dospeo do toga da dobije epitet "pitomog kuma" vojvođanske mafije, prijave su podnosili radnici, mali akcionari, partneri u raznim poslovima, roditelji studenata, inspektori i organizatori isturenih centara privatnog Fakulteta za uslužni biznis (Fabus), kao i mnogi drugi. Velika dokumentacija o tome postoji u policiji, tužilaštvu i sudovima.

Izvori Tabloida raspolažu sa preko 50 dokumenata i svi su potpisani imenom i prezimenom. Ali, kad god bi protiv njega bilo nešto napisano ili ako je bila podneta prijava, on nikad argumentovano nije negirao krivicu, već je odlazio u policiju, tužilaštvo i BIA, kod svojih proverenih prijatelja, i prijavljivao kako ga šikaniraju određene grupe iz bivših partija (kojima je i sam nekad pripadao), te da baš oni urušavaju Novosadski sajam, sarađuju sa tajkunima i slično... Potom bi odlazio u medijske kuće gde je sebe predstavljao u najboljem svetlu, kao ličnost impresivnih dostignuća i isto takvih ambicija.

Time je prikrivao svoje pljačke, a sebe predstavljao kao žrtvu i nezamenljivog stvaraoca. To nije činio sam, već upravo po savetu određenih korumpiranih pojedinaca u državnim institucijama.

U poslednjem takvom slučaju (Tabloid broj 208) čuo se sa još nekoliko značajnih prijatelja i starih dužnika, takođe pomenutih u tekstu, sve ih je obišao, a sa jednim se i slikao na Televiziji Novi Sad. Bio je to Dragoslav Petrović, pokrajinski sekretar za nauku i tehnološki razvoj.

 Njegova uloga u zaštiti Andrejevićevog lika i dela pre, a posebno nakon odlaska sa Sajma je velika. Odgovoran je za kadrovanje i zaštitu njegovih ljudi na Sajmu, kao i nepreduzimanje mera radi sankcionisanja onog što je ostavljeno.

Njihova saradnja će verovatno biti razjašnjena istovremeno kad se budu razjašnjavale milionske transakcije, na relaciji Andrejevićeva laboratorija za GMO, Institut za prehrambene tehnologije i Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Andrejević, označen od upućenih kao mozak operacije u akciji krađe osam miliona evra prilikom gradnje Master centra 2 Novosadskog Sajma, uporno se predstavlja kao genijalni tvorac ove institucije i pripisuje sebi njen preporod.

A kako se Novosadski sajam zahvaljujući njemu preporodio, govori podatak da je uništio čak i ono što su generacije decenijama stvarale.

Osim krivične prijave koju je Sindikat Sajma podneo krajem 2006. godine, u kojoj se detaljno navodi šteta naneta Sajmu pri gradnji Master centra II i u kojoj su pojedinačno navedene firme i priloženi štetni ugovori pri izvođenju radova. Niko nije mogao dobiti posao dok nije platio na ruke Andrejeviću. Ti iznosi su se kretali od 60.000 do 200.000 evra!

 Tokom gradnje su sačinjavani aneksi ugovora. Svaki takav aneks ugovora je nepovoljniji od početnog, što je takođe imalo svoju cenu. Neke firme su ih imale i po deset!

 Zapisnik sa trinaeste sednice UO Sajma od 20. aprila 2007. godine, na kojoj je usvojena investicija i na kojoj je doneta Odluka o povećanju imovine privrednog društva po osnovu izgradnje Master centra II na dan 30.12.2006. godine, jasno govori da je izgrađen objekat veličine oko 22.500 kvadratnih metara.

Da je Sajam ovaj posao ustupio nekom prihvatljivom investitoru, dobio bi oko 30 odsto od izgrađenih kvadrata što bi bilo oko 6.500 kvadratnih metara, bez dinara kredita. Moglo je tako biti, ali nije...

Sajmu je na ovakav način ostalo 5.180 metara kvadratnih sa komunikacijskim prostorima i kredit od 7 miliona evra, a dodaju li se tome i uložena sredstva iz redovnog poslovanja i dokapitalizacije od oko 1,5 miliona evra, onda je osim zemljišta koje je Sajam uneo u investiciju, uložio i preko 8,5 miliona evra kreditnih i sopstvenih sredstava.

 I umesto da je investicija po osnovu zemljišta donela korist veću od 10 miliona evra, donela je kreditno zaduženje od oko 7 miliona evra! Dakle, nastala je po Sajam višestruka šteta.

 Andrejevićeva tvrdnja da je kreditno zaduženje 4 miliona evra, sasvim je netačna jer tu nije uračunato i 3 miliona evra kamata. Sav preostali prostor je prodat na slobodnom tržištu po ceni od 1.500 i 2.200 evra po kvadratnom metru, što je iznosilo oko 15 miliona evra.

Na takav način, Sajam je koštao Master centar II oko 18,5 milion evra, a dobio 7,7 miliona evra, za koliko je uvećan kapital Sajma po gore navedenoj Odluci od 20.04.2007.godine. Nestalo je ne 8, nego preko 10 miliona evra!

 Međutim, kako bi zamaskirao ovako veliku pljačku on je oko 1,5 milion evra izdelio dividende akcionarima i bonuse odabranim licima koja su štitila njegov lik i delo.

Tog momenta su svi bili zadovoljni. Svima je važno da su nešto dobili, pa su pljačke Ferenca i njegovih saradnika, teške oko 8 milina evra, za njih postale nevažne.

Ali, kad je došlo vreme za plaćanje kredita, Ferenc više nije bio tu. A njegovu otimačinu vraćaće generacije radnika Novosadskog sajma.

 Jedan od karakterističnih ugovora je i Ugovor br.A.M.20/08/04, o kupoprodaji građevinskog objekta Garni hotela u izgradnji, između Sajma i preduzeća Amasis DOO Beograd, Požeška 65b.

Prodat je hotel u izgradnji površine 2.955,10 metara kvadratnih, plus završen lokal od 383 metra kvadrata, što ukupno čini 3.338,1 kvadratni metar, za cenu od 9.230.000 dinara ili 130.032 evra.

Prosečna cena za kvadratni metar koju je Sajam dobio po ovom ugovoru, iznosi 39 evra. Poslovni prostor od 383 metra imao je redovnu cenu u prodaji od 2.200 evra po kvadratnom metru. Nažalost i iznos od 39 evra se kasnijim aneksima, koji se nalaze u prilogu, još umanjivala za plaćeni porez na promet i neke druge ustupke koje je Sajam činio.

 Od ustupanja parkinga, priključaka na protivpožarni sistem Sajma i slično, ova cena je niža od komunalija, opremanja gradskog građevinskog zemljišta i projekta koje je kupac dobio ovim ugovorom. Po ovom poslu Sajmu je naneta šteta u iznosu oko 2 miliona evra!

 Ova prodaja je urađena nezakonito i mimo odluke Skupštine akcionara. Međutim, veoma je karakteristična i prijava koju su mali akcionari podneli protiv Andrejevića i njegovih saradnika, a vezana je za isplatu fiktivnih faktura, što je bio jedan od  čestih načina izvlačenja para sa Sajma.

 Radi se o fiktivnoj uplati 1.100.000 dinara na ime dve agencije za marketing, i to agencije Zlatnik, ul. Alekse Šantića, Sremska Mitrovica, i Profesional Team Agency iz ul. Đorđa Nikšića Johana 28a iz Novog Sada.

Na ovoj poslednjoj adresi upravo stanuje Maja Timotijević, sadašnji državni sekretar za poljoprivredu, koja je u to veme bila Andrejevićev bliski saradnik i član UO Sajma. Ovo fiktivno prebacivanje sredstava je učinjeno na ime prezentacije izlagača Sajma na simpozijumu "Stočarstvo, veterinarstvo i agroekonomija u tranzicionim procesima" koji je održan od 22. do 29. juna 2009. godine u Herceg Novom u organizaciji Poljoprivrednog  akulteta iz Novog Sada. Uz krivičnu prijavu je kao dokaz, priložena potvrda Poljoprivrednog fakulteta iz koje se vidi da nije postojao nikakav ugovor, a nije održana bilo kakva prezentacija u organizaciji Sajma!

Samo ovih nekoliko dokumenata demantuje Andrejevića da su zlatne godine Sajma bile one kad je on bio generalni direktor. U to vreme je došlo do "tranzicionog" pretakanja imovine Sajma u njegovu ličnu imovinu.

Ukupan prihod tih godina je bio uvećan, ne po osnovu povećanja prodaje kvadrata, nego prihoda od prodaje poslovnog prostora Master centra II i kreditnog zaduženja po osnovu gradnje. Zapravo, dok je Andrejević bio generalni direktor konstantno je padala prodaja kvadrata po pojedinim sajmovima, zbog prodaje na crno privatnim firmama izlagačkog prostora.

Andrejević je, između ostalog, sa Miodragom Kostićem pokušao da izvrši zatvorenu dokapitalizaciju i sebi prisvoji društveni (neprivatizovani) kapital Sajma, a sve prema knjigovodstvenoj ceni od 1.000 dinara, u čemu ih je sprečila tadašnja gradonačelnica Maja Gojković kada je naredila da se sa čela Upravnog odbora skloni Kostić, a Andrejević smeni sa mesta direktora. Ovo prvo je učinjeno, a ovo drugo je sprečio Milorad Mirčić !

Pored velikih kreditnih zaduženja za vreme svog mandata, Andrejević je u stalni radni odnos primio približno još onoliko radnika koliko je Sajam do tada imao. To je, naravno, dovelo do viška broja radnika i krize u isplati plata. Njegovim odlaskom sa Sajma, otišla je svaka nada da će svojim maestralnim prevarama i dalje prividno čuvati socijalni mir, a zapravo jahati na surovoj otimačini kakva u Novom Sadu nije zapamćena.