Posle izbora u Žablju
Zašto normalno ako može kao
idiot
Izgleda da u Srbiji danas
ne postoji niko, osim Vas i Vašeg cenjenog lista,
ko bi se bavio problemom političkog kriminala, koji se, kao pojava, rađa
svuda gde je moć politikanata neobuzdana, uz dobru logistiku
i moralnu trulež, ali i
našu nedoraslost za aktivne uloge
u društvenim procesima, gde bi izborna faza predstavljala
važan trenutak u selekciji najboljih, onih koji najbolje
prepoznaju potrebu zajednice kojoj pripadaju.
No, da ne dužim. Živim
u opštini Žabalj, u kojoj su se prošlog vikenda održali izbori (2. krug), za izbor nedostajućeg poslanika u Skupštini Vojvodine,
a u užem izboru su bili predstavnici
Demokratske stranke i LSV-a. Smatrajući da su
izborni procesi kod nas farsa,
ne poistovećujući svoje ideale
sa bilo kojom
strankom na političkoj sceni, na izbore odavno
ne izlazim. Ipak, ne mogu da ne odreagujem
na ono što sam doživeo u mestu
gde sam odrastao,
gde i sada
provodim najviše vremena.
Na dan izbora pritisak
na meštane je bio ogroman, ulazili su u kuće članovi
Demokratske stranke, raspitivali se se o izlasku na izbore,
nudili sitne poklone, prevoz do glasačkog mesta, i to autobusom novosadske predškolske ustanove "Radosno detinjstvo", a onima koji su
se "dvoumili", bez
ikakvih ustručavanja nuđeno je 2.000 dinara za glas... Čim
se pročulo da neko "daje" novac, i oni
krajnje siromašni, ali i
oni nešto imućniji, pohrliše da "ispune svoju građansku dužnost". Za žaljenje je bilo posmatrati ljude koji su se hvalili
svojim postupkom, što su onima "sa vrha" bili
važni bar na momenat. Taj trenutak
iluzije o važnosti nestade sa žutim
karavanom i ispražnjenom kasom sa sveže štampanim
hiljadarkama, koju ćemo opet puniti,
naravno, višestruko...
Apsurdno je u svemu to da je osoba koja je izbačena
u prvi plan vrlo korektna, bez poznate
"mrlje", dovoljno
uvažavana u svojoj sredini, ali je dobila većinu
zahvaljujući kupljenim glasovima, i time je sada ucenjena od onih
koji su osmislili
političku pijacu, nedeljom, kada se u selu ništa
ozbiljno ne trguje, čime je postao večiti
dužnik.
Nije mi jasno zašto naklonost
nisu stekli poštenom kampanjom,
razgovorom sa ljudima, njihovim animiranjem, pokazivanjem da razumeju potrebe
lokalne zajednice, već su se odlučili
za puku kupovinu
podrške.
Bio sam vrlo revoltiran,
čak sam pokušao na nekoliko
posećenijih sajtova da objavim šta
se dogodilo, ali cenzura na svakom
koraku - B92, Press, RTV Vojvodina,
RTS, Naslovi... Jedino je bilo postavljeno na Krstarici nekoliko sati, valjda kao previd moderatora,
ali je tema vrlo brzo zatvorena...
U vestima
svih medija samo
štapski otkucan
izveštaj,
sa akcentom na
Pajtićevo zadovoljstvo
rekordnom podrškom i
procentom osvojenih glasova
za Demokratsku stranku...
Klinika Ostrog
Kako li se tek odnose prema
srcu
Poštovani,
Još uvek sam zvanično
zaposlena u privatnoj specijalnoj bolnici za srce i
krvne sudove Ostrog, ulica Bilećka 2,
Beograd. Trenutno sam na trudničkom bolovanju
i očekujem drugo dete.
Poslednjih deset ličnih dohodaka
poslodavac mi nije isplatio, i on nesmetano obavlja svoju delatnost i sada. Dohodak
mi nije isplaćivan ni kada
sam bila na porodiljskom bolovanju. Kome sve mogu ili
moram da se obratim radi zaštite svojih prava?
Kako da nateram
poslodavca da mi isplati zaostale lične dohotke?
Ovom prilikom bih napomenula
da sam do sada više od 40 puta pisala raznim
ministarstvima i državnim organima, predsedniku, premijeru, ministrima i ministarstvima,
gradonačelniku Beograda, ombudsmanu, zaštitniku prava građana,
organizacijama za zaštitu ljudskih
prava...
Neki nisu našli
za shodno ni da odgovore,
a retki su i pomogli savetom.
Sada pišem i svim vodećim informativnim kućama i
političkim partijama...
Podnela sam odgovarajuću prijavu nadležnoj inspekciji.
Imajući u vidu da
se sada radi o više od deset zaostalih
ličnih dohodaka, zanima me da li
se propisani postupak može ubrzati i
kada se može očekivati konkretno rešenje, s obzirom na težinu slučaja
i situacije u kojoj se nalazim.
S poštovanjem,
Tanja
Janjić
Beograd
Uskraćeni vikendi resocijalizovanom osuđeniku
Opasan
u Paraćinu, bezopasan u Zaječaru
Nalazim
se na izdržavanju kazne zatvora od 2007. godine. Ranije sam bio u Okružnom zatvoru u
Prokuplju, odakle sam prebačen u Okružni zatvor u Zaječaru. Do 2009. godine sam
redovno koristio vikende da bih otputovao do Paraćina
u obilazak moje maloletne dece. Nikada nije bilo problema: nekoliko puta me je
i policija kontrolisala i utvrdila da je sve u redu. Onda od maja 2009. počinju
problemi, jer mi uprava zavoda u Zaječaru više ne odobrava putovanja van
Zaječara.
Kada
sam se obratio mojoj vaspitačici Jasmini Mladenović sa pitanjem zašto mi je
odjednom zabranjeno da napuštam Zaječar, ona mi je odgovorila:
"Jovanoviću, ja sam Vama rekla da batalite tužbe i žalbe koje podnosite i
da se ne obraćate nevladinim organizacijama, jer biste Vi do sada bili kući na
vikendu. Moj Vam je savet da batalite te organizacije jer Vam niko ne može pomoći."
Posredstvom
Odbora za zaštitu ljudskih prava, odnosno njihovog predsednika Ljubiše
Stefanovića, uspeo sam da saznam da je policija u Paraćinu dala negativno
mišljenje na upit Zatvora da slobodne vikende koristim u krugu porodice u
Paraćinu. Međutim, u istom razgovoru Ivan Pavlović iz pomenutog OUP-a je naveo
da su oni i ranije davali negativna mišljenja za mene, pa sam ipak dobijao
pravo na put u Paraćin, kao i da ista, negativna mišljenja daju za sva lica na
izdržavanju zatvorske kazne, a da ona i pored toga slobodno putuju.
Ne
znam čime sam se toliko zamerio upravi Zatvora pa mi brane da obilazim svoju
porodicu, sina od tri i po i ćerku od dve godine. Jedino što sam do sada radio bilo je da tražim
svoja prava, a što mi je i zakonom dozvoljeno. Čak je
nedavno Zatvor dao i mišljenje da je postupak resocijalizacije kod mene uspešno
okončan. Ako sam uspešno resocijalizovan, zašto neko misli da predstavljam
pretnju za bilo koga ili bilo šta? I, ako sam opasan u Paraćinu, zašto nisam opasan u Zaječaru, te mi redovno
odobravaju da koristim slobodne vikende u tom gradu?
U
međuvremenu mi je i otac teško oboleo i smešten je u bolnicu u Beogradu, ali mi
uprava ne dozvoljava da ga obiđem, odnosno da napustim Zaječar. Policiji i
upravi zatvora obraćali su se i iz hraniteljske porodice u kojoj su smeštena
moja deca, sa molbom da mi se odobri da ih obilazim, ali bez ikakvog rezultata.
Prošle godine su moja mala deca 18 puta morala da putuju iz Paraćina u Zaječar
da bismo se videli, što je veliko maltretiranje za njih.
Nadam
se da će ovo moje obraćanje imati nekog efekta, pogotovo što mi je do isteka
kazne ostalo još malo vremena.
Osuđenik
Slaviša Jovanović Ražnjanac