Govoreći otvoreno

Četiri priče o Nemanji Vidiću

Džajić mi nije uzeo ni evro!

Kada je iz "Crvene zvezde" otišao u moskovski "Spartak", cena Nemanje Vidića na fudbalskom tržištu iznosila je pet miliona evra. Sada ga menadžerske agencije vrednuju na 31,5 miliona evra. Uostalom, toliko je za njega nudio Silvio Berluskoni, italijanski premijer i vlasnik FC "Milana", ali Ser Aleks Ferguson nije želeo ni da razgovara o toj ponudi.

Nikola Simić

Nemanja Vidić je fudbaler - kamikaza. On u svaki duel ulazi kao da mu je to poslednji dan života - kažu za našeg trenutno najslavnijeg fudbalskog asa ostrvski napadači sa kojima on izlazi na kraj sa zapanjujućom lakoćom.
Da, Nemanja Vidić, defanzivac "Mančester junajteda" i reprezentativac Srbije, postao je veliko svetsko fudbalsko ime. Prošle godine je sa svojim timom, crvenim đavolima, osvojio Ligu šampiona. Ove sezone je, takođe, na dobrom putu da odbrani taj trofej.
Donedavno je bio glavni kandidat za najboljeg igrača Premijer lige, ali je Udruženje profesionalnih igrača Engleske odlučilo drugačije - tu laskavu titulu poneo je 35-godišnji Rajan Giks, Vidićev klupski drug, koji je za "Mančester junajted" odigrao preko 800 utakmica.
Nemanji Vidiću je za utehu ostala činjenica da se, ipak, našao u idealnom timu Premijer lige - i to je priznanje koje ga, takođe, sa svojih 26. godina, svrstava u svetsku fudbalsku elitu. Uostalom, kada je iz "Crvene zvezde" otišao u moskovski "Spartak", njegova cena na fudbalskom tržištu iznosila je pet miliona evra. Sada ge menadžerske agencije vrednuju na 31,5 miliona evra. Uostalom, toliko je za njega nudio Silvio Berluskoni, italijanski premijer i vlasnik FC "Milana", ali Ser Aleks Ferguson nije želeo ni da razgovara o toj ponudi.
Inače, Vidić nije nešto naročito govorljiv, društven, ne "ljubi" baš naročito ni novinare, ali se, svejedno, za njega ne može reći da je osobenjak i čudak kako ga, "vide" ostrvski mediji.
Junak ove priče je karijeru počeo u užičkoj "Slobodi", došao u "Crvenu zvezdu", pa onda bio prosleđen u subotički "Spartak". Vratio se, potom, na Marakanu i tek onda počinje priča o jednoj, slobodno se sada može reći, sjajnoj fudbalskoj karijeri.
Da bismo ga što plastičnije predstavili našim čitaocima, o Nemanji Vidiću donosimo četiri zanimljive priče koje, svaka na svoj način, govore o harizmi ovog sjajnog igrača koji fascinira snagom, neustrašljivošću, fudbalskom inteligencijom i pragmatičnim pogledom na život i karijeru.

Džajić
   
U procesu koji se protiv najveće legende srpskog fudbala Dragana Džajića vodi pred Okružnim sudom u Beogradu pojavili su se mnogi znani fudbaleri - Goran Drulić, Perica Ognjenović, Zoran Njeguš, Ivan Dudić. Ali je za širu javnost bilo daleko interesantnije svedočenje prve zvezde "Mančester junajteda" i srpske reprezentacije Nemanje Vidića.
Mediji su objavili šturu vest da slavni fudbaler nije teretio bivšeg predsednika "Crvene zvezde". I to je bilo sve... za širu fudbalsku javnost.
Ali, zaklela se zemlja raju... Nemanja Vidić je kod istražnog sudije Branislava Pantelića došao uredno, ali je zaboravio ličnu kartu. I istražni sudija ga je vratio kući, da donese potrebna dokumenta, da bi tek tada mogao biti saslušan.
O tom saslušanju govori advokat Zdenko Tomanović:
- Nemanja Vidić nijednom svojom izjavom nije teretio Dragana Džajića, čak nije podneo ni odštetni zahtev ni protiv "Crvene zvezde". Rečju, Vidić nijednom jedinom rečju nije potvrdio sumnje tužilaštva da postoji dupli ugovor o transferu Vidića u moskovski "Spartak" - bio je komentar Džajićevog advokata, prvog po hijerarhiji od njih četvorice koje je porodica Džajić angažovala.
Samo da se podsetimo - tužilaštvo, uz ostalo, tereti Dragana Džajića da je od ovog transfera pribavio imovinsku korist od dva miliona evra jer, navodno, ugovor Vidića sa Moskovljanima nije iznosio pet, već sedam miliona evra.
Nemanja Vidić je u toj priči sasvim decidiran:
- Meni je isplaćen sav novac kada sam prelazio u "Spartak". Inače, ne znam i nije mi poznato šta su ljudi iz "Crvene zvezde" pregovarali sa Moskovljanima. Što se mog dela ugovora tiče, smatram da nije bilo nikakvih nepravilnosti. Žao mi je što se Džajiću sve ovo dogodilo, ono sramno javno hapšenje i linč pred TV kamerama, on je moj fudbalski otac. Doveo me je u "Zvezdu" i od tada je počeo moj fudbalski uspon.

Hteo da ostavi fudbal

Vidićev uspon se nastavio i posle odlaska sa Marakane. U moskovskom "Spartaku" eksplodirao je kao igrač, nametnuo se autoritetom, stekao ugled i poštovanje. Sasvim dovoljno da ga primeti trenutno najbogatiji klub na svetu - "Mančester junajted", Ser Aleks Ferguson prepoznao je Vidićeve kvalitete, doveo ga u "Mančester", prvo na probu, a kasnije su žurili da sa njim produže ugovor sve do 2012.godine.
Sećajući se tog perioda, praktično hoda u čizmama od sedam milja do svetske afirmacije, Nemanja Vidić to analizira hladne glave, sa neke zamišljene distance, kao da to nije bilo koliko juče:
- Kada sam pre četiri godine iz "Crvene zvezde" prešao u moskovski "Spartak", brzo sam se prilagodio, iako je ruska liga bila jača. Dolaskom u "Mančester junajted" odmah sam uočio da je u Premijer ligi fudbal u mnogo čemu specifičan u odnosu na kontinentalni deo Evrope. Zato, mnogobrojni igrači, koji nisu sa ostrva, imaju prilično teškoća da se prilagode na ostrvski način igranja. Ovde se igra drugačije nego u ostalim delovima sveta, sa žestokim duelima, ali što je veoma bitno sa dosta različitim kriterijumima suđenja. Time se doprinosi otvorenoj borbi na svakom delu terena, dok publika uživa u otvorenom fudbalu.
Ono što je, pak, manje poznato: Vidić se u svom novom klubu, Mančester junajtedu, u početku nije najbolje snašao. Teško se probijao u prvi tim, pa je čak pomišljao i da ostavi fudbal. Iz krize se izvukao uz pomoć svog menadžera Ser Aleksa Fergusona, ali i svog stamenog karaktera koji ne priznaje poraz.
-Tačno je da se u početku nisam najbolje snašao. Jednostavno, nisam uspeo da se odmah prilagodim i svi su se pitali da li sam dovoljno dobar za "Mančester junajted". Imao sam dosta problema i sa povredama, a Premijer liga je fizički zahtevnija nego takmičenja sa kojima sam do tada imao iskustva.

Fudbal i rat
     
Dolazak na ostrvo, u Premijer ligu i jedan od najslavnijih klubova Engleske, bio je prilika da Nemanju Vidića, tamošnji mediji, stave i pod politički rentgen. Iz proste činjenice da on dolazi iz Srbije, koja je bila (i još uvek) na lošem glasu u Velikoj Britaniji.
Iz tog perioda beležimo zanimljivu priču kada je pomalo i neoprezno izjavio da ga je fudbal spasao od rata:
-Za vreme NATO bombardovanja imao sam 18 godina. Morao sam, po Ustavu, da služim vojni rok. Međutim, moram da priznam da me je igranje fudbala spasilo da me ne mobilišu. Obavio sam regrutaciju, ali su mi rekli da studente i fudbalere ne šalju u rat. Tako da sam se odmah vratio svojim sportskim obavezama. Međutim, moram da priznam da sam iz toga mnogo naučio, jer niko ne može da ostane ravnodušan kad bombe padaju pored tebe!

Užičko kolo

Imao je Nemanja Vidić još zanimljivih susreta sa engleskim novinarima. Jednu od priča objavio je i ugledni "Tajms", a odnosila se na te prve dane njegovog boravka u "Mančesteru".
Jednom ruskom novinaru Vidić je ispričao šta ga je, prilikom dolaska u novi klub, najviše impresioniralo:
-Za mene je - ispričao je Vidić svoje prve impresije iz "Mančestera" - glavna atrakcija bio vozni red na železničkoj stanici sa koje možete da otputujete u neki grad gde kiša ne pada stalno.
Malo je to povredilo konzervativne Engleze, pa je Bi-Bi-Si poslao svog novinara u Vidićevo rodno Užice koji je za prestižnu televiziju izdiktirao sledeći izveštaj:
- Vozni red u Užicu je, siktao je novinar, dosta deprimirajući. Svaki dan iz ove stanice polazi osam vozova za Beograd i jedan za Suboticu. I to je sve. Od muzike Vidićevi zemljaci znaju samo užičko kolo. Kiša i ovde pada.
Danas se Nemanja Vidić slatko smeje toj dosetki engleskih novinara. S tim što je u međuvremenu izgradio takav autoritet da se više nijedan od medija, pa čak ni čuveni engleski tabloidi, ne usuđuju da zbijaju šale sa našim fudbalskim asom. Našim, a svetskim.