Novi Sad
Petar Matijević i kompanija u
vojno-državno-industrijskoj aferi "Opasni klanični otpad"
Ne dirajte mi moje leševe
Kumstva i porodična prijateljstva proizašla
iz političkih i finansijskih interesa nisu nikakvo čudo u rodovsko-plemenskim
odnosima savremene Srbije. Vojvodina po tome nikako ne zaostaje. Tabloidov istraživač
iz Novog Sada dobio je od izvora poznatog redakciji upravo jednu takvu
autentičnu priču, koja je svojevrsni nastavak teme iz prošlog broja pod
naslovom "Puno smrada usred Novog
Sada"
Arpad Nađ
Mile Ješanov
Doktor Stevan Kojić,
inače kapetan vojske po činu, a po struci vojni veterinar, radio je ispred veterinarske službe kod Petra Matijevića, vojvođanskog mesnog
magnata, oko pola
godine kao inspektor, sve dok mu ministar poljoprivrede Saša Dragin
preko svog pomoćnika, advokata Mitreskog (bio je advokat i u procesu kad je
otet Matijevićev sin, prim. red.), nije dao
otkaz.
Kojić je, naime, prošle godine bio doslovno isteran iz
kruga Mesne industrije Matijević samo zato što je izdao naređenje da se
određena roba uništi (takav čin je za Matijevića gest otvorenog
neprijateljstva, jer je on upravo na mesnom otpadu zaradio milione).
Imaš ženu i decu, pa ti vidi
Počele su pretnje i Kojiću i njegovoj porodici, tvrde
izvori Tabloida. On im je bez razmišljanja odgovorio da ih se ne plaši,
jer je kao kapetan Vojske, odnosno kao vojni veterinarski inspektor, već imao
dosta pretnji i nije ustuknuo ni pred Ponoševim kriminalcima niti
pred jednim drugim Matijevićem, koji su ga isterali iz Vojske jer im je bio
barijera u rasturanju pokvarenih namirnica i svedok ogromnih pljački...
Naravno, posle tog incidenta i ministar Saša Dragin i
generalni inspektor Pajkić poručili su mu da ne podnosi krivičnu prijavu, ali
su ga ubrzo posle toga i otpustili jer je bio na ugovoru od šest meseci. Umesto
njega, zaposlena su na to radno mesto dva Draginova druga iz srednje škole... A
doktor Stevan Kojić je, za razliku od njih, specijalista za bezbednost
hrane (specijalizovao na Fakultetu bezbednosti u Beogradu sa sedmogodišnjim
iskustvom vojnog veterinarskog inspektora).
Ali, nije Kojić stao na ovome, nego je uputio nekoliko
pisama na određene adrese. Najpre advokatu Mitreskom, u kome mu je opisao kako
je od Petra Matijevića, njegovog starijeg sina, i njihovog obezbeđenja
bio fizički izbačen sa posla. Dalje, Kojić u pismu opisuje kako mu je stiglo
upozorenje da ne podnosi krivičnu prijavu protiv navedenih počinilaca, te kako
je ubrzo nakon tog siledžijskog čina stiglo upozorenje: "Imaš ženu i
decu... što da imaju problema zbog tebe!"
"Moja nesreća", piše doktor Kojić advokatu
Mitreskom, "nije u tome što ste me ostavili bez posla i time direktno
ugrozili opstanak moje porodice koja živi svoj časni podstanarski život. Moja
nesreća je i u tome što sam, ne znajući poredak stvari i međusobnu spregu
vlasti i kapitala, zloupotrebljen time što sam kao častan čovek i bivši vojni
veterinarski inspektor u činu kapetana, sa svojim stručnim znanjem i iskustvom,
upućen kod 'Matijevića', a vrlo brzo zatim su i plasirane priče tom istom gazdi da sam poslat
da mu rasturim 'korumpiranu inspekciju koja je kod njega' i time narušim dotadašnja pravila igre.
Ovo je krajnje prljava igra, koju nisam mogao očekivati, posebno ne od Dušana Pajkića koga znam
odranije, sa čijim sam zetom kolega, a čijoj ste sestri upravo Vi bili šef u
Carinarnici Novi Sad!"
Doktor Kojić, kaže novosadski izvor Tabloida,
šalje Sanji Čelebićanin, načelnici
Republičke veterinarske inspekcije u Ministarstvu poljoprivrede, elektronskom poštom i jedan zanimljiv izveštaj
sa objašnjenjem da je Eugen Kiš, koji se pominje u izveštaju, bio i koordinator za
Južnobački okrug, odnosno šef svima koji su se bavili ovim poslom u Novom
Sadu...
Najgore zakopavao kod sebe
U izveštaju piše da u IM Matijević godinama rade tri ista veterinarska inspektora. Jedan
od njih, Eugen Kiš, član DSS-a pa G17, kadar prethodne
ministarke Ivane Dulić-Marković, angažovan i u nekakvom radu oko
nacionalnih manjina, u jesen 2008. godine pravi haos zbog takozvanih konfiskata (mesnih
otpada, prim. red.).
Naime, Kiš je
upao kod Matijevića i, znajući sve unapred, pitao direktora Jozanova gde bacaju
konfiskate prve kategorije. (Svi konfiskati
- leševi, klanični otpad... -
inače se dele u tri grupe. Uzima se da je prva grupa
najopasnija i u nju se svrstava naročito opasan otpad iz klanica koji čine mozak i kičmena moždina kod preživara, zbog eventualnog prisustva priona,
uzročnika bolesti ludih krava kao i sličnog oboljenja kod ovaca. Zato je ministarstvo izradilo mnogo uputstava i uložilo dosta toga u
edukaciju kadrova i nastojalo se da se to poštuje. U prvu kategoriju, dakle, išle su glave i kičmena
moždina, uginule životinje... Creva,
otpaci u toku obrade u klanici, perje i slično su druga i treća kategorija.)
Matijević je,
za razliku od mnogih drugih sitnih i krupnih klaničara, jedan deo otpada redovno upućivao u Žibel u Bačkoj Topoli, gde se prerađuje druga i treća
kategoriju otpada, a po sili prilika je morao (nije njemu lako da se otpada
odriče) da u Sombor-proteinku upućuje i
prvu kategoriju.
Zna se da je novcem koji je i avansno plaćao spasavao ovu somborsku firmu od propasti. Kad su mu
bezobrazno podigli cenu, on je u znak odmazde
prestao da im odvozi otpad, koji je počeo da upućuje u
Bačku Topolu. Prvu kategoriju tog otpada je zakopavao na svom
poljoprivrednom dobru.
Naš novosadski izvor govori i o tome kako su na
Matijevića u jednom momentu krenule sve inspekcije, po farmama, klanici,
prodavnicama, ali, barem zvanično, nikakvu nepravilnost nisu našli.
Početak potere za Matijevićevim protivzakonitim
radnjama inicirao je, dakle, pomenuti inspektor Eugen Kiš, koji je
ispitivao šta se radi sa mesnim otpadom. To je brzo stiglo do Petra
Matijevića, a kako on ne voli da se o njegovom smeću javno govori, tu je,
usred kancelarije inspekcije, u klanici, fizički napao Eugena Kiša!
Došla je i policija, pravljen je zapisnik...
No, kako je i sam Kiš shvatio da je otišao predaleko,
i da mu je bolje da bude dobar sa Matijevićem, odlučuje da mu
bude lojalan pa svu krivicu zbog pokretanja ove nepopularne teme skreće u
pravcu svojih nadređenih.
Restoranske
podmetačine
Ali, doktor Kojić je, prema saznanjima Tabloidovih
izvora u Novom Sadu, i ranije bio žrtva pretnji zbog toga što je govorio o
neispravnosti hrane i slično, pa da paradoks bude veći, takođe mu je komandovao
jedan Matijević; razlika je bila samo u tome što je ovaj bio vojno lice u činu
generala.
Poznata je priča o jednom restoranu-motelu, nekada
javnoj kući u Sremskoj Kamenici (gazda je bio hapšen zbog držanja prostitutki
iz Moldavije...), koji je tokom 2005-2006. godine hranio deo jedinica oko Novog
Sada, sve dok nije u njemu uhvaćena grupa Albanaca ilegalno pristiglih iz
Albanije preko Makedonije, a u čekanju veze za Hrvatsku do Italije.
U to vreme novosadskim korpusom je šefovao pukovnik,
pa general Matijević, sa pomoćnikom komandanta za pozadinu
pukovnikom Đokicom Petrovićem i načelnikom intendantske službe
pukovnikom Stevanom Topalovom. Oni, dakle, u to vreme imaju sklopljen
ugovor sa motelom-restoranom Konak čiji je vlasnik bio jedan
bivši inspektor policije.
Uplašeni zbog
tada aktuelne serije trovanja vojnika po Srbiji, odlučuju da pukovnik Topalov
zajedno sa vojnim sanitarnim inspektorom Merčepom dođe u motel
Konak i da tu naprave zapisnik. Vešto ga prave tako što su napisali sve
najgore o sanitarnoj situaciji, pa odmah izdaju naređenje o prekidu snabdevanja
hranom sa ovog mesta.
Prema Tabloidovom izvoru iz Novog Sada,
zapisnik je došao u ruke doktora Stevana Kojića kao teritorijalno
nadležnog inspektora, kako bi on odgovarao ako se nešto desi, a oni bili čisti
u toj stvari.
Da ironija bude veća, zanemarili su čak i to da je u
ugovoru sklopljenom sa Ěinistarstvom odbrane
bila i jedna neobična klauzula: prvi put u istoriji vojne veterinarske službe
inspektor neće vršiti proveru kvaliteta na mestu pripreme hrane, već po njenoj
isporuci!
Ubrzo posle toga, pukovnik Matijević postaje general i
umalo načelnik Generalštaba! Pukovnik Stevan Topalov biva
nagrađen mestom direktora vojne ustanove Morović (i sada je),
pukovnik Đokica Petrović postaje komandant Prve brigade KOV-a
(korpus se gasi, a njegov tadašnji nadređeni, general Ponoš, Matijevića tera u
penziju).
Ukida se i sedam veterinarskih mesta. U Vojvodini
ostavljaju samo jedno. Dovode protivzakonito kapetana prve klase iz Zrenjanina Dušana
Pajkića na formacijsko mesto kapetana.
Izbila je i jedna strašna afera sa mrtvim jaganjicima
iz zaklanih ovaca koje su Matijevićevi veterinari Imre Rohaček i Saša
Petrin hteli da samelju u proizvode. U tu priču je bio
uključen i savetnik Saše Dragina, stari poljoprivredni novinar Zaharije
Trnavčević. Odmah je pozvao na televiziju direktora mesne industrije Milana
Jozanova i osuo paljbu po državnoj inspekciji, kako ona tobože ne zna da
radio svoj posao, pa počeo da drži lekciju kako u svetu postoje klanice koje
kolju sve vrste životinja, te da postoji i takozvano alternativno klanje
sa posebno odvojenim boksevima, posebnim uslovima i slično... Inače, u Srbiji
samo jedna klanica ima dozvolu za klanje ovaca, a kolju se u svakoj! Naravno,
ni Petar Matijević nema ovu dozvolu, te je baš zbog toga poslao
svoga direktora da gostuje u TV emisiji Zaharija Trnavčevića, kako bi
blatio državu i njenu inspekciju.
Ludilo lažnog svedoka
Jedan od proverenih
prijatelja Petra Matijevića je i
Boro Latinović, tvrde njegovi
zemljaci zaposleni u mesnoj industriji. Latinović je, naime, viđen za
likvidaciju od onih koji su osuđeni za zločin u Ovčari, jer ih je, navodno, on
najviše pobio a svedočio je protiv drugih. Upućeni izvori u Novom Sadu govore
da je Latinović već doživeo teški mentalni poremećaj (poludeo).
Kako opstati kod Matijevića
Sedam dana nakon fizičkog
izbacivanja veterinarskog inspektora
Stevana Kojića iz kruga Mesne industrije Matijević, njegov kolega Eugen Kiš, koji je preuzeo na sebe ulogu kadrovika, odlazi kod gazde Pere i traži mu da Kojića
zadrži još dva dana pa će ga on posle toga premestiti negde. Da ne ispadne da
su ga oni oterali nego da je sam otišao...
Kad su videli da ne ide nigde
nego da redovno dolazi na posao, pojavio se direktor Jozanov preteći i pominjući
mu porodicu. Tako je, igrajući na smenu ulogu spasitelja i dželata, Kojićev
kolega Eugen Kiš, glumeći na obe
strane istovremeno, radio ono što inače rade mali manipulanti u tranziciji:
čuvao je pre svega sebe i svoj posao.
Samo smeće Srbina spasava
Svojevremeno je, svedoči Tabloidov
novosadski izvor, kapetan Kojić, vojni veterinarski inspektor, našao čak dve
tone higijenski neispravnih konzervi, pašteta, proizvođača po imenu Srpska kruna iz Velike Plane, za
koje je postojala dokumentacija da je higijenski neispravna. Podatak je znao i
major Saša Džonglaš, kafanski
prijatelj pukovnika Topalova. Ko zna zašto, tek Džonglaš je napredovao do
glavnog veterinarskog inspektora sadašnjeg Ministarstva odbrane! Uprkos
Kojićevoj zabrani, ta pokvarena pašteta je na silu podeljena vojsci u kasarni
na Majevici, a deo je otišao u Sombor uz komentar: "...Ko ih j..., nisu u Prvoj brigadi!".
Jedna istorijsko-ratnozločinačko mesnoprerađivačka
veza
Predsednik opštine Petrovaradin Petar Mudri poznat je jednom delu ovdašnje javnosti kao promoter
ideje turskog diplomatskog predstavništva u Srbiji o izgradnji spomenika
otomanskim osvajačima, i to kod Sremskih Karlovaca, na mestu zvanom Vezirac.
Ovu ideju je, bez ikakvog kritičkog razmišljanja, odmah prihvatio gradonačelnik
Novog Sada Igor Pavličić.
Srećom, skandal se nije desio, jer je sve stalo kod gradskog odbora za
izgradnju (i spomenike kulture). Da se desilo, bio bi to jedinstven slučaj da
je neko svojim porobljivačima podigao spomenik! Petar Mudri je morao da zna pre nego je krenuo u ovu nedoličnu
kampanju da već postoji spomenik na Vezircu kojim je obeležena bitka u kojoj je
princ Eugen Savojski potukao do
nogu Turke, pa je čak, u slavu te bitke, na izlasku iz Petrovaradina podignuta Kapela mira, koja je jedinstvena
po tome što ima krst i polumesec u znak pomirenja hrišćana i muslimana.
Ali, Petar Mudri nije jedino po ovome poznat Novosađanima... Naime,
njegova ćerka jedinica udata je za starijeg sina kompromitovanog kralja mesnih
prerađevina Petra Matijevića.
A zašto je dobro biti dobar sa gazda-Perom,
govore i novi prilozi za ovu nesvakidašnju biografiju beščašća... Mlađi sin Petra Matijevića oženjen je ćerkom
jednog od onih sa "Ovčare", kome
je sa visokog mesta odobreno da ne odgovara kao krivac nego da bude zaštićeni
svedok u tom procesu...
Ućutkan
Istraživač Tabloida
poslao je pismo gospodinu dr Stevanu Kojiću, u kojem moli da za Tabloid
opiše svoje stradanje. Ubrzo smo dobili kratak odgovor:
"Poštovana gospodo, činjenica je da vi zivite od
pisanja i tekstova koje objavljujete, a ja bih(na izričitu molbu moje supruge)
da živimo i posle njih. Složićete se da nije uputno junačiti se po ko zna koji
put bez rezultata, jer iskustvo je iza nas."