Uvodnik
(Pr)osudite
sami
Prazna vreća Deda Mraza
Milovan Brkić
Uoči svake Nove godine ulični prodavci čestitki bili su ukras Beograda.
Radnici, službenici i sva poštena inteligencija, da se našalim,
pripremali su se za proslavu najluđe noći, smišljali želje, rezervisali hotele, restorane, kupovali su poklone. Želeli su i sebi i drugima da
u nastupajućoj godini bude još lepše, da kupe stan, vikendicu, automobil, da dobiju
bolji posao...
I nosioci javne vlasti i partijskih funkcija utrkivali su se u izjavama
u kojima građanima obećavaju bolju budućnost.
Ove godine,
osim iznenadne hladnoće, studen se uvukla i u naša srca.
Samo malobrojne parajlije, crnoberzijanci i partijska elita iz
Demokratske stranke, G17 plus
i njenih satelita ludovaće u novogodišnjim praznicima nemilice trošeći opljačkane pare. Ostalim građanima
nije ni do života ni do
radosti.
Predsednik Boris Tadić najavio je da će i od ove, protekle,
crne da crnja ne može biti, godine koje su pred nama biti još teže! Nema para,
nema novih radnih mesta, nema nade, gladovaćemo, bolovati, umirati
goli i bosi... Ipak, predsednik je
oštro ukorio one koji šire beznađe! Doduše, nije
zapretio odmazdom, policijskim eskadronima i reformisanim pravosuđem, koje je već napunilo srpske zatvore nepoćudnim građanima.
Novogodišnje obećanje našeg diktatora
je da ćemo se i u narednih deset
godina, na čelu s njim, kretati ka Evropskoj
uniji. Ili, ako njega nema, ni nas neće biti.
Hrvatska je raspisala
poternicu za bivšim premijerom Sanaderom, jer je, kako se osnovano sumnja, u
svoj džep stavio nekoliko miliona evra. Zatvora su dopali i njegovi ministri, a neki su kandidati za aps.
Ali, šta je gospodin Sanader za srpkog predsednika, za koga njegovi
pokrovitelji iz Vašingtona tvrde, a takvim podacima, i još preciznijim, raspolažu i u Evropskoj uniji, u Moskvi i Pekingu, da
je Srbiju opljačkao za dve milijarde evra! Njegova stranačka
kamarila i njeni partneri oteli su od fondova, banaka, javnih preduzeća, iz kredita i donacija najmanje deset milijardi evra!
Ova razularena banda nastavlja s pljačkom
i otvoreno preti da će potpuno rasparčati Srbiju, jer im neka ''mama' iz Ambasade SAD u Beogradu dozvoljava
da to rade, jer su i američke kompanije za desetak milijardi opelješile Srbiju.
I dok se Njena ekselencija
Meri Vorlik baškari u našoj prestonici, ubirući
novce od poklona i provizija koje joj donose Tadićevi banditi, stotine hiljada penzionera muku muči kako da skupi pare za lekove, mleko, stotine hiljada majki uspavljuje
svoju decu bez večere.
Avet smrti nadvila se nad Srbijom i njenim građanima. Deda Mraz
ove godine neće deci donositi paketiće, jer njihovi roditelji, bake, deke, ujaci, tetke i stričevi ne mogu da ih kupe. Ni njima ni sebi. Gospođu Vorlik, i njene kolege iz
istog osinjeg gnezda
zvanog Stejt department ne dotiču leleci gladnih ljudi
širom sveta. Oni sve čine da svet nestane, ili da svi rade samo za njih, da ih oni kao stoku
pljačkaju. Protuve kao što je srpski predsednik i diktatori širom sveta
njihovi su miljenici. Na kraju, kada ih iskoriste, oni ih sve pobiju, da se
pokažu gladnima kao oslobodioci. Ali, to je već
pročitana priča.
Gospodin Tadić nas ovih dana drsko laže tvrdnjom da koristi štaku, jer se povredio
igrajući košarku! Svaki lekar zna za njegovu boljku - lupus, i da predsedniku
moraju odseći, zbog gangrene, prste na
nozi. On misli da smo mi svi kreteni, da može da nam priča bajke, ili basne.
Biće sramota za nas, ako nas od dalje pljačke
i nasilja Borisa Tadića oslobodi njegova bolest. On, čini mi se, sve više
podseća na Zorana Đinđića.