Uvodnik

(Pr)osudite sami

Godine prođoše, mandat nikako

Milovan Brkić

 

Informativna služba predsednika Srbije saopštila je da je konzilijum lekara Vojnomedicinske akademije u Beogradu, nakon redovne kontrole zdravstvenog stanja Borisa Tadića, zaključio da je on potpuno zdrav, osim što je i dalje na higijensko-dijetetskom režimu ishrane.

Podanici su odahnuli. Ura, predsednik je zdrav ko dren, mnogo je umoran, jer, kako nam on to sam kaže, mnogo radi. I danju i noću, mada to od njega niko od nas ne očekuje, jer su mu ustavna ovlašćenja sužena. Ipak, budući da voli da danonoćno radi, predsednik se i sladi.

U životnom dobu u kojem je Boris Tadić, za tako''naporan rad'' i zbog otklanjanja stalnog umora, zbog kojeg ''loše izgleda, a i ubuduće neće još lošije izgledati'', predsednik je na higijensko-dijetetskom režimu ishrane. U kokain, koji danonoćno šmrče, ne sme se stavljati droga.

Čovek koji mnogo radi odlučio je da donese odluku o pomilovanju glumca Žarka Lauševića. On, istina je, ima ustavna ovlašćenja da osuđenim licima daje pomilovanje. Ništa neobično, može se slobodno reći da je odluka gospodina Tadića ljudski opravdana i razumna. Bila bi još razumnija da je tu odluku doneo na samom početku mandata i nesrećnog Žarka Lauševića, dobrog, retko dobrog čoveka, koji je drugima u krajnjoj nuždi naneo nesreću, poštedeo nevolja u kojima se nalazi već 18 godina.

Kabinet Voljenog vođe Borisa Tadića zna da se najviše koristi može dobiti na tuđoj nesreći. Jer srpski čovek nije milosrdan. On pomilovanja ne deli što nekom želi da pomogne! Žarka Lauševića je pomilovao tek kada je njegova potresna životna ispovest u vidu knjige štampana u dvesta hiljada primeraka.

Srpski predsednik je jedan od retkih državnika sveta koji pomilovanje deli samo članovima svoje partije. Pre tri godine objavio sam tekst pod naslovom "Koliko košta milost", navodeći da predsednik potpisuje pomilovanje samo ako osuđeni njegovim banditima plate, ili su članovi njegove partije!

Hrvatski predsednici, države nam susedne, potpisuju pomilovanja osuđenima za ratne zločine. Počev od pokojnog Tuđmana, preko Stjepana Mesića, pa do Ive Josipovića. Trećine kazne oslobođen je petostruki ubica srpske porodice Zec i višestruki ubica Srba na drugim područjima Siniša Rimac. Pomilovani su generali osuđeni za ratne zločine Mirko Norac, čak i Fikret Abdić je oslobođen trećine kazne zatvora.

Srpski predsednik nije takvog kova. On nikome ne prašta. Ipak, on nije Bog, pa da deli milosrđe sa takve visine. Jer, reč je o grešnom čoveku koji veruje samo u sebe, svoja konta i koji sažaljeva samo sebe i oplakuje samo svoje nevolje. Prašta onima koji su u Srbiji osuđeni zbog zločina nad Srbima, ali Srbima taj oprost ne daje. Ama baš nikom. Naprotiv, predsednik voli da hapsi one koji mu nisu po volji ili mu ne plate.

Srpski predsednik svakim danom izgleda sve ''umornije'', sve je lošijeg raspoloženja, sve se teže kreće.

Bolest je svačija, kažu, i svestan sam da nije po Božjoj volji potezanje tuđih boljki. Sve će nas, na kraju, pojesti crvi. Predsednica Argentine je početkom decembra prošle godine bila  na pregledu. Sama je saopštila da je pregledom ustanovljeno da ima rak. Operisana je 4. januara ove godine, a lekari će naknadno saopštiti rezultat te teške operacije. Ona nije rođena da vlada Argentinom, već da bude u službi interesa njenih građana. Sa našim predsednikom nije tako. On je tu, u Srbiji, da vlada. Neograničeno.

Godine prođoše, ali njegov mandat nikako!