Pronevera

 

Je l' smo pošli, je l' smo došli

 

Jedan zanimljiv način pronevere patentiran je u Novom Sadu: zadužite preduzeće, onda njegovu imovinu prebacite na drugog i na kraju samog sebe proglasite senilnim!

 

Igor Milanović

 

Kod istražnog sudije Višeg suda u Novom Sadu već izvesno vreme skriven leži predmet Ki-348/10 u kome je Bogdan Kuzman iz Novog Sada osumnjičen da je izvršio krivično delo zloupotrebe službenog položaja i sebi i drugima pribavio veliku materijalnu korist.

Kuzman je prvo bio direktor i vlasnik privrednog društva Panorama Inženjering d.o.o., a zatim njegov likvidacioni upravnik. Ovo preduzeće je kao investitor zidalo više objekata u Novom Sadu i u sklopu s tim sarađivalo i sa zanatskom radnjom Ranđelović čiji je vlasnik Novica Ranđelović iz Vlasotinaca.

Ova saradnja je u kontinuitetu trajala od 1991. do 2001. godine, a ukupna vrednost radova po nalazu stručnog veštaka iznosila je više od tri miliona nemačkih maraka, odnosno 1,5 miliona evra.

U međuvremenu su plaćanja Panorame prema Ranđeloviću obustavljena, zbog čega je pokrenut sudski spor kod tadašnjeg Trgovinskog suda u Novom Sadu pod brojem 70/02 za naknadu 248.962,33 evra, koji je završen u korist tužioca, odnosno zanatske radnje. Tužena firma posle toga ulaže žalbu, ali pokreće i sopstvenu likvidaciju.

Zakonom je predviđeno da preduzeće koje odlazi u likvidaciju navede sva potraživanja koja treća lica imaju prema njemu. U ovom slučaju je Kuzman "zaboravio" i na Ranđelovića i na pomenuti sudski spor, pa čak i na nepravnosnažnu presudu koja je bila doneta u korist tužioca. S obzirom na to da Kuzman ima 80 godina, moglo bi da se posumnja na senilnost, ali to nije tačan odgovor - što će se videti iz daljih njegovih postupaka.

Uoči pokretanja postupka likvidacije, sa imena i iz vlasništva Panorama Inženjeringa preneta je sva imovina na treća lica. Ona se sastojala od vlasništva na zgradama i gotovom novcu.

Samo po izvodu iz lista nepokretnosti broj 6373 izdatom 11. avgusta 2009. od strane Službe za katastar nepokretnosti Novi Sad, vidi se da je Bogdan Kuzman vlasnik ukupno 18 stanova i jednog lokala u Ognjena Price 13 u Novom Sadu. Dakle, bilo je i više nego dovoljno sredstava da se namiri poverilac.

Sa druge strane, Novica Ranđelović istražnom sudiji pisanim putem potvrđuje da je u periodu uspešne saradnje od Kuzmana na ruke, dakle mimo zvaničnih računa i zakonom propisane procedure, dobio ukupno 724.885 tadašnjih nemačkih maraka.

Velika je verovatnoća da je isplata na ovaj način uobičajeni model poslovanja Bogdana Kuzmana, zbog čega je sada gotovo nemoguće otkriti kome su i u koje svrhe davana novčana sredstva privrednog društva. U svakom slučaju, para više nema.

Iz zahteva za sprovođenje istrage protiv Kuzmana od 9. aprila 2009. vidi se da su za preduzeće rađena dva različita bilansa, ali se ni iz jednog ne vidi da postoji imovina, potraživanja niti dugovanja. Uz to su i stavke u oba bilansa različite?!

U međuvremenu je Privredni apelacioni sud u Beogradu presudom od 20. januara 2011. većim delom potvrdio presudu Trgovinskog suda iz Novog Sada i opravdanost potraživanja Ranđelovića prema Panorama Inženjeringu. Problem je jedino to što poverilac više nema odakle da se naplati, jer je Kuzman već celokupnu imovinu preduzeća prebacio na druge.

A istraga još uvek tapka u mestu.