Vojska
Sabiranje posle oduzimanja: konačan bilans
vojno-tehničkog masakra Srbije
Izvoz mira dok orkestar svira
Nikada se u vojnoj istoriji Srbije nije desilo, tokom
svih kneževa, kraljeva, vojvoda i maršala, da jedan čovek preda, razoruža,
uništi, ponizi i stavi na raspolaganje svoju vojsku svom porobljivaču. Upravo
to je uradio odlazeći ministar odbrane Dragan Šutanovac. Tabloidov vojni
analitičar, zajedno sa svojim izvorima u samom vrhu ministarstva i u vrhu
Vojske Srbije, donosi zapanjujuće podatke o bahatom trošenju budžetskih
sredstava i pljačkama, ali i planskom miniranju proklamovane vojne neutralnosti
Srbije. Gde to Dragan Šutanovac, prema ideji Borisa Tadića, planira da
"izvozi mir" u 2012. godini, koliko srpskih vojnika će ići u Liban a
koliko njih će ostati da zabavlja ministra i vodi "sajber" ratove, ko
će sabrati sve milionske štete njegovog mandata...
Piše: pukovnik Milan Jovanović
Poslednji dani 2011. godine
u Ministarstvu odbrane Srbije pokazali su još jednom da je politika urušavanja
sistema odbrane koju sprovode kadrovi vladajuće stranke, potpuno sahranila
ideju bilo kakve vojne neutralnosti. Odmah nakon decembarske sednice Glavnog
odbora Demokratske stranke, pušten je u rad
"novi" (zapravo, remontovani!) linearni akcelerator na
Institutu za radiologiju Vojnomedicinske akademije, izvršena
je primopredaja dužnosti
načelnika
Generalštaba
Vojske Srbije,
uhapšena su "sumnjiva lica" za navodnu krađu goriva iz vojnog
skladišta Umac, a organizovan je novogodišnji i božićni prijem
koji je priredio ministar odbrane i načelnik Generalštaba Vojske Srbije.
Naravno, sve ovo u tesnom
"sadejstvu" sa kancelarijom NATO pakta u Beogradu, tačnije u samoj
zgradi Ministarstva odbrane!
Dodamo li ovome silne evroatlantske
savetnike, plus strance - kojima je razaranje odbrambene moći Srbije
glavni i neskriveni zadatak, a onda i slanje najsposobnijih ljudi u penziju u četrdesetim
godinama i dovođenje
"politički korektnih" na njihova mesta, neplansko trošenje para
poreskih obveznika na "turistička" putovanja u inostranstvo, prijem stranih
vojnih delegacija (takođe u svojstvu "turista"), organizovanje
raznoraznih nepotrebnih seminara, kurseva sa bombastičnim i veoma često
nerazumljivim temama, stvaranja kulta ličnosti, davanja mnogobrojnih
intervjua, te nepotrebnih prijema, promocija, proslava, pa konačno i
organizacija Ministarstva odbrane i Vojske Srbije na mafijaško-korupcionaškoj
osnovi - eto slike malog, evroatlantskog vazala koji sebi daje na značaju, mada
više nikome ne znači ništa. Naime, vojno-strateška politika Srbije, nakog
demokratske pljačke i uništavanja najboljih vojnih resursa, više ne postoji.
Sve ono što je Srbiji trebalo da omogući zaštitu
interesa (nezavisnost, teritorijalni integritet) dobilo je obrise kolonijalnog
poseda onih koji su 1999. godine na Srbiju izvršili
agresiju. Nema teritorije, nema privrede, nema posla, nema sposobnih ljudi,
nema plata, nema penzija, nema Vojske, dakle nema države!
Neodgovornost, nekompetentnost, zloupotrebe, neizvršavanje
zakonskih i ustavnih obaveza od strane predsednika Srbije, Vlade Srbije,
ministra odbrane, Ministarstva odbrane i Vojske Srbije toliko je očigledna i
izrazita da se urušavanje odbrambenog sistema Srbije i Vojske Srbije više
nikako ne može smatrati niti greškom
niti slučajnošću.
Neka se pripremi prvih 500 Srba!
Nakon
"kapitulacije"(7.12.2006. godine) u Vašingtonu, kada je predsednik Tadić
legalizovao NATO okupaciju Srbije, naravno mimo svojih ovlašćenja
potpisujući Okvirni
sporazuma o ulasku Srbije u Partnerstvo za mir 14.12.2006.
godine u Briselu, nakon (od strane SAD) namenskog dovođenja
Dragana Šutanovca
za ministra odbrane Srbije (16.5.2007. godine), Srbija je
postala obećana
zemlja za kriminalce međunarodnog kalibra, a korumpirano Ministarstvo odbrane
Srbije i Vojska Srbije, postali su najbolja "destinacija" za prljave
poslove i pranje para na "zakonskoj osnovi".
Tabloidov
izvor iz vrha Ministarstva odbrane objašnjava i kako je došlo do toga...
- Vojska Srbije zvanično je
stvorena nakon proglašenja nezavisnosti Crne Gore od onih delova Vojske Srbije
i Crne Gore koji su se nalazili na teritoriji Srbije. Ministarstvo odbrane SCG
i tadašnji resorni ministar SCG Zoran Stanković kooptirani su u Vladu Srbije, ali
bez prava glasa i odlučivanja!
Tako se i desilo da, od dana
kada je Srbija postala samostalna, izvesno vreme niko nije imao zakonsko
zaduženje da bude odgovoran za stanje odbrambenog sistema Srbije i Vojske
Srbije! Može se slobodno reći da ni danas nije bolje, uprkos tome što ministar vojni
"pobeđuje na svim frontovima". Zahvaljujući tim njegovim
"pobedama", danas NATO pakt javno upravlja onim što je od Vojske
ostalo. I njegov
prvi potez kao ministra odbrane bio je otvaranje kancelarije SAD (odmah do
njegovog kabineta) za saradnju u oblasti odbrane u Srbiji. Ako je saradnja u
pitanju, zašto onda samo kancelarije SAD, a ne recimo i kancelarije Rusije,
Kine, Nemačke, Brazila, Indije?
Čim je zaseo u fotelju ministra, već u prvoj poseti sedištu
NATO alijanse u Briselu, Šutanovac je obećao "...da će Beograd
do 2010. godine obaviti sve pripreme za prijem Srbije u NATO alijansu", i
da je njegov posao da "...pripremi Vojsku Srbije i Ministarstvo odbrane
Srbije da postanu član
NATO" i da su vojnici
iz Srbije spremni da učestvuju u mirovnim operacijama NATO alijanse i UN!
I zaista, ubrzo će to i da
sprovede u delo... Ne poštujući ni Ustav ni zakone ove zemlje, mimo interesa Srbije a
na štetu odbrambene sposobnosti zemlje i zarad ličnog interesa i interesa Zapada i
njegovih NATO kreatora, Dragan Šutanovac na nezakonit način, podlo,
kukavički,
na teret poreskih obveznika Srbije, dana 23. novembra 2011. godine u Njujorku
potpisuje nekakav stand by aranžman o
angažovanju 500 srpskih vojnika u multinacionalnim operacijama u 2012. godini,
a da za to nije imao odluku ni mandat Narodne skupštine Republike Srbije.
Pre dve godine, potpisao je
ugovor sa NATO-om o "razmeni informacija", pokrivajući ga lukavo
"partnerstvom za mir", kojim su obavezani svi provajderi i operateri
da montiraju opremu koju će moći da koriste tajne NATO službe, uz obezbeđenje
pristupa čak
i ličnim
podacima građana!
Na osnovu kojih ovlašćenja,
nije poznato. U vezi sa tim, ima indicija da je grčevita
"borba" poverenika za informacije od javnog značaja i
zaštitu podataka protiv domaćih službi (BIA i VBA) i njihovih najnovijih ovlašćenja u
prisluškivanju, u stvari, pritisak da se u istom poslu ne ometaju naši
"prijatelji" iz NATO-a!
Kome je drag Mile Dragić?
Za svakoga, izgleda, ima
kritike osim za ministra vojnog Dragana Šutanovca. Narod ne zna, ali plaća
njegova ludila, poput kompjuterske vežbe tipa "Sajber",
koja pokazuje da Srbija može garantovano da pobedi sve sile sveta u sajber ratovanju! Potrebno je samo da programer obe protivničke strane bude Srbin!
Ili, recimo, vežba pod
nazivom "Liban 2011". Petodnevna vežba na karti
"Liban 2011" održana je od 31. oktobra 2011. godine u Centru za
mirovne operacije Generalštaba Vojske Srbije. Pomenuta vežba očito je
bila u funkciji pripreme, organizacije i realizacije buduće misije, mada je
zvaničan cilj vežbe
bio "unapređivanje
sposobnosti koordinacije između organizacionih celina Ministarstva odbrane i Generalštaba".
Rezultat vežbe
jesu operativni plan i inicijalna direktiva ministra odbrane za upućivanje
kontingenta u misiju u Libanu, a vremenska odrednica za upotrebu kontingenta
jeste 2012. godina! Idemo, dakle, da realizujemo viziju mudrog vođe Borisa
Tadića, da će Srbija biti "izvoznik mira"!
Dakle, Šutanovcu nije kriza,
on troši ogromne pare na takve vežbe i druge cirkuske atrakcije po Pasuljanskim
livadama, bazi Jug i na Pešteru, a sve zarad njegove lične
promocije. Nažalost, na tim vežbama je
učestvovala bedno odevena vojska, sa borbenim rančevima i šlemovima koji su
stariji i od ministra! Ali zato se starešine u Ministarstvu i Generalštabu
šepure u uniformama proizvodnje "Mile Dragić",
mada one zvanično nikada nisu "usvojene" u VS. I na taj način se
pokazuje nadmoć nad
potčinjenima.
Potkupljivanje budućih
plaćenika obavlja se tako što, na primer, Pedeseta klasa generalštabnog
usavršavanja Škole nacionalne odbrane dođe u takozvanu studijsku posetu
Odeljenju za javnu diplomatiju i zemlje partnere u sedištu NATO-a u Briselu u
Belgiji, i to o trošku ambasade Kraljevine Norveške i Atlantskog saveta.
Naravno, "u cilju razmena znanja i iskustava i rada na zajedničkim
projektima". Zašto Šutanovac smatra da je njihova obuka kvalitetnija od
domaće?
Da li je Srbija toliko
bogata da može sebi da priušti da se pare poreskih obveznika troše bespotrebno,
neplanski samo zarad zadovoljenja nečijih turističkih
prohteva? Za vreme mandata Dragana Šutanovca, Ministarstvo odbrane i
predstavnici Vojske Srbije putovali su u inostranstvo u proseku svakih sedam
dana!
Uzgred, takva jedna
"turistička" vojska unapredila je 50 oficira u generale, i to za samo
četiri godine, mada je Srbija zemlja koja ima manje brigada nego što je imala korpusa! Da li su ova abnormalna unapređenja u funkciji povećanja odbrambene sigurnosti zemlje, ili su pak u funkciji da
potčinjeni
organi ne bi pravili nikakvu smetnju evroatlantskom karnevalu?
Neugradiva ugradnja od 70 miliona dolara
I najnovije
"kadrovanje" od 12. decembra 2011. godine, kada je na dužnost načelnika
Uprave za ljudske resurse pukovnika rečnih jedinica postavljen nezvanični
ministrov PR Petar Bošković (koji, pošteno rečeno, ne zna da razlikuje šta je na
brodu pramac a šta krma!), zapravo je nagrada za uspešno medijsko
predstavljanje ministrovih "poslovnih uspeha".
A kakvi su mu to
"poslovni uspesi", neka posvedoči i priča o njegovoj
prvoj poseti Francuskoj, u svojstvu ministra odbrane, kojom prilikom je sa njim
bio i pomoćnik
za politiku odbrane Dušan Spasojević, koji je u Francusku tada došao dva dana ranije
(valjda da ga svečano najavi). Naime, Šutanovac i Spasojević tada pristupaju
nezakonitoj nabavci telekomunikacionih sistema, uređaja,
opreme, radova i usluga za rad u novopodeljenim frekvencijskim opsezima.
Šutanovac tada "reklamira posao" kao jedan od najvećih
projekata u toj oblasti u poslednjih 20 godina, a nabavku opreme pravda boljim
funkcionisanjem sistema odbrane, ali i "interoperabilnošću u slučaju angažovanja naših
snaga u mirovnim operacijama".
Ali, kako je budžet Srbije
prošao u tom poslu?
Naime, prostim sabiranjem vrednosti Komisionog
ugovora sa Jugohemijom radi nabavke radio-relejnih uređaja od Tadirana
iz Izraela u vrednosti od 36.946.964,23 dolara, ugovora
sa Jugoimportom SDPR, radi nabavke radio-uređaja VF i
VFF opsega sa dodatnom opremom od Talesa iz Francuske u vrednosti od
5.385.180,87 evra (ili 7.000.735,00 dolara), zatim ugovora sa Jugoimportom
SDPR radi nabavke taktičkih komutacionih sistema (switch) od kompanije Tales
iz Francuske u vrednosti od 12.886.730,58 evra (ili 16.752.749,00 dolara), ugovora
sa preduzećem Megalink
iz Beograda, radi projektovanja, isporuke uređaja i opreme, izvođenje
radova, obuke i puštanja u rad sistema stacionarne radio-relejne mreže u
vrednosti 695.000.000,00 dinara ili 6.950.000,00 evra (ili 9.035.000,00
dolara), jasno je da je iz vojnog budžeta, odnosno budžeta Srbije, utrošeno
preko 70.000.000,00 dolara na nabavku i ugradnju opreme koja je neupotrebljiva
i neugradiva!
Naravno, da bi sve ovo bilo
moguće, Šutanovac i njegova stranka na sednici Vlade Srbije proturaju nekakvu "Uredbu o sredstvima posebne namene", koja
je direktno, zbog ozakonjenja "tajnih", odnosno "poverljivih nabavki" i sredstava koja se tim i takvim nabavkama nabavljaju, omogućila delovanje organizovanog kriminala na "zakonitoj" osnovi u Ministarstvu
odbrane i Vojsci Srbije.
Za te i
takve poslove, ozakonjene pomenutom uredbom, veći broj
vojnog menadžmenta (načelnici, direktori, pomoćnici, državni
sekretari, pomoćnici,
zamenici itd.) sa generalskim oznakama formirali
(na svoja imena, imena svojih najbližih ili
imena saradnika) kompanije ili of šor kompanije preko kojih posluju sa
Ministarstvom odbrane i Vojskom Srbije! Čak su ostvarili
i saradnju sa nekoliko privilegovanih
kompanija ("komisionara"), kao što su CPR Impex, Bulet,
GIM, Evaco, Megalink,Elmont...
Koliko para je "Lazar" oprao Stevanu?
Kad bi poreski obveznici u
Srbiji saznali koliko zaista para poreskih obveznika odlazi na takozvane
fiktivne račune,
samo na naduvanim fakturama, ali i servisiranje vojnih putničkih (generalskih) vozila čak i ličnih u
civilnim firmama, ni ova krađa nikome ne bi bila čudna! U tom pravcu deluje i SDPR Jugoimport
Beograd. Naime, kao javno preduzeće (iako po zakonu na to kao JP nema
pravo!), ta firma ima preko desetak svojih kompanija u zemlji i inostranstvu
(sa većinskim
ili 100 odsto vlasništvom)?!
Naravno, te kompanije su većinom
osnovane u periodu kada je Dragan Šutanovac bio savetnik generalnog direktora
SDPR gospodina Stevan Nikčevića? Sada, u svojstvu ministra vojnog, Dragan Šutanovac se
hvali "poslom stoleća" u vezi sa tenkom M-84 ab1! On, naravno, bez ikakvog osnova misli da će oklopno
vozilo "Lazar" bolje da prođe od tenka M-84 ab1? Ko će da kupi "Lazara" kad
ga neće ni naša vojska!
Treba li uopšte i pominjati
razloge zbog kojih SDPR Jugoimport beži od ispitivanja svojih
"proizvoda" u Tehničkom opitnom centru? Jer, svako onaj ko bi doveo u
pitanje izvozne uspehe SDPR-a, ugrozio bi ministra vojnog i njegove kumove u
stvaralačku krizu i stavio pod sumnju ono u šta oni stvarno veruju, da su
"gospodar rata"?
Pre godinu dana, Dragan Šutanovac je u Valjevu pompezno otvorio
"Srpski kovački centar" uz prisustvo grupe "kombi-novinara". Taj
"kovački centar" je najavljen kao mesto gde će posao naći čak
100 inženjera i tehničara! Naravno, on još nije ni počeo da
radi - neće ni početi! Nova laž je nedavno stigla 20. decembra 2011. godine,
kad je ministar, takođe pompezno, teatralno u prisustvu
"kombi-novinara" pustilo u rad navodno "novi" (zapravo,
remontovani) linearni akcelerator na Institutu za radiologiju
Vojnomedicinske akademije. Da li zato što je tog dana pušten kao
"novi", taj stari, remontovani linearni akcelerator, pacijenti nisu
mogli da imaju više od mesec dana redovan tretman, baš zato da bi ga Dragan
Šutanovac svečano pustio u rad!
Odlazeći ministar odbrane
Dragan Šutanovac slobodno bi mogao da nosi epitet "multipraktik", jer
je, pored toga što je bio
dizač
rampe na JUL-vom parkingu, izbacivač iz noćnih jazbina, građevinski
preduzimač
(gradnja aerodroma Morava, stambenog naselja u bivšoj kasarni Stepa Stepanović, radovi u
bazi Jug), iznajmljivač (izdavanje mehanizacije rudarskom
basenu Kolubara), glumac, pevač, biznismen, "pilot", pokazao i ambicije da
bude i stand by komičar! Naime, u emisiji prvog kanala RTS "Oko", utvrdio je da u Ministarstvu
odbrane i u Vojsci Srbije "nema afera i krađa", što je najbolji vic
koji su građani Srbije čuli u decembru, a možda čak i u celoj 2011. godini!
Njegova izjava data 22. decembra 2011. godine prilikom
ceremonije primopredaje dužnosti načelnika Generalštaba Vojske Srbije o
hapšenju "sumnjivih lica" za navodnu krađu goriva iz vojnog skladišta
Umac, gde naglašava da su "organi VBA skoro godinu dana
bili na tragu i da krađu mogu da dokumentuju snimcima", više je nego
tragikomična, zapravo toliko smešna da bi mu i slavni dramaturg Dušan
Kovačević, duhovni otac Ilije Čvorovića, pozavideo. Naravno, gorivo iz tog
skladišta
završavalo
je u takozvanoj bazi Jug i na aerodromu Morava. Zna se i zbog čega! Ali,
reč je o naduvanom slučaju u kome su pronađeni sitni lopovi, a zapravo veliki
mozgovi takvih i sličnih operacija, unapređeni su u više činove. Sve podseća na
potpis starog jugoslovenskog KOS-a, koji je snimao šverc
ogromnih količina
oružja
u Hrvatsku i prikazivao ga narodu kao holivudsku skrivenu kameru, dok je, sa
druge strane, rat bio dogovaran na najvišem mestu.
O ostalim aferama, o korišćenju
svakakvih prilika za ličnu promociju (Pomoć za lečenje
Kraljevčanke
Irene Paunović,
prisustvo ispraćaju
u vojsku regruta Šekarića, čestitke za
sklapanje braka majoru Stevanoviću...), o socijalnoj karti vojnih
lica i vojnih penzionera (samoubistvo više od 50 vojnih lica i vojnih
penzionera!), o tragediji porodice vojnog penzionera Palka Ponjigera,
koji je ubio i sebe i svoju porodicu, o Šutanovčevim kafićima,
kompanijama i kompanijama njegovog kuma i pomoćnika, besmisleno je istraživati bez
dublje analize "evroatlantskih ideja" o uništavanju svega na čemu je
srpski narod temeljio svoju tradiciju. U ovom slučaju, vojnu tradiciju. Jedine
reči vredne citiranja koje je za vreme svog mandata izgovorio Dragan Šutanovac,
jesu one izrečene na novogodišnjem prijemu koji je organizovao sa bivšim i
novopostavljenim načelnikom
Generalštaba
Vojske Srbije u Domu Vojske Topčider: "Neka nam je
Bog u pomoći!"
Nižu se svakodnevne, surove ilustracije nepostojanja
odbrambenog sistema Srbije. Realnost je još
surovija kad znamo da ni takav onesposobljeni sistem odbrane Srbije nije u
srpskim rukama. U situaciji kada srpski vojnici, pored planski sabotiranog
naoružanja i opreme (nemaju ni
najosnovnije - adekvatnu obuću i uniforme), kad imaju bedne nadničarske plate
i vape za stanovima, "veliki vojni strateg", pronatovski ministar
odbrane Šutanovac
nemilosrdno arči
novac poreskih obveznika. Bez ikakve potrebe i plana tumara po svetu, šeta se po
Srbiji u odelima od nekoliko hiljada evra i priređuje cirkusijade maltretirajući
gardiste u svakoj mogućoj prilici. Umesto da se oseti makar malo odgovornim za
ovakvo stanje odbrambenog sistema, ministar Šutanovac
okrivljuje novinare za činjenicu da ovakva i slična pitanja dospevaju do javnosti
samo zato što
neko ima nešto
protiv njega. Pitanja dospevaju do iste one javnosti koja će znati da
proceni ko je odgovorniji i kome treba suditi - da li onom koji je doveo
odbrambeni sistem u takvo stanje ili onom koji je otkrio i upozorio da Srbija
uopšte nema odbrambeni sistem.
U mesecima koji dolaze, njegov odlazak sa funkcije
ministra vojnog morao bi da pokrene niz istraga i sudskih procesa, jer je reč o
čoveku čija bi veleizdajnička aktivnost u svakoj civilizovanoj zemlji morala da
bude adekvatno kažnjena.
Sve ono što je Srbiji trebalo da omogući zaštitu
interesa (nezavisnost, teritorijalni integritet) dobilo je obrise kolonijalnog
poseda onih koji su 1999. godine na Srbiju izvršili
agresiju. Nema teritorije, nema privrede, nema posla, nema sposobnih ljudi,
nema plata, nema penzija, nema Vojske, dakle nema države!
Treba li uopšte i pominjati razloge zbog kojih SDPR Jugoimport
beži
od ispitivanja svojih "proizvoda" u Tehničkom opitnom
centru? Jer, svako onaj ko bi doveo u pitanje izvozne uspehe SDPR-a, ugrozio bi
ministra vojnog i njegove kumove u stvaralačkoj krizi i stavio pod sumnju ono u
šta oni stvarno veruju - da su "gospodari rata"?