Kontranapad
Koga i kako u vojvođanskom sportu likvidiraju glavoseče Demokratske stranke
Odlični ste,
smenjeni ste!
Neće se
košarkaška organizacija protresti zbog nasilne smene dr Lazara Pantelića sa
mesta predsednika Košarkaškog saveza Vojvodine. Dolaze novi, oni koji su
utrenirani da budu glavoseče, da presuđuju boljima od sebe, da ih teraju silom,
a ne argumentima. Poganim jezikom koji nema veze sa poštovanjem minulih vremena
i mozgom kojim neko drugi upravlja, jednostavnim potezom podignute ruke, oni
gaze sve pred sobom. Ako nisi po nečijoj (njihovoj) volji, sklanjaj se!
Istorija počinje sa njima!
Miroslav
Vislavski
Dr Lazar Pantelić je košarkaški fanatik. Košarka je njegova ljubav i
životna opsesija još od rane mladosti. Davne 1992. godine, kada su već
zaboravljeni SIZ-ovi fizičke kulture, presahli i ukinuti fondovi, a sport ostao
na raspolaganju haotičnog tržišta, dr Lazar Pantelić preuzima Ženski košarkaški
klub Vojvodina u Novom Sadu u svojstvu generalnog sponzora. Imenu kluba
je dodat prefiks Kardiodent, po nazivu stomatološke ordinacije braće
Pantelić. Sve do 2008. bio je čelni čovek kluba. Preuzimao je teret i tada kada
nije bio glavni finansijer kluba.
U košarkaškoj organizaciji Srbije bio je tri mandata uzastopno (do marta
2011) član izvršno-upravljačkog organa, predsednik KS Novi Sad,
predsednik KSV i član komisija za žensku košarku FIBA. Status jednog od
najuglednijih stomatologa i cenjenog košarkaškog radnika, omogućavali su mu
brojne kontakte sa najuticajnijim ljudima u datom periodu istorijskog razvoja
Novog Sada i Vojvodine.
Tako je bilo 1996. kada je ubedio Milana Đakovića, tadašnjeg generalnog
direktora NIS-a, da najveća kompanija bude generalni sponzor ŽKK Vojvodina.
Jednako je bilo i 2001. kada je sarađivao sa članom Izvršnog odbora Grada
zaduženim za sport Bojanom Pajtićem, koji mu je davao podršku za povoljniji
tretman u sportskom budžetu grada, a potom i 2003. u svojstvu potpredsednika
"gradske Vlade" kada je svojim uticajem izdejstvovao da se ŽKK
Vojvodina, kome je pretila opasnost da ostane bez sponzora, učvrsti u
sistemu NIS-a kao korisnik sredstava sa kojima je sponzorisan sport. Ništa se
nije promenilo u poštovanju ličnosti dr Pantelića u vreme saradnje sa prof. dr
Zoranom Miloševićem, čelnikom gradskog sporta kada su gradom upravljali SRS i
DSS. Ali, pokušaji da se klub istisne iz sistema sponzorstva u NIS-u,
postajali su sve učestaliji. Posebno kada su Upravnim odborom ovog sistema
rukovodili: Branislav Pomoriški (LSV) ili Srđan Bošnjaković (DSS). Dr Pantelić
je uspevao da odgovori svim pokušajima i izbori se za status sponzorisanog
kluba u NIS-ovom sistemu.
Onda je došlo poslednje iskušenje na koje nije imao odgovor. Neko je
smislio da je dr Pantelić Koštuničin pristalica. Beskrupulozne košarkaške
demokrate su to iskoristile kao "ozbiljan argument" 2008. godine i
preko svojih jurišnika konačno izrekle presudu čoveku koji je ŽKK Vojvodina
vratio među vodeće u zemlji. Inače, Klub je dugo tavorio posle dve šampionske
titule izborene šezdesetih godina. Tek pod rukovođenjem dr Pantelića osvojio je
Kup Jugoslavije i desetak puta bio finalista prvenstava i državnog kupa.
Prethodnicu je vodio Aleksandar Grmuša, nekadašnji košarkaš koji nije imao
zapaženu karijeru. On je jedan od retkih sportista koji se poput Aleksandra
Šapića otvoreno i potpuno stavio na raspolaganje Demokratskoj stranci.
Pritiskao je i ucenjivao dr Pantelića, zamerajući mu što nije uspeo da dovede
klub do šampionskog trona. Posezao je za ucenom najnižeg nivoa, pretivši da će
Klub ostati bez sponzorstva NIS-a. Tada je izjavio "čuvenu" misao:
"Nama (DS-u) je narod poverio da upravljamo NIS-ovim parama?!"
Grmušin presing i "argumenti", doktoru nisu mnogo značili. Ali
kada je Miloš Saramandić, generalni direktor NIS-a, koji je petnaestak godina
bio potpredsednik ŽKK Vojvodina i najbliži saradnik dr Pantelića odlučio
da sa budžeta NIS-a definitivno skine klub, Doktor nije imao izbor. I bez
obzira na to što je 2008. godina proklamovana kao "godina ženskog
sporta", NIS je uskratio dalji ugovor jedinom i ujedno najuspešnijem
ženskom klubu među dugogodišnjim korisnicima sponzorstva ove kompanije. Pošto
punih osam meseci NIS nije ispunjavao ugovorne obaveze, dr Pantelić je
zaključio da mora odstupiti i teška srca je predao klub "novim
snagama" koje su samouvereno i prepotentno obećavale preporod i
blagostanje. Klub je napustio dostojanstveno bez medijske pompe, štiteći
interes košarke. Tako je dr Pantelić, po dobrom srpskom običaju, postao žrtva
svog kluba.
Rezultat: kluba je sa "revolucionarima" postigao poražavajuće
takmičarske rezultate. U ovom trenutku, nalazi se na pretposlednjem mestu u
regionalnoj ligi, koju čine u pet naših klubova, tri iz BiH i po jedan iz
Slovenije i Crne Gore.
Dr Lazar Pantelić je nastavio da u svojstvu predsednika predvodi
Košarkaški savez Vojvodine, na čije čelo je došao 2007. godine. Paralelno je
bio u Upravnom odboru KSS, obavljajući i druge funkcije koje je (sve) obavljao
volonterski!
Marta ove godine mu je potvrđen novi mandat na čelu pokrajinskog saveza.
Ali ne i u Upravnom odboru KSS. To mesto, voljom Dragana Đilasa, popunio je
Dušan Elezović (predsednik Pokrajinskog odbora Demokratske stranke za
Vojvodinu). Članovi rukovodstva košarkaške organizacije Vojvodine tvrde da je
njegov angažman pre svega partijski interes. Njegovo učešće u košarkaškom
savezu svedeno je na protokolarno paradiranje. Kao član UO KSS iz KSV
najavljivao je da će raditi prvenstveno u interesu vojvođanske košarke. Nije se
odazvao čak ni na jednu od deset održanih sednica UO KSV.
Zbog toga je dr Pantelić u svojstvu koordinatora u organizaciji Evropskog
prvenstva za mlađe igračice (od 7. do 17. jula u Novom Sadu i Zrenjaninu) bio
primoran da se često obraća Đilasu i rukovodstvu KSS, insistirajući na
regulisanju finansijskih obaveza koje su nastajale u vezi sa ovim takmičenjem, a koje su
pokrivene sredstvima Ministarstva sporta, selekcija koje su nastupale na
prvenstvu, i od FIBA. On im je pisao mejlove, a oni nisu odgovarali!
Dragan Đilas nije imao vremena ni strpljenja za dr Pantelića. Ništa više
nisu pokazali ni "zaduženi" potpredsednici KSS, Dejan Tomašević i Ana
Joković. Nastala konfuzija u komunikaciji je ljutnula rukovodstvo KSS zbog
čega je naloženo potčinjenima: Smenite dr Lazara Pantelića sa mesta predsednika
KSV!
Bez obzira na to što je samo pre desetak meseci dobio novi mandat sa
najboljim ocenama u izveštajima, sa pozitivnim finansijskim poslovanjem i
apsolutnom podrškom programu koji je ponudio, bez obzira na to što nije bilo
nikakvih primedbi na njegov rad i ponašanje u minulom periodu, dr Lazar
Pantelić je smenjen na redovnom godišnjem skupštinskom zasedanju 22. decembra!
Desetak dana pre smene, posetio ga je "profesionalac" Aleksandar
Grmuša i tražio da podnese ostavku?! Vladimir Smirnov, predsednik Skupštine
KSV, na sednici UO KSV čak je rekao: "...to je direktiva iz
Beograda"! Kako ni ovom prilikom dr Pantelić nije uvažio Grmušine
"argumente", usledila je akcija!
O njenoj pripremi svedočio je Šandor Ambruš, član UO KSV, koji je tvrdio
da je na "sednici" OKS Pančevo zatekao partijske poslušnike
koji su pripremali "demokratsku" glasačku mašineriju za likvidaciju
dr Pantelića.
Sednica Skupštine je održana bez gostiju iz KSS koji su najavili dolazak
(Tomašević, Joković) i bez Dušana Elezovića. Početak rada je obeležila
jednočasovna polemika oko dnevnog reda. "Demokratskim snagama" se
žurilo da smene predsednika KSV pre usvajanja svih pripremljenih izveštaja.
Smena predsednika je bio cilj, ali je scenario bio pogrešan.
Tortura
politike nad sportom
Vule Vuković, "čovek za specijalne zadatke DS-a", inače
direktor ŽKK Vojvodina (onog kluba kojeg je sačuvao od propasti dr Lazar
Pantelić i kluba koji ga je oterao iz svojih redova), ustao je i poput
"narodnog heroja" saopštio da je on inicijator za smenu Pantelića.
Najteža optužba se svodi na sledeći stav:
Niz problema koji su nastali u vezi organizacije Evropskog prvenstva za
žene U-20, čiju je organizaciju KSV preuzeo od KSS, mogli su biti rešeni bez
nepotrebnih tenzija i neprijatnih tonova u međusobnoj komunikaciji. Od tog
trenutka odnos sa KSS se konstantno kvari, predsednik vodi svoj "lični
rat", ulazi u nepotrebne konflikte u vezi problema koji su pratili
prvenstvo. Niti jednom svojom odlukom organi KSV nisu dali mandat predsedniku
da organizaciju vodi u ovom smeru.
O kakvim problemima je reč - nije bilo reči! Pojedini delegati su bili
zbunjeni, ali su se osmelili da kažu da ne znaju o čemu se zapravo radi. A kada
je dr Pantelić, svestan da su mu izrekli presudu i obezbedili novu likvidaciju,
u podužem izlaganju otvoreno govorio o pritiscima kojim su ga izlagali DS-ovi
aparatčici, bivao je više puta prekidan od Aleksandra Grmuše, Vlada Vukovića i
još nekih "demokrata".
Epilog: dr Pantelić je smenjen većinom glasova. Nakon smene, jednoglasno
su usvojeni izveštaji za 2011. u kojima su date pozitivne ocene radu KSV i radu
rukovodstva?! I to je najbolji pokazatelj sile i torture politike nad sportom
kao i bahatosti moćnika kojima suština i procedura nisu bitni. Pokazalo se da
je njihova namera, ujedno i odluka bez pokrića. Naravno ni Đilas ili bilo ko iz
KSS, niti Elezović, nisu se obratili organizaciji povodom smene predsednika KSV
dr Lazara Pantelića. Njihovi likvidatori su "tipovali i overili"
jednog od najistaknutijih košarkaških radnika u zemlji. Samo zato što je radio
po Statutu i po programu! I nije se svideo Đilasu i Elezoviću!
Kada je pala žrtva, isti Vule Vuković, sve sa bradicom i minđušom u uhu,
po drugi put u stilu "narodnog heroja" predložio je bez posebnog
obrazloženja Dušana Ćetojevića za novog predsednika KSV. Kada to Vlade poželi,
nije potrebna izborna procedura. Jednostavno, novi kandidat je na čiviluku i
treba ga skinuti. Sve to Vule može - energično i po direktivi svoje partije i
šefova. I, razume se, članovi Skupštine su samo podigli ruke!
Rezime: Sve je isto, samo Njega nema!