RTV Svetac
piše Rajko
Roki Dvizac
Televiziju
nema ko da gleda
Jedan moj
insajder sa televizije me je uoči Nove godine upozorio da
obratim pažnju na to da naše televizije sve češće, kada objavljuju takozvane rejting liste gledanosti,
umesto broja gledalaca određene televizije (ili
emisije) objavljuju takozvani share (udeo) gledanosti.
Za laike - to
je onaj procenat gledanosti. Zašto to rade? Zato što je broj
gledalaca pred malim ekranima u drastičnom opadanju iz meseca u
mesec. A, da vas podsetim, još uvek je zimsko doba kada
se televizija po običaju najviše gleda. Ako je sada tako, šta
li će tek biti na proleće ili leto?
Korišćenjem share (udela) od očiju javnosti namerno se skriva istina. Tužna i ružna. Za pad tiraža novina, objašnjenje je jasno - opala
je kupovna moć čitalaca. Ali, postavlja se
pitanje zašto je opao broj gledalaca kada je
gledanje televizije besplatno?! Čak i oni koji plaćaju TV ili kablovsku pretplatu iz meseca u mesec sve
manje i manje gledaju televiziju?!
Da bih saznao
koji su pravi razlozi, obratio sam se radnom narodu. U kancelariju arhivara Torbice,
Čvarkova i Boškića koji imaju „Državni
posao", uz pomoć ekipe „Balkanske prevare"...postavljen je skriveni mikrofon. Evo šta su Karamela
i njegova ekipa zabeležili...
U podrumskoj
kancelariji sedeli su gospodin Čvarkov, drug Torbica i
pripravnik Boškić. Svi su čitali jedne novine ali
podeljene na tri dela. Zbog štednje. Prvi je tišinu prekinuo Boškić koji je čitao oglasne i reklamne strane:
Opa,
pazite ovo.Veliki plazma televizor je na akciji sniženja...
Bio je
45.100, a sada na akciji svega 37. 100 dinara. Baš mi jedan takav treba za
sobu. Moram da pitam mog Batu da mi pozajmi koju kintu da
iskoristim ovaj fenomenalan popust.Čvarkov i Torbica spustiše
svoj deo štampe, pogledaše se i istovremeno prasnuše u smeh.
- Boškić, ti si stvarno glupav
kad nasedaš na ove akcijške trikove - prvi se oglasi Čvarkov. - Pa jel ti znaš da je pre samo mesec dana taj isti televizor koštao 35
100 dinara!? E onda su oni digli cenu na 45. 100, držali je tako mesec dana i sada je na opšte oduševljene budala smanjili
na 37. 100. Budalčino jedna, ne samo da će ti uvaliti televizor koji niko neće da kupi,već će ti uzeti 2.000 više. Uostalom, šta će tebi televizor? Zar ih u kući već nemate tri?
- Imamo dva. Jedan u dnevnoj sobi, drugi je spavaćoj
sobi moje mame a onaj u mojoj je mali, portbal, njega ne računam - pravdao se Boškić.
- Tri televizora? I hoćeš još da kupiš četvrti. Dečko, tebi stvarno nije dobro -zabrinuo se Torbica.
-A ja
se sećam kad je u naše selo stigao prvi, crno-beli televizor. Smestili su ga u
zadružnu zgradu i uveče oko njega se okupi, ko oko logorske vatre, celo selo.
Ponese se malo šunke, slanine, belog luka, balonče rakije, domaće. Stariji mezetuju,
pričaju a mi deca posedamo po podu i čekamo da počne program.To je bila uživancija. Omladina se družila uz televizor, zar ne gospon
Čvarkov? A danas, jedan televizor -
jedan gledalac.
-
Kako da ne. Moja baba je prva kupila televizor u selu. Uveče bi celo selo dolazilo i svako bi nam donosio po nešto. Nismo marili šta je. Dal štrudla s makom, krofne, rezanci od domaćih jaja ili ona prava naška
slanina sapunjara. A nedeljom je bilo i supe i supinog mesa sa sosom. A tek
voditelji što su bili: Dušanka Kalanj, Mića Orlović, Svetolik Mitić, Bane Vukašinović a da ne spominjem Kamenka Katića. Moja se baba ravnala po njegovoj prognozi. Ne, ne, on
nije mogao da omane. A danas, neke gologuze devojčure
mi „prognoziraju" kako će biti vreme. Iju, svašta. Kad čujem da one kažu da će biti sunčano vreme, odmak uzmem abmrelu.
Znam da će omanuti.- A tek serije i
filmovi.Prva liga.Mija i Čkalja. Kaubojaca i partizana
koliko oćeš.
Pa Zoro, Svetac, serija „Bonanca", ih, da ti ne pričam....A mi deca,odmah sutradan se igramo kauboja i
indijanaca ili partizana i švaba.
Ja sam uvek
bio Nikoletina Bursać ili Vinetu...
- A vidiš, meni je nekako
više ležala uloga Grofa Monte Krista ili Zoroa. Ponekad sam bio i
Tarzan. Ali nedostajao nam je majmun Ćita. Vidiš Torbice, tad si mi baš nedostajao. Šteta.
- Pa valjda je bilo i nekih političkih emisija - upita
neznalica Boškić.
-
Naravno. Dnevnik i jedna politička emisija nedeljno
i dosta. Znao se red. Drug iz komiteta napiše pismo, drugarica Kalanj
ga u Dnevniku pročita i gotovo, šlus! Ima da se radi -zadovoljno je glavom klimao Torbica.
-
Fabrike su tada bile pune. A kad se drug Tito vrati iz posete
nekoj nesvrstanoj zemlji, znalo se da nas čeka trinaesta plata na
kraju godine. A danas (krsti se)…
-Danas se samo hvale a para za narod nigde. I pijace nam opustele. Ako prodam
tri cverglana nedeljno - puna kapa. I znaš koga onda nisi mogao da
vidiš na televiziji? Ne znaš. Pa lopove. Sad ih pun ekran. Ne znaš da li ima više njih nego političara. Ondak se znao red. Po kratkom postupku. Lopove u
zatvor a sve što imaju oni i njihova bliža i šira familija se oduzme, rasproda
i tako se pune fondovi sindikata, penzionera, Crvenog krsta, omladine...
Ajde Boškić, kad si tako pametan,
reci mi kakve ima korist običan narod od toga što su
uhapsili tamo nekog Miškovića, Šarića i njima slične? Da neće možda da radnicima povećaju platu, otvore nove fabrike ili povećaju penzije? Oće, očin!
- Ali to je
javna borba protiv kriminala. Ništa se ne radi u tajnosti - branio se Boškić.
- Pa što onda
tvog Batu nisu javno uhapsili? Vrana vrani ne kopa oči. To je čista reklama, marketing,
predizborna kampanja…šta li...
A narod ih
pročitao i više neće da gleda televiziju.
Džabe se slikaju, kad je TV ekran u mraku - objasnio je drug Torbica.
- Sve dok je
narod u bedaku,televizija i treba da bude u mraku.Jel ti sad jasno?! Da
se vrati
narodna milicija ili još bolje džandari, bilo bi kud koji mili moji - zaključi gospon Čvarkov.
Torbica
i Čvarkov ustadoše i zapevaše: - „Ko gleda
televiziju još, tri za groš, tri za groš.
Kad i "TV
Dnevnik" moraju da reklamiraju, mora da je program loš, program loš,
program loš"...