Dežurna
Svilen gajtan engleskih lordova davi
Srbiju
Beba, a štakor
Istorija britanskih interesa na Balkanu,
zapravo je zbir biografija srpskih izdajnika. Britanci su uvek svoje sluge
birali među beskarakternim i prolaznim vođama. Ili onima koji su savetovali
vođe. Tako je i danas. Ko ne zna čiji je čovek Aleksandar Vučić, neka pogleda
kako njime upravlja Vladimir Beba Popović, rezident britanske špijunaže u
Srbiji i Crnoj Gori.
M. Brkić
Kada je 28. novembra 1914. godine
maloletni Gavrilo Princip, kao rezervni pucač, uspeo da u Sarajevu ustreli
prestolonaslednika Austrougarske monarhije Franca Ferdinanda, u Londonu
su poskočili od sreće. Mladež, okupljena oko Mlade Bosne, uglavnom nije
ni bila svesna da je odigrala rolu koju su im odredili mentori iz britanske
obaveštajne službe MI 6.
Prestolonaslednik Ferdinand je važio za
pristojnog čoveka, vizionara, koji je bio spreman da reformiše carevinu, tako
što bi i svi narodi koji su živeli pod njenim okriljem, bili potpuno
ravnopravni građani monarhije. Bio je opredeljen i za dobrosusedsku saradnju sa
Srbijom!
U nameri da sruše carevinu koja je
postojala nekoliko vekova, britanski agenti su uspeli da zavrbuju mladobosance,
koje je okupljala patriotska težnja za slobodnom Bosnom.
Atentatom na Ferdinanda, Srbija je
dovedena u poziciju da zarati sa imperijom, sa kojom nije mogla da se
nosi. Tek izašla iz Balkanskih ratova, Srbija ni vojnički, ni ekonomski, nije
mogla da se nosi sa Poćorekovom vojskom, mada ga je porazila na Ceru, i drugim znamenitim
bitkama.
U Prvom svetskom ratu, koji je izazvao atentat
na Ferdinanda, Srbija je izgubila dve trećine muškog reproduktivnog
stanovništva. Engleski lordovi su, trljajući ruke, žrtvovali Srbiju. Želeli su
da je, zauvek, izbrišu sa zemljopisne karte. Ali, karte su se pomešale, i
Srbija je iz rata izašla kao pobednik. Ali su i engleski lordovi čekali novu
šansu.
Britanski MI6 je intelektualno jedna od najjačih
svetskih obaveštajno-bezbedonosnih službi, koja formalno i ne postoji. Jezgro
ove službe nalazi se u britanskom ministarstvu spoljnih poslova, a ključni
kadrovi dolaze iz britanskog naslednog plemstva. Zaposleni službenici rade za
platu, dok sve ostale služba nagrađuje, tako što im pomaže u karijeri, u
sklapanju dobrog posla, te im pri tom pomaže u ličnom bogaćenju. Što postanu
bogatiji, to lakše dolaze do podataka, pa su samim tim i korisniji.
Tavistock institut je
najvažniji institut iz mreže MI6. Služba pod svojom kontrolom ima desetak
najvažnijih naučnoistraživačkih instituta, nekoliko najvažnijih medija, mnoga
humanitarna ili ekološka udruženja građana, te kontrolne pakete deonica u
najmanje dve kompanije u svim delatnostima. Najvažnije delatnosti koje
kontrolišu su bankarstvo, osiguranje, investicioni fondovi, vojna proizvodnja,
visoke tehnologije, fizičko obezbeđenje, nafta, automobilska industrija,
hemijsko-farmaceutska industrija...
U svim ovim delatnostima kontrolišu najmanje dve
kompanije koje glume međusobnu konkurenciju, i koje imaju kontrolne pakete
manjih regionalnih kompanija, a koje opet drže kontrolne pakete još manjih
nacionalnih preduzeća.
Kontrolne pakete deonica obično vode na ime nekog
fizičkog, ili pravnog lica, koje tajno služe kao maska za MI6. Preko ovakvih
kompanija MI6 podmićuje razne državne službenike drugih zemalja, preko kojih
dobijaju unosne poslove, nakon čega mogu lako prikupljati podatke i materijalna
sredstva za operacije. Podmićeni državni službenici obično misle kako se
radi o običnoj korupciji, te i ne znaju kako tajno rade za Britance.
Preko osiguravajućeg društva „Loyd"
mogu doći do podataka o tokovima roba u međunarodnom saobraćaju. Preko revizorskih
kuća kao što su Coopers Lybrand, Peat Marwick i sličnih, mogu
doći do podataka o poslovanju mnogih banaka i kompanija u svetu, nakon čega
podatke mogu iskoristiti za korumpiranje i ucenjivanje vodećih ljudi u tim
sistemima, te jeftinu kupovinu kompanija ili banaka. Preko paramasonskih
humanitarno lobističkih udruženja kao što u Rotary i Layons mogu
doći do podataka o većini društveno angažovanih pojedinaca u svetu...
Preko međunarodnih stručnih udruženja mogu doći do
podataka o svim relevantnim stručnjacima svih struka, preko udruženja MENSA
koja ima sedište u Londonu mogu doći do podataka o svim natprosečno
inteligentnim ljudima sveta, a preko security kompanija mogu doći do
podataka o svim službenicima i menadžerima u institucijama i kompanijama koje
štite. Svi podaci šalju se u Institut za strateško planiranje Tavistock
gde se drže dosijei više miliona najvažnijih ljudi sveta, s precizno izraženim
psihološkim profilima.
Kada je 27. marta 1941. godine u Beogradu britanska
služba organizovala demonstracije protiv potpisivanja Trojnog pakta sa
Nemačkom, Srbija se opet našla pred uništenjem. Neposredno nakon aprilskog rata
u Jugoslaviji 1941. godine, Adolf Hitler drži govor 5. maja pred
poslanicima Rajhstaga u Berlinu i objašnjava, između ostalog, kako je došlo i
do napada na Jugoslaviju.
U tom govoru, Hitler precizno određuje krivca za
tragični 27. mart i vojni puč u Beogradu, pominjući "britanske
intrige", i podseća da je sa jugoslovenskim rukovodstvom pre toga događaja
postigao sve dogovore ("skoro prijateljski"), oko toga da Nemačka zaobiđe
ovaj deo Balkana i ostavi ga neutralnim.
"...Vi se sećate, članovi Nemačkog Rajhstaga,
objavljenih dokumenata iz La Šaritea, u kojima je otkriven pokušaj da se već u
zimu 1939/40 od Balkana napravi novo ratno poprište. Glavni aranžeri toga pothvata
bili su tada gospoda Čerčil, Halifaks, Daladje, Pol Reno, general Vegan
i general Gamlen.
Kako se iz ovih akata videlo, računalo se s mogućnošću
da se u slučaju uspeha ovog atentata protiv mira na Jugoistoku Evrope može mobilisati
oko 100 divizija za interese Engleske. Nagli slom u maju i junu prošle godine
odstranio je privremeno ove planove. Ali već ujesen prošle godine počeo je g.
Čerčil ponovo da ovaj problem unosi u oblast svojih planova. Što je ovaj
pokušaj postao sada teži, bilo je to zbog toga što je u međuvremenu i na Balkanu
nastala promena, kad je promenom u Rumuniji ova država definitivno otpala od
Engleske. Nova Rumunija pod vođstvom generala Antoneskua povela je
isključivo rumunsku politiku bez obzira na nade britanskih ratnih interesa.
...Kada se pak na Balkanu, usled britanskih intriga,
približila opasnost da pre ili kasnije bude uvučen u rat, moji napori su se tim
više povećali da učinim sve, kako bih Jugoslaviju očuvao od tako opasnih zapletaja.
Naš ministar inostranih poslova, partijski drug fon Ribentrop, u ovom
smislu je sa njemu sopstvenim strpljenjem i genijalnom istrajnošću u
mnogobrojnim sastancima i razgovorima uvek ukazivao na celishodnost, šta više
nužnost, da se bar ovaj deo Evrope sačuva od nesrećnog rata" - rekao je Hitler.
Kako je Srbija, tada u Jugoslaviji, prošla u Drugom
svetskom ratu, uglavnom se zna. Nakon martovskog puča i demonstracija 27.
marta, saradnici britanske obaveštajne službe u Beogradu su, prvim letom,
pobegli za London. Među 100 najznamentijih Srba, akademik Radovan Samardžić
je uključio i istoričara i akademika Vladimira Ćorovića. Malo je,
međutim, poznato da je Ćorović, kao značajni agent MI 5, koji je učestvovao u
organizovanju demonstracija 27. marta, netragom nestao iz Beograda 12. aprila
1941, godine, a pretpostavlja se da je otišao u London. Inače, on je 1.
decembra 1918. godine bio jedan od učesnika potpisivanja stvaranja Kraljevine
Srba, Hrvata i Slovenaca...Britanska obaveštajna služba u svim svojim destruktivnim
planovima Srbiju smatra zemljom koju treba razoriti! Upotrebiti je kao remetilačkog
faktora, preko nje uvući u sukob i Rusiju...
Srpski intelektualci su rado, za malo para i podrške,
izdavali svoju otadžbinu i slepo su izvršavali naloge iz Londona.
Danas, dok je Srbija, izašla iz građanskih ratova,
država pravno nedefinisane teritorije, britanska služba, preko svojih agenta,
pokušava da Srbiju, konačno, smrvi. Za vreme DOS-a ona je aktivirala svoje
agente Dragoljuba Markovića Krmoja, kuma Zorana Đinđića, Vladimira
Bebu Popovića, Čedomira Jovanovića...
U knjizi - testamentu nemačkog novinara Georga fon Hibbeneta,
čiji sadržaj Tabloid objavljuje od ovog broja, opisuje se i obaveštajna uloga
pomenute gospode. Tabloid raspolaže sa biografijama 120 britanskih agenta
u Srbiji.
Bivši konobar Vladimir Beba Popović, čiju
delatnost je godinama finansirao Stanko Subotić Cane, koji je švercovao
cigareta za British-american tobacco, danas je čovek koji
za račun londonskih lordova navija Aleksandra Vučića da zgazi Srbiju. A
Vučić je na dobrom putu da to i učini.
Kada sam pre dve godine Aleksandru Vučiću
saopštio da raspolažem fotografijom na kojoj Toma Nikolić prima kofer novca od
engleskog obaveštajca, Vučić me znatiželjno upitao "Reci mi o kojoj
kafani je reč, pa ću ti verovati'' ? Beba Popović je, prema izveštajima BND-a
i ruske Federalne spoljne obaveštajne službe (FSB), aktivno učestvovao u
ubistvu Zorana Đinđića, zajedno sa Čedomirom Jovanovićem.
Možda je Beba detinjast, ali se, kada su
nacionalni interesi Srbije u pitanju, ponaša kao štakor. Srpske službe
bezbednosti, za koje sam mislio da su karikaturalne, ipak, mnogo znaju. Ali,
kome da podnesu izveštaj?