Preko pune linije

 

Kako je najbogatija srpska regija pretvorena u evropsko sirotište

 

Vojvodino, što si tako mala

 

Autonomna pokrajina Vojvodina u staroj Jugoslaviji bila je razvijeno područje, dok se danas, po mnogim parametrima uvrštava među nerazvijene regione Srbije. Hiljade preduzeća je, kao i u Srbiji, zatvoreno za poslednje četiri godine, desetine hiljada ljudi je ostalo bez posla, a Demokratska stranka i Srpska napredna stranka kao da se utrkuju koja će više da uništi i Vojvodinu i njene građane.

Đorđe Višekruna

 

Za sve ove godina vladavine Demokratske stranke pokrajina je ekonomski i privredno opustošena i osiromašena, nije završena ni jedna kapitalna investicija, korupcija i malverzacije potresaju pokrajinske ustanove, a broj nezaposlenih i socijalno ugroženih je sve veći. Užasavajuće posledice neodgovorne politike stranaka na vlasti u AP Vojvodini su, pre svega, drastičan pad proizvodnje za 13 indeksnih poena i bruto društvenog proizvoda za 4,2 odsto.

Od 2008. do 2012. godine, u APV je ugašeno 10.000 firmi, a stečajni postupak očekuje još 1.470 preduzeća do kraja godine. U pokrajini je povećan i broj nelikvidnih preduzeća sa 30 odsto (u 2008. godini) na 50 odsto (u 2012. godini). Tajkunskom, dogovornom privatizacijom, preko 50.000 hektara najkvalitetnije obradive zemlje je sumnjivo privatizovano, a 15 najvećih poljoprivrednih kombinata i zadruga likvidirano ili oterano u stečaj. Bez prihoda je na taj način ostalo najmanje 5.000 porodica.

Nezaposlenost u AP Vojvodini je u poslednje četiri godine porasla skoro za duplo, sa 14 odsto na 24 odsto, i trenutno je u pokrajini preko 210.000 nezaposlenih lica. Samo u prethodne tri godine bez posla je ostalo 30.000 radnika, a 30 odsto nezaposlenih su mlađi od 29 godina. Više od polovine nezaposlenih čine žene.

Posebno je uočljiva nebriga o mladima, pa je tako na evidenciji pokrajinske Nacionalne službe za zapošljavanje preko 55.000 mladih, među kojima je čak 14.000 visokoobrazovanih. Primera radi, 2008. godine broj visokoobrazovanih nezaposlenih lica je iznosio 7.400, dakle skoro upola manje nego danas. Čak 200 magistara u Vojvodini čeka posao, kao i više desetina doktora nauka, dok sa druge strane  200.000 stanovnika Autonomne pokrajine je bez završene obavezne osnovne škole!

Povećanje zaposlenosti zabeležile su jedino brojne opštinske i gradske uprave, javna preduzeća, svih 14 vladinih agencija, zavoda, fondova. Porasla je i pokrajinska administracija. U gradskoj upravi Novi Sad u poslednje dve godine je uposleno novih 200 ljudi, u svim javnim i komunalnim preduzećima još nekoliko hiljada, iako su dugovi navedenih preduzeća sve veći i danas iznose preko 11 miliona evra.

Da pogledamo kakav je odnos pokrajinska vlast imala prema najznačajnijem resursu - poljoprivredi. Preko 500.000 hektara zemlje je neobrađeno, a samo 2 odsto obradivog zemljišta se navodnjava, jer su sistemi i mreže za navodnjavanje devastirani i zapušteni (prosek navodnjavanog zemljišta u regionu je 15 odsto).

Stočni fond je uništen i za 40 odsto manji je nego 1990. godine. Ove godine je zasejano najmanje pšenice u poslednjih 50 godina. U Srbiju danas stiže iz uvoza na hiljade tona holandskog luka i kazahstanskog pasulja, pa smo čak počeli i pšenicu da uvozimo, kao i krompir, paradajz, svinjetinu... Za to vreme 49 odsto poljoprivrednih gazdinstava je izloženo siromaštvu, a penzije su na nivou socijalne pomoći i u proseku iznose 6.800 dinara.

Vojvođanska sela izumiru, mladi napuštaju manja mesta, a preko 50.000 seoskih kuća je prazno, dok je 12.000 sela u nestajanju! Infrastruktura AP Vojvodine je, takođe, u veoma lošem stanju, i u toj oblasti u prethodnom periodu nisu napravljeni značajniji pomaci. Hvalospevi o koridoru 10 - Severni krak ili o mostu kod Beške samo prikrivaju probijanje rokova i astronomske iznose naknadnih radova. Samo će most kod Beške, najverovatnije, koštati građane dodatnih 55 miliona evra za naknadne radove, a ugovorena ukupna cena je bila, da podsetimo, 37 miliona evra!

U AP Vojvodini je 60 odsto puteva u tehnički lošem stanju, u železnički saobraćaj i pruge nije bilo značajnijeg ulaganja u poslednjih 30 godina, a od 800 kilometara pruge čak 400 je u veoma lošem stanju.

U pokrajini manje od 10 odsto naselja ima urađenu kompletnu atmosfersku kanalizaciju (od 463 tek njih 45), a samo 45 odsto opština i gradova ima izgrađen sistem za odvod otpadnih voda. Dugovanja pokrajinskog Fonda za kapitalna ulaganja, preko koga idu sve investicije u Vojvodini, dostizala su i do četiri milijarde dinara, i to samo prema građevinskoj operativi, što je dovelo do blokade više desetina građevinskih firmi.

Nije se pokrajinska vlast proslavila ni ulaganjem u energetski sektor i druge potencijale naše pokrajine, poput gasa, nafte, geotermalnih izvorišta, obnovljivih izvora energije, hidroenergetskog potencijala. Iskorišćenost preko 200 izvorišta nafte i gasa je u opadanju, a od 66 geotermalnih izvorišta iskorišćeno je svega 5 odsto. Hidroenergetski potencijal koridora 7 (reka Dunav) na minimumu je eksploatacije.

Stanje u zdravstvu i socijalnoj zaštiti je posebno alarmantno, i više nego zabrinjavajuća. U AP Vojvodini je najmanja stopa prirodnog priraštaja, a najveća stopa mortaliteta, tako da imamo negativnu stopu priraštaja od minus pet promila. Enormno je povećan i broj korisnika narkotika i broj maloletnih delikvenata. Ulaganja u infrastrukturu medicinskih centara i ustanova je simboličan, a broj specijalističkih službi sve je manji.

 

 

A 1.

 

Neka činjenice govore

 

Đorđe Višekruna

Zdravko Broža

 

Neka nam za nauk posluže samo dve odrednice. Prema jednoj od njih, Vojvodina se smatra nerazvijenim regionom Srbije, a prema drugoj, današnja generacija je nepismenija, neuhranjenija i uopšte nekulturnija od prethodne, što pedantni statističari ocenjuju kao presedan koji nije zabeležen najmanje od revolucionarne 1848. godine, posle koje je ban Josip Jelačić ukinuo kmetstvo i zanavek poslao feudalni poredak na smetlište istorije.

Osnovni zamajac životnog standarda građana Vojvodine - zemljoradnja i primarna prerada poljoprivrednih proizvoda gotovo da je stao. U Vojvodini su postojala preduzeća od čijeg samog pomena je zastajao dah: Jugoalat, Jugodent, Juvitana...

Danas su samo daleki odjeci koji se gube u magli. Od četrdeset i nešto vojvođanskih opština tri se nalaze na samom dnu, ako ne i ispod njega, u pogledu sveukupnog stanja u državi. Serijal „Zadnja kuća Srbija" u Vojvodini ima veoma upečatljive epizode.

Ogromne površine nekadašnjih oranica u posedu zemljoradničkih zadruga i velikih poljoprivrednih kombinata ostale su upamćene samo u imenima velikih katastarskih tabli - koje su odavno dobile svoje pod-brojeve. Isparcelisane i iscepkane netragom su se izgubile stotine hiljada hektara. Kao spomenici kulture u svakoj vojvođanskoj opštini u nebo streme ćelije silosa za skladištenje žitarica, svaka kapaciteta 80 vagona . Oči slučajnog turiste, skrenulog sa belosvetskih turističkih ruta u potrazi za „Atilinim grobom" negde u močvarama između Dunava i Tise, mogu ih lako zameniti sa silosima za lansiranje krstarećih raketa. Gotovo kroz celu Vojvodinu, osim kroz „Vinski Srem" putevi koji se seku pod pravim uglom vode do hiljade sela uvek iste panoramske slike, crkva, crkva, škola, mesna zajednica. Tamo gde se nekada u vreme poljoprivrednih radova ni živa duša nije mogla videti, danas desetine dokonih lumpen - proletera degustiraju i odmeravaju kvalitet piva, u hladovini velikih suncobrana sa logotipima čuvenih svetskih marki. Verujte, ista slika je u svakom delu Vojvodine, slikana sivim bojama palete globalizacije.

Politička scena u stopu prati sveukupni društvenoekonomski razvoj. Osim Lige socijaldemokrata Vojvodine i nekih stranaka i partija nacionalnih manjina gotovo minornog značaja, nema ni jedne relevantne političke stranke kojoj sedište nije - u Beogradu. Društvenopolitički život vojvođanske svakodnevnice gotovo da je neprimetan i letargičan poput stanja nekog teškog bolesnika koga tek „Inekcija optimizma", odnosno stari dobri miting ili slični politički skup može nakratko prodrmati iz sna.

Uspešnost neke političke opcije u Vojvodini meri se brojem zakupljenih autobusa kojima se „sa strane" dovode simpatizeri određene partije da dostignu kritičnu masu. Njihova inventivnost ide toliko daleko da je jedna po promociji zelene salate poznata politička stranka na nedavnim lokalnim izborima u omanjem podunavskom gradiću organizovala tombolu uz pomoć „Promotivnih plakata za miting" gde je glavna nagrada bilo nekoliko kineskih bicikla.  Ako je upućenima verovati, a nema razloga da po pokazanim rezultatima to poverenje ne poklonimo, glas jednog vojvođana košta od 2.000 pa sve do 8.000 dinara, jer ne smemo zaboraviti: sve ima svoju cenu u tržišnim uslovima privređivanja, počev od glasa na izborima, pa sve do ljubavi u obližnjem parku.

 

(Autori teksta su diplomirani pravnici i osnivači nevladine organizacije „Evropska građanska reakcija")